Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'ратовах'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Сваки просјечни Србин, православац, било да је похађао вјеронауку, наслиједио вјеру од предака или се самоедуковао о питањима Предања, рећи ће нам о Богу да је милостив, добар и да је љубав. Неће прати косу недјељом, нити покрпити чарапе на црвено слово, али те магловите, вишезначне особине ће употребити увијек у опису Онога у кога се заклиње. Ако је Бог љубав и ако је добар, то аутоматски претпоставља Његово неприкосновено поштовање људске слободе (у шта се убраја и крпљење чарапа у Дан Господњи). А слобода је језива ствар. До те мјере да човјек сам смишља начине на које може себе држати на узици. Мистификација је једна од наjпогоднијих за манипулацију, али несрећном, незадовољном човјеку, који грца над својом „уклетом“ судбином често није ни потребна. Он (она) свако јутро устаје са главобољом (бољим данима без ње), гледа свој изгужвани одраз у огледалу незадовољан(на) што се опет угојио, пије кафу, листа друштвене мреже осуђујући све (махом лажне) пројаве слободе које се тамо срећу, и одлази на својих осам сати посла за које се поново пита како ли ће их данас прегурати. И држи сам(а) себе на узици страха од неизвјесности, па онда и од кршења неких магловитих етичких постулата унутар којих страх налази своје оправдање. Ми смо трулежна бића. Све што око нас пропада и оставља за собом воњ смрти постоји и у нама. Вијек трајања нам је увијек кратак. Никада нисмо обавили све, а о покајању да и не причамо. Згужвано лице и вишак килограма су најмањи проблем. Ако имамо среће они ће бити праћени само ишијасом, мигреном, зубобољом и затвором. Ако немамо (а већина нема) неће нас заобићи израслине које захтјевају хируршку оштрицу, вируси и све оно што нам још скраћује већ прекратак рок. И тако, устајући већ двадесет и кусур година у исто вријеме, таман довољно да ентузијазам младалачких заблуда спласне, хватајући се за болну кичму и пипајући неку квржицу коју нисмо раније примјетили, почињемо да вртимо у глави разлоге који би требало да задовоље узнемирујућа питања „зашто?“ и „зашто ја? (а држао сам се свих правила). Неријетко то бива праћено разочарењем, али и болним мирењем, јер ко је баш у сваком тренутку живота био посве исправан? Без обзира имамо ли одговор или не, болест је ту. Задесила је цариника и фарисеја, богаташа и Лазара, и Јова. Без разлике. И притишће да се уведу промјене. Бар да се ублажи бол. Ако не физичка, онда душевна која нас сигурно неће заобићи. Природа, пала, без Бога, кроз болест се пројављује у свом пуном потенцијалу, тј. у смрти. Болестан човјек, посеже за животом трагајући за свим врстама помоћи од којих су неке веома инвазивне. Дешава се да људи одбију ризичне операције и мукотрпне терапије и то нас готово увијек шокира. Јер је жеља за животом, који нам је дат и за који смо, заправо, створени, непоколебљива и снажна. Али шта је са духовном сфером? Знамо да дух може бити срчан и када је тијело слабо, али све чешће се сусрећемо са обрнутим стањем ствари. Наука се одавно бави доказивањем да све болести имају неку своју психолошку позадину, тј. да се и оне најгоре – канцери, неизљечиви вируси итд. – лијепе управо за имунитет ослабљен, чиме друго него вишегодишњим стресом, грчом и незадовољством. Што води до тога да употреба дрога (дозвољених и недозвољених) непрестано цвјета. Транкилизатори и антидепресиви су дио свакодневице већине нас. Понекад се препирем са околином због тврдње да су некада (чувено боље некада) људи били бољи (моралнији) и здравији (психички и духовно), наводећи им примјере наших дедова који су обавезно дан започињали чокањчетом ракије па тек онда кретали на њиву. Помоћ тражимо од кад је свијета и вијека и на свим странама, али некада је, просто, нема. И тада на сцену ступају психолошки или духовни третмани јер питање „зашто?“ остаје најболнији дио трагедије која нас је задесила. Истовремено то „зашто?“ може, заиста, бити спасоносно. Јов је трпио своје „зашто?“ без одговора, али му однос према свијету и самом себи није остао исти. И сада ми тако „изгужвани“, обесмишљени, болешћу позвани да додатно ламентирамо над смислом постојања, у највећем броју случајева нађемо се на једном необичном рачвању са кога треба да одлучимо којом узбрдицом поћи. За болесног човјека оба пута су узбрдица. Да ли ћемо прихватити своје „изгужвано“ постојање, које, благо речено, презиремо; мистификовати болест на начин да је ту да би нас увела у „смирење“ (!) којим ћемо прихватити своју егзистенцију без роптања (уз малу помоћ медикамената или других опијата), јер смо „незахвални“, „горди“ и „безразложно незадовољни“. Или, ако постоји основ да се болест тумачи другачије од природне нужности, пођемо путем одбацивања незадовољства кроз једно темељно превредновање (метаноју или покајање) и баталимо тај гадни одраз у огледалу који нас дочекује свако јутро, а ми га свако јутро, без изузетка, презиремо. Покајање, заиста, може да стоји као основ за тумачење болести, али правилно га разумјети у том случају је кључно, баш зато да бисмо избјегли нејасна, наездаовољавајућа тумачења, тј. (само)манипулацију. Ако је метаноја, а то већина зна, промјена начина размишљања, она да би била аутентична, мора да се деси на личном плану. То није нимало лако, јер су обрасци у које укалупљујемо сва животна искуства врло дубоко усађена у нас од раног дјетињства и трансгенерацијски. Промјена начина размишљања не може да настане зато што нам је неко (ма колико га доживљавали као ауторитет) рекао да тако треба, а када настане (и ако настане) тада почиње и промјена дјеловања, тј. начина живота. Што не може да значи пасивно мирење са судбином без понирања у себе, своје најмрачније тајне, опсесије, страхове и прављења реда у том запуштеном подруму сопствене душе. Унутра има свега и та врста самосуочавања може да узнемири до границе издржљивости и поново нас врати у потискивање и самообману. Али богатство садржаја са којим се суочимо не може бити само лоше, и најчешће није (човјек је створен добар!). Ту можемо да налетимо на дијете које је прерано престало да се игра, умјетника који је убјеђен да никада неће бити схваћен, авантуристу са теретом превелике одговорности. И ниједан од тих садржаја није нужно гори од оних које представљамо у јавности, само можда мало одскаче од онога у шта смо се уљуљкали. Самим тим, ако смо већ налетјели на нешто чудновато а своје, и смирење престаје да буде мирење са том „јавном“ личношћу коју презентујемо већ управо супротно. Его тврди да је он смирење, јер би му било неподношљиво да свијету презентује своје (неуспјело) умјетничко дјело, да засвира са (лошим) бендом у педесетој години. Треба имати храбрости да будемо „луди пред свијетом“, исмијани, глупи, несхваћени и другачији. Бити аутентичан, онакав каквим смо сигурни да нас види Бог, и у том аутентичном животу, аутентично гријешити и аутентично се кајати, значи живјети метаноју. То је узбрдица за коју је потребна форма. Све друго су заобилазни путеви лажног (с)мирења, зарад мистификованих, магловитих награда, човјека који не воли сам себе, оно што му је дато, а самим тим и Онога ко му је то дао најмање. Покајање је само дјелимично мучна ствар. Предање нас учи да је оно увијек увод у радост. Уколико мука потраје у недоглед, нешто са процесом није у реду. Застрашујуће је само зато што захтјева да одвежемо невидљиве ланце ега које смо сами себи наметнули и прихватимо слободу без које нема умножавања таланата датих свим слугама без изузетка. На одговорност и добит. Без обзира на сусрет са Господом, Апостол Павле (као и сваки други светитељ) био је само човјек пред истим изазовом да након тог сусрета одустане од своје урођене срчаности, прихвати новонастало сљепило и чека неминовност изједајући се што није био у праву од самог почетка. Ипак, он ризикује са својим талантом, умножава га и тако постаје оно што јесте. Апостол Павле. И смрт чека у миру („и вријеме мојега одласка настаде“), не због давног магловитог сусрета са Господом кога је (многи то чинимо) могао и да потисне, већ због испуњеног сопственог назначења и смисла у добром рату који је ратовао, завршеној трци, и најважнијем, које без личног задовољства и испуњења не постоји, одржаној вјери. https://teologija.net/dobar-rat-ratovah/?fbclid=IwAR0G1iXzObz61Gsn8bp18a-_I_Xdv1VbLrtT2sVFlUBEcvHRMGRE7RbsPXg
×
×
  • Креирај ново...