Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'проговорио'.
Found 2 results
-
Злочин који се догодио на Космету 1975. године, а који је у неку руку остао недоречен, сада је открио полицајац који је водио ту истрагу. “Не могу са сигурношћу да тврдим, али верујем да су се Албанци из Горњих Стреоца, села на путу Пећ – Дечани, Реџа Ахметаја и Кура Мехтаја, младићи који су на Чакору давне 1975. убили Бранку Ђукић, претходно покушавши да је силују, предали због осећаја срамоте и стида” речи су које је изговорио Веселин Симоновић, пензионисани полицајац, који је равну Метохију 1999. заменио Шумадијом. Његова прича је “каменчић” који недостаје у мозаику о трагедији Бранке Ђукић, деветнаестогодишње девојке. Предаја се догодила 5. септембра, три дана после злочина на Чакору. “На бесу” сам позван у дом злочинца Реџа Ахметаја. Из собе га је извео његов отац, после кафе и кратког разговора. Реџо, тада осамнаестогодишњак, објаснио ми је шта је урадио са својим вршњаком и саучесником Мехтајем. Казао је и где је пиштољ којим су усмртили лепу Бранку. И тако је полиција разрешила један од првих монструозних злочина Албанаца, пре тачно 45 година. Те 1975. године 2. септембра, двојица Албанаца, чувајући овце видели су ученицу Бранку Ђукић из села Метеха како на Чакору, код кафане, чека аутобус за Пећ. Претпоставили су да ће се лепа девојка вратити кући пошто обави посао у граду. Направили су јој заседу на путу кроз шуму, да је “осрамоте”. “Нису је силовали” каже Веселин. “Напротив, добили су батине и огреботине и зато јој је Кур Мехтај пуцао у главу”. Бранкино тело пронашао је отац Раде, јер је у рано јутро 3. септембра кренуо у потрагу за њом. Затекао је своју мезимицу мртву, исцепане сукње, како лежи на путу у шуми. Пошто су злочинци ухапшени, на завршној речи суђења у Бијелом Пољу, Раде Ђукић је ушао са пиштољем. Док се чекало да судије извећају пресуду, пришао је окривљенима и у Кур Мехтаја пуцао два пута. У главу и срце. Реџо се спасао, бацајући се под ноге полицајцима. “Раде је осуђен на осам година, али је одлежао око пола казне. Вратио се на Чакор и није много причао ни са ким. У потоку, неколико стотина метара даље од места где му је дете убијено, ископао је камен огроман. Сам га је клесао данима и месецима. После је споменик сам вукао из потока у планину до места где му је ћерка убијена. Ту га је оставио, и данас је ту” говори нам Симоновић. Добро се наш саговорник сећа како је хапсио злочинце. Информацију о убицама је добио од Тафа Љокаја, који је тада био локални политичар из Дечана. “У кући Реџа Ахметаја било нас је за столом неколико. Отац му је био очајан, жене су само унеле кафу и воду. Молио је да му дете не тучемо. И ја сам дао `бесу`”. Веселин даље прича да проблема није било ни на Бачији, месту где се крио убица. Отишао је, вели, сам полицијским аутом, а убица је отворио врата чим је чуо кола на планини.Потом је Симоновић отишао до места где је остављен пиштољ. Убица Кур Мехтај је рекао да није хтео да убије девојку. “Нисам говорио досад због породице Тафа Љокаја” каже овај полицијски инспектор у пензији. “Љокај је давно умро, а недавно сам чуо и да му је син преминуо, па нема више опасности да им се сународници у Метохији свете. Ови Албанци на Космету данас, нису више они из нашег времена када се знало да образ и част немају нацију и веру”. Са гнушањем, Симоновић прича како је деведесетих у Горњим Стреоцима на гробљу, на месту где је сахрањен убица Бранке Ђукић, изненада никао огроман споменик (једини те величине у Метохији) где је писало како је Кур Мехтај “жртва српског терора”. “Ови младићи јесу починили страшан злочин, али су њихови најмилији остали честити у очима Срба и Албанаца из тог времена. Ово данас није време поштених. Знају то Албанци. Зову ме неки од њих и данас телефоном. Многе је срамота данашњице. А Бранка, она заслужује улицу и споменик у централној Србији, Космету, Црној Гори…. Споменик да срамоти данашњицу” завршава причу инспектор. Мошти несрећне девојке су пренете Бранкине мошти из Метеха у Спуж пренете су 25. августа 1991. по вољи њене породице. На њеном споменику је уклесано: “На Чакору високоме,сретоше је крвождери, што са њима нешће поћи, пресудише револвери. Не заврши гимназију, но за образ даде главу. Оде вила у легенду и вјечиту стече славу. Освети је отац Раде, то витешки он учини. С тим подиже вјечни спомен својој људској величини.” Судбина гимназијалке Бранка Ђукић рођена је 1956. године у селу Метех, на планини Чакор. У Беранама је завршила три разреда гимназије са одличним успехом, а онда је хтела да промени школу јер јој је Пећ била ближе. У раним јутарњим сатима, 2. септембра 1975. ушла је у аутобус за град на Дриму, носећи документа за школу у коју је требало да крене 5. септембра (Мондо/Новости)
-
Хаг – Бивши банкар који је изашао из овог посла јер није могао пристати на жртвовање деце описује како елите гледају на људе као на бескорисне паразите. Они такође уживају кад у некој држави пропадају фирме а још више кад власници почине самоубиство… Холанђане је пре неког времена шокирало сведочанство банкара по имену Роналд Бернард који је јавно сведочио страхоте елите о којима се многи труде писати али их масовни медији увек некако дискредитирају говорећи човечанству да је у питању ‘теорија завере’. Наравно, масовни медији неће пренијети ово свједочанство јер циљ није открити сатанизам који се крије у позадини најмоћнијих људи свијета него напротив увући људе у сатанизам на начин да се људе увјери како сатанизам уопште не постоји или како није стваран! А ако пак масовни медији морају признати да постоје окултне скупине попут Илумината представиће их јавности као забавне и неопасне скупине које се залажу за мир у свијету. На ту је причу насјео и овај банкар који се доиста забављао с другим колегама све до једног дана кад од њега нису тражили да се у склопу илуминатске ‘забаве’ придружи убијању, односно жртвовању дјеце на Луциферовом олтару! ‘Био сам упозорен када сам ушао у то – да то не чиним ако не могу замрзнути своју савјест 100 посто’, свједочи банкар и додаје како се на то само насмејао јер је мислио да је ријеч о шали! Ускоро је дознао да га тренирају у психопата. ‘Био сам трениран да постанем психопат и нисам успео, свједочи. Описујући раздобље када је почео схватати да његова савјест ради упркос томе што ју је морао угасити, Роналд прича о паду италијанске економије и стечају фирми које су водиле до самоубиства и разарања бројних људи што је за његове колеге био успјех. Они су уживали у смрти. ‘Један од мојих колега је рекао: ‘Роналд, сјећаш се оног случаја с италијанском лиром? Сјећаш ли се оног посла у којем смо масовно одбацивали лиру, што је смањило вриједност валуте, што је изазвало ситуацију да много фирми у Италији оде у стечај?’ И онда каже: ‘Знате ли да је власник те и те фирме починио самоубојство и оставио породицу иза себе? И тада смо се грохотом смејали томе. Сви заједно. Гледали смо људе одозго и ругали им се.Људи су били само производ, отпад, сви су људи били безвриједно смеће.’ ‘Природа, планет, све је могло горити и сломити се. Сви су за нас били само бескорисни паразити. Докле год смо постизали наше циљеве, све док смо расли ништа нам није важно било„. Роналд је затим описао почетак свог краја. Свједочи како је био дубоко у круговима Илумината и да је чак и потписао уговор о животу с њима, али његова савјест га је почела издавати. ‘Да се изразим пажљиво, већина људи није слиједила баш мејнстрим религију. Ти људи, већина њих, били су Луциферијанци. И онда можете рећи, вјера је бајка, Бог не постоји, ништа од тога није истина. То говоре људима. Но за те људе је религија итекако истина и стварност, служили су нечему нематеријалном што су назвали Луцифер’, свједочи бивши банкар и објашњава. ‘И ја сам такође био у тим круговима, и само сам се смејао на све то, јер мени су то били само клијенти. Па сам отишао до мјеста којег називају Црквом Сотоне. Тако сам посјетио та мјеста и они су радили своју свету мису с голим женама и алкохолом и осталим ствари. И то ме баш забављало. Ја не вјерујем у било које од ових ствари и био сам далеко од тога да сам увјерен да је ишта од тога стварно. По мом мишљењу тада, тама и зло је постојало унутар самих људи.’ ‘Тада сам био гост у тим круговима и то ме увелике забављало, све те голе жене и друге ствари. Био је то добар живот. Али онда у неком тренутку, што је разлог зашто вам све то говорим, био сам позван да учествујем у жртвовању дјеце у иностранству.’ Кад је Роналд свједочио о томе да су му предложили да се придружи ритуалу жртвовања дјеце, Роналд је застао и постао видно емоционалан. Изгледало је да ће имати проблема наставити с његовом причом. Али он наставља даље… ‘То је била преломна точка. Дјеца„.’ ‘Ви сте упитани да то учините?’, упитао је новинар. ‘Да, и нисам могао то учинити’, одговара. Бивши банкар се у једном тренутку се почео борити са сузама. Новинар га је упитао би ли желео зауставити интервју на тренутак. „’Не’, каже он, и говори даље: Тада се све почело полако распадати. Све се промијенило. Почео сам одбијати задатке у мом послу. Нисам више могао то чинити. Након што сам одбио жртвовати дјецу и повукао се, почели су ми пријетити’, свједочи Роналд. „Ја нисам више могао учествовати у томе као прије, мој посао почели су деградирати, ја сам одбијао задатке, нисам учествовао. Сврха свега у том свијету је да су сви у њиховим рукама. Сви су уцијењени, морате бити осјетљиви на уцјене, и то уцјењивање ме погодило јако. Они су снагу и моћ добивали кроз ту дјецу, и то ме је сломило.’ Роналд такођер додаје да ове сатанистичке скупине, односно илуминати уцјењују политичаре широм свијета и као и да су сви у њиховим рукама. То ,није бајка, то није теорија, то је истина, говори даље и додаје : Данас постоји читав невидљив свијет о којем ви не знате ништа. Они те ритуале чине већ 2 хиљаде година. О томе се пише и у Библији. Тај свијет је доиста стваран, зло је доиста стварно, упозорава данас Роналд. Његов савијет за човјечанство је једноставан. Морамо се пробудити и видјети што се стварно догађа око нас. Ако се ујединимо у одбацивању таме, човјечанство добрим може уништити Илуминате прије него што они униште нас. Овдје можете погледати цео интервју с преводом на енглески језик: Ширите истину, не затварајте очи на ову таму, него раскринкавајте зло!
- 137 нових одговора
-
- шок
- холандској
-
(и још 7 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.