Претражи Живе Речи Утехе

У недељу, 15. Јула 2018. године у присуству великог броја верног народа Епископ шабачки г-дин Лаврентије је на Мачковом Камену са свештенством осветио звона и крстове за спомен-храм посвећен Светом Стефану Високом чија изградња се успешно наставља недалеко од спомен-костурнице, а који се подиже у славу и част див јунака Великог рата који су своје животе за Отаџбину дали на планини Јагодњи и на Дрини. Изградњу спомен-цркве је благословом Епископа Лаврентија, заједно са свештенством, монаштвом и верним народом овог краја иницирао протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије који и сам потиче из ових крајева и који је казао да је више је него очигледно да љубав и слога подижу ову богомољу, поводом 100 година од завршетка Великог рата, у којој ће бити и стална поставка о биткама и јунацима међу којима су били и Краљевић Ђорђе Карађорђевић, наша чувена сликарка Надежда Петровић, браћа Рибникар. Храм се гради на земљишту које је после Другог светског рата до недавно представљало сеоуску утрину мештана села Дујевац и Селанац, који су својеручним потписима здушно подржали поменуту идеју и дали свој пристанак за изградњу Храма. Звона која су освећена даровао је Епископ шабачки г-дин Лаврентије са свештенством, монаштвом и доброчинитељима из Лознице, а једно звоно даривао је Јордан Секулић из оближњег села Планине код Крупња. Поред свечаног чина освећења звона и крстова, у темеље спомен-храма положена је и оснивачка повеља коју је потписао Владика Лаврентије и одслужен парастос јунацима који су своје животе дали за слободу своје Отаџбине у Првом светском рату. Епископ шабачки г-дин Лаврентије заблагодарио је добротворима и свим људима добре воље који пружају свој допринос у изградњи спомен-храма Светог Стефана Високог а у славу и част јунака из Првог светског рата. Владика је рекао да ће овај Храм бити извор наше радости, нашег физичког и духовног здравља и омиљено место састајања. Он је подсетио на речи наших великих ратника који су се борили на Мачковом Камену: „Чувајте и ви Отаџбину 'вако – па ће нама бити и у гробу лако“. „Треба ли овим речима шта додати? Угледајмо се на те велике родољубе који су се Отаџбине ради одрицали свега па чак и сопственог живота. Нека и овај Храм буде доказ да нисмо заборавили те велике жртве јер чување од заборава тих витешких момената из наше прошлости улива снагу и вољу у будућа поколења да и они са таквим жаром и одушевљењем чувају своју Отаџбину“ – поручио је Владика Лаврентије. Протојереј-ставрофор Стојадин Павловић скренуо је пажњу на чињеницу да се људи који пишу наставни план и програм све мање сећају периода када су наши јунаци у Првом светском рату давали своје животе бранећи Отаџбину, бришући из те наше славне историје многа значајна имена. Он је поручио да ће у овом Храму бити стални час историје који ће све оне који у Храм буду долазили на најадекватнији и најрелевантнији начин упознати са оним што се за време Првог светског рата на овим просторима догодило. Уз Божију помоћ, велико освећење спомен-храма Светог Деспота Стефана биће извршено у септембру ове године, у данима када се пре тачно сто година на овом простору одиграла чувена битка на Мачковом Камену. Све додатне информације о изградњи спомен-храма на Мачковом Камену можете наћи на интернет презентацији www.crkvamackovkamen.rs View full Странице

Ова ситуација где једно скорије основано братство римокатолика бива затварано по европи и протеривано из јужне америке, такође јавно доводе у питање легитимитет садашњег Папе за којег тврде да није католик већ модерниста (https://advocatusfidei.wordpress.com/2017/06/13/biskup-williamson-konfuzija-je-sada-dosegla-svoje-remek-djelo/)... Поред свега тога они и даље јесу део Римокатоличке Цркве и богослужења... без икаквих познатих санкција или разчињавања од стране РКЦ. То све наводи на помисао, да не-мали део римокатолика дели мишљење са Бискупом Вилијамсом и братством коме припада. Колико су оваква становишта заправо заступљена у Римокатолички део европе? Нешто из биографије; Бискуп Вилијамсон потиче из енглеске као средње дете једне богате предузетничке породице. Студирао је на Кембриџу енглеску књижевност и након завршетка студија бавио се предавањем на факултетима по африци. Након петогодишње каријере у африци, сели се натраг у Лондон где предаје у школу св. Павла у лондону. Пореклом је англиканац, али 1971 године постаје римокатолик, мало касније постаје члан "братства светог Пија X" које је основао надбискуп Марцел Лефабвре 1970 године. Говори француски, немачки, шпански језик.. Написао је пар књига... 2009 године Бискуп Вилијамсон као гласноговорник братства јавно негира страдање јевреја у Аушвицу током другог светског рата и одбија да посети исти на меморијалном скупу. Тада је против њега покренута оптужница у немачкој, такође и касније због говора, на основу чега му је суђено, забрањен је у медије Немачке, Шведске... Са групом од још три члана братства протеран је из аргентине због Антисемитистичке реторике. извор: http://www.jutarnji.hr/arhiva/biskup-williamson-necu-otputovati-u-auschwitz/4010160/; https://dnevnik.hr/vijesti/svijet/biskup-williamson-protjeran-iz-argentine.html. Тадашњи Папа Бенедикт је јавно ургирао, да се казна затвора замени за новчану, која је износила 13.000 евра и бискуп је ослобођен нако тога. 2010 године појављује се у јавност информација о конфликту унутар Римокатолика између братства светог Пија X и Папе, где Бискуп Вилијамсон оптужује Папу за јерес. извор: http://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/antisemitski-biskup-williamson-optuzio-svetu-stolicu-za-herezu/2216151/ Снимак са преводом, где бискуп износи научне теорије-доказе да гасне коморе нису имале функцију убијања људи гасом цијанидом (мени ово делује уверљиво), такође износи тврде да уместо 6.000.000 јевреја заправу током целог рада страда између 200.000 и 300.000 људи (није изнео доказе за ту теорију). Али водећи се таквом логиком, свеједно гледано, то би значило онда да су пољаци били најбројније жртве конц-логора. Јер из Пољске хвали више милиона људи који су одведени у логоре по пољској где се и аушвиц налази, ако нису били јевреји, онда су морали бити пољаци који су страдали.