Претражи Живе Речи Утехе

Празник Свете Петке, који се слави широм Србије, подсећа на духовну снагу и помоћ коју верници налазе у молитвама и традицији која се негује кроз столећа На празник Свете Петке, заштитнице жена и светитељке познате по помоћи болеснима и сиромашнима, хиљаде верника окупља се на Калемегдану, у капели Свете Петке и цркви Ружици, како би се поклонили светитељкиним моштима и учествовали у богослужењу. Српска Православна Црква данас обележава овај важан празник, а централно богослужење предводи протојереј Велибор Џомић. Верници су се окупили из разних крајева, а неки су стигли још синоћ како би први приступили светитељкиним моштима. Празник Свете Петке, који се слави широм Србије, подсећа на духовну снагу и помоћ коју верници налазе у молитвама и традицији која се негује кроз столећа. Лековити извор у капели Свете Петке привлачи вернике из целе земље Капела посвећена Светој Петки на Калемегдану сваке године привуче хиљаде верника из свих крајева земље који долазе по свету воду из извора смештеног у олтару. Верници верују да ова вода има исцелитељске моћи, те је носе својим домовима у нади за духовно и телесно здравље. Света Петка, која је међу најпоштованијим светитељкама у православном свету и једна од највећих мисионарки хришћанске вере, има значајно место у духовном животу многих православаца. Епархије Српске православне цркве широм Србије посвећене су њеном наслеђу, са око 250 цркава које носе њено име. Осим веровања у лековитост воде из извора, капела Свете Петке представља и место окупљања и молитве за вернике који се обраћају светитељки за помоћ и заштиту. Капела Свете Петке се налази у Доњем граду Београдске тврђаве и подигнута је на месту чудотворног извора, у непосредној близини цркве Ружица, подигнуте после 1867. године. Извор лековите воде налази се у самом олтару капеле. Садашња капела је саграђена 1937. године по пројекту архитекте Момира Коруновића. Њане унутрашње зидове и сводове покривају мозаици, које је 1980-83. године израдио сликар Ђуро Радуловић. Капела Свете Петке је подигнута у периоду када су мошти ове светитељке премештене у Београд. Њене мошти су пренете на молбу кнегиње Милице Султану. Део моштију је пренет 1417. године у капелу коју је подигао непознати великодостојник из Доњег града. Након турског освајања Београда 1521. мошти су однете у Цариград. 1641. године их откупљује молдавски војвода и преноси у град Јаши. Црква Ружица и даље чува једну частицу моштију Свете Петке. https://24sedam.rs/drustvo/vesti/341195/vernici-cekaju-u-redu-da-se-poklone-mostima-svete-petke/vest?utm_source=bktv&utm_medium=referral&utm_campaign=bktv&fbclid=IwY2xjawGLmT5leHRuA2FlbQIxMQABHXTSStJo9ZGg8XFPaqbdLGIuE5Pmm0Tl8TZhoj-XjTGlh9bQYpCEkOtItQ_aem_p2zTelqjdz-O3gQHGPMn9Q

Ђакон Александар Цигановић из цркве Светог Првомученика и Архиђакона Стефана у Сремској Митровици, известио је о првој акцији паковања пакетића и припремања честитки за децу на светом српском Косову и Метохији. Акција са децом из црквеног хора „Светосавци“ одржана је на дан св. Василија Великог, 14. јануара 2023. године у храму св. Стефана, а након прављења пакетића одржана је и кратка проба хора поводом предстојећих празника. Обрада вести Редакција Радија "Слово љубве"

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је у интервјуу за ТВ Нови, да ће се Тројичиндански сабор одржати како би исцијелио отимачину и располућеност друштва. Он је додао да је запањен изјавама предсједника Мила Ђукановића. Амфилохије сматра да црногорска власт покушава да убије појам љубави на Тројичиндански празник. –Тај сабор и постоји да све подсјети како отимање није добро и да ту нема разума. Он није ништа друго него манифестација призивања љубави према богу и подстицај за нас који смо на земљи, на љубав на исцељење од мржње, на исцјељење од безбожништва, рекао је он. Он је поновио да „атеистичка власт жели да одузима црквену имовину“. –Можда планира да је поклони некој својој секти коју сама ствара. Гдје је било у историји да се то ради и то је први пут. Комунисти су имали толико памети па нијесу стварали своје цркве. Ови њихови насљедници хоће цркве да стварају, појаснио је он. Митрополит Амфилохије наглашава да је изненађен изјавама предсједника Црне Горе Мила Ђукановића. –Сретали смо се у Храму васкрсења, сретали смо се са љубављу и зато сам запањен због његових изјава, рекао је он. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У суботу, 5 јануара 2019. године, уочи Бадњег дана, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије дочекао је представнике Демократског ромског центра, као и велики број дјеце ромске националности у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Митрополит је дјеци раздијелио 120 божићних поклона. Дјеца су током сусрета извела пригодан програм. Владика Амфилохије је изразио велику радост што су представници ромске националности са толиким бројем дјеце посјетили саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици и пожелио им мир, напредак, слогу и благослов од Бога пред предстојећи празник Рождества Господа Исуса Христа – Божић. Потом је у просторијама саборног храма отпочео је округли сто који на тему „Хиљаду година од доласка Рома на Балкан“. Учествовали су: Митрополит Амфилохије, Драгољуб Ацковић – генерални секретар Свјетске уније Рома, затим Иван Тоскић, директор Демократског ромског центра, Владимир Милуновић професор филозофије и координатор Хуманитарног фонда МЦП ,,Човјекољубље“, као и Дејвид Сејдовић, директор фондације ,,Рука Руци“ из Подгорице. Такође, скупу је, уз бројно свештенство и народ, присуствовао и амбасадор Републике Србије у Црној Гори – Његова екселенција проф. др Зоран Бингулац. Извор: Српска Православна Црква