Претражи Живе Речи Утехе

Поздравно слово Патријархa српскoг Порфиријa вернима окупљеним на Светосавској академији у Њујорку, 30. јануара 2022. године. Драга децо духовна, чеда Светог Саве, Са небоземном радошћу честитам вам празник нашег оца, родоначелника и просветитеља рода нашег, првог архиепископа српског, Светитеља Саве, који као добри, мудри и брижни отац, није бринуо само о своме времену и тренутном поседу, већ је бринуо о поколењима и o „синовима својих синова“, издејствовавши историјску канонску самосталност наше Свете Српске Православне Цркве и једном за свагда определио и трасирао како наш историјски, тако и вечни духовни ход и циљ. На том путу, који је са очинском љубављу и трудом пропутио и утабао, Светитељ је породио и утемељио идентитет и систем вредности нашег хришћанског народа. Бринући, тако, и о духовном и о друштвено-културном устројењу, поретку и напретку свог народа, написао је чувени Номоканон који је значајно допринео обликовању менталитета, сензибилитета и културе нашег народа. Савин систем вредности јесте систем универзално-обогаћујућих, вечних и непролазних јеванђелских вредности, које се стичу у ризници човекових унутарњих дубина, и које су исходиште, мера и орјентир аутентичног живота у било ком времену и простору. Није изненађење, драга децо духовна, чињеница да су други народи и појединци са којима је Сава у свом времену долазио у додир, ма које вере и расе били, препознавали у Светитељу, у најмању руку, аутентичног, извандредног човека, који превазилази скучене људске оквире и калупе. У исто време, сви они су на неки начин, баш због тих вечних Савиних вредности које имају потенцијал да братски прихвате и обогате све без разлике, били и обогаћивани. То Савино предање, које нам је оставио, оспособљава и нас, да попут њега, сведочимо и светлимо то искуство јеванђелске вере у сусрету са било којим народима и културама, на свим меридијанима и у свим временима, тамо где нас је Бог својим промислом поставио. Следовање овом Савином предању, кроз векове, наш народ је учинило кадрим да обогаћује светску културу, али истовремено, и да буде обогаћен другим културама. Плод духовног прегалаштва Савиног јесте и духовни залог трајног јединства српског народа. То је јединство које није изграђивано на спољашњим, пролазним и привременим темељима и вредностима, већ на Христу, као духовном темељу и врховној и непролазној вредности и на Светој Цркви Његовој. Сава је знао да једино ово истинско јединство јесте и залог сваког другог јединства, које превазилази оквире једног народа и простора. Зато је сасвим јасно како је на темељу оваквог уверења Сава развио љубав и благонаклоност према другим народима, али, сходно томе, и уживао љубав и благонаклоност других. Ова благословена размена и обогаћивање јесте и прихватање другог и другачијег, и у исто време афирмисање свог, личног. Стога, оно што нас Сава поучава јесте - да бисмо били универзални, морамо најпре бити своји. Да бисмо истински волели и поштовали своје, морамо имати Савину, односно јеванђелску - Христову љубав, којом Он воли читав свет и сваког човека. Као добар пример овакве Савине вере и светосавског система вредност, јесте ви, чеда Светог Саве, младице родне и плодне. Иако сте расути по свету и интегрисани у просторе у којима живите, само када је вера међу вама жива и када живите њом, ви осећате и посебно јединство међу собом, али и истинско јединство са својом матицом. То је јединство у Цркви православној, јединство по живој православној вери. Стога, нема туђе земље, јер је сва Господња. И наша је, ако смо ми Господњи, ако смо Савини, ако смо на Савином путу. На данашњи дан, призивамо молитве Светог Саве, који, будући српскога рода, као светитељ Божији припада свим људима, и свима онима који му се обраћају са молитвом отвореног срца излази у сусрет, као отац, брат и пријатељ. Честитајући свима данашњи празник Светог оца нашег Саве, желим добро здравље, мир духовни и истински напредак свима вама браћо и сестре, вашим сродницима и свим људима добре воље. Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Порфирије Извор: Инфо-служба СПЦ

Поздравно слово Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија Ваша светости, Ваше блаженство, Ваша преосвештенства, Господо народни посланици, господо министри, Господине конзуле Републике Србије, Часни оци и свештеници, сестре монахиње, Драга браћо и сестре. Велика је радост да вас све поздравим поводом доласка Његове светости Патријарха српског господина Порфирија и браће архијереја поводом устоличења новог Епископа будимљанско-никшићкога господина Методија. Ваша светости, Ви у име Христово ходите и возгловљујете цио српски православни народ и све народе у јурисдикцији Српске православне цркве. Ви идете стопама Христовим и стопама Вашега претходника из давних времена, Светога оца нашега Саве Српскога, првог српског архиепископа, који је овдје, у овој немањићкој светињи, прије пуних осам вијекова, устоличио првога Епископа будимљанскога Јакова. И ова Епископија светосавска је имала тај благослов да живи пуним животом пуних четири стотина и педесет година, док није запустила због насиља турскога и неслоге домаће. Међутим, Ваша светости, Ваши претходници, и они ранији и они новији, старали су се да ова Епархија настави свој живот. Па је тако, сто година послије њенога запустошења, Патријарх српски Арсеније IV Шакабента покушавао да обнови ову Епископију, али није у томе успио. Међутим, ова светиња и народ који се око ње окупљао, чувао је вјеру, огањ живе, православне, исконске и хришћанске вјере! И дошла су нека боља времена па је Ваш претходник Гаврило Дожић, успио да обнови ову Епископију под називом будимљанско-полимска. Али она није била дугога вијека због притиска комунистичкога безбожја. И Свети Патријарх Павле, по приједлогу блаженопочившега Митрополита Амфилохија, благословио је обнову ове Епископије прије двадесет година. И ево, као што видите Ваша светости, она је обновљена, она је подмлађена, она је обједињена око ове светиње и око других светиња, и показала је да је остала вјерна Христу Богу и Светом Сави, светињама у свим и најтежим временима! Са великом радошћу Вас дочекује овај Божији и благословени народ Епархије будимљанско-никшићке, Ваша светости и браћо архијереји, и драги гости, шири своја срца да вас загрли синовском љубављу и оданошћу. А Ви сте, Ваша светости, настављајући дјело Светога Саве, дошли да дате нови замах обнови ове Епископије, и духовној, и градитељској, културној и свакој другој. Велико Вам хвала на Вашем труду и на Вашој љубави. Ви нам доносите и благослов и мир, и помирење, јер вршите службу Божију, која је служба помирења. Прво да се измиримо са Богом, па онда са својом савјешћу, па онда, као печат свега, једни са другима! Да превазиђемо наше уобичајене подјеле, раздоре и расколе и да препознамо једни друге као браћу у Христу! Да се објединимо Духом Светим око Христа Господа! Нека Ваш долазак, Ваша светости и браћо архијереји, и драги гости, буде благословен! И нека буде срећно и благословено устоличење нашега новога Епископа будимљанско-никшићког, господина Методија! Добро сте дошли, Ваша светости, овом народу који вас жељно и са великом радошћу дочекује! Молимо Вас да благословите своју паству! Извор: Митрополија црногорско-приморска

Поздравно слово Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског г. Порфирија, након одслужене доклосогије у част Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Састанак свештеничког братства Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, које се сваке године одржава у манастиру Покрова Пресвете Богородице – Новој Грачаници код Чикага пете недеље Великог поста, ове године, 12. априла, одржан је преко он лајн видео апликације. За Епархију новограчаничко-средњезападноамеричку, ово сабрање је било од историјског значаја зато што је, на молбу епископа Лонгина, поздравно слово одржао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Његова Светост Патријарх је благословио сабрање и одржао беседу на тему подвига током Великог поста. - Увек имајмо на уму да Црква Христова по ниједном питању садашњице нема став него проповеда Истину. Став Цркве по сваком питању је Истина коју проповедамо већ два миленијума и коју носимо у себи као део свог бића ако смо црквени људи. Важно је да истакнемо ову чињеницу у ово време у коме живимо – време релативизације, где је сваки дијалог и сваки знак добре воље од стране Цркве прихваћен од стране нецрквеног света као спремност на компромис. Црква ће увек радо да се упусти у сваки дијалог са било киме, са циљем да том свом саговорнику пренесе вечну, спасоносну Истину, а не да компромитује саму суштину свог бића. У суштини нашег бића се налази одговор на сва питања и све изазове, и из нашег бића се у моменту формулише наш такозвани став према темама с којима се суочавамо, став који не може ни појединац ни некаква радна група да промени по потреби или жељи друштва у коме се тренутно налазимо. Епископ Лонгин и свештенство Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке изразили су захвалност Његовој Светости Патријарху на посвећеном времену, бризи и пажњи. У виртуално сабрање се такође укључио и Епископ аустралијско-новозеландски Силуан. Свештенству је било од велике важности да чује кроз каква искушења пролазе братија са друге стране земаљског шара и каква мишљења и коментаре о томе има Епископ који је рођен и одрастао у дијаспори. Владика Силуан је пренео искуства из земље у којој су анти-корона мере месецима биле много интензивније него у САД. - Показало се у току овог искушења које још није сасвим прошло да грађанске власти Аустралије не сматрају Цркву Христову за суштински фактор у животу свог друштва и да су пробали на разне начине да Цркву ставе у службу државе до мере где би се свето Предање и сама мисија Цркве компромитовали на начин који би можда и трајно саблазнио верни народ. Било је чак и захтева од грађанских власти да Црква промени начин дељења светог Причешћа вернима. Ово искушење сада пролази али да је могло да нам послужи на буђење и отрежњење од неких заблуда у којима смо можда живели и да на основу овог искуства треба да размислимо како ћемо изаћи у сусрет неким већим искушењима с којима ћемо се можда ускоро срести, заључио је владика Силуан. Свештеници су нагласили да су се вишеструко пронашли у излагању епископа Силуана и поистоветили са многим проблемима с којима се суочава његов клир и верни народ у Аустралији. Следећи гост на сабрању је био Епископ Толеда и Средњег Запада Антоније из Антиохијске Православне Цркве, који је истакао да световно друштво око нас жели да постане само по себи религија и на томе интензивно ради али се суочава с једним проблемом – није у стању да људима понуди вечни живот. - То може само Црква Христова. Док световно друштво око нас покушава да своје помисли, уверења, осећаје, ритуале и обичаје уздигне на већи ниво од оног на коме би требали да буду, Црква мора да буде жива и да пружа љубав, да буде невеста живог Бога који свима пружа љубав, и да понуди свету око себе богатство које поседује – љубав, силу, лепоту, музику, литургију, све оно што нас усмерава према вечности кроз искуство истог овде и сада. Ово сведочанство живота је поготово важно у ово време када излазимо из периода пандемије у коме су се многи суочили са смрћу, истакао је владика Антоније. Виртуелно сабрање свештенство Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке окончано је поруком захвалности Патријарху и Архијерејима на душекорисним речима и благослову са надом да ће се ускоро у манастирима Светог Саве и Новој Грачаници сусрести лицем у лице и приступити једној Чаши коју је сами Господ предао пре два миленијума након што је рекао: Оче, ... да буду једно као што смо ми једно (Јован 17: 22). Извор: Инфо-служба СПЦ