Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'правде' or ''.
Found 17 results
-
Патријарх румунски Данило: Милосрдна љубав је већа од правде
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Православних помесних Цркава
Његово блаженство Патријарх румунски господин Данило богослужио је 3. марта 2024. године у Патријаршијској капели Светог великомученика Григорија. Његово блаженство је објаснио симболику параболе о повратку изгубљеног сина, истакавши да је „ова парабола икона Тајне покајања, тајне исповести или помирења човека са Богом“. „Парабола о блудном сину показује суштину божанске љубави, суштину смерне и милосрдне родитељске љубави коју открива Исус Христос, познајући Оца Небеског, Он је вечни Син Оца Небеског, управо да би показао свету скромну и милостиву љубав Пресвете Тројице.“ Јеванђеље у овој параболи представља оца који је имао два сина, од којих најмлађи жели да доживи слободу отуђењем од родитељског дома и тражи свој удео у богатству. Отац нуди млађем сину оно што је тражио, а кроз ово „видимо да Бог поштује човекову слободу, не задржава га на силу“. Далека земља у којој је младић трошио своје богатство „је облик израза слободе као отуђења и удаљавања човека од Бога, од Очевог дома. Далека земља је недефинисана земља, земља тзв. слободе у којој се човек пројављује не само како мисли него посебно како се осећа“, истакао је Патријарх Данило. Након расипања свог богатства, земљу у којој је младић проводио задесила је велика глад која га је навела да ради као чувар стада свиња, што је у то време био понижавајући посао. Сиромаштво у коме је живео навело је расипног сина да „дође себи”. Другим речима, грешни живот га је избацио из чула, све је трошио неразумно, само за чулне насладе. Сада је достигао границу свог постојања”. Велика глад изазвала је промену у његовом ставу која означава почетак покајања. „Грех извлачи човека из његове Богом благословене природе, али га покајање доводи до понизнијег и реалнијег начина размишљања“, нагласио је Патријарх румунски. „Подижући себе, ићи ћу код оца!“, ово подизање није само физичког или просторног поретка, већ је то подизање из стања грешности у стање праведности.“ Син се вратио оцу који га је дочекао раширених руку не размишљајући о томе да је своје богатство потрошио у гресима: „Бог зна и мисли и намере грешног човека када жели да се врати Богу, призна своје грехе и замоли за опроштај“. Отац је загрлио сина јер се „сажалио на њега, видевши у каквом је стању његов син који је отишао у далеку земљу, потрошио све и дошао до границе свог постојања“. „Милосрдна љубав је већа од правде. По правди, требало је да траже од њега да појасни како је потрошио богатство које му је дао“. Да би прославио синов повратак, отац наређује да му се да први мантил, прстен на прсту, ципеле и да се угојено теле закоље за гозбу. Свети оци Цркве су тумачили ове очеве гестове на следећи начин: прва одежда подсећа на крсну одежду која се, на жалост, прља, мрља, губи светлост и лепоту, али се покајањем обнавља“. „Прстен означава поновно увођење овог отуђеног сина и његово поновно увођење у непрекинуту, несмањену, непоколебљиву љубав. Обућа на ногама значи помоћ коју даје благодат Духа Светога у борби против искушења која долазе од демона и страсти, а угојено теле је симбол причешћа. Милосрдна љубав Божија већа је од Његове правде. „Најстарији син се наљутио и замерио оцу што је са таквом радошћу и весељем примио свог раскалашног, забавног и неуредног сина. По добијању блудног сина, објашњава блаженопочивши отац Патријарх, отац се труди да укроти овог старијег сина који је био праведан, послушан, вредан, али завидан. „Бог се радује свакој души која се може опоравити, која се може подићи из стања грешности и може се упутити на свој начин размишљања и живљења који је обнављање живота кроз тајну покајања“, закључио је отац Патријарх Данило. Извор:СПЦ -
У Недељу месопусну, 14/27. фебруара 2022. године, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј. Преосвећеном епископу Иринеју саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин, свештеници Саборног храма и новосадски ђакони. У беседи после прочитаног јеванђелског одељка, Епископ бачки је подсетио верни народ да нас је Црква претходних недеља поучавала о томе шта је суштина поста, учећи нас да спољашњи, телесни пост без унутрашњег, духовног садржаја, покајања, смирења, љубави и праштања нема никакав значај пред Богом, те да у данашњи дан имамо врхунац те духовне припреме, јер Црква жели данас да нам предочи коначни исход историје света и личних животних путева свакога од нас. Преосвећени епископ Иринеј је у беседи нагласио: „Спаситељ проверава христољубље, љубав према Себи, кроз наше човекољубље. И ако каже једнима на Свом последњем, праведном Суду да ће добити Царство Божје и блажени живот вечни зато што су гладне хранили, жедне појили, наге одевали, сиротињу помагали, странце примали као браћу, оне који су у тамници такође тешили и посећивали, и када се они буду чудили – то може бити свако од нас – објасниће им: Када учинисте једном од моје најмање браће, значи било ком људском бићу, Мени учинисте. Христос је, поставши Човек, поистоветио Себе са сваким људским бићем, и Он нас назива Својом браћом, макар и најмањом. Али нема веће части од тога него бити мали Христов брат. А опет, обрнуто, они који су немилосрдни, саможиви, који немају љубави ни према коме, а самим тим ни према Христу, њима ће рећи: Када не учинисте једном од ових мојих најмањих, ни Мени не учинисте. Зато, каже наша Црква, треба да схватимо заувек да у сваком ближњем, нарочито оном који страда, треба да видимо Самога Христа Који је у њему и у сваком људском бићу, и да покушамо да се потрудимо да све волимо, истински, не само на речима. Јер нико није баш толико зао да у њему нема баш никаквог добра. Ако ништа друго, у њему је лик Божји, икона Божја, по којој смо сви створени и коју нико – ни човек, ни Сатана – не може уништити, не може је избрисати. Увек постоји могућност покајања; и у последњем часу постоји могућност покајања док смо у животу на земљи. То покајање је чудесни лек за све наше падове. Човек може бити највећи грешник и у магновењу, за тренутак, може постати највећи праведник искреним покајањем, као разбојник распет на крсту поред Христа, као толики други кроз историју. Не заборавимо да суд Божји јесте суд правде Божје, али Божја правда изниче из Његове љубави; она није као људска правда где највеће право и највећа правда може истовремено да буде највећа неправда.ˮ У току свете Литургије, Преосвећени владика Иринеј је рукоположио ђакона Дејана Новаковића у чин презвитера. Извор: Инфо-служба Епархије бачке -
У понедељак, 6. децембра, када наша света Црква молитвено прославља Светог Амфилохија Иконијског, Светог Григорија и Светог Александра Невског, Његово Преосвештенство Епископ топлички Господин Јеротеј, викар Патријарха српског, началствовао је Светом архијерејском Литургијом у храму Светог Александра Невског на Дорћолу, поводом храмовне преславе, празника преноса моштију Светог Александра Невског у град Владимир. Епископу Јеротеју саслуживало је свештенство Архиепископије београдско – карловачке. Честица моштију Светог Александра Невског која се чува у овој цркви, изнесена је верном народу на поклоњење и целивање како на светој Литургији, тако ће бити и током Акатиста. Извор: Телевизија Храм -
Епископ Сергије: Коњевић Поље – земаљска против Божије правде
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
Право и правда вијековима су у раскораку. Оно што је по праву најчешће није по правди, нарочито не оној Божијој, којој је у темељу љубав, а не инат, интерес или доказ премоћи јачих над слабијима. Рушење храма Усјековања Главе Светог Јована Крститеља у Коњевић Пољу одвија се по позитивним правним нормама, у складу са судским одлукама, али и са благословом црквених и државних власти. Рекло би се, сви су рекли „да“, да би право погазило правду, да би инат надвладао разум, да би сурови призори рушења храма у овој несрећној земљи додатно подстакли братомржњу Срба и Бошњака. Истина је да је храм подигнут бесправно, на туђој земљи, без воље власника. То је чињеница коју нико не оспорава. Ипак, могло се другачије, да се хтјело, да је било зрна љубави према овој земљи, према једном и другом народу, али је тријумфовао инат, који ће породити све осим добросусједских односа два народа. Ако је овдје тријумфовало право над правдом, оправдано се постављају питања: Хоћемо ли рушити џамије подигнуте на темељима православних храмова, такође бесправно и мимо воље пређашњих власника? Хоћемо ли рушити задружне домове саграђене од остатака порушених манастирских и парохијских храмова? Хоћемо ли рушити објекте подигнуте на црквеној земљи које су градили Турци, Аустроугари али и они у времену СФРЈ? Зашто бјелосвјетски моћници не наложе рушење минарета на Светој Софији? Или су можда они изграђени по законима, у складу са свјетским правним стандардима? У том истом цариградском храму данас се не служи Света Литургија, већ се клањају намази, учи езан, а на нама се тренира право којег, суштински, одавно нема. Под изговором права чине нам неправду, под плаштом мира уводе нас у неке нове ратове. Ако ћемо задовољити земаљску правду у Коњевић Пољу, онда ћемо тражити њено испуњење на сваком кутку Босне и Херцеговине, па нека право царује над свима, а не само над некима и негдје. Рушење храма у Коњевић Пољу најогољенији је симбол несреће у овој земљи. Док једни ликују и славе, правдајући то побједом права, други са болом и тугом посматрају немиле сцене рушења православне богомоље Светог Јована, чија је једина сврха и смисао да се у њој слави Господ, Отац свих, па и несрећних Срба и Бошњака. Рушење храма претворило се у сензацију, у спектакл лудила, у којем, вјерујте, нико није побједио. Сви смо изгубили много, а нико није добио ништа. Тамо гдје се сударе инат и понос, гордост и бахатост, рађа се клица новог сукоба, да нас израњаване опет сурва у проклетство братомржње. Не можемо извојевати мир ако сијемо мржњу, нити можемо задобити правду чинећи неправду. Коњевић Поље је слика нашег безумља, који једино одговара онима који не желе да Бошњаци и Срби буду добре комшије, пријатељи, па и браћа, јер смо, признао то неко или не, двије гране истог стабла. Свети Јоване, опрости нам, јер не знамо шта чинимо! Епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије Извор: Епархија бихаћко-петровачка -
Разговор о унапређењу сарадње Цркве са Министарством правде
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 21. маја 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Мају Поповић, министра правде Републике Србије. На састанку је разговарано о даљем унапређењу сарадње Српске Патријаршије са Министарством правде. У том циљу указано је на потребу додатне афирмације слободног изражавања верског учења и уверења, развоја слободе вероисповести и усаглашене сарадње Цркве са државним органима. Посебно је наглашена нужност заједничког ангажовања у циљу заштите баштине Српске Православне Цркве на Косову и Метохији, као и на потребу побољшања социјално-материјалног положаја монаштва. Госпођа Поповић је нагласила да ће Министарство правде и у наредном периоду наставити да пружа материјалну подршку Српској Православној Цркви у сакралном градитељству и заштити црквеног културног наслеђа. Саговорници су закључили да је за очување и развој националног и културног идентитета и решавање питања од националног значаја неопходна сарадња Министарства правде и свих државних органа са Српском Православном Црквом. У име Министарства правде састанку су присуствовали шеф Кабинета Маријана Савић Симић и директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Владимир Рогановић. Извор: Инфо-служба СПЦ-
- 1
-
-
- разговор
- унапређењу
- (и још 4 )
-
Мјестобљуститељ патријарашког трона примио Министра правде Републике Србије
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански и Мјестобљуститељ трона патријараха српских г. Хризостом примио је 5. јануара 2021. године у Патријаршији српској у Београду министра правде Републике Србије гђу Мају Поповић и директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Владимира Рогановића. Пријему су присуствовали главни секретар Светог Архијерејског Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић. Извор: Инфо-служба СПЦ-
- 1
-
-
- мјестобљуститељ
- патријарашког
- (и још 6 )
-
Истеривање правде и истине на штету заједнице ?!
тема је објавио/ла Рапсоди у Православни видео/аудио
Термин истина долази у наше словенске језике из грчког језика од глагола бити, то је треће лице индикатива презента глагола " бити "....он, она, оно, естин , словенски језици јотују вокале ј . Истина је Биће...послушајте даље...фантастично је. Посвађаш се са неким да би истерао истину, и истерао си истину , али си изгубио истину као заједницу . Истина као биће и истина као знање. Истина на информативном плану, може уништити заједницу. Ја мало збрда - здола, врло занимљива дискусија....послушајте....од 14 и 31...послушајте све, али ако хоћете о истини онда од 14 и 31 .- 4 нових одговора
-
- 3
-
-
-
- заједнице
- истеривање
- (и још 3 )
-
Бесједа протојереја-ставрофора Драгана Ристића, архијерејског намјесника беранског изговорена током свете Литургије коју је, на 28. недјељу по Духовима и празник Материце, 29. децембра 2019, служио у манастиру Ђурђеви Ступови. Звучни запис беседе У обраћању вјерном народу, началствујући, отац Драган је пренио одлуку Епископског савјета Српске православне Цркве у Црној Гори, који је синоћ засиједао у Подгорици, поводом изгласавања дискриминаторног Закона о слободи вјероисповјести у Скупштини Црне Горе. Он је казао да се вјерници позивају на молитвена сабрања, а да нам једино оружје буде молитва и пост. „Зато вас молим, у 16 часова у манастиру Ђурђеви Ступови, је вечерња служба, послије Молебан Пресветој Богородици, зато искористите ово вријеме, иако је хладно, али гдје је топлота Божја Христова, гдје је топлота и истина Мајке Божје ту је истинска топлота и љубав према човјеку. Немојмо да се молимо за помоћ само кад је тешко, него морамо да смо стално прибрани и на тај начин себи да кажемо на којој смо страни, којим путем ходимо. Увијек будите на страни Христа, на страни Богородице, на страни правде и истине“, поручио је између осталог прота Дараган Ристић, архијерејски намјесник берански. Извор: Радио Светигора-
- 1
-
-
- протопрезвитер-ставрофор
- драган
- (и још 8 )
-
Подвизи апостолске службе светог апостола Павла * Нема заједнице између правде и безакоња (2. Коринћанима 6, 1-18; 7, 1) Наш уводни текст којим ћемо пропратити теме и разраду под горњим насловима, има скроман циљ: да укаже на то шта Дух Свети говори Црквама и појединцима-хришћанима, као и боготражитељима данас, у нашој епоси. А Он им говори тако како само њему приличи, као познаваоцу наших мисли и стања. И опет тако, као када Му се ми исповедамо да бисмо му остали верни примаоци и носиоци. Пред Њим смо ми отворена књига, исписана нашим мислима, речима и делима, без ичега сакривеног у њој. Са своје стране пак, ми устима наших светих апостола: Павла, и светих тумача: Јована Златоуста и Јустина Новога Ћелијскога, откривамо хришћанска и нехришћанска стања сопственога бића. И све то, и тако у категоријама и степенима своје невере, маловере и полувере, с једне стране, и вере, наде и љубави, с друге стране. Велику слику стања ствари у свим нашим световима, и код свих бића, у јарким бојама, у свим нијансама и у свим цртама представио нам је велики духоносни тумач нашега времена свети ава Јустин – изабрани сасуд православнога и правоживућега богословља, помоћу којих све стоји, или све пада пред Богом нашим. Било какав допринос темама и целокупном тексту овом, не може се везивати за наше име као ауторско, већ само за име светог тумача аве Јустина Новог Ћелијског! И док ми у свему томе нисмо достигли чак ни до степена компилације, ипак остаје чињеница да смо ми лично само истакли до краја сву савременост његовог текста, и тема, који заједно покривају све данашње путеве боготражитељстава наших савременика. И још, да све довде неокрњена мисао светог тумача аве Јустина проходи сву васељену, да се уздиже до самих Божјих небеса и до Божјега царства, и да тријумфује у богољубљу и човекољубљу! Подвизи апостолске службе светог апостола Павла * Нема заједнице између правде и безакоња (2. Коринћанима 6, 1-18; 7, 1) | Епархија крушевачка WWW.EPARHIJAKRUSEVACKA.COM Подвизи апостолске службе светог апостола Павла * Нема заједнице између правде и безакоња (2. Коринћанима 6, 1-18; 7, 1) Наш...-
- 3
-
-
-
- коринћанима
- 1-18;
- (и још 14 )
-
У оквиру зимског семестра предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, у недељу 10. децембра 2017. године, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај у Новом Саду, катихета Дејан Корцеба је одржао предавање на тему: „Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство Небеско”. Благодарећи Радију Беседа, Епархије бачке доносимо звучни запис предавања. View full Странице
-
Министар правде Нела Кубуровић код Патријарха српског (ФОТО)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Цркве
Извор: Српска Православна Црква -
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 28. новембра 2017. године у Патријаршији српској у Београду министра правде Републике Србије гђу Нелу Кубуровић са сарадницима. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
Извор: Радио Беседа -
У оквиру зимског семестра предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, у недељу 5. новембра 2017. године, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај у Новом Саду, протопрезвитер – ставрофор Милош Весин, парох јужночикашки и ленсиншки је одржао предавање на тему: „Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити”. Извор: Радио Беседа View full Странице
-
Пророк Амос је само један од писаца Старог завета који је снажно истицао однос социјалне (не)правде и (не)стабилности. У истом духу пишу и други пророци Старог завета истичући да је верност социјалним принципима Синајског савеза кључни друштвени чинилац. Њихова порука је више него актуелна данас. Но, на бази чега су они изводили своје закључке? Каква је веза Синајског савеза и социјалне правде и на који начин поменути савез реинтерпретирају старозаветни пророци водећи нас ка Новом завету у којем се социјална правда уздиже на нови, виши, ниво? Јован Благојевић Огласите по дворовима азотским и по дворовима у земљи мисирској и реците: сакупите се на горе самарјанске и видите велике нереде у њој, и насиље у њој. Не знају чинити право – говори Господм Сабирају благо насиљем и грабежом у дворима својим. Зато овако вели Господ Господ: Непријатељ је око земље и обориће силу твоју и оплениће се дворови твоји. Излагање на доњем линку: https://www.youtube.com/watch?v=aFVMxH_s1k0 -
ИМА ЛИ ПРАВДЕ ЗА НАС? Понекад се чини да су код нас и лични и заједнички осећај за правду и неправду јачи него код других народа. Историја сведочи да смо вођени идејом правде као народ били у стању да правимо велике подвиге.И то не само у даљој историји него и сасвим до скора. Анкете потврђују да је правда и данас у нашем народу једна од најцењенијих вредности. Међутим, дешавало нам се у последње време толико драматичних ствари које нисмо могли да протумачимо другачије, него као сирову и некажњену неправду пред којом се осећамо беспомоћно. Па смо ето, изгледа, мало отупели у односу на ту велику вредност. А химна нам је и даље - "Боже правде". Сасвим је могуће да је почетак обнове Србије у буђењу успаваног осећања правде. У односу на спољни свет а онда и осећања правде и неправде у нашим међусобним односима. Ма какав однос појединачно имали према тој вредности међу осталим вредностима. Ја лично не бих ставио правду на највише место, али ако је мој народ ставља - морам да се прилагодим. Уосталом правда је и једна од општечовечанских вредности, идеал. Занимљиво је шта ми као народ данас сматрамо да би било праведно за нас? За нашу земљу, наш народ? Шта је правда за Србију? Шта је то праведно за нас, што може да нас мотивише на борбу за опстанак? Албанци рецимо сматрају да је праведно да сви они живе у једној земљи - Великој Албанији. И то их држи на окупу, даје заједнички циљ. Да ли ће успети да га остваре не зависи само од њих, али они свој циљ чувају. Шта је праведно за Србију и Србе? Шта је наша правда за коју можемо и желимо да се боримо? "Косово је Србија" је праведно. Последња правда од које не одустајемо. Као што ни Албанци не одустају да оно буде део Велике Албаније. Али рекло би се да је то само последња одступница нашег осећања за правду. Ако бисмо се и ту, на тој коти, помирили са неправдом - вероватно би нас нестало. С друге стране - ако је наш сав осећај правде везан само за Косово и Метохију - тешко би било разумљиво зашто нисмо већ више пута искрено покушали да ту и заштитимо наш интерес па коштало шта коштало. Јер овако само одумиремо. Рекло би се да ми имамо и неку већу или само - и другу слику правде за Србију, за све нас, али смо је некуд сакрили, загубили. Због страха или због малодушности, Бог зна. Али док је не пронађемо - сигурно нећемо моћи да мрднемо даље.Ми грађани земље која у својој химни пева Богу правде или Богу за правду. Шта је правда за Србију, или шта је неправда коју не можемо да поднесемо и због које ћемо се као народ борити било против кога? И против "унутрашњих" и против "спољних" непријатеља А за правду се мора борити, неће нам нико други задовољити жељу за правдом, ако је уопште још увек имамо. Ако смо још увек ми - ми, а не - они. Ненад Илић
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.