Претражи Живе Речи Утехе

НАЈАВА: Директан ВИДЕО пренос отварања кивота са деловима моштију Светог Георгија у Прокупљу у уторак (5.5.2020) од 15 сати Благодарећи братству храма Светог Великомученика Прокопија у Прокупљу, Радио Глас ће у уторак, 5. маја 2020. године, уочи празника Ђурђевдан, преносити директно путем свог Фејсбук канала, отварање кивота са деловима моштију Светог Великомученика и Победоносца Георгија, који се чувају у прокупачком храму. С обзором да је и у уторак, 5. маја 2020. године на снази ванредно стање и да ће од 18 сати бити забрањено кретање, празнично бденије са отварањем кивота са честицама моштију Светог Георгија, биће служено од 15 сати, када креће и директан пренос на нашем Фејсбук каналу. Црква Светог Великомученика Прокопија у Прокупљу у туторском одељењу (на северу) чува мошти Светог Ђорђа, а у јужном делу храма је гробница у којој су похрањене мошти Светог Прокопија. Наиме, делови моштију Светог Георгија, ратног заштитника Немањића, који је – као и Свети Прокопије – био римски војник под царем Диоклецијаном, од 284. до 305. године, превалили су дуг пут до Прокупља из Старог Раса, из задужбине Немањића, Ђурђевих Ступова. Манастир Ђурђеви Ступови су Турци уништили 1689. године, а мошти су пренешене у цркву Светог Георгија у селу Лопиже, код Сјенице – којa је такође срушенa од стране Турака – и веровало се да су реликвије Светог Ђорђа уништене, све до 1880. године. Те године (1880) је у прокупачку цркву дошао Миле Пешић, родом из Сјенице и донео ковчежић обложен пурпурним брокатом, богато извезен концем и у њему: кошчице шаке Светог Ђорђа воштане боје и део коже главе са плавим увојцима. Јавност није знала за ову општехришћанску светињу, а ни дотадашња црквена управа, све до 1929. године, када је приликом појединих мањих оправки у цркви нађен у скривници, и напред наведени ковчежић са моштима Светог Ђорђа. Аутентичност моштију Светог Ђорђа потврдио је др Радослав Грујић, професор Универзитета у Скопљу. Ову причу је лично посведочио и Миле Пешић, који се населио у селу Претрешња код Блаца. Те 1929. године он је пред смрти још једном зажелео да види светињу, која је неколико векова брижљиво чувана у његовој породици, а сам Миле је – до тог момента, преко пола века чувао ову тајну. Више прочитајте ОВДЕ. Извор: Радио православне Епархије нишке "Глас"

Изложба слика игуманије нашег манастира Св. Хилариона и Св. Јована Дамаскина у Француској, (некада манастира Градац) биће отворена у четвртак 19.10.2017. у 19 сати. Сајт мати Ефимије путем кога је можете и лично контактирати: efimija.yolasite.com

Први пут у историји из Италије су у Русију стигле мошти Светог Николе и изложене су у највећој московској саборној цркви, храму Христа Спаситеља. Чини се да многе Русе ништа не може да спречи да дођу и поклоне се овој реликвији и тако покажу своју дубоку веру. Почев од 10:30 часова 22. маја испред улаза у храм Христа Спаситеља формирао се ред дужи од километра. Мошти Светог Николе, једног од најпоштованијих хришћанских светитеља, чуване су у Барију скоро читав миленијум а сада су стигле у Москву. Илустрација: Јевгенија Новоженина/РИА Новости Овакви призори нису реткост у Русији. У прошлости су бројни људи проводили сате у реду да би се само накратко поклонили хришћанским реликвијама, а сигурно ће тако бити и у будућности. Током наредних месец дана милиони ходочасника допутоваће у руску престоницу и стајати у наизглед бесконачним редовима испред највећег московског храма да би се помолили Светом Николи. Бранилац православља Свети Никола је живео у Малој Азији у 4. веку наше ере и један је од најпоштованијих светитеља у хришћанству. Његов значај признају све хришћанске цркве, а по узору на њега настао је и Деда Мраз. Руски народ слави га од давнина и верује да је он заштитник покајаних злочинаца, деце и ученика. Позната су бројна његова чуда и зато га у Русији зову Чудотворац. Може се рећи да је овај светитељ постао симбол наде за многе људе који трагају за духовним вођством и заштитом. Илустрација: Валериј Шарифулин/ТАСС „Руски народ веома поштује Светог Николу, више него било ког другог светитеља. Он људима помаже у свакој ситуацији, без обзира о коме се ради. Када му се моле, људи осећају да су њихове молитве услишене“, рекао је за „Руску реч“ Александар Волков, прес-секретар московског патријарха Кирила. „За Русе је врло важно да у овим приликама уложе физички напор, јер је то нека врста подвижништва. Знају да ће после дугог чекања у реду учинити нешто корисно за себе, за своју душу. То је ван рационалног размишљања, они то осећају на мистичном нивоу“, додао је Волков. Више од реликвије Ово није први пут да једна велика православна реликвија окупи хришћане чак и из најудаљенијих крајева некадашњег СССР-а. У новембру 2011. године људи су чекали у реду и по 20 сати да би се поклонили Појасу Пресвете Богородице који је у Русију стигао из Грчке. Реликвија је била изложена у неколико руских градова, а процењује се да јој се поклонило више од три милиона ходочасника. Постоје извештаји да је ред у појединим тренуцима достизао дужину од чак осам километара. „Када год сам разговарао са људима који су више сати чекали да виде Појас Пресвете Богородице увек сам добијао утисак да су сви осећали исто, а то је страхопоштовање пред хришћанском реликвијом. Такође, људи желе да осете чудо и очекују утеху“, каже за „Руску реч“ Сергеј, свештеник у једној московској цркви. Православна вера дубоко је укорењена у руском менталитету. Светитељи су одувек били важне фигуре за хришћане у Русији. На месту где је неки светитељ живео касније би никла црква или манастир. Предмети које је светитељ користио добијали су верски значај и коришћени су током обреда или за добијање благослова. Светитељи су често чинили разна чуда – могли су да лече болести или да неку изгубљену душу врате на прави пут. Зато и у данашње време долазак моштију Светог Николе у руску престоницу за бројне Русе има велики историјски и културни значај. „Ово чинимо из истог разлога због чега пливамо у леденој води на Богојављење“ Један свештеник из Московске области, који је желео да остане анониман, каже да понекад стиче утисак како неки његови парохијани од светитеља очекују „да им на лак начин реше животне проблеме“. „Као и многи Руси, помало сам лењ. Желим да ствари добијам без много труда. Знам да се светитељ сјединио с Богом и прешао из ововременог у вечност. Помислим, ако додирнем његове мошти то ће ми донети спасење и све ће моје муке нестати. Ово чинимо из истог разлога због чега пливамо у леденој води на Богојављење.“ „Када станете у ред знате да вас на његовом крају чека светитељ, попут доброг лекара или некога кога сте упознали на факултету и ко ће вашем сину помоћи на пријемном испиту. Што дужи ред, то јача вера.“ http://srbin.info/2017/05/25/zasto-rusi-cekaju-i-do-20-sati-da-bi-se-poklonili-mostima/