Претражи Живе Речи Утехе

“Велике народне литије су бијег народа од политичких манипулација на миран, хришћански начин”, рекао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на прес конференцији која је данас уприличена на тему „Уписи православних цркава, манастира и црквеног земљишта у Катастар непокретности“ у подгоричком Прес центру. Он је нагласио да наше литије представљају лијек за братоубилачке ране које су дубок траг оставиле на тијелу народа који жели да поврати сопствено достојанство. „Три најважније личности у држави су атеисти и то је њихово право, али они немају право да убијају Бога у народу чиме би се наставио континуитет политике подјела и братоубилаштва“, казао је Митрополит и додао да је суштна Закона о слободи вјероисповијести спој фашизма и бољшевизма. Коментаришући питање законске формулације о отимању црквене имовине које су изграђене прије 1918. године, Митрополит Амфилохије је запитао како ће се то односити на значајне дјелове садашње Црне Горе, који у том периоду нису били дио нововјековне црногорске државе. “Власт жели да подржави имовину из тог периода, а светиње из Метохије које су тада припадале Црној Гори без дилеме предали су у руке УЧК терористима“, рекао је Митрополит Амфилохије. Посебно се осврнуо на чињеницу да је Закон о слободи вјероисповјести дискриминаторски јер се односи само на Православну цркву. „Са свима другима склопљен је уговор који штити њихова права и то је добро, али шта је са православцима“, упитао је Митрополит Амфилохије додавши да се плаши да је ријеч о обмани наше браће римокатолика и муслимана. Владика је подсјетио на примјере кршења вјерских права црногорских грађана, посебно се осврнувши на примјер адвоката Бошка Чармака коме је угрожено право да, у знак протеста учини подвиг кренувши из Бара пјешке према Цетињу. „Он је носио крст који је проблем за наше власти, а тај дух се пројавио и у примјеру оскрнављења православног крста на мјесту гдје су страдали туристи из Румуније у кањону Платије“, истакао је Митрополит Амфилохије. Нарочито је истакао примјер подофицира војске Црне Горе Дарка Мрваљевића, који удаљен са дужности јер је активан учесник литија, рекавши да то полако постаје пракса обрачунавања са људима у државној служби који су браниоци светиња а којих има на хиљаде. Митрополит се осврнуо и на проблем регистрације СПЦ у Црној Гори. Нагласио је да је ноторна неистина да Митрополија црногорско-приморска неће да се региструје, те да је она поштовала све законске норме које су биле на снази у нашој земљи. „То се чак односи и на Закон који је настао у вријеме комунизма који није захтијевао поновну регистрацију“, рекао владика Амфилохије. Примјећује да садашњи Закон жели да натјера Цркву која постоји преко 800 година на овом подручју да се поново региструје. „Тиме желе да је ставе у исти положај са новом црквом коју жели да успостави владајући ДПС и предсједник Ђукановић“, нагласио је Митрополит Амфилохије. Владика Амфилохоје је прокоментарисао гласове који предлажу да он буде протјеран из Црне Горе. „Нека ме протјерају, гонили су и моје претходнике и то би ми била част, чак и нека ме убију попут Митрополита Јоаникија – част је погинути ради одбране светиња“, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. ђакон Павле Божовић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и чланови Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор Велибор Џомић (координатор) и адвокат Драган Шоћ говорили су данас на конференцији за медије о уписима православних цркава, манастира и црквеног земљишта у Катастар непокретности. Конференција је одржана у Медија центру у Подгорици. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

04/04/2018 Поводом званичног завршетка пројекта „АРТОС – Прилика свима“ Епархија будимљанско – никшићка у уторак 3. априла 2018. организовала је Дан аквапоније и завршну прес конференцију. Догађај је одржан на плацу у Мушовини, поред ријеке Мркошнице, гдје је инсталиран пластеник са аквапонијским системом. Догађају је присуствовало преко 50 гостију из Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине. Међу њима били су: представница Министарстава за људска и мањинска права Александра Поповић, Милена Крсмановић испред канцеларије Заштитника људских права и слобода Црне Горе, Бранка Гиљен из Министарства пољопривреде, проф. Ћирковић са Института за ветеринарство „Нови Сад“, Милош Ћосовић „ИКРА - Аквапонија“ Нови Сад, Александар Бундало – Удружење грађана „Нешто Више“, биљни произвођачи као и учесници на пројекту. Координатор пројекта ђакон Константин Дојић представљајући резултате пројекта рекао је: „Између осталог Овај програм треба да служи финансирању народних кухиња, које су прилично велики трошак, а запошљавајући особе са инвалидитетом (ОСИ) остварићемо посредно и финансирање народних кухиња. Планирамо да у будућности наставимо запошљавање ОСИ, да финансирамо продају производа и да остваримо одрживост и остваримо жељене резултате“. Александра Поповић из Министарства за људска и мањинска права нагласила је да су овом пројекту дали пуну подршку од почетка, јер су препознали да ће кроз иновативни приступ који је примијењен обезбиједити услове запошљавања ОСИ у складу са принципима антидискриминације једнаких могућности. Корисница програма и једна од запослених Тијана Машнић рекла је да је задовољна досадашњим радом и условима у пластенику и истакла да је рад у занимљив и другачији али да је у суштини све то садња и производња. Од почетка развијања аквапонијске производње до сада су обављене двије бербе. Пластеник је површине 400 квадрата а његов годишњи капацитет производње је 2 тоне рибе и око 60 000 садница зелене салате. Кроз пројекат, осим набавке специјализоване опреме и обуке ОСИ, припремљен је приручник за аквапонијску производњу који је у штампи, а у образовном систему Црне Горе уз помоћ Центра за образовање одраслих, развијена је квалификација произвођача у аквапонијској производњи што нас чини првом државом у Европи са том образовном квалификацијом. Кроз овај пројекат 20 лица са инвалидитетом је обучено за управљање аквапонијским системом од којих је троје запослено на шест мјесеци у току трајања пројекта. Пројекат је између осталог укључивао: инсталацију пилот аквапонијског пластеника у урбаном језгру Никшића, теоријске обуке кроз предавања и праксу, акредитацију курса, пружање психолошке подршке лицима са инвалидитетом, студијску посјету примјерима добре праксе из региона. Пројекат је финансиран од стране Европске уније посредством Министарства финансија Црне Гoре - Директорат за финансирање и угoварање средстава ЕУ помоћи кроз Оперативни програм – Развој људских ресурса 2012-2013, Министарства рада и социјалног старања. Укупна вриједност пројекта износила је 87.611,60 еура, при чему је Епархија Будимљанско – никшићка учествовала у пројекту са 10% својих средстава. View full Странице