Претражи Живе Речи Утехе

Какве је све планове нацистички вођа ковао против свог смртног непријатеља - Совјетског Савеза. Хитлер је намеравао да, чим победи Црвену армију, претвори Совјетски Савез у низ комесаријата Рајха. Москва би завршила унутар већ крштене Reichskommissariat Moskowien. Зигфрид Каше, немачки амбасадор у Хрватској, именован је 16. јула 1941. године за будућег рајхкомесара подручја које би обухватало северну и централну Русију све до Урала. Каше је до краја рата чекао тренутак у којем би немачки тенкови ушли у Кремљ. Погубљен је 7. јуна 1947. године након што је у Југославији осуђен за ратне злочине. Подручја Московског комесаријата Рајха/Из слободних извора Нацистички управници Русије Хитлер је 16. јула 1941. изнео своје жеље по питању поделе источних територија које би Немачка стекла. Са Крима и већег дела јужне Украјине би били исељени сви становници. Балтичке државе, „колонија Волге“ и округ Баку би такође припали Рајху. Унутар Московског рајхкомесаријата би постојао још низ мањих генералкомесаријата. Именоване су особе које би биле задужене за управљање овим територијима. Страшни Одило Глобочник, један од најодговорнијих за убиство милиона људи током Холокауста, водио би генералкомесаријат Свердловска. Зигфрид Каше и Одило Глобочник/Из слободних извора Волф Хајнрих Хелдорф, генерал СС-а, шеф берлинске полиције који се обогатио изнуђивањем новца од Јевреја средином тридесетих, био је задужен за поробљавање и протеривање становника Јарославља. Хелдорф и Хитлер/Bundesarchiv Линија А-А Нацисти су претпостављали да Совјетски Савез чак и након освајања главног и осталих великих градова не би био у потпуности поражен и планирали су да створе границу на тзв. „А-А линији“ (Архангелск - Астрахањ). Највећа земља на свету би на тај начин изгубила 86 посто нафтних ресурса. А да би се уништио преостали производни капацитет СССР-а, започела би бомбардовања Урала специјално за то дизајнираним авионима. Алберт Шпер (лево) и Хитлер/Bundesarchiv На свој рођендан, 20. априла 1943. године, Хитлер је показао архитекти Алберту Шперу план новог бункера за шест особе, опремљеног аутоматским пушкама, противтенковским оружјем и бацачем пламена. Диктатор је рекао да би на новој граници са остатком Русије требало изградити стотине таквих утврђења. Москва под водом Када су Немци кренули са операцијом Тајфун према Москви, Хитлер је одлучио да ће Москва, Лењинград (данашњи Санкт Петербург) и Кијев бити разорени, и да ће истребити четири милиона становника да би се спречио било какав отпор. Москва би била потопљена након отварања бране на каналу Москва-Волга. Да ли је Хитлер планирао да то учини без претходне евакуације становништва? Врло вероватно. Стаљин на каналу Москва - Волга/Из слободних извора За уништење Москве у операцији Тајфун био је задужен Ото Скорцени, „најопаснији човек у Европи“, стручњак за посебне операције, који ће 1943. ослободити свргнутог Мусолинија из заточеништва. Његов задатак је био да дигне брану у ваздух. Ото Скорцени/Bundesarchiv Русија као „немачка Индија“ У разговору одржаном 2. новембра 1942. са данским министром спољних послова Скавениусом, немачки министар Рибентроп је рекао да ће се азијски део Русије након освајања европског дела СССР-а на крају претворити у низ „безазлених сељачких република“. У будућности би освојене територије колонизирали немачки досељеници или локалне мањине. Са друге стране Хитлер је наредио да се у будућности не допусти стварање било какве руске државе источно од линије А-А. 16. септембра 1941. Хитлер је споменуо Оту Абецу, немачком амбасадору у Паризу, да ће територија источно од Урала постати „немачка Индија“. Срећом, ништа се од наведеног није догодило. Хитлерова ратна машина је затајила у борби против Словена које је он толико презирао, сматрајући их „подљудима". Победа Црвене армије зауставила је безграничне мегаломанске експанзионистичке планове нацистичког вође. Фотомонтажа: Хавијер Рамос Хаиме НОГЕРА