Претражи Живе Речи Утехе

У понедељак, 16. јула 2018. године, манастир Милешеву посетила су деца окупљена у Кампу пријатељства, који се већ трећи пут одржава на Златибору. Камп организује манастир Хиландар у сарадњи са Председништвом Републике Србије и бројним донаторима, међу којима је и општина Чајетина. Учесници кампа су деца из Далмације, са Косова и Метохије и југа Србије, предвођена г. Милошем Стојковићем, повереником манастира Хиландар за хуманитарни рад. Са децом је био и г. Милутин Гетсби, филмски продуцент из Америке српског порекла, који је познат и као организатор и покровитељ многих хуманитарних активности за помоћ српском народу. Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије је на манастирској капији дочекао госте, пожелевши им добродошлицу. Преосвећени Владика је упознао поклонике гроба Светог Саве са историјатом манастира, показао им чувени милешевски фрескопис који се врхуни у композицији Мироносице на гробу са прелепим Белим Анђелом чија лепота надилази дела великих светских сликара. У пријатном разговору са г. Гетсбијем, Владика је посебно нагласио да ће Милешева 2020. године прославити осамстогодишњицу свог трајања и у том циљу Епархија милешевска наставља да организује разне манифестације које нас постепено уводе у пуноћу прославе јубилеја. Милутин Гетсби се Епископу захвалио на срдачној добродошлици и указаном гостољубљу, рекавши да је у Србију дошао после 33 године и да му је жеља да настави да помаже српски народ и српске светиње, и да је то главни задатак који је поставио испред себе. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

-Волонтерска акција уређења Руског Некропоља у част српско-руског пријатељства- На Руском Некропољу у Београду организована је велика волонтерска акција уређења руског гробља, у част обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата и 180. година од успостављања дипломатских односа између Србије и Русије. Ову акцију организовала је компанија НИС у сарадњи са Представништвом Россотрудничества у Србији – Руским центром за науку и културу ,,Руски дом“ у Београду и подворјем Руске православне цркве у Србији. Прилог Радија Слово љубве Поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата и 180 година од успостављања дипломатских односа између Србије и Русије, Његова Светост Патријарх српски Иринеј служио је данас испред споменика „Рускe славe“ на некропољу београдског Новог гробља парасотос пострадалим руским војницима у Првом светском рату као и свим сахрањеним у руском некропољу. Свјатјејшем Патријарху српском Иринеју саслуживали су протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев и протојереј Тоде Јевтенић, као и протођакон Стеван Рапајић и ђакон Филип Новаковић. После беседе Патријарха српског Иринеја су се обратили господин Кирил Тјурдењев, те и министар одбране Републике Србије Александар Вулин који је истакао да су Срби и Руси увек били на правој страни историје и слободе и запитао се како би свет само изгледао да није било великих српских и руских жртава и у Првом и у Другом светском рату. Након министра одбране обратио се и заменик градоначелника Београда Горан Весић који је подсетио да је руско исељеништво оставило неизбрисив траг у развоју Београда, а руски некропољ јесте један подсетник на тај утицај. Затим на сабрању је говорила и Надежда Кушенкова, директорка Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду, да би на крају Његова Екселенција амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин отворио добровољну акцију уређења руског некропоља. Парастосу и акцији присуствовао је и директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије, др Милета Радојевић. Преносимо беседу Његове Светости. ИЗВОР: Телевизија Храм / Радио Слово љубве View full Странице

Манифестација „Балкански скок пријатељства 2018“ свечано је отворена данас на спортском аеродрому „Лисичији јарак“ у Београду. Догађају су присуствовали државни секретар у Министарству омладине и спорта Предраг Перуничић, начелник Управе за обавештајно-извиђачке послове Генералштаба Војске Србије бригадни генерал Илија Тодоров, начелник Управе за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије пуковник Саво Иришкић, падобранци ветерани, представници Српске православне цркве, удружења и бројни гости. Као и претходних година, манифестација је окупила више од стотину падобранаца из Србије, Македоније, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Бугарске, Мађарске, Грчке, Француске, Белгије, Немачке, Шведске, Русије, Израела и Аустралије. Прва три скока на смотри извели су падобранци Милан Светозаревић, Синиша Мићић и Владимир Кржалић. Отварајући спортску приредбу, државни секретар Перуничић пожелео је учесницима безбедно и лепо такмичење и изразио задовољство због традиционално великог броја учесника. Пуковник Иришкић рекао је да је срећан што од оснивања манифестације Војска Србије учествује у њеној организацији. - Министарство одбране у последње време поново оживљава свесрдну сарадњу са удружењима која имају место и улогу у систему одбране и дају значајан допринос одбрани земље, истакао је пуковник Иришкић. Присутнима су се обратили и председник Ваздухопловног савеза Србије Лабуд Булатовић и свештеник Мијајло Бацковић. Манифестацију организују Падобрански клуб ветерана 63. падобранске бригаде „Архистратиг“ и Ваздухопловни савез Србије, уз подршку Министарства одбране и Војске Србије, Министарства омладине и спорта, Министарства унутрашњих послова, Представништва Републике Српске у Београду и падобранских клубова „Феникс“ и „Делта“. „Балкански скок пријатељства“ одржава се од 1993. године, када је први пут организован од стране грчке Уније резервних падобранаца и 63. падобранске бригаде из Србије.

Вашој пажњи препоручујемо један оглед о пријатељству, аутора, оца Јоана Комана (1902-1987), свештеника Румунске Православне Цркве, водећег румунског патролога и дугогодишњег ректора Богословског факултета у Букурешту. Текст у преводу Ивана Петровића је објављен у другом броју "Теолошких погледа" 1973. године на странама 156-157... Једна од великих и чистих радости хришћанског живота јесте пријатељство. Али је пријатељство и нешто више од радости. Оно је богатство душе, улепшано светлошћу, радошћу и блаженством. Колико ли је њих данас жељно топлине и нежности пријатељства? На колико ли је страна на књигама, рукописима, документима, на колико ли различитих типова споменика, кипова, слика или фотографија има забележених успомена пријатељства? Та ове белешке укоравају времена и догаћаје кроз светло вечне вредности хришћанског пријатељства. Но многи су људи многих времена дали суд о вредности обичног пријатељства. Стари му људи посвећују храмове, споменике, расправе, дијалоге, поезију, часове у школским програмима, те перипатетичне дискусије, те академске, па скупоцене и разноврсне. Имена појединих људи су доспела, да буду уписана у историју светске културе, јер писаху златне странице о врлинама пријатељства. То су имена Хомера, Платона, Аристотела, Цицерона, Плутарха и др. Сви су стари људи у пријатељству гледали једно „разумевање пуно добре воље и љубави за све послове Божанске и за све послове човечности" (Цицерон). Али хришћанство је дало пријатељству неограничену вредност, где оно иде до највећег пожртвовања. Такво је пријатељство донео, проповедао и практично спровео Наш Спаситељ Господ Исус Христос у времену свог земаљског живота. Христово је пријатељство љубав Христова, праведна, без примеса, љубав тотална. Он лечи болесне, храни гладне, васкрсава мртве, помаже невољнима, не тражећи ништа у замену. Оваквим су пријатељством били надахнути и кренули Његовом стазом многи хришћани, верујући чврсто, у лековиту снагу Нашег Спаситеља, „јер су неизмерно волели болесног." Какво дивно пријатељство показује Спаситељ према Св. Ап. Јовану, те према Св. Ап. Петру, кога је поздравио и коме је опростио и после његовог трократног одрицања. А какво ли је тек пријатељство показао према своме непријатељу Савлу, начинивши од њега великог пријатеља Апостола Павла, начинивши од њега „сасуд изабрани" за Своју Науку. А потом према свима Ученицима, које спасава од морске буре, а и према свима људима, ради којих је и дошао на овај свет и ради којих и полаже свој живот на Крсту. Али Он кроз ово пријатељство објављује, да истинито пријатељство тражи љубав овенчану жртвом: "Јер нема веће љубави од оне, да неко положи душу своју за пријатеље своје" (Јн. 15,13). Св. Апостоли и Св. Оци су посејали семе неисказаног пријатељства наслеђеног и показаног на примеру Спаситељевом. Не може се речима исказати нити словима исписати, колико је семена овог пријатељства бачено на душе милиона себичњака првих хришћанских векова. Ми и данас са узбућењем читамо о самилости себичњака Онисима, у стиховима Св. Ап. Павла. Св. Црква је накићена мноштвом пријатеља, који кроз векове сијају као бисер велике вредности на Њезиним грудима, као што су: Св. Игнатије и Поликарп, учени Климент и Ориген, Кипријан и Понтије, ерудите Евсевије и Памфило, Св. Атанасије и Антоније, Св. Василије Велики и Григорије Назијанзин, итд. итд. Пријатељство је у хришћанству процветало као ружа благодати, смерности, доброчинства и љубави. Оно је непходна атмосфера хришћанског живота. Св. Јован Златоусти има узвишено мишљење о пријатељству: „Пријатељ је пожељнији од овоземаљског живота. Многи су се људи, после смрти својих пријатеља, молили Богу, да више не живе. И заиста, пријатељ је вољенији од саме светлости. За нас је боље да се и сунце угаси, него да останемо без пријатеља". Пријатељство заузима безброј страница у светим књигама, почев са Св. Писмом, пролазећи кроз Св. Предање и до данас. У XII веку Теодор Теодром посвећује читаву поезију од пет стотина песама пријатељству... Техника, наука, конгреси разних типова, на разним странама света су остварења великог пријатељства. И баш зато, у овој нервозној, несигурној светској ситуацији пријатељство би могло да одигра значајну улогу на остварењу мира у свету. Историја нам јасно сведочи, да је пријатељство моћни фактор човечности, који ствара слогу мећу људима. Зато Спаситељ упућује својим ученицима ове речи: „Од сада вас нећу више називати слугама, јер слуга не зна шта ради његов Гооподар. Него вас називам својим пријатељима, јер све што сам чуо од Оца Свога показао сам вама” (Јн. 15,15). Пријатељство је снажно морално оружје против ратова, јер оно разара непријатељства, оно обара самовољу, оно руши лакомост и друге пороке. Пријатељство је брана, заштита, радост. Оно је поштење и нада наша, објашњава Св. Јован Златоусти. „Пријатељ, који верује, јесте наша јака заштита. И онај, који је пронашао таквог пријатеља, он је пронашао једну ризницу” (Сирах. 6,14). др Јоан КОМАН са румунског превео: Иван ПЕТРОВИЋ Теолошки погледи, 2/73, стр. 156-157 View full Странице