Претражи Живе Речи Утехе

Митрополит псковски и порховски Тихон (Шефкунов), писац бестселера „Несвети а свети“, приказао је кинески превод свога дела у Хонг Конгу. „Ова књига је скроман допринос јачању међусобног разумевања народа Русије и Кине. Ако ишта допринесе томе да кинески читаоци сазнају о овој важној ствари светости у духовном животу у Русији, сматраћу да је моје дело постигло резултат,“ рекао је он у Хонг Конгу. Приказу су присуствовали новинари, дипломати, јавне личности и представници Руског клуба и верници тамошње православне парохије. Професор руске филологије Лиу Венхај, председник Кинеског друштва за изучавање руске књижевности, рекао је да је провео скоро годину дана преводећи скоро 400 страница књиге при том упосливши 200.000 кинеских знакова. Њега одушевљава фасцинантно излагање, трезвен тон и одсуство строго моралних поука и богословских проповеди. Књига је илустрована са 25 тематских приказа на уљу на платну. Ова књига је објављена до сада на 18 језика и продата у три милиона примерака. Рецимо, шведски превод је објављен пре неколико дана. Митрополит Тихон је у јулу месецу прошле године приказао кинески превод књиге Његове Светости патријарха Кирила „Реч пастира“. „Нажалост, у Кини мало се зна о Православљу које је темељ и срж духовног живота у Русији. Међутим, овде наилазимо на значајно интересовање, првенствено међу образованим људима, академским круговима у Кини, о томе шта је Православље“, рекао је он. Извор: Српска Православна Црква

Потпуна Библија је прошле године преведена на још 18 језика. Према најновијим подацима Сједињених библијских друштава, интегрални текст Старог и Новог Завета сада се може читати на 692 језика и тиме је омогућено да 5,6 милијарди људи имају приступ Речји Божјој на матерњем језику. Према истим подацима, Нови Завет је преведен до сада на 1.547 језика, а поједине књиге Светога Писма на 1.123 језика.Ово укупно чини да је бар једна књига Светога писма преведена на 3.362 језика, што је 38 језика више него претходне године. Библијска друштва полазе од чињенице да у свету има 7.350 језика, међу којима је 245 знаковних језика. Директорка Аустријског библијског друштва Јута Хенер је изјавила „Тамо где постоји превод Библије, снажнија је и вера, али сматрам да се на том плану још мора доста урадити“. Према извештају Global Scripture Access Report, велика је „радост“ што све више људи има приступ Библији на своме језику. За глуве и наглуве људе библијске књиге су објављене током 2018. године на мађарском, литванском, јапанском и тао језику. „Нови превод је крајње неопходан за глуве људе у нашој земљи,“ изјавио је Јозеф Кери, који је са тимом стручњака превео Марково јеванђеље на мађарски знаковни језик. Мада је он васпитан у хришћанској породици, приступ Библији нашао је тек онда када му је други глуви испричао библијске приче знаковним језиком. Библијска друштва стављају све снажнији нагласак на знаковне језике како би се омогућило да 70 милиона глувих у свету сазна библијску поруку. Уз то се нагласак полаже и на рад за слепе и слабовиде. Године 2018. изашла је 45. потпуна Библија брајовом азбуком; реч је о језику луганда којим се говори у источноафричкој Уганди. Извор: Српска Православна Црква

Према Уједињеним библијским друштвима, сада постоји превод целе Библије на 674 језика (стање 1. јануара 2018. године). Нови завет је доступан на још 1.515 језика, изјавило је недавно Швајцарско библијско друштво, позивајући се на годишњи извештај УБС-а. Поједине библијске књиге објављене су још на 1.135 језика. „Библија за свакога и све јесте идеја која нас покреће напред“, рекао је генерални секретар УБС-а Михаел Перо. Према његовим речима, у свету постоји око 7.000 живих језика. Свето писмо је, на пример, прошле године преведено на туркменскии нанеломвски језик (раширени језик у Мозамбику). Нови завет је поново објављен на тајуза вијетнамску етничку групу са око 1,6 милиона говорника. Светско удружење библијских друштава има око 150 чланова. Још један фокус библијског социјалног рада био је издање Светога писма за слабовиде и наглуве особе. Библијско издање на Брајевом писму садржи око 40 томова. Извор: Српска Православна Црква