Претражи Живе Речи Утехе

Један пустињак је говорио: "Кад платиш све дугове у овом животу, можеш да се спасеш. Међутим, уколико си више ударан, добијаш и већу награду. За човека који је неправедно изударан постоји чиста плата. Често се догађа да човек који води врло добар живот буде тешко погођен. Ако Бог то допушта, зашто то допушта? Дозволите ми да то објасним једним примером. Постоји једна добра породица. Добар муж, добра жена, добра деца. Сви иду у цркву, причешћују се, итд. Изненада, пијанац или безумник без икаквог разлога убија главу породице. Због тога многи, који су далеко од Бога, кажу: 'Погледајте га! Видите ли? Ишао је у цркву, а ево шта му се догодило!' То је дрскост. Бог допушта да страдају и они који уопште нису криви како би непокајанима дао и другу прилику да се покају када виде страдање недужних, чиме би се уподобили покајаном разбојнику који је на крсту био поред Господа. Шта примећујемо код ова два разбојника између којих је био распет Господ? Један хули на Христа и каже: Ако си Ти Христос спаси Себе и нас! Међутим, онај други га прекорева и каже: Ми смо праведно осуђени. Јер примамо по својим дјелима као што смо заслужили; а Он никаква зла не учини... Зар се ти не бојиш Бога? (Лк 23,39-41). Управо због тога Бог допушта да недужни људи пате - да би и они дрски имали користи, иако су они који страдају уистину љубљена чеда Божија. Верујем да ће им Бог у Рају рећи следеће: 'Дођите, ово место је за вас, или изаберите оно које се вама допада!' Да ли разумете? То се дешава управо због тога. Тражећи да будемо оправдани, можемо све да изгубимо. Губимо и свој мир и своју награду." https://www.facebook.com/profile.php?id=100066472759265&ref=py_c

Сине мој, Теодоре, кад већ питаш о томе, добро пази шта питаш и спреми се да то испуниш и на делу. Јер, у Писму је речено: Немојте гордо мислити него св дружите са смиренима (Рим. 12,16). То што ти питаш односи се на људе који су достигли високу меру (духовног узраста). Уколико унутарње око не буде очишћено многим лекарствима, неће моћи да се избави од трња и чкаља и сазда винову лозу која крепи и весели срце. Ако човек не достигне ту меру неће моћи да разликује (оне помисли), него ће му се изругати демони и, њима преварен, пашће у прелест, будући да они мењају ствари како хоће, особито код оних који не знају њихове замке. Љубљени, уздај се у Господа и Он ће дати опроштај срцу твоме (Пс.36,4). Говори Му у свакој околности: Нека буде Господе не како ја хоћу него како ти (Мк. 14,36), и Он ће са тобом да учини по Својој вољи. Сада почуј, сине мој, каква је разлика међу помислима за које питаш. Када ти помисао саветује да нешто учиниш по вољи Божијој и ти у томе налазиш радост, а у исто време и жалост која јој се противи, знај да је та помисао од Бога и принуди се да претрпиш, по речи апостола: Изнуравам тело своје и савлађујем га, да проповедајући другима не будем сам одбачен (1.Кор.9,27), те испуни вољу Божију. Ако ти дође природна помисао, тј. природна жеља, приљежно је размотри и бићеш у стању да расудиш о њој, јер божанствено Писмо говори: Због тога ће човек оставити оца свога и мајку, и прилепиће се за жену своју, и биће двоје једно тело(Пост.2,24). Знајући да се воља Божја састоји у томе да ми оставимо не само оно демонско, него и природно, апостол је рекао: Тело не користи ништа (Јн.6, 63). Ко се свеже са женом тело је, а ко се сједини са Богом, дух је (1.Кор.6,16;17). Због тога, они који желе да буду духовни треба да се одричу тела: јер, оно што није корисно, штетно је, а штетно треба одбацивати. Онима који желе да у свету живе побожно, апостол је рекао:Брак нека буде у свему частан (Јев.13,4), и остало. А помисли које долазе од демона пре свега су испуњене немиром и тугом, а привлаче нас прикривено и тајно, будући да се непријатељи облаче у овчије одело, тј. предлажу привидно исправне мисли, док су изнутра грабљиви вуци (Мт.7,15), те лове и варају срца незлобивих (Рим. 16,18) оним што изгледа добро, док је у ствари штетно. Писмо говори да је змија била најмудрија, па стога и пази увек на њену главу (Пост.3,1;15), како не би у теби нашла јазбину и, населивши се у њој, направила пустош. И тако, ако и ти желиш да постанеш духован, одбаци телесно, јер чега се ко одриче, то и одбацује. Обрати пажњу на реч Самога Гопода: ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде (Мт. 16,24). А како се човек одриче од себе? Само тако што оставља природне жеље и следује за Њим. Због тога Он (овде) говори заправо о природном, а не о противприродном, јер ко остави само оно неприродно, он још ништа сопствено није оставио Бога ради, будући да му противприродно и не припада. А онај ко је оставио природно, увек узвикује са апостолом Петром: Ето, ми смо оставили све и за тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити (Мт.19,27), и чује блажени глас Његовог обећања које га уверава у наслеђе вечног живота (Мт.19,27-29). Шта је оставио Петар који није био богат и чиме се хвалио, ако не напуштањем својих природних жеља? Јер, уколико човек, живећи духом, не умре за тело, он не може васкрснути (душом). Као што у мртвацу уопште не постоје телесне жеље, тако их нема ни код оних који су духовно умрли за тело. Уколико ниси достигао такву духовну меру, него си још младенац умом, онда се смири пред наставником и нека те он казни милошћу(Пс.140,5). Без савета ништа не чини (Сирах 32,21), па макар ти се то и чинило добрим, јер се светлост демона касније преобраћа у таму. И тако, ако се твоје срце макар мало смути кад нешто чујеш, мислиш или видиш, онда је то демонско. Прими ово што ти је кратко написано, верујући да ћеш, ако се потрудиш, успети, да би Бог који свима даје биће и теби заједно са њима дао да наследиш Његова добра у Исусу Христу, Господу нашем, коме нека је слава, част и сила сада и увек и у векове векова. Амин. Одговор истог великог старца истоме, који га је заједно са другима упитао о томе ко је ђаволу дао началство и власт? Ако желите да сазнате оно што за вас није неопходно, тј. ко је ђаволу дао началство и власт, схватите то из оног што следи и не сматрајте у својој неразумности вашој Бога виновником зла. Узмите себе за пример: ако се неко од вас по сопственој вољи уклања на зло, он тада зло чини са влашћу и за то бива суђен Богом као онај који је зло учинио самовласно, тј. слободно. И ко му је дао власт? Зар Бог? Зашто би га онда осуђивао? Не сматрајте да због тиранства ђаволовог Бог саучествује у његовом злу. Никако, то је неправедно. Премда су неки од светих и рекли (нешто слично), ипак ви не схватате у потпуности у ком смислу су они то рекли. Бог није спречио ђавола, није му онемогућио да чини зло, због чега је и речено да му је дао началство и власт. Схватите то из ових речи: Ја огорчих срце фараоново (Исх.7,3). Ако је тако, зашто га онда осуђује? То Он говори стога што га раније није казнио. Свако то може да позна из књиге о Јову где се проповеда да је ђаво погубио његово имање и децу. Расуди о ономе што говори Јов: Господ даде, Господ узе, како Господ хтеде, онако и би, нека је благословено име Господње у векове (уп.Јов1,21). Због чега Јов није именовао оног ко је погубио него Оног који је чекао премда је и могао да спречи и задржи оно зло? Схвати још да ни због чега другог није речено ђаволу: Ето ти га (тј. Јова) дајем у руке твоје, него због тога што је ђаво прекоревао Бога називајући Га виновником благодарности коју је овај праведник узносио за доброчинства која су на њега изливена. И тако, пошто Бог није задржао ђавола, говори се као да му је дао старешинство и власт. Бог је спочетка њему поверио добро стрешинство и, давши му једанпут, није му га више одузео. Овај, пак, (тј. ђаво), добивши га, одбио га је и уместо тога се обукао у зло старешинство. А како га Бог у томе не спречава, то се и каже да је Он ђаволу дао началство и власт. У Писму није речено само: Не хте благослов, због чега га Бог и удаљи од њега, него и: Удаљиће се од њега (Пс. 108,17). Не сматрајте Бога виновником зла јер вас то мишљење подвргава осуди, него (сматрајте) да је ђаво сам себе изабрао за старешинство над сваким злом, чему Бог не смета. Јер, у Писму је речено: И заволе клетву, и она му приђе (Пс.108,17), а не говори се да је Бог на њега бацио клетву. И тако, будите непоколебљиви у Господу верујући да је Он началник нашег живота и свега доброг и опростите ми што сам се повео за вашим детињим питањима, оставивши задато савршенство. Чеда, нека Господ наш Исус Христос благослови и умножи плодове ваше у име Оца и са Светим Духом. Амин. Тумачење Садржајем овог одговора богоносни отац је веома јасно показао да ономе ко се брине о своме спасењу не приличи да пита једино ради знања, јер знање надима(1.Кор.8,1), како говори апостол. Питати о страстима и о томе како треба проводити живот, тј. како се спасти, јесте веома умесно зато што је то неопходно и води ка смирењу. Смирење је спасење у малом, јер је речено: Смирих се и спасе ме Господ (Пс.114,5). А неко од светих говори: „Смиреноумни монах није превише радознао када се ради о несхватљивим питањима, а уображени хоће да испитује и тајне суда Божјег.“ (Св. Јован Лествичник, „Лествица“) Међутим, надзорнику болнице, који је питао да ли да изучава лекарске књиге, старац је одговорио: „Корисније је занимати се лекарским књигама него ли мислено пребирати по страстима“, јер је (старац) рекао да ми још нисмо доспели до таквог савршенства да бисмо били потпуно слободни од заробљености страстима. Свети је обојици одговорио како приличи и расудљиво. Рекавши, пак: „Опростите што сам се повео за детињастим питањима“, наговештава, или, тачније речено, јасно показује да су слична питања заиста својствена детињем разуму и да су пуна великог неразумевања, а уз то и погубне гордости. Из књиге „Духовно руковођење“ (издање манастира Хиландара), питања 59, 62 и 63.

Цариградска делегација у Риму на прослави Дана престола 29. Јун 2019 - 17:00 Као и обично, делегација Цариградске Васељенске Патријаршије присутвовала је миси коју је служио папа Фрања поводом празника светих апостола Петра и Павла, покровитеља Католичке Цркве, у суботу 29. јуна 2019. у базилици Светог Петра. Православну делегацију је предводио архиепископ телмисоски Јов Геча као представник патријарха Вартоломеја. Он је истовремено представник Васељенске Патријаршије при Светском савету Цркава у Женеви. Католичка Црква прославља апостоле Петра и Павла по новом календару 29. јуна. Већ дуже од 40 година прослави присуствује православна делегација Цариградске Патријаршије. Са своје стране, Ватикан шаље делегацију на прославу светог апостола Андреја, покровитеља Васељенске Патријаршије. Извор: катпрес (с немачког Инфо служба СПЦ) Papa Franjo: Jedinstvo među kršćanima je simfonija višeglasja u ljubavi Papa: za nas katolike svrha je dijaloga puno zajedništvo u opravdanoj različitosti, a ne podudarno izjednačavanje ili jednostavno upijanje drugih. Barbara Castelli, Ivica Hadaš - Vatikan Kao rimski biskup želio bih još jednom naglasiti da je za nas katolike svrha dijaloga puno zajedništvo u opravdanoj različitosti, a ne podudarno izjednačavanje ili jednostavno upijanje drugih – rekao je papa Franjo primivši izaslanstvo ekumenskoga carigradskog patrijarhata koje je došlo u Rim zbog svetkovine svetih Petra i Pavla, apostolskih zaštitnika grada. Papa je uputio bratski pozdrav ekumenskom patrijarhu Bartolomeju I., ističući čvrste veze između rimske i carigradske Crkve, te zajedničku zauzetost na putu do punog zajedništva u poslušnosti Isusovoj volji. Sablazan podjele koja još potpuno nije izliječena moći će biti uklonjen samo Božjom milošću dok hodimo zajedno, prateći molitvom korake drugih, navješćujući evanđelje u slozi, služeći potrebitima, dijalogizirajući u istini, ne dopuštajući da budemo uvjetovani predrasudama iz prošlosti – rekao je Sveti Otac i napomenuo – Tako ćemo se naći u toj iskrenoj transparentnosti koju Gospodin voli i znat ćemo više cijeniti svoje identitete. Rast ćemo u međusobnom poznavanju i ljubavi. Osvrćući se na nedavne apostolske pohode Bugarskoj i Rumunjskoj, te na susrete s pravoslavnim biskupima, papa Franjo je rekao da je sve više uvjeren u ponovno uspostavljanje punog jedinstva kroz poštovanje posebnih identiteta i skladnog suživota u opravdanim različitostima. Duh Sveti je onaj koji kreativno nadahnjuje mnogostrukost darova i usklađuje, vodi prema istinskom jedinstvu jer ono nije jednoobraznost, nego simfonija višeglasja u ljubavi. Ne smijemo se bojati dijaloga osobito u svijetu kojem je potrebna apostolska hrabrost navještaja. Pred mnogim izazovima našega vremena, među kojima je i očuvanje stvorenoga, Kristovi su učenici pozvani odgovoriti jednoglasno. Nasuprot zabrinjavajućoj ekološkoj krizi kroz koju prolazimo, promicati brigu za zajednički dom za vjernike, nije samo hitnost koja se više ne može odgađati kao što je to za druge, nego konkretan način služenja bližnjemu u duhu evanđelja. Suradnja Katoličke Crkve i Ekumenskog patrijarhata u drugim aktualnim pitanjima kao što je borba protiv suvremenih oblika ropstva, prihvat i integracija migranata i izbjeglica, te promicanje mira na svim razinama dobar je znak – zaključio je Sveti Otac. https://www.vaticannews.va/hr/papa/news/2019-06/papa-jedinstvo-medju-krscanima-je-simfonija-viseglasja-u-ljubavi.html