Претражи Живе Речи Утехе

Уредништво портала Поуке.орг упућује Васкршњу честитку уредништву Инфо-службе Митрополије црногорско-приморске и васељенског Радија Светигора на челу са високопречасним протопрезвитером Николом Пејовићем: Васкрсење Христово је темељ Хришћанства, темељ Цркве, јер је њиме Господ потврдио Своје целокупно учење. До Васкрсења Он је учио о вечном животу; Васкрсењем је потврдио то Своје учење и доказао да је Он заиста Живот вечни. До Васкрсења, Он је учио о непрестаној љубави Божјој према људима; Васкрсењем је посведочио ту љубав, јер је ради човека победио највећег непријатеља људског – смрт. Да није васкрсао, Христос не би био ни Бог ни Господ, ни Спаситељ ни Искупитељ, већ обичан човек. Једино у светлости Васкрсења Његовог постаје јасан и објашњив Његов живот на земљи и сва дела Његова. О томе Преподобни Јустин Ћелијски каже: „Одузмите Васкрсење Христу, одузели сте Му Божанство, јер сте Му одузели оно што Га чини Богочовеком, и Спаситељем, и Васкрситељем.“ Тек Васкрсењем Христовим људи су стварно познали у Њему Богочовека. Без Христовог Васкрсења, вера хришћанска би била бесмислена и немогућа, јер би смрт, главни непријатељ рода људског, остала непобеђена. Ова истина омогућава Апостолу народâ да каже: …ако мртви не устају, то ни Христос није устао. А ако Христос није устао, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим. Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше. И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свију људи. Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде Првенац оних који су умрли (1. Кор 15,16-20). Христово Васкрсење даје смисао и небу и земљи, и човеку и људској историји. Клањајући се Живоме Богу, ми се клањамо и свом бесмртном, непролазном људском достојанству. Када је Христос васкрсао, свети квасац бесмртности ушао је у људску душу, у људско биће и у људски ум, и обасјава човека да би људски живот задобио вечни смисао и вечно значење. Поштовано и драго нам уредништво Инфо-службе Митрополије црногорско-приморске и васељенског Радија Светигоре, у братској љубави и васкрсној радости желимо Вам да Васкрсли Господ произрасте у Вама благословени квасац ширења еванђелског семена, да на многа и блага лета ширите реч Божју сведочећи да путем Радио Светигоре већ две деценије ЗВУК ПОСТАЈЕ ЛОГОС! ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Уредник насловне стране портала Поуке.орг

Вечерас од 19ч на радију Светигори, као и званичној фејсбук страници и инстаграм профилу Не дамо светиње, његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије говориће о литијама, закону, преговорима. РАДИО СВЕТИГОРА - УЖИВО Слушаоци и гледаоци ће моћи да шаљу питања и коментаре. Недеља и четвртак од 19ч су претходна три мјесеца били резервисани за Литије, али због одлуке о забрани јавних окупљања због опасности од коронавируса Епископски Савјет СПЦ у Црној Гори је привремено обуставио Литијска окупљања. Активности у одбрани светиња се настављају и у овим условима. Вечерашње гостовање Митрополита Амфилохија је један вид интернет литије на којој ћемо се сабрати из разних крајева, али у истој љубави и вјери као и сваког четвртка и недеље до сада. Са таласа радија Светигоре ће од 18:45 до 19ч бити емитована црквена звона. Уживо са Митрополитом Амфилохијем од 19ч • Радио ~ Светигора ~ SVETIGORA.COM Вечерас од 19ч на радију Светигори, као и званичној фејсбук страници и инстаграм профилу Не дамо светиње, његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије говориће...

Редакцији Радија „Светигора“ припала је Прва годишња награда Удружења новинара Црне Горе, саопштио је жири за додјелу годишњих новинарских награда за 2018. годину. Жири у саставу Милица Краљ (предсједник), Ђорђе Брујић и Горан Ћетковић (чланови) одлучили су да Друга годишња награда буде додијељена главном уреднику Барског портала Миленку Јовановићу а трећа Здравку Шакотићу, дописнику Дана из Херцег Новог. Награда за репортажу „Бошко Пушоњић“ припала је дописнику агенције Анадолија из Подгорице Аделу Омерагићу. Награда за животно дјело ове године, по одлуци Жирија, припала је новинарима Милану Шћекићу и Слободану Вучинићу. Уручивање награда ће се обавити 23. јануара на Дан новинара Црне Горе, што је уједно 73. свечаност Удружења новинара Црне Горе. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У Естонији откривен споменик патријарху Алексију Другом Место за споменик патријарху Алексију Другом није изабрано случајно. Патријарх се родио и живео у Естонији, у току 30 година је он био на челу Талинске епархије. Парохијани храма Александра Невског се са великом топлином сећају свог духовног наставника. Он је служио у доба, када је и у нашем животу, и у нашој земљи дошло до великих промена, зато смо пратили те догађаје. Дошло је и до раскола Цркве, и земља наша – Естонија – тек је била формирана. На рубу тих промена је он био с нама. Зато, када је он постао патријарх, за многе је то била нека веза и са Москвом, и са Русијом. 1990. године је Алексиј постао првојерарх све Руске православне цркве. Притом, он је и даље одржавао везу са својим завичајем. Последња његова посета Естонији је била извршена 2003. године, – сећа се члан синода Естонске православне цркве Московске патријаршије Сергеј Мјаник. 2003. године је патријарх посетио свој завичај, сада знамо да је та посета била последња. Последњег дана боравка смо обишли место будућег храма у Ласнамјае, те је свети патријарх осветио камен-темељац. Када је свети патријарх преминуо, практично одмах је била иницирана идеја подизања му споменика. После извесног времена град Талин је расписао конкурс за најбољи пројекат споменика патријарху Алексију Другом, који би био подигнут код храма, место за који је он осветио. Власти Талина су подржале жељу верника да овековече сећање на патријарха. Градска скупштина је издвојила из буџета око 40 хиљада евра за подизање монумента. Радили су на споменику вајар Александар Литвинов и архитекта Олег Жемчугов. Ево што је рекао у интервјуу Гласу Русије представник талинске градске скупштине Лео Вајно. Он је много учинио да би Руској православној цркви вратио правни статус. Зато месни руски становници поштују сећање на њега, поносни су на свог истакнутог земљака и Естонци. То је велика личност за Естонију, зато је споменик патријарху Руске православне цркве у Естонији сасвим уместан. Свечаној церемонији откривања споменика су присуствовали хиљаде становника Естоније. Многи су изражавали наду да ће идуће године бити дограђена и православна црква у част иконе Богородице Скоропослушнице. Извор: Глас Русије

Спомен-храм за погинуле руске добровољце Пројекат је још на нивоу идејног решења чији је аутор београдски архитекта Драган Антонијевић. Предложили смо да се црква подигне у Ћуприји у којој се налазе мошти Светог Цара Лазара, а у римско време на том простору у граду Хореум Марги налазила се једна од првих епископија,чији је епископ учествовао на првом Васељенском Сабору. Предвидели смо да се у том граду сагради храм, а у поду храма да се сахране кости људи који су испунили реч Христову “Од ове љубави нема веће, да ко душу своју положи за ближњега свога“. Сећајући се тих руских добровољаца који су страдали по Босни, Хрватској и Косову, морамо да се сетимо и приче јеванђељске о милостивом Самарјанину који је помогао рањеном човеку у невољи. Исто тако су и ти људи из свих крајева некадашњег Совјетског Савеза, који су били претежно православни, али је међу њима било и јевреја, дошли у Босну, а касније и на Косово, и ратовали су на страни своје браће, српског православног народа. И то у тренутку када су многи Срби бежали у Канаду, Америку, Аустралију, овамо су дошли људи који нису имали никакву обавезу да страдају за словенску браћу и православну веру, сем личног убеђења да чине добро помажући себи сличнима. Наравно, тренутно је најважније питање финансирања, па смо оца Хризостома питали да ли су нека средства већ обезбеђена. “Пара за сада нема, али са надом у Бога све се почиње молитвом, жељом и мишљу, и како време буде пролазило, ако је то дело по Богу – оно ће бити, а ако је божја воља да те кости остану тамо где су ти људи погинули, оне ће и даље освећивати земљу коју су љубили.“ Интересовало нас је и када би средстава била обезбеђена колико би времена требало да се овај спомен-храм сагради. “Зависи од много тога, можда ће бити изграђен за годину, две или три. Али, храмови се никада не праве брзо, већ се граде од душе, са љубављу и молитвом. Градњу храма треба да прати и молитва, да се не испуне речи светог владике Николаја Велимировића које је својевремено прекорно упутио српском народу ‘Цркве градите да вас виде људи, цркве градите Богу се не молите’, што значи да треба да градимо цркву и Богу да се молимо.“ Према мишљењу оца Хризостома световне власти у Србији неће имати ништа против изградње оваквог храма. “Нема разлога да се овај пројекат не подржи. Треба одабрати праву локацију, купити земљу, и кренути са испуњавањем дуга према нашој страдалој руској браћи. Такву идеју нема разлога да не подрже локалне власти. За сада је са овим пројектом незванично упознато и неколико људи из Руске православне цркве. Званично Руска православна црква није упозната са пројектом, о њему зна неколико мојих пријатеља из руске цркве и њима се ова идеја допада.“ За крај овог нашег разговора смо запитали оца Хризостома шта би пожелео православним слушаоцима Гласа Русије. “Покајање, утеху и наду. Да се спасемо сви.“ И наравно, молитву за свештенике Српске православне цркве у Црној Гори, који нису црногорски држављани, и који имају огромних проблема јер им Агенција за националну безбедност у Подгорици из необјашњивих разлога не дозвољава регулисање боравка, и ускраћује им право да легално врше верску службу у православним храмовима широм Црне Горе. Извор: ИН4С

Милица Ђорђевић, једино српско дете у Призрену, кренула у први разред Први час без граје. Учитељ Вуко Даниловић. У пратњи био и деда Адем. Мајка Евица не крије сузе И у Призрену, где живи свега двадесетак Срба, у понедељак је почела нова школска година.У школску клупу села је мала Милица Ђорђевић, једино српско дете у царском граду. Милицу у понедељак нису дочекали дечија граја нити школско двориште. Није било ни школског звона. До учионице у Храму светог Ђорђа допратили су је мајка Евица и деда Адем, њихов једини заштитник. Иако каже да није имала трему, Милица признаје да се радовала првом школском часу. - Лепо се осећам. Први пут видим учитеља – рекла је кратко, после првог часа, девојчица која је учитељу одмах предочила да је већ научила сва слова. Азбуку је учила са мајком у изолацији њиховог стана у центру града, из којег не излазе без деда Адема. ЗАХВАЛНОСТ “НОВОСТИМА” ИСТИЧУЋИ захвалност свима који су помогли да мала Милица крене у школу, Евица се посебно захвалила Епархији рашко-призренској, директору Канцеларије за Косово и Метохију Александру Вулину као и “Вечерњим новостима”, које су посредством Издавачке куће “Клет” обезбедиле Милици књиге. – Радосна сам што је господин Вулин испунио обећање да ће Милици “довести” школу овде у Призрен – истиче захвална Евица. - Замишљам као да је одељење пуно ђака. Трудићу се да Милицу мотивишем да учи као да има још другова и другарица – прича учитељ Вуко Даниловић (62), који је за време тридесетогодишњег учитељског и професорског стажа имао већ по једног ђака у разреду. Родом из околине Дечана, овај учитељ и професор филозофије и социологије, каже да је радостан што ће баш он учити Милицу. И док објашњава да је у Призрен стигао из расељеништва на позив владике Теодосија, мала Милица га већ запиткује шта ће учити наредних часова, и гласно говори о томе шта воли и шта би желела да постане кад одрасте: - Радујем се физичком. Сањам да једног дана будем кошаркашица. А можда, у ствари, будем и новинар – премишља се Милица, док јој учитељ објашњава да су сада имали час упознавања као и да су заједно погледали књиге које је девојчица добила на поклон. - Већ сутра озбиљно почињемо да радимо – говори учитељ док га мала Милица спонтано хвата за руку и са њим одлази у двориште Цркве светог Ђорђа, где је поводом почетка школске године, али и наставка рада Богословије, служена архијерејска литургија. Док се у црквеном дворишту игра сама, уочљиво је да Милица покушава да привуче пажњу свог учитеља. И он непрекидно мотри на њу. А дотле, њена мајка Евица каже: - Веома сам срећна што сам дочекала дан да моја Милица пође у школу. То ми је, поред свих недаћа, био највећи проблем, јер сам се бојала да ће остати без образовања – кроз сузе прича девојчицина мајка, која признаје да се Миличином поласку у школу подједнако радовао и деда Адем, Призренац, који се годинама стара о Милици и њеној мајци и који је девојчици први честитао први школски дан. И ВЛАДИКА СРЕЋАН -СВИ смо срећни због Милице. Данашњи дан потврђује да то што смо прошле године започели са Богословијом је благослов божији, јер ево ове године уписујемо и нову генерацију богослова. Надамо се да ће Богословија оживети као некада, у корист цркве божије и нашег народа – рекао је за “Новости” владика Теодосије и нагласио да, поред физичке обнове светиња спаљених 2004. године, упоредо се обнавља и духовни живот у њима. ДРУГА ГЕНЕРАЦИЈА БОГОСЛОВА ПРВИ школски дан у згради светих Кирила и Методија у призренској Богословији у понедељак је почео и за 25 богослова. Њих четрнаесторо уписало је прву годину познате духовне школе, док је једанаесторо наставило да учи други разред ове престижне црквене школе. - Веома сам поносан што сам уписао ову школу за свештенике у царском граду, где су учили и предавали сви наши највећи великодостојници и у којој је предавао и садашњи српски патријарх, као и још неколико садашњих епископа – истиче Богосав Тимотијевић (15) из Ужица. Иако је први пут дошо на Космет, каже да је очаран лепотом царског града, а пре свега црквама у насељу званом Поткаљаја. И његов вршњак Андрија Стевановић из Крушевца први пут је у Призрену: - Желим да будем свештеник, а посебно сам срећан што ћу учити овде у Призрену – прича Немања Живковић (16) из Прокупља, који је већ упознао нове другаре са којима ће учити и дружити се за време школовања. Вечерње новости Д. ЗЕЧЕВИЋ Извор