Претражи Живе Речи Утехе

Када је Влада Црне Горе у мају ове године јавности представила Нацрт закона о слободи вјероисповијести било је јасно да се ради о тексту који не само да не гарантује ову слободу већ представља кршење елементарних људских права. Начин на који је припреман, без претходних консултација и договора са Црквама и вјерским заједницама, показује да је очигледно написан са циљем да буде параван за отимање цркава, манастира и црквене имовине. Као таквог препознале су га и остале православне Цркве, што су потврдили својим писмима Васељески Патријарх Вартоломеј и Свети Синод Руске Православне Цркве. Негативне последице оваквог текста Закона види и поглавар Римокатоличке Цркве Папа Фрациско. Он је одговарајући на писмо његове светости Патријарха српског Иринеја истакао да су примједбе и забринутости од стране Српске Цркве размотрене у Римокатоличкој Цркви са посебном пажњом. „Захваљујем Вам се што сте ми братски изразили Вашу забринутост таквим предлогом закона због негативних последица које он може да произведе, не само за Српску Православну Цркву у Црној Гори, већ и за локалну Католичку Цркви“ истакао је Папа Франциско и додао, „С тим у вези, Државни Секретар, Кардинал Пјетро Паролин се лично обратио Предсједнику Владе Црне Горе г. Душку Марковићу, не са циљем да се мијеша у унутрашње ствари црногорске државе већ у нади да закон који се предлаже, а који се тиче вјерских слобода, буде донешен на демократским принципима, јер у супротном, неће бити потврђен ако се претходно не постигне највећа могућа сагласност свих вјерских заједница у Црној Гори“, закључио је поглавар Римокатоличке Цркве. Влада Црне Горе на сједници од 6. децембра ове године усвојила је текст Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница и прослиједила га Скупштини која га је уврстила у дневни ред следеће сједнице која је заказана за 24. децембар 2019. године. Оваква одлука Владе очекивано је изазвала револт, не само код вјерујуће већине у Црној Гори већ и код бројних црногорских политичара и јавних посленика чиме је држава доведена у још једну озбиљну политичку кризу. Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка организују молитвени црквено-народни сабор који ће се одржати у Никшићу 21. децембра 2019. године, који ће бити наставак оног Тројчинданског из јуна ове године када се испред Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици сабрао велики број грађана Црне Горе. протојереј Никола Пејовић Папа Франциско: Закон неће бити потврђен без сагласности свих вјерских заједница у Црној Гори | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт) MITROPOLIJA.COM Када је Влада Црне Горе у мају ове године јавности представила Нацрт закона о слободи вјероисповијести било је јасно да се ради о тексту који не само да не... View full Странице

Намера теме нису могуће медицинске грешке током операција, које се ретко дешавају у нашем здравству, али се десе. Нити крађе беба, органа... Уколико то не обухвата овај закон и можда недостатке његових прописа. Тако да предлог закона о предпостављеној донаторској сагласности, са сајта народне скупштине Србије је тема. Кад сам прочитао предлог закона, наишао сам на добре и чудне прописе. Ја подржавам закон у коме се донаторска сагласност предспоставља, баш овако како пише, да људи који не желе да буду донатори, могу са захтевом да повуку ту предпостављену сагласност са свог имена и презимена и опет је врате ако то буду некада пожелели. Поред тога, овим законом се забрањује продаја људских органа, давање огласа где се траже људски органи... Али ту су и неке чудне мане које сам ја (аматер) пронашао читајући предлога закона 1. У делу закона број 9, се прописују: подаци о личности даваоца и примаоца људских органа. Где стоји да сем за пацијенте одабраних здраствених радника, нико нема увид у идентитет донатора органа и тражиоца органа. У делу закона број 5 се прописује: узимање људских органа од живог даваоца. И део закона број 6 прописује: узимање људских органа од умрлог лица. Недостатак: Писањем овог закона се морала узети у обзир чињеница да ће постојати листа потенцијалних донатора. Али закон их не предвиђа и не прописује начин заштите њихових података, самим тим не објашњава ко све може да има приступ листи предпостављених донатора који су и даље живи. Закон предвиђа прописе који штите и осигуравају сигуран транспорт органа, обавезну тајност података донатора органа, и податке тражиоца органа (али само онда када је трансплатација договорена не пре тога). Подцењује се тиме психичко стање лица која су емотивно везана за тражиоце органа (будуће примаоце) и који због тога могу да угрозе животну безбедност и даље живих донатора. Јер је биолошка компатибилност донатора (која би морала бити на листи) кључна за уопште разматрање и успех трансплатације. Тај озбиљан недостатак прописа ће ја верујем бити решен предлозима допуне овог закона (уколико исти буде усвојен). 2. У делу закона 9, члан 34. одређује се следеће "Podaci o ličnosti davaoca i primaoca ljudskih organa poverljivi su i moraju biti zaštićeni od neovlašćenog pristupa. Podatke o ličnosti umrlog davaoca ljudskih organa nije dozvoljeno davati primaocu, a podatke o ličnosti primaoca nije dozvoljeno davati porodici umrlog davaoca. Zdravstveni radnik koji obavlja poslove izabranog lekara davaoca i primaoca ljudskih organa u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: izabrani lekar), kao i drugi nadležni zdravstveni radnik koji u skladu sa zakonom treba da ima uvid u zdravstveno stanje davaoca i primaoca ljudskih organa, ima pravo na uvid u podatke o izvršenom presađivanju koji se odnose na zdravstveno stanje tih lica, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Drugi zdravstveni radnici, osim zdravstvenih radnika iz stava 3. ovog člana, ne mogu imati mogućnost korišćenja podataka, odnosno uvid u podatke o izvršenom presađivanju koji se odnose na zdravstveno stanje davaoca i primaoca organa. Rezultati postupka presađivanja mogu se koristiti u naučnoistraživačke svrhe, u skladu sa zakonom. Недостатак: Законом јесте забрањена продаја и учествовање у продаји органа (и здраственим радницима да учествују у томе), подједнако као и у другим законима продаја новорођене деце (туђе или своје). Али из медија знамо да је више стотина доказаних крађа деце било у Србији из породилишта, то од стране здраствених радника. Који су припремали и папирологију од смртовница па до нових идентитета... Ти здраствени радници, углавном нису били откривани јер није било могуће спровети истражни поступак. То је ситуација где су деца продавана за пар хиљада или десетине хиљада евра некоме, иако постоје домови за незбринуту децу, где хранитељске породице које испуњавају услове за усвајање деце, могу да усвоје дете. Хвала Богу што су ретки ти случајеви, али свеједно овим законом о трансплатацији органа ми дозвољавамо простор психички нестабилним здраственим радницима. да тајно (јер једини воде папирологију и знају коме се шаљу органи) врше продају туђих органа пацијентима у Србији који их иначе не би добили због листе чекања, или на црно тржиште. Мсм. чак и овим законом предвиђена инспекција транспорта органа, који у неким случајевима не стигну до операционе сале на време и зато се не користе, неће решити проблем замене некорисних органа за корисне органе пре самог транспорта. Такви случајеви се морају предвидети и спречити овим законом, макар тако да један члан из породице донатора органа добије законско право да (ако жели) има увид код ког пацијента органи одлазе, на сајту www.decodedscience.org; http://www.financedegreecenter.com пише да очекивана тржишна вредност бубрега вреди до 200.000 евра, Срца до 900.000 евра. По одличном чланку из Топ Прес-а, сличан ценовник се наводи за Србију.

ДАНАС ЈЕ У ВАТИКАНУ ЗАВРШЕН РАД МЈЕШОВИТЕ КОМИСИЈЕ ХРВАТСКЕ БИСКУПСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ И СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ О ЖИВОТУ И РАДУ КАРДИНАЛА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА. ДОНОСИМО ЗАЈЕДНИЧКО САОПШТЕЊЕ: Na posljednjem zasjedanju mješovitog povjerenstva koje je imalo zadatak zajednički razmotriti život kardinala Stepinca prije, za vrijeme i nakon Drugoga svjetskog rata, članovi obiju strana dali su zajedničko priopćenje za javnost, koje iznosimo niže u cjelovitom obliku... Zajedničko priopćenje Dana 12. i 13. srpnja 2017. okupili su se u Domu Svete Marte (Domus Sanctae Marthae) u Vatikanu, na svomu šestom i posljednjem sastanku i pod predsjedanjem Oca Bernarda Ardure, predsjednika Papinskoga vijeća za povijesne znanosti, članovi Mješovite komisije hrvatskih katoličkih i srpskih pravoslavnih stručnjaka na zajedničko razmatranje lika kardinala Alojzija Stepinca, nadbiskupa zagrebačkog. U ime Hrvatske biskupske konferencije bili su prisutni: kardinal Josip Bozanić, nadbiskup zagrebački; Mons. Antun Škvorčević, biskup požeški; Mons. Ratko Perić, biskup mostarsko-duvanjski; dr. Jure Krišto i dr. Mario Jareb iz Hrvatskoga instituta za povijest. U ime Srpske Pravoslavne Crkve bili su prisutni: g. Amfilohije, mitropolit crnogorsko-primorski; g. Porfirije, mitropolit zagrebačko-ljubljanski; g. Irinej, episkop novosadski i bački; g. Jovan, episkop pakračko-slavonski; i prof. dr. Darko Tanasković, stalni predstavnik Republike Srbije pri UNESCO-u. Nazočni su prepoznali velikodušnost pape Franje koji je dobrohotno prihvatio molbu patrijarha Srpske Pravoslavne Crkve Irineja, i odlučio je ustanoviti Komisiju. Svi su članovi zahvalni na srdačnom ozračju, u kojem su, s punom slobodom izražavanja, mogli ispuniti zadaću povjerenu Komisiji, to jest pristupiti zajedničkom razmatranju života kardinala Stepinca. Od početka rada Komisije članovi su bili svjesni da je postupak kanonizacije kardinala Stepinca u isključivoj mjerodavnosti Pape. Priznaju također da svaka Crkva ima vlastite kriterije za postupak kanonizacije. Članovi Komisije složili su se također da je njihov rad omogućio bolje razumijevanje povijesti u godinama između Prvoga svjetskog rata i 1960., godine smrti kardinala Stepinca. Moglo se također osvijetliti život i službu jednog uglednoga katoličkog Pastira u osobito teškom povijesnom razdoblju. Došlo se do zaključka da su različiti događaji, nastupi, spisi, šutnja i stajališta još uvijek predmet različitih tumačenja. U slučaju kardinala Stepinca tumačenja koja su pretežito davali katolički Hrvati i pravoslavni Srbi ostaju i dalje različita. Proučavanje života kardinala Stepinca pokazalo je kako su sve Crkve bile izložene različitim okrutnim progonima i imale su svoje mučenike i ispovjedaoce vjere. U tom smislu članovi Komisije složili su se oko mogućnosti buduće suradnje, u pogledu zajedničkoga rada, kako bi podijelili sjećanje na mučenike i ispovjedaoce vjere dviju Crkava. http://hr.radiovaticana.va/news/2017/07/13/vatikan_zajedničko_priopćenje_mješovitog_povjerenstva!/1324809 View full Странице