Претражи Живе Речи Утехе

Професија космонаута није тако романтична као што се чини са Земље. Ко год је боравио у орбити рећи ће вам да је то веома тежак посао готово без слободног времена, и огроман стрес за организам. Међутим, Руси ни у космосу не могу без празника и седељки са пријатељима уз „добру чашицу“. Прва „ватрена вода“ однета је у космос 1971. године на орбиталну станицу „Саљут 7“. Једном астронауту је рођендан падао за време његовог боравка у орбити па су му пријатељи механичари још пре старта „уручили поклон“ – сакрили су флашу јерменског коњака у манжетну од апарата за мерење притиска. Касније су специјалне комисије на различитим станицама пронашле десетине скривених места у којима се чувао алкохол. То не негирају ни функционери. На пример, копредседник главне комисије за одабир космонаута Вјачеслав Рогожњиков признаје да готово сви космонаути имају таква „скривена места“. „Не знам како, али алкохол се појављује, иако је то строго забрањено“. Космичка станица „Саљут“ / РИА Новости Коњак око стомака Рогожњиков вероватно не говори све што зна. Још је херој Совјетског Савеза космонаут Игор Волк описао схему неприметног уношења у космички брод свега што је космонауту потребно. Он је пре лета на броду „Сојуз“ 1984. године купио коњак и две кофе усољених краставаца, у Русији омиљене закуске уз пиће. „Не може се понети више терета од тежине за коју је центрирано седиште у броду“, каже он. „Али смо мој партнер Владимир Џанибеков и ја смислили начин: недељу дана пре старта нисмо јели ништа осим чаја и хлеба па смо смршали 1,5-2 килограма и онда смо алкохол добро распоредили у кесе од целофана. А када су нас облачили, све су нам то ставили испод скафандера. Тако сам стартовао са усољеним краставцима око стомака“. Алкохол су унели у документацији свемирског брода. „То је једна дебела фасцикла. Скине се омот, и испод њега се уместо страница углави амбалажа. Може да стане око литар и по. Главни задатак је да се не чује бућкање“. Игор Волк / Александар Моклецов/РИА Новости Недавно преминули космонаут Георгиј Гречко, који је у свемиру провео 134 дана 20 часова 32 минуте и 58 секунди, описао је другу, сложенију схему. У орбити свакога дана морају да се раде вежбе бар по два сата дневно да би се избегла атрофија мишића. Због тога у свемирском броду постоје специјални костими са уграђеним механизмима који приморавају мишиће да раде у бестежинском стању. У њима су космонаути чували своје „златне резерве“ алкохола. „Једном смо у костиму за фискултуру нашли флашу од литар и по са натписом ’Элеутерококк Б’ (природно средство за подизање тонуса)“, причао је Гречко. „Међутим, када смо отворили флашу схватили смо да је унутра коњак! Израчунали смо да сваког дана пре спавања можемо да попијемо по 8,5 грама. Међутим, успели смо да попијемо само половину флаше. Остало нисмо могли да ’дохватимо’. Течност у бестежинском стању има нулту тежину, као и ваздух, и због тога не излази из флаше. А ако се истисне, само се помеша са ваздухом и прави пену. Зато смо половину флаше морали оставити на исто место где смо је и нашли. Били смо веома изненађени када су се космонаути после нас вратили на Земљу и испричали да су попили сав коњак! Они су нашли решење: један би се подизао до таванице и узимао флашу у зубе, а други би га ударио одозго по глави. Од тог ударца се овај први спуштао наниже, а алкохол у флаши му се по инерцији преливао у уста. Затим би се заменили. Они су касније тим поводом говорили да ’није довољно бити високо образован, треба имати и осредњи кликер’“. Свемирска храна експедиције на МСС 28/29 / Роскосмос Најбољи седатив У Русији је званично забрањен алкохол у космосу, али многи астронаути сматрају да је та забрана штетна. Александар Лазуткин је у орбити провео 184 дана. Он отворено каже: „Једном се због ванредне ситуације на станици променио састав ваздуха у коморама. Чак су и лекари у Центру за управљање летовима препоручили мало алкохола како би се неутрализовали штетни фактори“. Нешто слично прича и двоструки херој Совјетског Савеза Валериј Рјумин. „Сви који су летели у космос потврдиће да гутљај коњака тамо ублажава напетост и дејствује благотворно на организам. И ја сам пре полетања купио 12 флаша јерменског коњака. Распоредио сам га у пластичне кесе са чепом који се заврће. Најтеже је понети кесе у космос, тј. проћи са њима кроз многобројне контроле. Ја сам заједно са инжењером задуженим за свемирску станицу водио бригу о њој још у фабричким погонима, и ту прилику сам искористио. На неколико скривених места сам распоредио 6 литара. Није тако много ако се има у виду да смо планирали шестомесечни боравак у космосу током којег су на станицу стигле још две експедиције, тј. још шест космонаута. Наравно, гостопримљиви домаћини су приредили гостима празничну вечеру, а мали гутљај коњака је добио назив ’буљка’. То је свега 20 грама. На Земљи је то ситница, а у космосу је чаробни еликсир. На пример, ако је дан био тежак, а сутра предстоји неки сложени експеримент, онда уђемо у вреће за спавање, али никако не можемо заспати. Тада спасава ’буљка’. Она се пије полако: у устима се држи на језику, а затим се полако гута. Читав процес траје десетак минута. Та мизерна количина алкохола у космосу дејствује фантастично: смирује и ублажава напетост. На тај начин брзо заспимо и ујутру устајемо бодри. То је далеко боље од седатива на које се организам брзо навикава. Опште је мишљење да је у космосу најбоље пити јерменски коњак. Убеђен сам да треба озаконити коришћење алкохола у мањим дозама у космосу, на пример, уместо седатива“. Експедиција на МСС 28/29 / Роскосмос Чаша о под Међутим, за космонауте који воле да „скидају стрес“ највећи проблеми настају када се врате кући. Готово сви они кажу да је веома тешко ослободити се навике „остављања“ предмета у ваздуху. „И са мном је тако било“, каже Павел Виноградов који је седам пута излазио у отворени космос. „Када сам се први пут вратио из космоса замолио сам жену да ми донесе чашу воде. Чим сам попио, без икаквих задњих мисли сам пустио чашу у ваздух, не размишљајући о томе да ће она пасти“. Јевгениј ЛЕВКОВИЧ, Руска реч