Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'пројава'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Повод литургијског сабрања била је исповест свештенства архијерејског намесништва београдског првог. У наставку доносимо беседу Његове Светости Патријарха: Браћо и сестре, хвала Богу већ смо превалили половину Великог поста. Као што сви знамо атмосферу и начин живота на који нас пост позива није нешто што треба да практикујемо само током поста него јесте амбијент и правило живота на који смо позвани непрестано. Позвани смо да духом поста живимо сваки дан, сваки тренутак свога живота. Црква је устројила и установила пост из више разлога, а пре свега, због тога што пост треба да вас подсећа да је Господ Христос Алфа и Омега, Почетак и Крај, садржај нашега живота и да ништа без љубави Његове и без благодати Његове не можемо да чинимо. Пост између осталог постоји да би нас позвао и подсетио да интензивније уложимо духовне напоре како бисмо васпостављали целовитост и здравље свога бића. У току поста се трудимо да, поред уздржања и практиковања врлина, интензивније преиспитујемо себе, преиспитујемо свој живот, интензивније посматрамо себе и колико год је могуће дијагностикујемо своје промашаје, тј. оно што би се могло назвати болесним духовним стањем, а онда после дијагностиковања како бисмо могли прибећи истинској и правој терапији, истинском и правом духовном лечењу. У том контексту самопосматрања и молитве да где год видимо неку мрљу на својој души одмах хоћемо да је бришемо, Црква је као једно од помоћних средстава устројила и исповест. Исповест је, дакле, опет је нешто што треба да практикујемо током свеукупног свога живота и свакога дана. У току поста интензивније нас Црква подсећа на потребу исповести. Зашто? Зато што исповест није својеврсни судски процес, није истрага. Исповест није тренутак када препознавајући своје промашаје, доживљавамо их као преступе одређеног спољашњег закона и правила и препознавши те преступе долазимо пред свештеника, признајемо своју кривицу и очекујемо неку одмазду, неку духовну казну. Исповест је само потврда, пројава онога што се зове у Цркви покајање. Покајање су оци Цркве, предање Цркве, назвали радосном тугом. Зашто? Зато што покајање подразумева констатацију својих недостатака, својих промашаја, падова, греха, страсти, али у исто време и призивања благодати Божје да она буде путоводитељ, да буде лек, да буде терапија која нас враћа на прави пут, која нас враћа у нормално здраво духовно стање. Отуда и јесте покајање названо радосном тугом, јер у истом тренутку ми видимо свој промашај, а промашај доживљавамо као мисао, поступак, реч који су се огрешили о љубав Божју, о Његово милосрђе. Онда не само да нисмо задовољни него осећамо истинску и праву тугу. Са друге стране, због тога што смо се обратили Богу и затражили Његову благодат да она буде наш сапутник, да она са нама и уместо нас оно што ми не можемо чини осећајући да истог тренутка благодат дејствује, да Бог шаље Духа Светог на нас као и на апостоле на дан свете Педесетнице, ми смо обасути и испуњени неописивом безграничном радошћу која превазилази ону првобитну тугу. Сви смо, дакле, у току поста позвани да преиспитујемо себе, као и уосталом како рекосмо током читавог свог живота, знајући да је Бог у Христу откривен наша мера и критеријум, да је он наше огледало, а не други човек. Не треба да се поредимо са другима и да препознајемо када смо од других бољи, а да не видимо оне који у Христу расту и треба да нам буду узори. Ми имамо Христа као меру и као огледало и у том огледалу увек ћемо и најбоље препознати себе и своје право стање. Наравно да нису само верници ти који имају потребу за подвигом, за духовним животом, за терапијом духовном и лечењем, али и за духовним узлетима, него и свештеници заједно са верницима, пре њих и после њих, још су више позвани на све оно на шта су позвани верници, хришћани. Они су Црквом постављени да буду учитељи, да духовно брину о народу, да снаже и подржавају свако добро, сваку врлину, све оно што је честито и да лече оно што је супротно у животу хришћана, заповестима Божјим, а да би то то могли морају заиста - или морамо заиста и ми свештеници - трудити се уздајући се увек у Бога да будемо истински и прави пример, тј. да будемо сведоци речи Христове, љубави Његове, Њега као садржаја нашег живота. Зато, поред других тренутака када неки свештеници имају потребу за исповешћу и када прибегава своме духовнику тражећи од њега подршку, ти свештеници - Црква је опет наша Помесна устројила - прибегавају интензивније не само посту него исповести и покајању у току поста. Данас овде у малој цркви светосавској, један део свештеника из Архиепископије београдско-карловачке сабрао се да се пре свега заједно са вама Богу моли, али истовремено да у продужетку изнесе пред Господа оно што га боли очекујући од Њега, Дародавца живота и Лекара душе и тела наших, да исцељује и вида духовне ране које смо пре свега сви и свако себи сами нанели. Нека Господ благослови ток поста који предстоји, да буде миран и у радости и да испуњени благодаћу Духа Светог дочекамо славно Васкрсење Христово, а у Њему и са Њим да учествујемо у свему ономе што је дар Његове победе. http://www.spc.rs/sr/liturgija_predjeosvetshenih_darova_u_crkvi_svetog_save
  2. Гост новог издања емисије "Врлинослов" на Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке, био је протопрезвитер-ставорофор др Милош Весин, парох чикашки и ленсишки. У емисији аутора и водитеља г. Слободана Стојковића, прота Милош је говорио о значају Божића као празнику љубави Божје према васколиком роду људском. Повезан садржај: Протопрезвитер-ставрофор др Милош Весин у емисији "Врлинослов": Чедоморство је велики грех из сваке перспективе Протопрезвитер-ставрофор др Милош Весин у емисији "Врлинослов": Божићни пост је подсетник да се догађај Рождества Христова свакодневно понавља у нашем животу Речима Логос постаде тело изражава свети апостол, јеванђелист и љубљени ученик Христов Јован велику тајну наше хришћанске побожности. Онај Који „беше у почетку”, тојест од искони, кроз Кога све постаде, и без Кога ништа не постаде што је постало, Онај Који је Живот (Јн 1, 1-3), Логос, Слово, Реч Божја, постаде тело када наступи пуноћа времена (Гал 4, 4), како би свим људима уручио дар усиновљења и све их привео и узвео Свом и нашем Оцу небеском ради спасења и вечног живота (2 Кор 6, 18). О овој великој тајни неба и земље, историје и вечности, у новом издању емисије "Врлинослов" говорио је прота Милош Весин, наглашавајући да је рождество Христово пројава и најделотворнији доказ Божије љубави. Цитирајући владику Рада - великог Његоша који је дао највеличанственији опис Божића, "Само собом ноћас је весело", прота Милош је указао да Божићна радост не зависи од нас, нити ми можемо на било који начин утицати на њу, већ она једноставно јесте радост сама по себи. Бог нам дарива радост кроз Сина свог Јединородног, који се пре времена рађа од Оца, а у времену се рађа од Богодјеве Пресвете Богородице, рекао је парох чикашки и ленсишки. Свака Божићна стихира и Божићна песма јесте својеврсна порука, а једна од тих песама садржи речи Апостола Павла "О дубино богатства и премудрости, разума Божијег", данас је празник тог богатства мудрости и разума Божијег, празник Божјег промислима о свима нама. Бог је дошао међу нас, не само да је дошао међу нас, већ и постао један од нас да би доказао да саучествује са нашим животима. Божић би требало да буде дан одмора, не у смислу не чињења, него нашег празновања те свести да је Бог дошао из љубави. Сви наши дани у години би требало да просијавају и божићном и васкршњом радошћу, закључио је прота Милош Весин. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  3. Поводом храмовне славе, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 26. јула 2020. године свету архијерејску Литургију у цркви Светог архангела Гаврила у Београду. Звучни запис беседе Саслуживали су архијерејски намесник београдски први протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду јереј др Зоран Ранковић, протонамесник Горан Митић, јереј Дејан Вујић и протођакон Милан Ковачевић, у молитвеном присуству старешине храма протојереја-ставрофора Илије Шмигића, домаћина славе г. Милована, г. Хаџи Александра и гђе Љиљане Ђуровић Хабјановић и благочестивог народа престонице. „Господ жели да види свој народ у своме дому, а дом Божији јесте храм“, рекао је Патријарх Иринеј говорећи о Анђелима Божијим и архангелу Гаврилу као гласнику Божијем, који се људима јављао још у Старом завету. Св. архангел Гаврило јесте гласник Божији који је Пресветој Богородици јавио да ће она бити мајка Сина Божијега. Тако је архангел Гаврло учесник у догађају који је задивио не само људе већ и све анђеле и сву природу Богом створену: „јер да створи свет и оно што је на свету, нас људе и друга бића, то је дело благодати и силе Божије. Али да Господ дође људима, као човек у нашем телу, то је дело велике љубави Божије. Ми нисмо никада довољно свесни колико нас је љубави своје Господ удостојио тиме што нам је послао Сина Свога, Спаситеља нашег Исуса Христа.“ Празник Св. архангела Гаврила установљен је у цркви поводом чудесног објављивања на Светој Гори песме којом анђели славе Богородицу: „Достојно јест...“. Поред тога, на данашњи дан славимо све оне чудесне догађаје у којим су учествовали анђели Божији, још од оног догађаја на Синају, када се Господ јавио Мојсију у виду пламена који не сагорева купину и када је Мојсије чуо речи: „Мојсије, Мојсије изуј обућу своју, јер ту где стојих света је земља“. Та многобројна друга чудеса која су се јавила у Старом и Новом завету, а у којима су учествовали и анђели Божији, сведоче нам да ми никада нисмо сами, истакао је Патријарх Иринеј и нагласио да „никад не помислимо, када нешто смерамо да учинимо, да нас нико не види“. „Када би нам Господ дао те духовне очи да видимо, ми би се изненадили ко нам чини друштво наше“, истакао је Патријарх наглашавајући да је управо у томе важност крштења. Јер приликом крштења ми добијамо анђела чувара. Зато је важно да се крстимо у Име Оца и Сина и Светога Духа, јер „наш анђео хранитељ учествује у свим нашим добрим делима“. Данас, када славимо анђеле Божије који следе вољу Божију, живимо у времену тешке болести која је снашла цео свет. А разлог за то је управо што су се људи удаљили од воље Божије и Његове благодати. Ми ни невидимо крај те болести. Она jе код нас после малог затишја поново букнула. Међутим, ми морамо знати „да је све то опомена Божија и позив Божији да се вратимо Богу. А када се враћамо Богу враћамо се самоме себи“, истакао је Патријарх Иринеј позивајући народ да као блудни син из Јеванђеља испитамо сами себе. Да сагледамо своје слабости и немоћи и тако се вратимо Богу и самима себи. Јер само је ту наше спасење од сваког зла које нас снађе у животу, поручио је Патријарх. На крају, Патријарх Иринеј се осврнуо и на догађаје око поновног претварања Свете Софије у Цариграду у џамију, истакавши да се данас поново јављају неке нове османлије које мисле да поново освајају свет. Таквом стању, које нас је задесило и, ми криви и много смо допринели: „јер смо се охладили у вери својој и храмовима својим светим. И према свему ономе у чему се види и прославља Бог“, закључио је на крају Патријарх Иринеј, позивајући све да се вратимо нашим истинским коренима и путу Светога Саве и свих наших светих угодника Божијих. Извор: Инфо-служба СПЦ
  4. У четвртак 23. јануара 2020. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију у храму Силаска Светога Духа у Крагујевцу. Звучни запис беседе Владика Јован је у својој беседи истакао да: “Свакоме од нас се даје пројава Духа Светога на корист: реч мудрости, реч знања, а некоме вера по истом Духу. Дар нам се даје на наше спасење: пре свега живот, породица и Црква. За човека је корисно оно што је у оба света, а то је Господ Исус Христос. Нама се даје благодат Духа Светога да пројављујемо Јеванђеље богомудром видовитошћу да би се духовни дарови употребили онако како треба. Зато Христа треба да тражимо, молимо, волимо, искамо и ишчекујемо на надзиђивање, надградњу и поправљање свих дарова које смо добили да би смо пројавили Духа Светога”. Извор: Епархија шумадијска
  5. На Литургији, поводом обележавања славе Усековања главе Светог Јована Претече у Пећи, сабрало се више од сто верника, расељених Пећанаца, али и Срба из околних села који су и ову прилику искористили да се окупе око свог парохијског храма, познатог и као Митрополија пећка. Светом Литургијом началсвовао је Архимандрит Сава Јањић, игуман Манастира Високи Дечани уз саслужење бројног свештенства. Слави градске Цркве, поред бројних верника присуствовала је и игуманија манастира Пећке патријаршије мати Харитина са сестринством, као и градоначелник Пећи, Газменд Мухаџери. Након причешћа, уследила је славска литија око градске Цркве испред које је отац Сава са окупљеним верницима преломио славски колач, а овогодишњи домаћин, председник Завичајног клуба Пећанаца Саво Радоњић, предао је колач породици Силвије Рашковић из Дугоњева. „Црква Христова је тамо где се приноси света литургија у славу Божију по благослову епископа. Ту је црква Божија, без обзира колико нас има, колико нас овде живи, бројке нису битне. Првих је било дванаест апостола око Христа и мали број ученика који су ишли око њега. Црква Божија никада није била у бројевима, увек је била у сили која се пројављивала у самом присуству Божијем у онима који живе са Христом, који сведоче Христа својим животом, зато и Господ види вашу жртву и труд који сте направили и да дођете овде из даљине, да се поново суочавате са својим болом, да видите свој град и своје куће у којима сте живели, где сада висе нисте, али где је ваше срце остало, јер ова црква је ваш дом и наш дом. Свети Јован Претеча овде нас је окупљао и пре ових најновијих страдања, али и сада нас окупља да у миру и љубави живимо сви, да праштамо једни другима, јер не може са горчином да се живи и угодити Богу“, поручио је окупљенима у беседи игуман манастира Високи Дечани архимандрит Сава. Отац Сава је у беседи такође нагласио да је јако битно да међу људима влада јединство, љубав и разумевање. „Толико је Бог благословио овај крај испод Проклетија, благословио и дао свима довољно да треба да живимо у међусобном поштовању и миру и на тај начин да благодаримо господу на свему што је у нама. Да се међусобно измирујемо, да међусобно праштамо једни другима, да се не делимо на партије и на групе, јер доста смо ионако подељени. Христос нас је све сабрао. Данас у путиру није било једне или друге групе, није било ни мушког ни женског, ни Грка ни Јеврејина, ни ове ни оне партије. Сви смо били заједно као што и треба да будемо у цркви и сви заједно повезани у љубави, вери, нади, праштању“, казао је у беседи игуман Сава. Црква Светог Јована у Пећи, која је порушена у етничком насиљу 2004. а обновљења 2012. године, подигнута је пре више од тридесет година, када је свету литургију служио покојни патријарх Павле, уз саслужење садашњег патријарха Иринеја. Извор: Телевизија Храм
  6. Отац Макарије је на почетку емисије тумачио Свето Јеванђеље на 34. недјељу по Духовима, недјељу по Богојављењу, и говорио о празницима Крстовдан, Богојављење и Сабор Светог Јована Крститеља, рекавши да су ови догађаји догађаји пројаве љубави Божије на земљи. Он је говорио и о значају велике Светиње Богојављенској водици, и објаснио која је разлика између богојављенске и крстовданске водице. Звучни запис емисије “Битно је да се човјек не веже ни за какву материју јер човјек унутрашњу празнину покушава да надомјести материјалним стварима које га заробљавају. Човјеку, у ствари, треба врло мало“- каже отац Макарије у одговору на питање да ли су савременом човјеку, а нажалост и хришћанину, спољашње ствари које има или које тежи да посједује, на неки начин, сатисфакција за оно што не посједује изнутра. Отац Макарије је одговарао и на питање наших слушалаца о саблазнима које долазе кроз ближње, о гријеху хуле на Духа Светога и на још нека питања наше вјере, зато је топло препоручујемо за слушање. Извор: Радио Светигора
  7. Ова традиционална манифестација, која је посвећена очувању српског језика и ћириличног писма, окупиће, како је најављено, бројне уметнике, историчаре, филозофе, лингвисте и духовнике. Биће одржани округли столови о најактуелнијим темама. Манифестација је почела на дан када Црква слави Светог пророка Илију, 2. августа 2018. године, у 9 часова, светом Литургијом у Саборном храму Вазнесења Господњег – цркви Светога Спаса на Топлој. Вечерас у 21 час одржаће се припремно вече на Тргу херцега Стјепана (тзв. Белависта) под називом Пјесан светосавска: Јуначка пјесан народна старијих времена, Пјесан пјесника српских и Пјеснапој народни новијих времена . Јуначка пјесан народна старијих времена почеће поздравним словом песника Радомир Уљаревић и народном песмом Игумане Саво и седам патријар’а из треће књиге збирке Теофила (Богољуба) Петрановића. У наставку, у оквиру Пјесан пјесника српских, своју поезију говориће Новица Ђурић, Милица Бакрач, Ранко Радовић, Милица Краљ, Миленко Шарац, Милутин Мићовић, Бећир Вуковић, Радомир Уљаревић, Будимир Дубак. У трећем делу Пјеснапој народни новијих времена у извођењу Данице Црногорчевић и појци хора Рождество из Бијеле. Свечано отварање Трга од ћирилице одржаће се у петак, 3. августа 2018. године у 21 час, у порти цркве Светога Спаса на Топло и биће посвећено 300 година Топаљске општине – комунитади. Трг ће отворити Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије, поздравну реч произнеће градоначелник Херцег Новог г. Стеван Катић а свечано слово о старој топаљској општини казаће др Горан Комар. Одломке из старих топаљских исправа говориће Драгана Влаовић а вече ће употпунити и хор Рождество из Бијеле и Даница Црногорчевић. Слава Херцег Новог, Пренос моштију Светог архиђакона Стефана, биће прослављена 15. августа 2018. године светом Литургијом, а увече ће, како је планирано, на Канли Кули бити одржано вече руске и српске народне песме и игре. На празник Преобажења Господњег споменоваће се стогодишњица мучеништва последњег руског цара и последњег земљаског заштитника православних хришћана. Трг ћирилице завршиће се 28. августа 2018. године празничном светом Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у манастиру Савина. На прес конференцији, коју су организовали ИИУ Светигора, Црквена општина топаљско-херцегновска, Удружење књижевника Црне Горе и Удружење књижара и издавача Црне Горе, којом је и наајвљена ова манифестација, протојереј Никола Тодоровић је казао: -Трг од ћирилице, као значајна пројава животворне српске православне духовности и културе, позива нас и ове године на сва светосавска звона да у свештеној и часној прошлости свога крстоносног народа тражимо и откривамо свјетлост спасења Христовог, живо надахнуће и спасоносне одговоре на многа питања. Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић за Дан: Култура надахнута Христом оплемењује и снажи Поводом одржавања петог по реду „Трга од ћирилице“ разговарали смо са једним од оснивача ове манифестације протојерејем-ставрофором и архијерејским намјесником за Херцег Нови оцем Радомиром Никчевићем. Овогодишње издање „Трга од ћирилице“ траје до 28. августа и биће посвећено манастиру Хиландару, Светој царској продици Романов, Светом владици Николају, Светом оцу Јустину, великим српским писцима Шантићу, Матавуљу, Десанки Максимовић и Исидори Секулић. Оче Радомире, сјутра у Херцег Новом почиње културно-духовна манифестација „Трг од ћирилице“, чији је програм већ познат, а који ће окупити бројне културне раднике: историчаре, књижевнике, умјетнике и философе из земље и из иностранства. Какву улогу има ова манифестација у данашњем времену које много не хаје за културу, традицију и духовност? -„Трг од ћирилице“ се одржава по пети пут у Херцег Новом, граду који је на препоруку нашег митрополита Амфилохија, а по благослову патријарха Иринеја добио највише признање наше помјесне Цркве, орден Светога Саве првог реда. То признање је природно припало граду који је током своје бурне и славне историје, а ових дана општина слави своју тристагодишњицу, успијевао да сачува свој језик, своје писмо и свој културни и национални идентитет. Наше духовне и културне вриједности служе као основни принципи нашег свеукупног друштвеног живота. Оне обликују наше карактере, начин размишљања и понашања. Вјера нас учи да разликујемо добро од зла, истину од лажи, регулише наша осјећања стида и поноса… Култура, надахнута Христовом личношћу, оплемењује и снажи. Зато су данас, у вријеме тоталне обезљуђености и пољуљаног или чак и изгубљеног идентитета нашег човјека, овакви програми насушно потребни. Направити нешто добро и корисно за ширу друштвену заједницу је мукотрпан и спор посао који траје годинама, за разлику од уништавања које је брзо и ефикасно. Зашто се „Трг од ћирилице“ одржава баш у Херцег Новом? Постоје ли неки посебни разлози за то? -По благослову наше Цркве прије седам, осам година, добио сам парохију у Херцег Новом и почео дубље да понирем у народни живот и откривам слојеве тог чудесно лијепог и отменог града. Ако узмемо у обзир само једну цркву, цркву Вазнесења Господњег на Топлој у којој служим, зачудимо се колико је вјекова, колико знаменитих личности ту боравило, колико је културе похрањено у њеним зидовима и утврдама око ње. Црква је пуна драгоцјености из 18. вијека које је даровао богати гроф Сава Владиславић, знаменити Хецеговац на двору руског цара који је разграничио Русију и Кину и чија граница још увијек важи. Његова се спомен биста налази на платоу испред цркве. Иза цркве је рестаурирана и обновљена чувена школа Јосифа Троповића, у којој је, поред великог броја калуђера, свештеника и помораца, знања стицао и Свети ловћенски тајновидац велики духовник и пјесник Његош. Школа је, као црквена институција васпитавала и образовала млади свијет дуже од једног вијека, све до отварања државне школе на српском језику 1869. Сада је претворена у музеј који има вриједну и драгоцјену поставку везану за Његошево школовање и вријеме, и широм је отворила врата за посјетиоце. Преко пута Цркве је и знаменита резиденција епископа Љубибратића, народног првака и вођа српског народа. У близини је и кућа нобеловца Иве Андрића у којој је он често боравио и писао, тако да мислим да је само тих неколико чињеница, издвојених из пребогатог ћириличног културног наслеђа овога краја, довољно да се образложи зашто се овај духовни и културни сабор одржава баш у овом граду. С обзиром на то да ова манифестација траје од 2. до 28. августа, неуобичајено дуго за наше прилике, откуд вам снага и спремност да један тако сложен и свеобухватан програм прикажете и испратите до краја? -Данас да би се уништила култура једног народа, не морају се спалити књиге и срушити споменици тога народа, довољна је политичка пропаганда о ретроградности и застарјелости истих, као и назови демократски приступ како је незнање или искривљено знање једних исто тако добро и спасоносно као и пуно и право знање других. Такво размишљање је довело до варварског и скоројевићког гледања на ћирилицу као застарјело писмо, које више и није за употребу у 21. вијеку. При томе заговорници тог гледања заборављају, намјерно или случајно, да су нека од највећих дјела у свјетској књижевности, чији сјај не блиједи кроз вријеме, написана истом том ћирилицом, захваљујући којој смо и ми постали словесан и препознатљив народ међу осталим земаљским народима. Да би се очувала духовна вертикала овога народа, морамо, уз Божју помоћ и благодат, сви бити стрпљиви и вриједни. Тако духовност постаје наша свакодневица, постаје дио нас, одређује начин како да се односимо према другима а и према заједници којој припадамо. Око „Трга од ћирилице“ окупљају се људи од интегритета, уз велику подршку и помоћ нашег митрополита Амфилохија, црквених општина, Министарства за културу Србије, Општине Херцег Нови, средстава информисања и других. Чини се да је више пажње посвећено српској културној историји него савременој култури. Мислите ли да је савремена српска култура достојна својих предака? -Старији слојеви српске културе су прошли кроз временско решето и то је наша класика. Чињеница је да је савремена српска култура, као и народ који је ствара доста расцјепкана и разједињена. Надати се да ће стручна јавност, људи који се баве културом и који је изучавају, једним интегративним приступом успјети да се надограде на ту класику, јер вриједност једног народа је у ствари понајвише вриједност његове духовности и културе. Извор: Српска Православна Црква
  8. Пети Трг од ћирилице у Херцег Новом, који је почео 2. августа и трајаће до 28. августа 2018. године, одржава се у знаку великих црквено-народних годишњица као „поузданих путоказа народног опстанка“: 820 година манастира Хиландара Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве, 680 година од упокојења Светог архиепископа Данила Другог, 300 година Топаљске општине – комунитади, 150 година од рођења песника Алексе Шантића, 110 година од упокојења списатеља Сима Матавуља, 120 година од рођења песникиње Десанке Максимовић и 60 година од упокојења списатељице Исидоре Секулић. Детаљан програм 5. Трга од ћирилице на интенрет страници Митрополије црногорско-приморске Ова традиционална манифестација, која је посвећена очувању српског језика и ћириличног писма, окупиће, како је најављено, бројне уметнике, историчаре, филозофе, лингвисте и духовнике. Биће одржани округли столови о најактуелнијим темама. Манифестација је почела на дан када Црква слави Светог пророка Илију, 2. августа 2018. године, у 9 часова, светом Литургијом у Саборном храму Вазнесења Господњег – цркви Светога Спаса на Топлој. Вечерас у 21 час одржаће се припремно вече на Тргу херцега Стјепана (тзв. Белависта) под називом Пјесан светосавска: Јуначка пјесан народна старијих времена, Пјесан пјесника српских и Пјеснапој народни новијих времена . Јуначка пјесан народна старијих времена почеће поздравним словом песника Радомир Уљаревић и народном песмом Игумане Саво и седам патријар’а из треће књиге збирке Теофила (Богољуба) Петрановића. У наставку, у оквиру Пјесан пјесника српских, своју поезију говориће Новица Ђурић, Милица Бакрач, Ранко Радовић, Милица Краљ, Миленко Шарац, Милутин Мићовић, Бећир Вуковић, Радомир Уљаревић, Будимир Дубак. У трећем делу Пјеснапој народни новијих времена у извођењу Данице Црногорчевић и појци хора Рождество из Бијеле. Свечано отварање Трга од ћирилице одржаће се у петак, 3. августа 2018. године у 21 час, у порти цркве Светога Спаса на Топло и биће посвећено 300 година Топаљске општине – комунитади. Трг ће отворити Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије, поздравну реч произнеће градоначелник Херцег Новог г. Стеван Катић а свечано слово о старој топаљској општини казаће др Горан Комар. Одломке из старих топаљских исправа говориће Драгана Влаовић а вече ће употпунити и хор Рождество из Бијеле и Даница Црногорчевић. Слава Херцег Новог, Пренос моштију Светог архиђакона Стефана, биће прослављена 15. августа 2018. године светом Литургијом, а увече ће, како је планирано, на Канли Кули бити одржано вече руске и српске народне песме и игре. На празник Преобажења Господњег споменоваће се стогодишњица мучеништва последњег руског цара и последњег земљаског заштитника православних хришћана. Трг ћирилице завршиће се 28. августа 2018. године празничном светом Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у манастиру Савина. На прес конференцији, коју су организовали ИИУ Светигора, Црквена општина топаљско-херцегновска, Удружење књижевника Црне Горе и Удружење књижара и издавача Црне Горе, којом је и наајвљена ова манифестација, протојереј Никола Тодоровић је казао: -Трг од ћирилице, као значајна пројава животворне српске православне духовности и културе, позива нас и ове године на сва светосавска звона да у свештеној и часној прошлости свога крстоносног народа тражимо и откривамо свјетлост спасења Христовог, живо надахнуће и спасоносне одговоре на многа питања. Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић за Дан: Култура надахнута Христом оплемењује и снажи Поводом одржавања петог по реду „Трга од ћирилице“ разговарали смо са једним од оснивача ове манифестације протојерејем-ставрофором и архијерејским намјесником за Херцег Нови оцем Радомиром Никчевићем. Овогодишње издање „Трга од ћирилице“ траје до 28. августа и биће посвећено манастиру Хиландару, Светој царској продици Романов, Светом владици Николају, Светом оцу Јустину, великим српским писцима Шантићу, Матавуљу, Десанки Максимовић и Исидори Секулић. Оче Радомире, сјутра у Херцег Новом почиње културно-духовна манифестација „Трг од ћирилице“, чији је програм већ познат, а који ће окупити бројне културне раднике: историчаре, књижевнике, умјетнике и философе из земље и из иностранства. Какву улогу има ова манифестација у данашњем времену које много не хаје за културу, традицију и духовност? -„Трг од ћирилице“ се одржава по пети пут у Херцег Новом, граду који је на препоруку нашег митрополита Амфилохија, а по благослову патријарха Иринеја добио највише признање наше помјесне Цркве, орден Светога Саве првог реда. То признање је природно припало граду који је током своје бурне и славне историје, а ових дана општина слави своју тристагодишњицу, успијевао да сачува свој језик, своје писмо и свој културни и национални идентитет. Наше духовне и културне вриједности служе као основни принципи нашег свеукупног друштвеног живота. Оне обликују наше карактере, начин размишљања и понашања. Вјера нас учи да разликујемо добро од зла, истину од лажи, регулише наша осјећања стида и поноса… Култура, надахнута Христовом личношћу, оплемењује и снажи. Зато су данас, у вријеме тоталне обезљуђености и пољуљаног или чак и изгубљеног идентитета нашег човјека, овакви програми насушно потребни. Направити нешто добро и корисно за ширу друштвену заједницу је мукотрпан и спор посао који траје годинама, за разлику од уништавања које је брзо и ефикасно. Зашто се „Трг од ћирилице“ одржава баш у Херцег Новом? Постоје ли неки посебни разлози за то? -По благослову наше Цркве прије седам, осам година, добио сам парохију у Херцег Новом и почео дубље да понирем у народни живот и откривам слојеве тог чудесно лијепог и отменог града. Ако узмемо у обзир само једну цркву, цркву Вазнесења Господњег на Топлој у којој служим, зачудимо се колико је вјекова, колико знаменитих личности ту боравило, колико је културе похрањено у њеним зидовима и утврдама око ње. Црква је пуна драгоцјености из 18. вијека које је даровао богати гроф Сава Владиславић, знаменити Хецеговац на двору руског цара који је разграничио Русију и Кину и чија граница још увијек важи. Његова се спомен биста налази на платоу испред цркве. Иза цркве је рестаурирана и обновљена чувена школа Јосифа Троповића, у којој је, поред великог броја калуђера, свештеника и помораца, знања стицао и Свети ловћенски тајновидац велики духовник и пјесник Његош. Школа је, као црквена институција васпитавала и образовала млади свијет дуже од једног вијека, све до отварања државне школе на српском језику 1869. Сада је претворена у музеј који има вриједну и драгоцјену поставку везану за Његошево школовање и вријеме, и широм је отворила врата за посјетиоце. Преко пута Цркве је и знаменита резиденција епископа Љубибратића, народног првака и вођа српског народа. У близини је и кућа нобеловца Иве Андрића у којој је он често боравио и писао, тако да мислим да је само тих неколико чињеница, издвојених из пребогатог ћириличног културног наслеђа овога краја, довољно да се образложи зашто се овај духовни и културни сабор одржава баш у овом граду. С обзиром на то да ова манифестација траје од 2. до 28. августа, неуобичајено дуго за наше прилике, откуд вам снага и спремност да један тако сложен и свеобухватан програм прикажете и испратите до краја? -Данас да би се уништила култура једног народа, не морају се спалити књиге и срушити споменици тога народа, довољна је политичка пропаганда о ретроградности и застарјелости истих, као и назови демократски приступ како је незнање или искривљено знање једних исто тако добро и спасоносно као и пуно и право знање других. Такво размишљање је довело до варварског и скоројевићког гледања на ћирилицу као застарјело писмо, које више и није за употребу у 21. вијеку. При томе заговорници тог гледања заборављају, намјерно или случајно, да су нека од највећих дјела у свјетској књижевности, чији сјај не блиједи кроз вријеме, написана истом том ћирилицом, захваљујући којој смо и ми постали словесан и препознатљив народ међу осталим земаљским народима. Да би се очувала духовна вертикала овога народа, морамо, уз Божју помоћ и благодат, сви бити стрпљиви и вриједни. Тако духовност постаје наша свакодневица, постаје дио нас, одређује начин како да се односимо према другима а и према заједници којој припадамо. Око „Трга од ћирилице“ окупљају се људи од интегритета, уз велику подршку и помоћ нашег митрополита Амфилохија, црквених општина, Министарства за културу Србије, Општине Херцег Нови, средстава информисања и других. Чини се да је више пажње посвећено српској културној историји него савременој култури. Мислите ли да је савремена српска култура достојна својих предака? -Старији слојеви српске културе су прошли кроз временско решето и то је наша класика. Чињеница је да је савремена српска култура, као и народ који је ствара доста расцјепкана и разједињена. Надати се да ће стручна јавност, људи који се баве културом и који је изучавају, једним интегративним приступом успјети да се надограде на ту класику, јер вриједност једног народа је у ствари понајвише вриједност његове духовности и културе. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
×
×
  • Креирај ново...