Претражи Живе Речи Утехе

Генетска слика Лепенског Вира и Винче У последњих неколико година, са напретком технологије и последично све бржим развојем популационе генетике и археогенетике, истраживање и разумевање археолошких култура добило је сасвим нову димензију. Наиме, данас је могуће изоловати и анализирати генетски материјал из скелета старих и до неколико десетина хиљада година, и поређењем са генетиком савременог становништва доносити много сигурније закључке о настанку, развоју и кретању праисторијског становништва него што је то било могуће само уз помоћ археологије и антропологије. Иако је већ објављен велики број узорака из различитих периода прошлости, из разних делова Европе, па и из неких нама суседних држава, до сада нису биле рађене анализе узорака са територије Србије. Пре неколико дана, у великој студији Mathieson et al. – The Genomic History Of Southeastern Europe, коначно смо добили и резултате првих анализираних скелета са територије Србије, и то из три вероватно најпознатије археолошке културе које се везују за наше просторе, Лепенског Вира, Старчева и Винче. Додуше, од 39 анализираних узорака, само 1 припада Старчевачкој култури, 3 су из периода Винчанске културе, са налазишта Гомолава код Руме, а чак 35 узорака је са четири локалитета културе Лепенски Вир: Власца, Падине, Хајдучке Воденице и епонимног налазишта Лепенски Вир. Анализом су обухваћени ипсилон хромозом, који се наслеђује искључиво по мушкој линији, митохондријална ДНК, која се наслеђује само по женској линији, као и укупна (аутозомална) генетика, која обухвата анализу свих хромозома осим полних. Пре преласка на резултате анализираних узорака ваљало би се подсетити каква је генетска слика данашњег становништва Србије. Гледано по мушкој линији (ипсилон хромозому), Срби су доминантно потомци Словена. Ипсилон хаплогрупе које представљају генетски сигнал Словена, I2a-CTS10228 (позната још и као I2a-Динарик), R1a-Z280 и R1a-M458 носи преко половине Срба (I2a-CTS10228 ~ 34%, R1a (Z280+M458) ~ 17%). Хаплогрупе које се могу везати за предсловенско становништво Балкана (Илире, Трачане, Келте итд.) носи приближно 35% мушких становника (E-V13, J2-M172, R1b-Z2103, R1b-P312, G2a-L497). Око 10% порекло по мушкој линији вуче од разних германских племена, пре свега Гота, Нормана и Саса (хаплогрупе I1-М253, R1b-U106, I2a2a-M223), док остатак чине неке мање заступљене хаплогрупе (N2-Y6503, J1-M267, Q-M242), чије порекло у нашем народу још увек није до краја разјашњено. Када су у питању митохондријалне хаплогрупе, слика је много шаренија, као и у већини европских земаља, па се тим бројкама нећемо претерано замарати. Гледајући укупну (аутозомалну) генетику, Срби у приближно једнаким процентима (50-50) носе генетику предсловенског становништва Балкана са једне, и Словена, Германа и неких других касније придошлих народа са друге стране. Култура Лепенског Вира је једна од најзначајнијих и најсложенијих праисторијских култура у Европи. Њено матично подручје обухватало је простор Ђердапске клисуре, а радиокарбонским мерењима установљено је да је овај простор био насељен скоро 4000 година без прекида, од отприлике 9500. до 5500. године п.н.е. Локалитет Лепенски Вир је откривен 1960. године, а прва истраживања су вођена у периоду 1965-1970. под вођством професора др Драгослава Срејовића, археолога, академика и професора Универзитета у Београду. Скоријим истраживањима у периоду 2006-2009. руководио је професор Душан Борић. Најзначајније насеобине ове културе су, са српске стране Дунава, Лепенски Вир, Падина, Стубица, Власац и Хајдучка Воденица, а са румунске стране Алибег, Икоана, Разврата, Скела Кладовеи и Островул Корбулуи. Душан Борић је на основу истраживања локалитета Лепенски Вир предложио поделу културе на четири фазе: 1. 9500-7300 п.н.е. рани и средњи мезолит – Прото-Лепенски Вир I-II 2. 7300-6200 п.н.е. касни мезолит (у овој фази нису забележени трагови окупације на локалитету Лепенски Вир, али је фаза добро репрезентована налазима са Власца, Падине и Хајдучке Воденице) 3. 6150-5950 п.н.е. трансформациони/рани неолит – Лепенски Вир I-II 4. 5950-5500 п.н.е. средњи неолит – Лепенски Вир III Археолошки локалитети са којих потичу анализирани узорци из ове студије Анализа узорака са четири локалитета културе Лепенског Вира показује нам да су њени становници носили ипсилон (I+R1b=100%) и митохондријалне хаплогрупе (U5+U4+U8=80%) које су и раније налажене код палеолитских и мезолитских ловаца-сакупљача широм Европе. Оно по чему су се разликовали од њих управо је присуство неких митохондријалних хаплогрупа (K1+H+J2=20%) чије се даље порекло везује за Блиски Исток, и за које се сматра или да су дошле директно са најранијим неолитским земљорадницима из Анадолије, или да су биле присутне међу ловцима-сакупљачима југоисточног Балкана и Анадолије, који су међу првима апсорбовани у најраније неолитско становништво по његовом доласку на Балкан. Другој теорији у прилог иде и чињеница да је хаплогрупа K1 такође пронађена и код два грчка мезолитска узорка из Тесалије. И по аутозомалној генетици носиоци културе Лепенског Вира били су, поготово у старијој мезолитској фази, јако слични ловцима-сакупљачима из западне и централне Европе. Два узорка из Лепенског Вира (I4665 и I4666), који се датирају у период раног неолита – Лепенски Вир I-II, су по аутозомалној генетици скоро идентични најранијим анадолским и балканским земљорадницима, а један узорак из Падине (I5232) из истог периода имао је скоро подједнак удео генетике мезолитских ловаца-сакупљача и неолитских земљорадника. Индикативно је да су сва три узорка са значајним уделом генетике неолитских земљорадника такође били носиоци неолитских митохондријалних хаплогрупа које нису присутне код ловаца-сакупљача из ранијих периода. Све ово нам говори да је Ђердапска клисура била један од региона где је дошло до успостављања најранијих контаката, како културних тако и генетских, између мезолитских ловаца-сакупљача и раних неолитских земљорадника. Ови налази подупиру раније археолошке доказе, који су указивали да је у периоду раног неолита дошло до одређених промена у материјалној култури (појава керамике, сахрањивање покојника у згрченом положају), узрокованих приливом новог становништва. Анализе изотопа стронцијума су такође показале да су многе индивидуе сахрањене после 6100. п.н.е. у Лепенском Виру (укључујући и узорак I4665) биле нелокалног порекла, односно да нису биле оригинално из региона Ђердапске клисуре. Још једна занимљива чињеница која се може извући из ових резултата је да су првобитни контакти две популације по свој прилици били једносмерни, тј. да су земљорадничке придошлице биле великим делом или у потпуности женског пола, јер ни у једном узорку нису пронађене ипсилон хаплогрупе карактеристичне за најраније неолитске земљораднике (G2a2, H2, C1a2, I2c, J2, T1a). Сада ћемо се мало детаљније позабавити ипсилон хаплогрупама, пошто су оне најкорисније за интерпретацију кретања становништва у далекој прошлости. Од 17 мушких узорака из ове студије, 10 је припадало хаплогрупи I, чији носиоци су били једни од најранијих модерних људи који су населили Европу, а 7 хаплогрупи R1b-L754 (сви осим једног xP297), што значи да нису представљали предачку популацију за више од 99% данашњих носилаца ове хаплогрупе у Европи, који припадају грани P297>M269. Поменућемо да један узорак са локалитета Падина припада грани I2a1-P37, дакле линији која је, између осталих, предачка и за грану I2a-CTS10228 која је доминантна међу Србима. Нажалост, код овог узорка није утврђена ниједна дубља подграна, a гране P37 и CTS10228 дели више од 13000 година, па на основу њега не можемо доносити никакве битне закључке, а нагађањем се нећемо бавити. Сви остали узорци са утврђеним дубљим подгранама припадају грани I2a2a-M223, која нам такође, сама по себи не би претерано значила, међутим чињеница да је за неколико припадајућих јој узорака утврђена још дубља подграна Z161 значајно мења ствар. Ова грана је данас, у облику своје најбројније подгране L801, најзаступљенија код германских народа, а највеће проценте бележи у Данској, северној Немачкој, Холандији и Белгији, Енглеској и северозападној Сицилији (последица насељавања Нормана), а у мањем проценту је заступљена у скоро свим деловима Европе (изузетак су западни Балкан, северна Украјина и јужна Белорусија, Финска и централна Шпанија. Гледајући мапу њеног распростирања чини се да је била заступљена код већине германских племена која су у различитим периодима насељавала наведене територије (Гота, Франака, Свева, Ломбарда, данских Викинга и шведских Варјага). Поставља се питање на који начин је ова грана доспела међу Германе. Пошто је ова грана пронађена код још неких узорака из каснијих периода и археолошких култура, покушаћемо дати одговор када и којим путем су се њени носиоци могли кретати у далекој прошлости. Дакле, најстарији носиоци ове гране откривени су управо у култури Лепенског Вира. Ова култура престаје да постоји око 5500. године п.н.е, а свега неколико стотина година касније наилазимо у источној Мађарској на каснонеолитски узорак који је тестиран као I2a2a1b-CTS10057 (xL701), што у преводу значи да је скоро сигурно припадао грани Z161, јер осим L701 и Z161 нема других грана испод CTS10057. Можемо замислити ситуацију где је део становништва последњих фаза културе Лепенског Вира из неког разлога напустио своја станишта, и кретао се узводно уз Дунав и Тису до равница источне Мађарске. Још један CTS10057 (xL701) узорак је пронађен на истој територији, у наредној енеолитској Тисаполгарској култури (4500-4000 п.н.е.). Следеће појављивање гране Z161 је међу узорцима Културе кугластих амфора (Globular Amphora Culture, 3200-2600 п.н.е.), која се простирала на територији данашње западне Украјине, Пољске и североисточне Немачке. Опет можемо замислити ситуацију где се део носилаца ове гране кретао из источне Мађарске на север уз Тису, и учествовао у формирању Културе кугластих амфора. Овде треба напоменути да су лингвистички стручњаци одавно утврдили да у германским језицима постоји неиндоевропски супстрат, за који се сматра да је последица мешања дела индоевропских племена из црноморских степа (носилаца данас најкарактеристичније германске хаплогрупе R1b-U106) са каснонеолитским становништвом централне Европе, на које су наишли у својим сеобама на запад. Каснонеолитско становништво Културе кугластих амфора (које је по свој прилици имало значајан, ако не и доминантан удео хаплогрупе Z161) би се савршено уклопило у ту причу, тим пре што и U106 и Z161 имају пангермански карактер, и показују недвосмислену корелацију са данашњим германским народима. Ова пре-прото-германско становништво се касније кретало на запад и север, и највероватније у јужној Скандинавији помешало са становништвом Културе бојних секира (2900-2200 п.н.е.), које је и само било мешавина друге две данас пангерманске хаплогрупе (I1-M253 и R1a-Z284), што је представљало први ступањ у формирању прото-германских племена. Када су у питању узорци који су тестирани као R1b1a-L754 (xP297), постоје две основне могућности. Прва је да су припадали некој реткој грани (L754* или L389*), која се временом угасила, а друга, вероватнија варијанта је да су припадали грани R1b1a2-V88, која се данас може наћи широм Европе у изузетно малом проценту, с тим да је нешто значајније заступљена у јужној Европи, пре свега на Апенинском и Иберијском полуострву. Нешто значајнији проценат (до 4%) ова грана бележи у региону Леванта, међу Либанцима, Друзима и Јеврејима, а највеће фреквенције достиже међу појединим народима северне Африке, суданским Коптима (15%), Берберима из граничне регије Египта и Либије (23%), Хауса народом из Судана (40%), Фулани народима Нигера и Камеруна (54%), док код неких чадских племенасеверног Камеруна и Нигерије достиже и невероватних 95%. Готово сви припадници гране V88 у Африци и Блиском Истоку припадају подграни Y7771, и високи проценти међу наведеним афрчким народима последица су наглог демографског ширења ове подгране у последњих 6000-7000 година. Грана V88 је међу древним узорцима до сада пронађена код једног мезолитског ловца-сакупљача из Украјине, и код једног неолитског земљорадника из Шпаније, па се као најлогичније извориште ове гране намеће управо подручје Балкана и култура Лепенског Вира, одакле су се касније носиоци ове гране расељавали у разним правцима. Винчанска култура (око 5400-4500 п.н.е.) је била најзначајнија и технолошки најнапреднија култура средњег и касног неолита на Балкану. Обухватала је скоро целокупну територију данашње Србије, као и делове према Србији граничних подручја свих околних земаља. На том подручју је наследила старију Старчевачку културу (6000-5400 п.н.е.), али по свој прилици није представљала њеног „природног“ наследника, јер је новијим истраживањима установљено да је винчанска популација највероватније представљала нови талас земљорадничког становништва, који је дошао из правца југа и југоистока, долинама Вардара, Јужне и Велике Мораве. На Винчанском налазишту Беловоде код Петровца на Млави пронађени су најранији докази металургије бакра из око 5400 п.н.е, а симболи урезани на грнчарији и фигуринама винчанске културе раније су по појединим археолозима сматрани за трагове најстаријег писма на свету, међутим та теорија је данас напуштена. Најзначајнији локалитети ове културе су Винча-Бело Брдо, Гомолава, Плочник, Градац, Беловоде и Рудна Глава. Становници Винчанске културе били су у генетском смислу класични неолитски земљорадници, носили су и ипсилон (G2a2a-PF3147), и митохондријалне хаплогрупе (K1a, HV, H) карактеристичне за неолитско становништво Анадолије и Европе. И по аутозомалној генетици били су готово идентични најранијим анадолским, и нешто каснијим европским земљорадницима Старчевачке и Културе линеарнотракасте керамике. Конкретно, грана G2a2a-PF3147, којој припадају сва три узорка са Гомолаве, је уз своју сестринску грану G2a2b-L30 била најбројнија међу неолитским земљорадницима, пронађена је у скоро свим неолитским културама, између осталих и међу раније објављеним резултатима Винчанске културе из јужне Мађарске. Овој грани припадао је и чувени „ледени човек“ Оци. Данас је заступљена скоро искључиво у Европи, а највеће проценте бележи међу становништвом Корзике (11%) и Сардиније (6%), док у остатку Европе ретко где прелази 1%. Да закључимо, ова студија је дефинитивно доказала да није било хиљада година континуитета становништва на овом простору, од Лепенског Вира, Старчева и Винче до данас. Ово је пре свега уочљиво код мушких линија, јер хаплогрупе пронађене у праисторијским становницима Лепенског Вира и Винче не прелазе ни 1% код савременог српског становништва, а и тај мали проценат без сумње потиче од становништва досељеног у каснијим периодима. Наравно, овакав закључак не треба да чуди, јер је то било јасно и пре ове студије, али дужан сам нагласити, јер и данас често чујемо приче да су Срби непосредни наследници и потомци становништва Лепенског Вира и Винче, и да су на овим просторима хиљадама година, што једноставно није тачно. Знамо сви колико је „прометан“ био овај део Балкана током забележене историје, и какве турбулентне промене су се дешавале само у последњих 2000 година, па би било крајње сулудо очекивати да је становништво остало непромењено током целог тог периода. Одређени континуитет неолитског становништва можда би се могао очекивати у планинским областима западног Балкана (Динаридима), где је неприступачнији рељеф често представљао препреку многим освајачима кроз историју, и пружао колику-толику заштиту старом становништву, али за потврду тога мораћемо да сачекамо неку нову студију. Неки ће се можда запитати, како то нисмо директни потомци становништва Лепенског Вира и Винче, када Срби и данас имају приближно једнак удео предсловенске и словенске аутозомалне генетике, а митохондријалне хаплогрупе присутне код праисторијског становништва Лепенског Вира и Винче заступљене су и данас међу Србима? То јесу чињенице, али оне и даље нису доказ хиљада година континуитета становништва на истом простору. Да појасним на једном практичном примеру. Код Срба је и данас у малом проценту заступљена хаплогрупа I2a2a-M223>Z161, пронађена код становника културе Лепенског Вира, али сви њени носиоци припадају још дубљој подграни L801, и сви они потичу од једног јединог претка, који је живео пре око 4000 година. Као што смо раније поменули, ова грана се сасвим јасно може повезати са германским народима, што значи да је њено присуство код Срба последица досељавања германских народа током касне антике (Гота) и/или током средњег века (Нормани, Саси), а не њеног континуираног развоја на овим просторима од Лепенског Вира до данас. Аутор: Уредник Српског ДНК пројекта Милан Рајевац (Извор текста)

Генетска слика Црне Горе https://dnk.poreklo.rs/genetska-slika-crne-gore/ ПИШЕ: Иван Вукићевић Генетско порекло становништва Истраживање порекла становништва у Црној Гори је у великој мери олакшано због бројних предања која су се вековима преносила са колена на колено, као и релативно малог броја врло разгранатих родова у односу на број становника. Захваљујући ДНК тестирањима по Y хромозому, данас се лако може установити даље породично порекло по мушкој линији. На основу припадности одређеној грани неке хаплогрупе може се наслутити правац миграција неког братства, а са припадношћу неком већем роду се тачно може утврдити породично порекло. С обзиром да велики део српског народа потиче са подручја данашње Црне Горе и Херцеговине, већина родова који су присутни на овом подручју има бројне исељенике и у другим српским областима. Становништво у Црној Гори је по свом генетском саставу изузетно хетерогено. Према даљем пореклу се уопштено говорећи може поделити на становништво старобалканског, словенског и германског порекла, док је старобалканско становништво разноликог етничког порекла при чему је само за поједине хаплогрупе утврђено са којим народима су дошле на Балкан. Према ближем етничком пореклу постоји подела на становништво српског, албанског и ромског порекла уз малобројна братства која су пореклом од других народа. Гране I2-CTS10228 и R1a-Z282 у оквиру I2 и R1a хаплогрупа се јасно издвајају као словенске и заступљене су надполовично код свих словенских народа. Анонимно истраживање генетског порекла становништва Црне Горе из 2010. године којим је тестирано 404 мушкараца је показало да 37,37% тестираних припада споменутим гранама које се везују за Словене. Тај проценат код Срба у просеку прелази 50%, међутим треба имати у виду да је ово истраживање обухватило грађане свих националности и вероисповести, тако да се подаци не односе само на становништво српског порекла услед чега је процентуално учешће словенске генетике знатно ниже од српског просека. Заступљеност I2-CTS10228 гране код становништва српског порекла у Црној Гори је на просечном нивоу, док је R1a-Z282 знатно мање заступљена у Црној Гори него у другим српским областима што додатно доприноси нешто нижој заступљености словенске генетике. С друге стране, E хаплогрупа је натпросечно заступљена код Срба у Црној Гори, пре свега због разгранатих брђанских родова који припадају Е-V13 грани. Када су у питању Албанци, код њих су заступљене готово искључиво Е, J2b и R1b хаплогрупе, тако да су генетски знатно монолитнији од Срба. У оквиру све три хаплогрупе се јасно издвајају гране које су карактеристичне за становништво српског, односно албанског порекла. Резултати анонимног тестирања 404 појединца из Црне Горе су приказани у следећој табели. Грана Број тестираних Процентуално учешће E-V13 107 26,48 G2-M406 3 0,74 G2-L497 6 1,48 H-M82 6 1,48 I1-P109 22 5,45 I1-Z63 3 0,74 I2-CTS10228 120 29,70 I2-М223 8 1,98 J1-Z1828 3 0,74 J1-Z2223 2 0,49 J2a-L26 17 4,21 J2b-M205 5 1,24 J2b-M241 13 3,22 L1-M349 3 0,74 L2-L595 2 0,50 N-P189.2 6 1,48 Q2-L245 8 1,98 R1a-Z282 31 7,67 R1b-L23 38 9,41 непознато 1 0,25 За већину до сада утврђених родова у Црној Гори је установљено којим тачно гранама хаплогрупа припадају пре свега захваљујући SNP тестирању, док се за неке родове чији припадници нису радили додатна тестирања основано може претпоставити припадност одређеним гранама на основу вредности на тестираним маркерима. За поједине родове се на основу доступних маркера за сада једино може установити предачка грана којој припадају. Старобалканске хаплогрупе E хаплогрупа је присутна у Црној Гори превасходно преко V13>Z1057 гране која се даље дели на CTS5856 и PH1246 гране. Највећа заступљеност и разноврсност V13 у свету је на простору централног и јужног Балкана, а сматра се да је ова грана и настала на истом подручју. V13 родови чине апсолутну већину становништва. PH1246 грана је у свету најзаступљенија код Срба и није присутна код других народа у Црној Гори, а родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва у Васојевићима, Глухом Долу и Шаранцима, највећи и уједно једини родови који припадају овој грани су Васојевићи и Милошевићи. Знатно бројнија CTS5856 је специфична по томе што је заступљена и код родова српског и код родова албанског порекла. Присутна је широм Црне Горе, а у Бјелопавлићима, Гусињској области, Кучима и Рожајској области родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва. Присутна је преко најмање шест подграна. Највећи CTS5856 родови у Црној Гори су Кучи, Бјелопавлићи, Клименти и род који чине Бјелице, Вуковићи, Ђуричковићи и Риђани. Поред V13, у Црној Гори су у мањем броју заступљене и PF2431 грана која је присутна у Горњем Полимљу и M84 грана која је заступљена у Бањанима. PF2431 је настала на подручју Магреба, док M84 потиче са Леванта. С обзиром на врло велику старост ове две гране, немогуће је утврдити када се појављују у Црној Гори докле год се не утврди о којим се тачно подгранама ради. G2 хаплогрупа је заступљена у Црној Гори преко PF3147 и L30 грана које су присутне широм Медитерана још од неолита. PF3147 је присутна преко своје даље подгране L91, a L30 преко даљих подграна M406 и L497. L91 грана је у Црној Гори присутна у Бихору, а M406 у Бихору и Горњој Морачи. L497 је у свету највише распрострањена на подручју Алпа и везује се за Келте и њихове миграције. Ова грана је у Црној Гори присутна у Боки Которској, Васојевићима, Затарју и Пљеваљској области. J1 хаплогрупа је присутна у Црној Гори превасходно преко гране Z1828>Z18463, која је у свету најзаступљенија у Грузији и Јерменији. У Црној Гори је концентрисана једино у Шекулару. На анонимном тестирању је забележена и Z2223 грана, међутим до сада није утврђено који родови припадају тој грани. J2а хаплогупа је у Црној Гори заступљена преко Z6065, M92 и Z387 грана. Z1842 и Z387 су у свету највише заступљене на Леванту и у Анадолији. Z6065, односно њена даља подграна FGC15901, је у Црној Гори присутна у Сотонићима где истоимени род чини већину становништва, а Ј2а-Z387 грана је забележена једино у Рожајској области. M92 је заступљена преко своје даље подгране S8230 која је најбројнија грана ове хаплогрупа у Црној Гори са највећом концентрацијом у Катунској нахији. Већина становништва у Вељим Цуцама, Пјешивцима, Бандићима, Кривошијама и највероватније Бајицама припада овој грани, односно роду Пјешиваца и Цуца. Највећа заступљеност M92 је у Италији и Црној Гори, а настала је на Блиском Истоку. J2b хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко M205 и Z628 грана, односно њихових подграна. M205>Y22059 је процентуално у свету најзаступљенија код Срба, а мањој мери је присутна и код других балканских народа изузев Албанаца. У Црној Гори је најприсутнија у Дробњаку и Затарју преко рода Крича. Предачка грана M205 се ширила са Леванта и присутна је широм Медитерана тако да се сматра да је на подручју Балкана присутна од касне антике. Z628 је заступљена преко даљих подграна Z638 и CTS3617. За Вујовиће-Микулиће из Бјелица се не може закључити на основу хаплотипа којој тачно грани припадају, већ се само претпоставља да припадају некој подграни Z628. За сва остала братства је прецизно утврђена припадност појединим подгранама. Z638>Z1296 је у свету најзаступљенија код Албанаца, а у Црној Гори су присутне три њене даље подгране (Z1295, Y23094, PH1751) којима припадају искључиво албански родови или братства албанског порекла. Z1295 је најзаступљенија у Хотима где истоимени род чини комплетно становништво, а присутна је и у Бихору и Голији. Y23094 је најзаступљенија у Грудама и Шестанима где родови Вуксагељића и Вучина, односно род Шкријеља, чине већину становништва. Ова подграна је такође присутна у Бихору, Бољевићима, Сотонићима и Улцињском крају. PH1751 је заступљена у Крајини и Улцињској области преко братстава досељених из албанског племена Мирдите. CTS3617 је заступљена преко даље подгране PH3514 којој на основу досадашњих резултата припада само једно мање српско братство код Херцег-Новог. Ова грана је заступљена код Срба, Бугара и Цинцара. L1 хаплогрупа је у траговима распростањена широм Медитерана. У Црној Гори је њено присуство до сада утврђено једино у Кривошијама преко M349 гране, међутим судећи по резултатима анонимног тестирања, вероватно је у већој мери присутна и у Бјелопавлићима. L2 хаплогрупа потиче из Африке, а на основу доступних резултата не може се поуздано утврдити која грана је тачно заступљена у Црној Гори. Ова хаплогрупа је забележена једино на анонимном тестирању преко L595 гране, тако да није познато која јој братства припадају. N хаплогрупа је у Црној Гори присутна преко FGC28435 гране која је у свету најзаступљенија код Срба. Ова релативно млада грана је по свему судећи настала на Балкану, али није познато када је и са којим народом њена предачка грана P189.2 дошла на ове просторе. Највећа концентрација N хаплогрупе је у Сибиру, тако да постоји претпоставка да је дошла са Мађарима који припадају угро-финској групи народа. Сви припадници FGC28435 гране у Црној Гори припадају роду Бањана који је у истоименом племену појединачно најбројнији род, док у Пиви чини и већину становништва. Овај род је у већој мери заступљен једино још у Голији која са Бањанима и Пивом историјски чини једну целину. Q1 хаплогрупа није забележена у Црној Гори на анонимном тестирању, али је за једно братство из Бањана утврђено да припада Z5902 грани, односно њеној даљој подграни YP1600 која је заступљена у траговима на простору северног Медитерана. Q2 хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко L245>Y2209 гране која је у свету најчешћа код Јевреја Ашкеназа који су из Израела дошли у Европу за време Римског Царства. Братоножићи су једини род који припада овој грани и чини већину становништва истоименом племену, а присутан је у већој мери и у Васојевићима и Загарачу. Највећа заступљеност ове гране на Балкану је на острвима Хвару (14,3%) и Корчули (6,1%). R1b хаплогрупа је у Црној Гори присутна преко две основне гране: западне L51 и источне Z2103. L51 je заступљена преко својих подграна подграна P312>U152 и U106. Грана U152 се везује за миграције Келта и најзаступљенија је у Доњој Морачи преко рода Богићеваца коме припада већина становништва. U106 је присутна широм Западне Европе, претежно код германских народа, а у Црној Гори заступљена у Љуботињу где је појединачно најбројнија грана. Z2103 је заступљена са две подгране: директне L584 и даље Y33200. Прва је распрострањена у Анадолији и код Јермена, а друга на Балкану, при чему је најзаступљенија код Албанаца. У Црној Гори сва Y33200 братства припадају истом роду, а међу њима има и братстава албанског порекла (Аговићи, Мурићи) и братстава која су према предањима српског порекла (Бањкани, Вујовићи, Мараши, Пипери…). Ова грана је највише је заступљена у Пиперима, Бихору и Рожајској области. T хаплогрупа је распрострањена у малим процентима широм Европе и Медитерана. Њено присуство у Црној Гори није забележно на анонимном тестирању, али је утврђено за једно братство из Гусињске области да припада L162 грани. Грана Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима E-V13>Z1057>PH1246>BY14151 4800 српско E-V13>Z1057>CTS5856 4000-4800 српско, албанско >Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z16988 2900-3100 албанско, српско >Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377 >CTS9320>Z17107>BY4467 <1700 српско >Z5017>Z19851 3300-4000 српско >Z5018>S2979>FGC33614>FGC33625 <3000 албанско >Z5018>S2979>Z16659>Y3183>S2972 4000 српско >Z16661 3800-4000 српско, албанско, турско >Z5018>S2979>Z16659>L241 3000-4000 српско >Z5018>L17 3800-4000 српско E-PF2431 11100-14000 српско E-М123>М34>М84 7500-15200 српско G2-PF3147>PF3148>PF3177>L91 9300-11000 српско G2-L30>CTS574>M406 8600-14700 српско G2-L30>CTS574>CTS2488>P303>L140>PF3345>L497 7300-10900 српско >Z1815>Y7538>Z1816>Z1823>L43>L42>Y11074>YSC33 <3600 српско J1-Z1828>Z18463 7100-8100 српско J1-Z2223 <6100 непознато J2a-Z7532>FGC15901 <11200 српско J2a-M92 7900-11400 српско >Z8096>S8230 4300-6100 српско J2a-L25>Z438>Z387 7000-9100 српско J2b-M205>Y22059 900-6100 српско J2b-Z628 4400-5400 српско, албанско >Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Y27522>Y23094 3600-4200 албанско >Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Z1295 3900-4300 албанско >Z2507>Z638>Z1296>Y20899>PH1751 1150-2400 албанско >Z2507>CTS3617>Z38240>PH1602>PH3514 <3100 српско L1-M349 7100-13000 aлбанско, српско L2-L595 <23200 непознато N-P189.2>Y6516>Y7310>FGC28435 <850 српско Q1-Z5902>Y6802>Y6798>Y6794>YP1600 <11900 српско Q2-L245>Y2209 3600-4300 српско R1b-L23 6100-6400 српско, албанско >L51>L151 4800-5700 српско, албанско >P312>U152 4500 српско >L2>Y20253 3400-4400 српско >U106 4700-4800 српско >Z2103>L584 4900-5700 српско / турско >Z2103>Z2106>Z2108>Z2110>CTS7556>Y5592 >CTS9219>Y18959>BY611>Y23373>Z2705>Y33200 1300 албанско, српско, непознато T-L162 12600-16100 албанско Словенске хаплогрупе I2 хаплогрупа је на Балкану, па самим тим и Црној Гори, заступљена преко такозване Dinaric гране CTS10228>Y3120 када је у питању становништво словенског порекла. I2 је најзаступљенија хаплогрупа код српског народа, због чега је и најзаступљенија и у Црној Гори. Споменута грана је настала на Карпатима и у свету је процентуално најзаступљенија код Срба и Хрвата, при чему је код Хрвата заступљена претежно на штокавском говорном подручју. У Црној Гори су присутне три гране Dinaric-а: S17250, Y4460 и Z17855. S17250 је најзаступљенија, пре свега њена подграна PH908 која је распрострањена широм Црне Горе. Родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва у Језерима, Команима, Косијерима, Кртолама, Лутову, Никшићкој Жупи, Озринићима, Пиперима и Ровцима. Највећи PH908 родови у Црној Гори су Озрихнићи (Орзинићи), род Лутоваца и Никшића, Лијешевићи, род Малешеваца, Славујевића и Суботића, род Бијелића и Ковачевића, род Рајковића и Стаматовића и Тепчани. Друга подграна Y4882>A1328 је заступљена у Пиви и Шекулару. Y4460 је врло слабо присутна код Срба, па и у Црној Гори где је само за једно братство из Бихора утврђено да припада овој грани. Z17855 је у мањим процентима доста равномерно заступљена код свих словенских народа, док је процентуално најзаступљенија код Македонаца. У Црној Гори је појединачно најбројнија грана у Дражевини, Цеклину и Шекулару, а у већој мери је присутна у Доњој Морачи и Ровцима где је друга по бројности, као и у Горњој Морачи где је такође заступљена. Највећи Z17855 родови у Црној Гори су Цеклињани-Горњаци, Љешњани и род Војводића и Вуковића. R1a хаплогрупа је најбројнија словенска хаплогрупа у свету. У Црној Гори је, као што је већ споменуто, слабије заступљена у односу да друге српске области. Присутна је преко две гране – PF6155>M458 и Z280, од којих је ова друга знатно бројнија. M458 је претежно заступљена код Западних Словена, међутим у Црној Гори је присутна једино преко гране L1029 која је заступљена код свих словенских народа. У Црној Гори је присутна у Голији, Горњим Пољима и Пиви. Z280 је претежно заступљена код Источних Словена, а у Црној Гори је присутно неколико њених грана: YP270 је заступљена у Бихору, YP4278 у Бањанима, CTS3402 у Пиперима, Цетињу и спорадично у неколико других области, L366 у Ћеклићима и Брајићима и L1280 у Васојевићима. Од свих наведених грана, једино је L366 значајније присутна на неком подручју, конкретно у Ћеклићима где већину становништва чини истоимени род. Грана хаплогрупе Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима I2-CTS10228>Y3120 2300-3800 српско >S17250>Y4882>A1328 1400-1850 српско >S17250>PH908 1850 српско >Z16983 1550-1850 српско, немачко >A5913 1500-1850 српско >Y4460 2200-2300 српско >Z17855 1600-2300 српско R1a-Z282 5000 српско >PF6155>M458 4700 српско >PF7521>Y2604>CTS11962>L1029 2100-3200 српско >Z280>Z92>Z685>YP270 3200-4100 непознато >Z280>CTS1211>Y35>YP4278 1850-4200 српско >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2609>Y2608 1950-2400 српско >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902 2500-4200 српско >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816 >Y3301>L1280>Y5647>YP611>YP3987 1250-2300 српско >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33 >CTS8816>Y3301>S18681>YP315>YP314 1550-2400 српско >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402 >YP237>YP235>YP234>YP295>L366 2800 српско Германске хаплогрупе I1 хаплогрупа је у Црној Гори присутна преко P109 и Z63 грана. P109 се везује за миграције Нормана који потичу од Викинга из Скандинавије, а у Црној Гори је присутна преко своје даље подгране FGC22054 којој припада род Новљана који чини већину становништва у Дробњаку, а присутна је и у неколико других области где има исељеника из овог племена. Z63 грана је заступљена преко даљих подграна L1237 и Y16437 које се везују за миграције Гота. L1237 је заступљена у Бањанима, Ровцима, Пљеваљској области и Рожајској области. Једини већи род који припада овој грани је род Бијеловића, Миљанића и Мркајића у Бањанима. За Y16437 грану је до сада утврђено да је присутна у Ровцима, Морачи и Барској области. I2 хаплогрупа, односно њена германска грана М223, је у Црној Гори присутна преко даљих подграна L1229 и L701. L1229 грана се често назива и англосаксонском јер је најзаступљенија код Енглеза. Њено присуство у Црној Гори је до сада забележено у Бихору и Коритима. L701 грана је најзаступљенија код Немаца, док је присутна и код других средњоевропских народа. Овој грани у Црној Гори припадају поједина братства у Васојевићима и Паштровићима. Грана хаплогрупе Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима I1-P109>Y3662>S14887>Y11203 >FGC22046>FGC22045>FGC33034>FGC22054 800 српско I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y2245>L1237 2900-3900 српско I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y16435>Y16437 1450-2100 српско, албанско >Y16434 700-1450 српско I2-M223>CTS616>Y3721>Y3670>L1229 5500-9200 српско I2-M223>CTS616>CTS10057>L701 10000-10600 српско Ромска хаплогрупа H хаплогрупа је у Црној Гори заступљена преко M82 гране која се везује са Роме. До сада ни за једно братство није утврђено да припада овој грани, већ је њено присуство у Црној Гори забежено једино на анонимном тестирању. Грана хаплогрупе Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима H-M82 15600-16300 непознато Територијални размештај хаплогрупа На следећој карти је приказан територијални размештај хаплогрупа у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су поједине гране чиниле апсолутну већину становништва. Генетско порекло становништва у Црној Гори 1914. године по Y хромозому Битно је напоменути да је обзиром на изузетно велики број различитих хаплогрупа и њихових грана које су заступљене на малом простору као што је Црна Гора овако велики проценат територије на којој поједине гране чине апсолутну већину заиста куриозитет. То је последица вишевековног родовско-племенског друштвеног уређења у коме су братства живела засебно у својим селима и засеоцима на основу чега је могуће изузетно прецизно установити генетски састав становништва. Такође, услед сродности великог броја братстава у племенским областима, у њима је и на основу врло малог броја тестираних са великом вероватноћом већ установљено генетско порекло око 90% становништва. Уколико се хаплогрупе групишу према пореклу, картографски се може приказати и територијални размештај становништва старобалканског, словенског и германског порекла. Генетско порекло становништва у Црној Гори 1914. године по Y хромозому Овим приступом се за додатних 10% територије Црне Горе на којој припадници ниједне појединачне гране не чине апсолутну већину становништва утврђује ког је даљег порекла преовлађујуће становништво. Као што се може видети, старобалканске хаплогрупе убедљиво доминирају на истоку, док преовлађују и на западу Црне Горе. Словенске хаплогрупе преовлађују у централном делу земље, а германске једино на подручју Дробњака. Територијални размештај највећих родова На следећој карти је приказан територијални размештај највећих родова у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су ти родови чинили апсолутну већину становништва на основу нових сазнања до којих се дошло захваљујући ДНК тестирањима. Највећи родови у Црној Гори 1914. године према народним предањима, историјским подацима и ДНК резултатима ДНК резултати су потврдили највећи број предања у Црној Гори када је у питању међусобно сродство братстава. Један од највећих доприноса досадашњих генетских истаживања јесте научна потврда да бројни велики и разгранати родови заиста постоје и да нису плод народне маште. С друге стране, када су у питању предања о пореклу од крупније властеле, за велики број таквих предања је утврђено да су нетачна о чему је већ било речи у тексту Властела у Црној Гори према народним предањима. Поређењем народних предања и порекла становништва утврђеног ДНК резултатима може се приметити да је је код муслиманских братстава сразмерно нешто већи број предања за која се испоставило да су нетачна у односу на православна и католичка братства. То се посебно односи на староседелачко исламизовано становништво са севера данашње Црне Горе. Више речи о пореклу и предањима свих до сада тестираних братстава ће бити у текстовима о генетски профилисаним родовима у Црној Гори. Извори података ДНК резултати: Српски ДНК пројекат Albanian Bloodlines Project Bošnjački DNK projekat 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат) Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)