Претражи Живе Речи Утехе

У четвртак, 21. јула, у свечаној сали хотела “Пљевља”, а у организацији Рудника угља АД Пљевља, одржано је прво донаторско вече поводом отварања прве Народне кухиње у овој општини. Идеја о отварању Народне кухиње у Пљевљима покренута је и организује се под покровитељством Епархије милешевске, уз благослов Епископа милешевског Атанасија. На велико задовољство организатора, али и свих присутних донатора, прикупљено је 25.050€ и 360$, што су, подсетићемо, уз износ од 35.000€ који је определила компанија Рудник угља АД Пљевља и истовјетан износ који је предвиђен буџетом Општине Пљевља за ову годину, свакако, значајна новчана средства која ће омогућити рад НВО „Народна кухиња Пљевља“. Присутнима су се обратили Епископ милешевски г. Атанасије, предсједник Меџлиса исламске заједнице Пљевља главни имам Ферид Османагић и извршни директор Рудника угља Пљевља, који је истовремено и предсједник Организационог одбора за отварање народне кухиње Милан Лекић, док је програм водио Рајко Палибрк. Његово преосвештенство Епископ милешевски господин Атанасије је на почетку све присутне поздравио, благословио рад и у пригодној беседи, између осталог, рекао: – Идеја око које смо се вечерас окупили сигурно је од Бога инспирисана, и ако је остваримо највише ћемо обрадовати нашег Творца који жели да сви будемо Његова деца, и има добру намеру, једнако према свима нама. Сва добра која примамо, материјална добра, добро здравље, умствена чула, примамо од Бога, нашег Творца. Али, Он је то тако распоредио, намерно, по свом мудром промислу, да негде мањка, а негде преизобилује, и то баш зато да би нас упутио да видимо у другоме оно што Бог жели, свога брата и своју сестру, и да се види да смо међусобно зависни, једни од других. Није Бог неправедан у тој расподели добара, способности, потенцијала људског бића и материјалних добара. Његов промисао је премудар, да нас упућује једне на друге, да бисмо ми, спори у разумевању и увиђању, због своје себичности, увидели да зависимо једни од других. – Бог жели да будемо Његови сарадници, пре свега у уређивању овога света. Тако да смо ми вечерас овде сабрани, сигурно у Божијем промислу по Божијој вољи, да боље организујемо наш живот, да она добра која нам је Бог дао употребимо у заједници. Пред нама је вечерас велики задатак да започнемо једну хуману, човекољубиву активност помагања онима који у нечему мањкају, у неким материјалним добрима или неким другим, у сваком случају, да се боље организујемо. – Овде смо сви заједно, сви делимо овај исти географски простор. Творац нам је поверио да овај простор ми организујемо као Његови сарадници. Бог може све сам али неће. Он жели да будемо Његови сарадници, Он жели, инсистира на томе. Ово дело које је пред нама представља посебну радост зато што ћемо показати нашем Творцу, главном Управитељу и Уредитељу света и историје, да без обзира на то колико се у нечему разликујемо, ипак има нешто, и то најплеменитије, у чему се слажемо. А то је заиста најхуманије, најљудскије, да тако организујемо и уредимо наш живот, да помажемо једни другима, да заједно, као што Господ и тражи, носимо бреме живота, и радост живота. Да заједно будемо учесници и суделатељи овога живота. – Благодаримо свима вама који сте овде вечерас око те заједничке идеје сабрани, и позивам вас да сви истрајемо у томе. Призивам благослов Светога Саве и свих светитеља наше Српске православне цркве, рекао је Епископ Атанасије на крају. . . . . Народна кухиња формирана је након низа активности Одбора за организацију народне кухиње, у саставу Милан Лекић, Мерсудин Халиловић, Предраг Цвијовић, Тамара Бајовић и др Дарио Вранеш, који су се, у међувремену, упознали са искуствима у функционисању народних кухиња широм Црне Горе и, након више покушаја, успели да обезбеде адекватне просторије за њен рад. “Народна кухиња Пљевља” регистрована је као невладина организација која ће имати само један циљ пред собом: да, уз помоћ свих добронамерних људи великог срца и уз максимално професионалан приступ и ентузијазам њених оснивача Милана Потпаре, Марка Гачевића и Радослава Зечевића, младих људи који су се својевољно подухватили овог захтевног, али, истовремено, изузетно племенитог посла, омогући свим грађанима Пљеваља који се налазе на ивици егзистенције бесплатну и квалитетну исхрану на дневном нивоу, чиме би се учинило све да се искорени глад у пљеваљској општини. Подсетимо, вредном донацијом Рудника угља обезбеђено је 35.000€ за отварање и рад народне кухиње, док је Општина Пљевља, буџетом за ову годину определила истоветан износ. Међутим, имајући у виду да неколико стотина Пљевљака представља потенцијалне кориснике услуга народне кухиње, Рудник угља је, као друштвено-одговорна компанија, одлучио да организовањем донаторске вечери, окупи на једном мјесту све људе добре воље, како из Пљеваља, тако и широм Црне Горе и региона, и да заједничким снагама, сви заједно, искажемо племенитост, саосећање и, преко потребну, одговорност за економски најугроженије грађане Пљеваља, без обзира на веру, нацију или било које друго опредељење. https://mitropolija.com/2022/07/23/pljevlja-odrzano-donatorsko-vece-za-prikupljanje-sredstava-za-pomoc-radu-narodne-kuhinje/

На дан мученичке смрти Патријарха Српског Варнаве (Росића), 24. јула 2019. године, на старом градском гробљу у Пљевљима, код породичне гробнице Росића, где су сахрањени патријархов отац Ђорђе, мајка Крсмана и браћа Алекса и Урош, служен је парастос члановима породице Росић и Патријарху Варнави. Парастос је служио Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије уз саслужење архијерејског намесника пљеваљског протојереја-ставрофора Саше Јањића, настојатеља манастира Свете Тројице протосинђела Владислава, пароха пљеваљског протојереја Николе Олића и протођакона Николе Перковића. Епископ Атанасије се након парастоса обратио присутнима са неколико топлих речи, подсећајући на блажене успомене Патријарха Варнаву али и на чланове његове најуже породице: – Они су нашли свој покој у Господу јер су у Господу, честито, са вером, надом и љубављу живели. Ми смо дошли да им чинимо помен јер их држимо у својим срцима, у свом памћењу и зато што су заслужили да се увек памте. На тај начин ми одржавамо живу заједницу с њима, заједницу љубави и поштовања. – Часна породица Росић светли, она проповеда, она чини своју мисију у времену и простору. Ми се подсећамо на живот тог праведног човека, духовног горостаса. Још увек није утврђено на који начин је он изашао из овог времена, али битно је да је изашао часно, овенчан успесима свога живота, свога дела. Лична карта не издаје се само за овај наш временски период. Треба се постарати и о личној карти са којом улазимо у вечност и са којом нас у вечности препознају и идентификују. Ту личну карту сами правимо својим делом. Патријарх Варнава је својим животом и делом показао да заслужује наше поштовање. Ми њега овде помињемо и молимо се за њега али смо уверени да и он нас помиње, на одговорнијем месту, пред Богом, и моли се за нас да и нама Бог да да чврсто стојимо у чврстој, чистој, правој, вери православној, беседио је Преосвећени Епископ Атанасије. Помен на осамдесетдвогодишњицу од трагичне смрти српског патријарха Варнаве организовао је Српски културни центар Патријарх Варнава (СКЦ) из Пљеваља који чува успомену на јединог патријарха из овог града. Патријарх Варнава рођен је у Пљевљима 1880. године. У тридесетој години живота постао је епископ, деценију касније митрополит а са педесет година живота постао је Патријарх. На челу Српске Православне Цркве налазио се од 1930. до 1937. године. Сахрањен је у малој цркви Светог Саве на Врачару у Београду. Извор: Епархија милешевска