Претражи Живе Речи Утехе

данас сам примио решење на порез за имовину за 2018.годину.Ради се о деловима парцеле, грађевинском земљишту, при чему се раније никад није плаћао порез. Наслеђено је оставином пре 15 и више година,и никад није било решења за порез. површине делова на парцелама су око 70 квм, 160 квм и 460 квм.... да ли је ово решење за порез са оволиким закашњењем валидно?

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић каже да је питање имовине и пореза СПЦ комплексна тема, као и да је његово лично мишљење да сви који имају пореске обавезе морају и да плате порез. На питање новинара да каже када ће црква почети да плаћа порез пошто је Агенција за реституцију објавила да је цркви враћено 95 одсто имовине, а патријарх Иринеј раније изјавио да ће СПЦ плаћати порез на имовину када јој буде враћена сва имовина, Ружић каже да је та тема много комплекснија и специфичнија, као и да прво треба видети шта још није враћено цркви. "СПЦ и остале конфесије имају свој статус у друштву и наравно да имамо световну и духовну власт које су подељене. Наравно да постоје пореске обавезе које проистичу из функционисања било ког правног лица, па и СПЦ, али такође постоји и потреба да се прецизира која је то имовина која није враћена не само СПЦ, већ и другим црквама у Србији", рекао је Ружић. Истиче да тек онда можемо да говоримо о томе када ће и на који начин то питање бити разрешено. "Моје лично мишљење је да сви који имају пореске обавезе тај порез морају да плаћају", додао је Ружић. Званични став СПЦ је да се порез на имовину мора плаћати и за цркву то није дискутабилно. У СПЦ су раније рекли да постојеће порезе, који се не тичу враћене имовине уплаћују редовно. "Објекти који су нам враћени су углавном девастирани објекти и СПЦ није у могућности да истовремено плаћа и порез на те објекте и да улаже огромна средства за санацију тих објеката", рекао је уредник "ТВ Храм", протојереј ставрофор Стојадин Павловић. У закону о порезу на имовину се каже – верске заједнице ослобођене су само пореза на објекте који служе за богослужења. Такође, да ли је порез плаћен евидентира свака локална самоуправа. У складу са Законом о порезима на имовину, цркве и верске заједнице, укључујући и СПЦ, као обвезници пореза на имовину имају обавезу да у року од 30 дана, од дана настанка пореске обавезе, поднесу пореску пријаву за утврђивање пореза на имовину за све непокретности. "Ускоро решење за дугове општина, није алармантно" Бранко Ружић је најавио да ће Влада ускоро предложити решење за дуговања градова и општина које износи око милијарду евра и око 300 милиона евра за доспеле обавезе. Ружић је, одговарајући на питање новинара да прокоментарише то што је Фискални савет раније упозорио да ће финансије локаланих самоуправа потопити државне финансије, рекао да "ситуација није толико аларманта, колико би то изгледало из самог извештаја Фискалног савета", те да су у питању дугови који су последица дугогодишњег неодговорног понашања градова и општина. "Годинама и деценијама је акумулиран концепт неодговорног понашања и задуживања локалних самоуправа", навео је Ружић. Наводи да држава спроводи оздрављање привреде и јавних финансија и да се више неће толерисати таква неодговорност на локалу. Ружић додаје да Министарство финансија ради на томе да се спрече злоупотребе, али и да се не угрозе комуналне делатности, а да ће премијерка Ана Брнабић ускоро дати предлог како да се реши ово питање. Указао је и да није реално да општина са 15 или 20 хиљада становника имају 17 установа и предузећа. "То се неће толерисати", рекао је Ружић и најавио да ће Министарство државне управе бити на располагању локалним самоуправа за оптимизацију беспотребних установа и предузећа. Закључио је да свакако треба проверити и структуру дуга локалних самоуправа, колико отпада на камате и ко су повериоци.

Дакле, једна ствар ми никада до краја неће бити јасна: зашто се и ми не придружимо подужем списку земаља у којима се црква финансира кроз директно опорезовање појединца - то јест, порезом на зараду свакога ко би се изјаснио као припадник неке од организованих религија? Тиме бисмо коначно разоружали сваку аргументацију на рачун финансијских односа између цркве и државе. Будући да ће и овај попис недвосмислено показати да је верника у овој држави више од 95% - од чега православаца барем 85% - мишљења сам да би тиме црква добила значајнији прилив неопходних средстава, како за обнову тако и за развој. Аутоматски би, уколико би предлог био да се од плате/зараде појединца издваја 1% зараде за цркву којој припада, смањи издвајања на име пореза на зараде држави за 1% - мислим да је тренутно 20%, дакле на 19%, али би држава престала да издваја паре из буџета на верске организације, па би државни приход остао исти, а најбитније је што би атеисти коначно изгубили сваку аргументацију и артиљерију - јер би им остајао тај један посто више. Ваша мишљења???