Претражи Живе Речи Утехе

Последње две деценије се ради на јачању свести о неопходности родно сензитивног језика како би, како то стручњаци за ово питање истичу, жене постале видљивије у језику. Недавно је објављен и Нацрт закона о родној равноправности, који још увек чека улазак у скупштинску процедуру. Да ли родно равноправан језик представља насилно мењање језика или је он неопходност? На ову тему говорио је презвитер Игор Игњатов, парох ветернички. Извор: Радио Беседа

дец 15, 2021 Нигде на свету нема чистијег ваздуха, воде, лепшег погледа… Нигде није овако светло небо као изнад нашег села. Зато смо се овде вратили, јер од родног места нема ништа лепше. Овако повратници у Љубожду, питомо метохијско село испод Мокре Горе у општини Исток на Космету, репортеру “Новости” кратко објашњавају разлоге зашто су се одлучили за повратак. Из дворишта обновљених и новосаграђених кућа Срба повратника поглед досеже чак и до Шар-планине, а покрај путића који са околног асфалтног пута води ка првим домовима у селу, тече поточић са прозирно чистом водом. – Не само што је богато пијаћом изворском водом већ је наше село богато и плодном земљом. Али и клима је некако овде другачија него у избеглиштву и зато смо се и одлучили на повратак – прича нам Жарко Зарић (67), представник повратника у Љубожду. Присећа се одлуке мештана избеглих 1999. године у разне крајеве централне Србије да се самоорганизовано врате у село. Петнаестак представника породица, тог 27. марта 2017. године, вратило се са чврстом намером да овде остану. Свесни да је свих четрдесетак српских кућа, колико их је било у селу, порушено или оштећено, решили су да ако затреба спавају и под ведрим небом. Ипак, на врху села затекли су једину кућу са неоштећеним кровом. Та кућа им је наредних готово годину дана, до изградње првих пет објеката, била заједнички дом. – Када су чули за нашу намеру да се вратимо, дочекали су нас тадашњи министар за повратак Далибор Јевтић и Весна Маликовић, у име локалне самоуправе, који су нам пружили подршку и прву помоћ али су, срећом, одмах реаговале и међународне организације. Донели су нам храну, ћебад, дрва за огрев, али је било тешко без основних ствари. Нисмо имали довољно кревета, судова, ма ничега… али смо били срећни што смо у свом селу и одлучни у намери да не одустајемо – причају повратници из Љубожде док набрајају власнике првих пет саграђених кућа. – До сада је направљено 14 кућа и једна је обновљена. Али, оно што је такође битно, јесте да смо обновили и своја имања. Обрађујемо десетак хектара под пшеницом и кукурузом, једино имамо проблем са продајом, јер стоку још не држимо – прича нам Драгослава Николић (61), док објашњава да им је заједнички трактор за обраду имања доделио манастир Високи Дечани, а прикључне машине су добили као донације. И док нам поносно истичу да је отуђено само једно српско имање у селу, мештани кажу да им највише недостају млади који су због посла и школовања деце у расејању… – Нас петнаестак, колико нас је углавном у селу, дружимо се и окупљамо, помажемо једни другима. Сви смо укључени у радове када се обнавља нека кућа, очистили смо сеоско гробље, али знамо и да предахнемо од радова када нам нека од жена скува нешто укусно или направи разлевницу – прича Радомир Ристић (63). Његова рођака Марта Ристић (75) објашњава да јој је муж преминуо по повратку, али да ни она нема намеру да напуста село док је жива. – Овде је лети заиста дивно. Дођу нам деца са породицама, унучићи… Долазе они и о већим празницима, као што ће бити око Нове године и Божића. Тада се заиста радујемо и у селу је живахно – прича нам Жарко док појашњава да у селу има и албанских кућа, али да комшије током дана избегавају комуникацију са њима. Углавном се плаше осуда суседа или политичара, али увече неки од њих знају да дођу да са повратницима поразговарају, попију кафу… – У почетку је било протеста Албанаца због нашег повратка, али и то је прошло. Немамо проблема ни у аутобусу којим одлазимо до пет километара удаљеног Истока где купујемо намирнице – причају нам повратници. Највише им недостаје сигнал српске мобилне телефоније, док телевизијске канале из централне Србије гледају само преко сателитских антена. Недостају им и остали расељени Срби из села, чијем се повратку надају. СТУДЕНИЦА ХВОСТАНСКА Осим извора лековите воде и бреста око којег се окупљају за време сеоске славе Свете Тројице, повратници у Љубожди поносни су што надомак њиховог села постоје темељи манастира Студенице Хвостанске из 6. века који су истраживани 1967. – У том манастиру, по предању, Свети Сава је из Хиландара донео мошти оца Стевана Немање и ту измирио браћу Вукана и Стевана Првовенчаног – појашњавају наши саговорници из Љубожде. Светиња је, кажу, јасан доказ вишевековног живота Срба на овом подручју и додају да је у општини до 1999. живело око 9.000 припадника нашег народа, док их је сада свега неколико стотина. ЕГЗИСТЕНЦИЈА Док испред једне од куће повратника прави разлевницу, у народу познатију као флију, Драгослава Николић (60) каже да јој је покојни супруг оставио у аманет да се врати у село. Јованка Ристић (62) са супругом Раденком живи од пензије, а повремено је обилазе ћерке и син који им и финансијски помажу. Супружници Милица и Јован Ристић преживљавају тако што лети одлазе у наднице у централну Србију у бербу јагода, купина, малина… Извор: Вечерње новости Фото: Приватна архива

Родно место СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ добија нови парохијски дом и конак 11. септембра 2017. у 19:08 У Мркоњићима код Требиња, родном месту Светог Василија Острошког, у току је реконструкција и доградња некадашње основне школе у парохијски дом и конак, а све радове обављају добровољно, без накнаде, мештани овог и других требињских села, рекао је Срни председник Црквено-општинског одбора Мркоњића Раде Бошковић. Фото: Trebinje.com Бошковић је истакао да су радовима приступили уз благослов Његовог преосвештенства владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија, са великом радошћу и љубављу жељно ишчекујући да објекат буде изграђен и да краси ово свето место. „Са здравом идејом до циља је лако доћи. Весели нас што нам помоћ стиже са свих страна и то не само од Срба, но и од народа других вера. Намера нам је да ово остане место саборности, надахнућа и истинске радости, као и одредиште на које ће долазити сви они који у срцу носе живога Бога“, нагласио је Бошковић. Он је додао да су у овај пројекат ушли са намером да уграде још један камен у темељ духовног и биолошког опстанка српског народа. Радови су почели средином јуна, а очекује се да ће прва плоча бити завршена до Божића, док ће радови на конаку, како кажу у Црквеном одбору, потрајати. Бошковић је рекао да не зна колико треба средстава ни колико је до сада уложено јер то раде и финансирају људи добре воље, приложници, од којих многи не желе ни име да им се помиње, а који су из свих крајева света. „Мркоњићи нису само место Поповог поља, града Требиња ни Херцеговине, него васколиког српског народа, ма где он живео“, нагласио је Бошковић. Он је додао да у Црквено-општинском одбору имају обећања и од града Требиња да ће са одређеним средствима учествовати у градњи парохијског дома и конака, односно у преуређењу школе која је затворена 1981. године и која, у стању у каквом је била, није приличила да се налази у свечевом родном месту. У Мркоњићима се стално повећава број посетилаца, тако да је урађено много и на саобраћајној инфраструктури и њеном уређењу, а на предлог мештана урађено је још пет пројеката који су делимично реализовани или треба да буду завршени. Бошковић је навео да је реч о рестаурацији и околном уређењу Цркве Светог Василија, где се већ раде фреске, затим на рестаурацији и околном уређењу Цркве Светог Николе, где је по предању крштен светитељ, а поред Цркве налази се место упокојења мајке светитеља. „У Цркви је већ урађено 90 одсто радова, али црква никада не може бити довољно улепшана, јер треба увек да изгледа молитвено лепше“, истакао је Бошковић. Пројекат је урађен и за путну раскрсницу кроз Мркоњиће, као и за водоснабдевање. Мркоњићи се налазе на тридесетом километру од Требиња на путу према Љубињу. Велики број ходочасника свих националности походи ово село 12. маја, на дан када Српска православна црква прославља Светог Василија Острошког, али и другим данима у години. Уколико људи добре воље желе да помогну изградњу парохијског дома и конака, те да учествују у уређењу свечевог родног места, средства могу уплатити на жиро рачун Црквено-општинског одбора „МРKОЊИЋИ“, место Мркоњићи, број: 5559000024661236 код „Нове банке“ АД Бањалука – Филијала Требиње. Из Црквеног одбора напомињу да се помоћ може уручити и у грађевинском материјалу. СРНА