Претражи Живе Речи Утехе

Комади 1.000 година старог рукописа пронађени су у повезу књига у Алкмару. Посебан налаз је направљен у Регионалном архиву Алкмар: неколико повеза књига из 17. века садржало је комаде пергамента рукописа из 11. века. Сматра се да је оригинални рукопис припадао принцези која је побегла из Енглеске након Норманског освајања. Многе књиге су штампане и повезане у 16. и 17. веку. Књиговезци су користили пергамент да ојачају своје повезе за књиге; тај материјал је био скуп и зато су људи често бирали да исеку старе, средњовековне рукописе. То је често укључивало рукописе који су изгубили своју вредност: књиге које су биле превише религиозне или су написане на језику који се више није могао читати. Нешто веома посебно пронађено је у бројним повезима књига у Регионалном архиву Алкмара: 21 фрагмент рукописа из 11. века, скоро 1000 година стар латински псалтир са староенглеским глосама. Тис Порк, виши универзитетски предавач средњовековног енглеског језика у Лајдену, учествовао је у проналаску и анализирао текст и порекло фрагмената. Старе енглеске глосе у латинском псалтиру Стари енглески се говорио између 500. и 1100. године и веома је сличан немачком, фризијском и холандском. Ово је очигледно такође и из откривених фрагмената Алкмара, у којима је изнад сваке латинске речи написан староенглески превод: Ове староенглеске глосе вероватно су имале дидактичку сврху: са овим преводилачким помагалом између редова, корисник овог псалтира могао је да научи латински. За научнике је откриће укупно више од 500 староенглеских глоса у Алкмару важно јер нас уче више о језику раног средњег века . Оригинални власник рукописа: избегла принцеза? Порково истраживање показује да је књига била укоричена у Лајдену око 1600. године, али како је Лајденски књиговезац дошао до поседа енглеског рукописа из 11. века? Познато је да су око средине 16. века рукописи из Енглеске отпремани на чамцима, како би их књиговезци и произвођачи сапуна могли поново користити. Сасвим је могуће да је међу њима био и рукопис са староенглеским глосама, али постоји и друга теорија. То би могао бити давно изгубљени псалтир са староенглеским глосама који је припадао Гунхилд, енглеској принцези која је побегла након норманског освајања 1066. године, поневши са собом свој псалтир са староенглеским глосама. Гунхилд је умрла у Брижу 1087. године и поклонила свој псалтир и друга блага цркви Светог Дона. Тамо је њен псалтир последњи пут виђен 1561. године и описан као псалтир са енглеским глосама „које овде нико не може правилно да разуме“. Од тада се Гунхилдином псалтиру губи сваки траг, али Порк је успео да сазна да су књиге Донске цркве 1580. године запленили калвинисти: Са корисним књигама основали су јавну библиотеку, али друге, непотребне књиге су продате. Псалтир са неразумљивим глосама мора да је припадао овој потоњој категорији — да ли је тако псалтир на крају завршио у рукама лајденског књиговезца? Може бити. Можда су фрагменти који су пронађени у повезу књига у Алкмару припадали краљевској библиотеци. Порков чланак, са анализом, издањем и сликама фрагмената Алкмара, објављен је ове недеље у часопису Англо-Саксон Ингланд. https://mitropolija.com/2024/01/18/pronadjeni-delovi-rukopisa-starog-1000-godina-princezin-psaltir/

Мада библиотека од давнине непрекидно функционише, а оформљена је још у 6. веку, врхунска технологија није мимоишла збирку рукописа у манастиру Свете Катарине у подножју Синајске горе. Тако је манастир почео 2012. г. са спектралним снимањем многих рукописа како би се открили и рашчитали текстови који постоје испод садашњих текстова, јер многи рукописи су палимпсести, што значи да је претходни текст био избрисан како би се на пергаменту могло поново писати. Међутим, трагови првобитних текстова су преостали. У последње време манастир је започео високотехнолошки процес дигитализовања својих 4.500 рукописа, што је процес који може да траје читаву деценију. Тим стручњака из Грчке ради на древним пергаментним рукописима, међу којима су најранији преписи Јеванђеља (а чувени у науци Кодекс синитикус из 4. века није више у овом манастиру; сада се налази у Британској библиотеци у Лондону). Овај пројекат је сада предузет из разлога што се манастир налази, нажалост, у крају где милитантни исламисти могу упропастити културне артефакте и документа, што су учинили у Сирији и другде. „Немири у наше време захтевају брзо окончање овога пројекта“, рекао је Блажењејши Дамијан, Архиепископ Синаја, Фарана и Рајта, иначе игуман манастира Свете Катарине. Овај монументални подухват дигитализовања манастирске целокупне збирке започео је прошле године са обрадом око 1100 посебно ретких сиријских и арапских текстова. Очекује се да прва етапа траје три године, а коштаће 2,75 милиона. Манастир ће почети да објављује новодигитализоване текстове онлајн најесен ове године. „Ова библиотека је архива историје хришћанства у медитеранском свету и из тог разлога је значајно да сав свет пронађе своју историју овде“, рекао је директор Електронске библиотеке за ране рукописе. Тако је за време рестаураторских радова у манастиру пронађен један раније непознати рукопис древног грчког лекара Хипократа, а потиче из 6. века. Извор: Orthochristian (са енглеског Инфо служба СПЦ)

Софијски универзитет и бугарски манастир на Светој Гори Зограф договорили су се крајем октобра 2017. године да сарађују у десетогодишњем пројекту „Дигитализовани архив Зографа“. Први кораци у овом правцу учињени су још 2010. године, али су тада монаси услед неких претходних догађања били крајње неповерљиви. Наиме, агенти тајне комунистичке службе украли су 1985. године тада најстарији познати историјски рукопис о Бугарима који је написао монах Пајсије у 18. веку. Тек 1997. године рукопис је враћен манастиру. Драгоцени рукописи су нестали у прошлем веку, јер су их научници из Европе куповали будзашто или су их позајмљивали у истраживачке сврхе па их нису враћали. Јединственост овог архива састоји се у томе што он садржи збирку историјских и других докумената још из 10. века. Ту су многа документа из османског доба о односима исламских владара и православних манастира. Поред богослужбених књига и повеља, збирка садржи и лекарске рецепте и рецепте за кување, па и јапанске рукописе. Па ипак, најпознатији рукопис је управо споменуто историјско дело о Бугарима из 18. века које је дуго времена важило као најстарије дело ове врсте и било иницијална каписла за национално буђење. Међутим, крајем новембра прошле године професор Љиљана Илијева изложила је на Југоисточном универзитету „Неофит Рилски“ у Благоевграду проналазак једног оригиналног рукописа на 100 година старијег о историји Бугара, који је саставио католички надбискуп Петар Богдан Бакчев (1601-1674.). Дело Петера Бакчева пронађено је у Модени. Извор: Information Orthodoxie (с немачког Информативна служба СПЦ) Вести из сестринских цркава |