Претражи Живе Речи Утехе

Нови број новина Српске Патријаршије, доноси: – Један век од упокојења краља Петра I Карађорђевића, Краља ослободиоца, кога је српски народ и српски војник од милоште звао Чика Пера, молитвено и уз највише почасти обележен је 16. августа 2021. у срцу Шумадије, на Опленцу.... Беседећи после св. арх. Литургије и парастоса, Патријарх Порфирије је између осталог, рекао: Сабрали смо се данас да одслужимо стогодишњи помен краљу Петру Ослободиоцу. И он је знао да смрт није последња реч коју може дати о себи, јер је веровао у реч Христову, Јеванђеље Његово. Веровао је у Христа Спаситеља, распетог и васкрслог. Да ли хоћемо доказ? Толико их има ако се удубимо у његов живот. Али једна ситница наизглед, крупно и много говори о њему – када је ишао са својим народом на крстоваскрсли пут, кроз зиму, кроз мећаве и снегове, једино што је понео са собом био је диптих – икона Светих апостола Петра и Павла.... – Докле поју светиње на Косову и Метохији, нећемо га доживљавати као изгубљено него као своје – Двадесет година од почетка повратка расељених и избеглих Срба у Осојане, обележено је тродневним Сабором, који је био посвећен и блаженопочившим митрополиту Амфилохију и епископу Атанасију Јевтићу који су видели тајну косовског вековног распећа, али и његов смисао... Осојане представља један од ретких примера успешног повратка Срба у Метохију, јер се од 2001. вратило око 350 Срба, а у овом селу данас живи и око осамдесеторо деце... – Лета Господњег 2021. црквена и академска јавност обрадована је вешћу да је из штампе изашао превод Светог Писма Старог Завета са јеврејског изворника на српски језик од умировљеног професора ПБФ, протојереја-ставрофора Драгана Милина. Са протом Милином за Православље разговарао је доцент др Ненад Божовић са ПБФ... Девет година сам интензивно преводио текст и две године прочишћавао, јер сам имао недоумица и остављао да мало сазри. Понекад се шалим да је блаженом Јерониму било потребно петнаест година, а ја сам имао боље приручнике па сам завршио за свега девет година... – Историјска посета Патријарха српског Порфирија Епархији зворничко-тузланској – На празник Преображења Господњег – славу града, Првојерарх српски је служио свету архијерејску Литургију у Храму Св. апостола Петра и Павла у Добоју.... Ово је крај којем ја у потпуности, без остатка, и телом и душом припадам, крај који добро познајем, али не само крајолик, него људи који овде живе јесу у правом смислу део мојих костију и ја сам део тог тела и тих костију. Могао бих данима да причам и описујем своја искуства која су уграђена у моје биће, али све би се то могло описати у једној јединој речи, а то је љубав коју осјећам према вама, браћо и сестре, и љубав коју од вас осећам према мојој маленкости, не зато што сам ја важан, него зато што је то љубав ваша за Цркву Христову, поручио је на почетку ове посете Српски Патријарх. – Живот посвећен Богу – Беседећи, Владика шабачки Лаврентије је узнео молитвену захвалност Господу на дару за многаја и благаја љета свога земнога века. Истакао је да је 12. августа напунио 63 године живота у монашкој ризи, а 16. августа пуне 54 године архијерејске службе, подсећајући присутне да је то, у осмовековној историји Српске Православне Цркве, најдужи архијерејски стаж једног епископа... – Ватерполисти Србије, овенчани златном медаљом на недавно завршеним Олимпијским играма у Токију, потврдили су друго златно одличје. Фантастичне играче кроз такмичење је водио селектор Дејан Савић. За новине Српске Патријаршије Савић је говорио о посети ватерполиста светињама КиМ пред Олимпијаду, важности разговора и пријема код Патријарха Порфирија и његовом благослову пред сам пут који су осећали током Игара, али који осећају и данас.... Извор: Православље

У првосептембарском броју Православља, новина Српске Патријаршије, доносимо: Устани Господе, нека се не осили човјек, Нека буду суђени народи пред Тобом, Постави Господе законодавца над њима, Нека познају народи да су само људи (Псалам 9, 20-21) Овим стихом из Светог Писма започиње Великогоспођинска посланица 2020. љета Господњег, којом се Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије обратио свом верном народу, а у целости је доносимо у Православљу. „Да није било покатоличавања (римокатоличавања), унијаћења (гркокатоличавања), геноцида и етничког чишћења, српски народ на подручју Хрватске, Славоније и Далмације (данашње Републике Хрватске) бројао би неколико милиона људи,“ пише др Александар Раковић у тексту: Етничко чишћење Срба из Крајине и Хрватске (1991–1995) у Рубрици Историја / Да се не заборави. „Ово мјесто постало је цвијет живота. Ове кости постале су не само голгота и мјесто голготе него и мјесто васкрсења, мјесто живота, никада више не мјесто пораза и понижења и мјесто убиства, него мјесто победе. А све се то догодило браћо и сестре захваљујући Јеванђељу. Јеванђељу које нас је учило и научило да идемо као овце међу вукове у овај свијет. Јеванђељу које нас је учило и учи да будемо мудри као змије, а безазлени као голубови,“ беседио је Владика дизелдорфски и целе Немачке Григорије у храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима, саграђеном у знак сећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом светском рату и бачених у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на месту данашњег храма. „У свом спису Најстрашнија инквизиција, Свети Владика Николај Велимировић даје Србима три завета како би зацелили тешке ране, али и схватили шта им се догодило: 1) да се Срби не свете, јер ко се освети тај се не посвети; 2) да литургијски прослављају своје Мученике и 3) да своје Мученике објављују целом свету. Испуњавајући завете које је оставио Свети Владика Николај, Српска Православна Црква, са својим архијерејима, јерејима и верним народом, прво је литургијски прослављала Новомученике Јасеновачке на хумкама које се налазе разасуте по Спомен-подручју Јасеновац, да би се оно потом пренело у обновљену Цркву Рођења Светог Јована Претече, у селу Јасеновац“, пише Стефан Радојковић секретар Одбора за Јасеновац САС СПЦ и историчар Музеја жртава геноцида, најављујући за овај број новина, обележавање Јасеновачких Новомученика, 13. септембра 2020, у манастиру Јасеновац. „Манастир Високи Дечани – по ко зна који пут у историји на бранику очувања српског православног духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији“, наслов је ауторског текста Архимандрита Саве Јањића, игумана манастира Високи Дечани, који за Православље пише о досадашњим, али и најновијим искушењима којима је братство овог, једног од најзначајнијих црквених и културно-историјских објеката наше Цркве, изложено. Уредништво Православља, новина Српске Патријаршије, придружује се честиткама упућеним Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском, Господину Господину Иринеју — Поводом 90. рођендана — — На многаја љета! — Извор: Православље

Поводом прославе 8. векова аутокефалије Српске Православне Цркве, у овом првосептембарском броју Православља доносимо Васкршњу посланицу Патријарха српског Германа из 1969. године – изговорену поводом 750. годишњице аутокефалије СПЦ. Разговарајући за новине Српске Патријаршије са академиком Матијом Бећковићем, Славица Лазић се, у тексту под насловом: Брат који не верује отима храмове брату који верује, дотакла тешког бремена које се надвило над српство, а Матија је тим поводом између осталог констатовао: „Никад теже бреме није пало на слабије плећи... Одговорност нам је већа од памети... Србија још не сме да стане иза себе и мисли целом главом. А њене невидљиве везе са Црном Гором су јаче од свих видљивих...“ Поводом почетка још једне школске године, ђакон Радомир Маринковић је забележио цртице о самовредновању и сталном стручном усавршавању наставника, истражујући мало познате детаље из живота блаженопочившег Патријарха Павла, као суплента Призренске богословије, у тексту под насловом: Бог ће помоћи, ако има коме. У Рубрици Српски великани, Кринка Видаковић Петров, за Православље, пише о књизи Михајло Идворски Пупин – Текстови у америчкој штампи 1912–1920. године, чији су приређивачи др Ђорђе Н. Лопичић и Мирослав Станковић и дочарава нам Пупина, не само као научника од светског угледа, већ и највећег српског лобисту у Америци. Поводом следствујућих Дана Светих Новомученика Јасеновачких који се традиционално обележавају у септембру у Епархији пакрачко-славонској и другим епархијама СПЦ, о Јасеновачким Новомученицима, пише Дејан Мачковић указујући на чињеницу да је у својој хиљадугодишњој историји српски народ доживио неколико битних догађаја који су заувјек одредили ток његове историје... У том смислу, несумњиво најзначајнији догађај у историји Срба у 20. вијеку јесте геноцид почињен у Другом свјетском рату у западним српским крајевима... Те подсећа: Мноштво брига и тјескоба које имамо у свакодневном животу никад не треба да буде разлог заборава да од Светих јасеновачких Новомученика молимо да они буду последњи... Кроз разговор са протођаконом др Љубомиром Ранковићем, Марија Јелесић нам доноси једну нову слику Епископа шабачког, Преосвећеног Владике Лаврентија, кога прота Љубомир зове: Човеком Светлости тихе... Др Радован Пилиповић пише о духовном животу Старе Србије и Македоније, истражујући период од 1872–1912. године. У првосептембарском броју Православља преносимо из дневних новина „Политика“ разговор Архиепископа Јована са новинарком Јеленом Чалијом под насловом Македонска црква не може да седи на две столице... На конференцији под називом „Украдене цркве или мостови ка Православљу?“ у организацији римокатоличке Академије ротенбуршке бискупије у Штутгарту, учествовао је, као представник Православног богословског факултета у Београду, Николај Сапсај, који је био у прилици да постави неколико питања главном иницијатору и организатору овог догађаја – др Владимиру Латиновићу, предавачу на Тибингенском универзитету. О томе како је протекла организација конференције и који је њен значај, читајте у тексту под насловом: Било какав разговор је бољи него никакав разговор... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Извор: Православље