Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'подстицај'.
Found 3 results
-
Нова стратегија за подстицај рађања у Србији - почетком 2022.
тема је објавио/ла Milan Nikolic у Друштво
После алармантних података о наталитету, Министарство за бригу о породици пише нови стратешки документ који ће Влади Србије предочити почетком следеће године, сазнаје Спутњик. Међу мерама за подстицај рађања била би и она да се уместо садашњих 100.000 динара, за свако новорођенче издвоји сума од 5.000 евра. Обелоданио ју је председник Србије Александар Вучић и, какао је сам рекао, то неће бити једина која финансијски треба да подстакне рађање. Да нам је демографска слика лоша није непознаница, али су лампицу за аларм упалили никад гори подаци него они с краја прошле године. Како је тада у интервјуу Спутњику, изјавио министар за бригу о породици Ратко Дмитровић, који припрема и нову стратегију, број умрлих је повећан за 3,5 одсто, а број новорођених је смањен за 1,5 одсто, што значи да је Србија у 2020. када само гледамо однос наталитета и морталитета, изгубила 44.000 људи - град величине Пожаревца или Сомбора. Нова стратегија за стари проблем наталитета Према подацима Републичког завода за статистику, у јануару 2020. Србија је имала мање од седам милиона становника и пала је испод те цифре после 52 године. Зато не чуди ни акција Министарства на изради нове стратегије, ни предлог председника државе да се једнократна помоћ за свако новорођенче са садашњих 100.000 динара повећа на чак 5.000 евра. Према недавној најави Дмитровића ускоро би требало очекивати и измене и допуне Закона о финансијској подршци породицама са децом који је усвојен 2018. године и већ је био на поправном, али не у оној мери у којој су очекивале организације које се баве питањем родитељства. Према штурим најавама измене ће ићи у правцу помоћи трудницама и породиљама, а предвиђени су и већи износи за децу. Чланица Управног одбора Удружења „Родитељ“, Драгана Соћанин, каже за Спутњик да 15 година колико оно постоји исто толико и указује на једну исту ствар – да категорија жена које су у репродуктивном периоду и планирају трудноћу, труднице су, или породиље, мора да буде максимално заштићена, не нужно финансијски, него на многе друге начине. Жмури се на дискриминацију жена „Дозвољава се и жмури се на то да жене буду дискриминисане већ током разговора за посао. Дозвољава се и да послодавци пролазе некажњено када питају жене да ли планирају породицу, да ли је имају, да ли ће изостајати с посла. Онда жене добију неке уговоре који нису они о раду, који јој онемогућавају да уопште узме породиљско, односно трудничко боловање“, истиче наша саговорница. Проблем је и што се најчешће половина плате исплаћује на руке запослене, а половина је регуларно пријављена, као и то што се за обрачун накнаде за породиљско одсуство узима просек у последњих 18 месеци. Тако се деси да та накнада буде тек 20 одсто плате па чак и мање, истиче Соћанинова. „Ниједној жени, ни њеној породици ни 5000 евра неће значити уколико она нема економску стабилност и гарантовану накнаду своје плате коју је стварно и реално раније имала. И неће јој значити никаква једнократна помоћ уколико се држава не побрине да жене генерално, а посебно оне у репродуктивном периоду, буду заштићене од почетка. То значи да она има пуну плату, да је пријављена од самог почетка и тада није битно када ће да остане трудна. Тек онда ће се наталитет повећати“, уверена је она. Креветац и колица нису одлучујући То што ће бити набављен креветац, ауто-седиште за бебе, колица, неће бити одлучујуће да се жена лако определи да роди и друго дете. Ту ми падамо на наталитету, не на првом детету, него на одлуци да имамо друго, јасна је представница Удружења Родитељ. Када је 2018. године донета Стратегија за подстицање рађања просечан број рођене деце по жени у Србији износио је 1,48, а да бисмо се обнављали као народ и држава, тај индекс требало би да износи 2,1. Народски речено, свака жена би требало да роди најмање двоје деце да бисмо имали просту репродукцију. Изнад тог броја је већ реч о демографском опоравку. Далеко од зелене гране Након што је 2019. стопа родности скочила са 1,48 на 1,52, прошле године, обележене пандемијом, склопљено је 10.000 бракова мање и опет је смањен просечан број деце по једној жени, што је Србију удаљило од решавања проблема наталитета. Зато Соћанинова каже да је за одлуку жене да поново роди најбитнија економска стабилност. „Ако имамо негативно искуство са првим дететом - останемо без посла, без плате, накнаде, реално, која би се жена одлучила да кроз тај пакао поново прође. Многе жене се не враћају на посао са породиљског баш због таквих уговора који јој не омогућавају стабилност“, објашњава саговорница Спутњика, али и додаје да је осим тога неопходно и психолошко растерећење. За одлуку о рађању, дугорочно гледано, битни су потези који родитељима омогућавају лакше одгајање детета, од вртића и школовања, до флексибилнијих услова послодавца када је радно време у питању. „То је сет мера које нису нужно везане за финансије, али је за снижавање свакодневне цене родитељства јако важно да ви не морате да бринете о неким основним стварима на дневном нивоу. Онда ћемо се лако одлучити и за дуго и за треће дете, јер знамо да систем функционише и да нас као родитеље подржава“, истиче Соћанинова. Потребно село да се одгаји дете По њеној оцени, то сада не видимо и стално се вртимо у зачараном кругу. Када се мајка не врати на посао после породиљског она не може да упише дете у вртић јер не ради и није на листи приоритета. „Искључиво финансијска подршка неће решити проблем наталитета, нити ће решити неке проблеме родитеља због којих они имају све мање капацитета за родитељство зато што је психолошка цена изузетно висока. Једнократне мере су увек добродошле, јер наравно да се повећава трошак са повећањем деце у породици. Али то није стратешки гледано, решење на дуге стазе". Своје место, како сматра, у томе имају и локалне самоуправе које морају да прате потребе својих суграђана, родитеља и да одговарају на њих. Заједница у то мора да буде укључена и није довољно да држава само да паре. Ништа није тачније од афричке пословице да је потребно село да се одгаји дете, закључила је Соћанинова за Спутњик. Сазнајемо: Нова стратегија за подстицај рађања у Србији - почетком 2022. - 26.07.2021, Sputnik Србија RS.SPUTNIKNEWS.COM После алармантних података о наталитету, Министарство за бригу о породици пише нови стратешки документ који ће Влади...-
- нова
- стратегија
- (и још 5 )
-
У Загребу одржана трибина "Религијске предрасуде као подстицај мржњи"
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
У Загребу се одржава циклус јавних трибина о мржњи на тему „Зашто се мрзимо“ у организацији Центра за промицање толеранције и чување сећања на холокауст. Циљ ових трибина јесте да се истраже сви облици феномена мржње и све њене тајне. Друга трибина овог циклуса одржана је у среду, 25.10.2018. године, у великој дворани Новинарског дома у Загребу, на тему „Религијске предрасуде као подстицај мржњи“. Говорници су били Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије, бискуп дубровачки монсињор Мате Узинић, муфтија др Азиз Хасановић, председник Мешихата Исламске заједнице у Хрватској и главни рабин у Хрватској Луциано Моше Прелевић. Модератор трибине је био новинар Бранимир Пофук. Први говорник, муфтија др Азиз Хасановић, у свом излагању је рекао да је основни узрок предрасуда међусобно непознавање и нагласио да је у циљу трагања за решењем неопходна сарадња верских заједница, политичких партија и осталих друштвених институција. Он је изнео конкретне предлоге које је неопходно спровести у том циљу, а то су: осмишљавање заједничке стратегије о едукацији младих, заједничка јавна осуда лоших појава у друштву, при чему треба избећи политизацију религије, те посвећивање пажње медијима који нестручним и површним извештавањем доприносе радикализацији и искључивости. Затим је говорио Митрополит Порфирије који је казао да се са мржњом „суочавамо свакодневно и то најчешће у својој непосредној близини, међутим она постоји и у нама. Да бисмо спознали сву трагику мржње треба,по античком принципу, пре свега упознавати себе. Мржња у нама нас спутава и то је отров са којим живимо. Мржња је оков који спутава наше најлепше потенцијале, а то су потенцијали за заједницу“. Говорећи са аспекта православног хришћанина Митрополит је рекао: „Бог је љубав. Тамо где постоји љубав не може бити предрасуда, а камоли мржње. Тамо где постоји љубав нема страха и бриге, него постоји мир. Јеванђеље нам говори да постоје предрасуде, али оне су за Бога ништа.Предрасуде раздвајају људе који су створени за заједничарење. Бог хоће да се сви људи спасу, а не одређени. Митрополит је навео и две јевађелске параболе, причу о милостивом Самарјанину и причу о исцељењу капетановог слуге, које могу да нам служе као пример. Он је рекао да су „Самарјани били у неку руку јеретички народ и сваки вид комуникације изабраног народа са њима је био забрањен. Неко је нанео повреде једном Јеврејину и на њега нико није обратио пажњу, чак ни тадашња верска елита. Помогао му је Самарјанин, односно онај који је достојан сваког презрења. Тај Самарјанин је био тада његов ближњи, а то нису били представници изабраног народа који су га заобишли. У овоме се види пример престанка сваке предрасуде. Христос сваког човека види као икону Божију и као неког ко треба да се спасе“. Говорећи о причи о исцељењу капетановог слугеМитрополит је подсетио да је „капетан био припадник римског народа. Ипак Христос за њега каже: „Заиста вам кажем ни у Израиљу толике вјере не нађох“. Ове приче нам говоре да су предрасуде нешто што спречава познање истинске вредности сваког човека. Ово је пре свега духовни проблем и решава се на основу нашег погледа на свет. За вернике су предрасуде грех, односно, погрешан начин функционисања. Јеванђеље је пуно цитата о љубави, и наш однос према другима је доведен директно у везу са нашим односом са Богом. Јеванђеље каже: „ Како волиш Бога којега не видиш, а не волиш брата којега видиш“. Оводоводи наше богољубље у директну везу са нашим човекољубљем. Мера нашег богољубља и наше вере јесте мера нашег човекољубља. Дати су нам конкретни људи, почевши од породице, да бисмо се вежбали у претварању предрасуда у љубав“. Митрополит је у закључку казао : „Да ли може неко ко верује у Бога да коначно запечати једног човека или један народ и да га затвори у семантички логор? Да ли ми оно што читамо у светим књигама примењујемо у свом животу? Уколико смо аутентични верници онда превазилазимо предрасуде и од мржње идемо ка љубави. Нама наш ближњи није пакао, како каже Сартр, него нам је рај“. Рабин Луциано Моше Прелевић је у свом излагању изнео тумачење највећег правила Торе „Љуби ближњег свога као самога себе“ (Лев. 19,18), које је суштина живота у Јудаизму. Бискуп Мате Узинић је указао на Христове речи да „љубимо једни друге онако како нас је Он љубио, а Он нас је љубио до смрти на крсту“. Бискуп је навео речи папе Јована Павла Другог који је рекао да треба научити читати историју других народа и видећемо да не греши увек само једна страна. У овим речима бискуп Узинић види разлог мржње. „Историју других читамо из своје перспективе, често веома површно, те друге не видимо онаквима какви јесу него о њима стварамо своју слику, а она је често погрешна и површна“. Говорећи о страдању у холокаусту бискуп је рекао да „за холокауст нису криве предрасуде него идеологија расизма. Ми хришћани смо се ослонили на предрасуде и оне су нас спречиле аа у Јеврејима препознамобраћу којује требало заштитити“. Бискуп Узинић је своје излагање завршио освртом на избегличку кризу рекавши да „хришћанство неће бити угрожено од миграната према којима ћемо се ми понети као хришћани, него ће оно бити угрожено од нас који се према миргантима нећемо понети хришћански“. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска -
У Загребу се одржава циклус јавних трибина о мржњи на тему „Зашто се мрзимо“ у организацији Центра за промицање толеранције и чување сећања на холокауст. Циљ ових трибина јесте да се истраже сви облици феномена мржње и све њене тајне. Друга трибина овог циклуса одржана је у среду, 25.10.2018. године, у великој дворани Новинарског дома у Загребу, на тему „Религијске предрасуде као подстицај мржњи“. Говорници су били Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије, бискуп дубровачки монсињор Мате Узинић, муфтија др Азиз Хасановић, председник Мешихата Исламске заједнице у Хрватској и главни рабин у Хрватској Луциано Моше Прелевић. Модератор трибине је био новинар Бранимир Пофук. Први говорник, муфтија др Азиз Хасановић, у свом излагању је рекао да је основни узрок предрасуда међусобно непознавање и нагласио да је у циљу трагања за решењем неопходна сарадња верских заједница, политичких партија и осталих друштвених институција. Он је изнео конкретне предлоге које је неопходно спровести у том циљу, а то су: осмишљавање заједничке стратегије о едукацији младих, заједничка јавна осуда лоших појава у друштву, при чему треба избећи политизацију религије, те посвећивање пажње медијима који нестручним и површним извештавањем доприносе радикализацији и искључивости. Затим је говорио Митрополит Порфирије који је казао да се са мржњом „суочавамо свакодневно и то најчешће у својој непосредној близини, међутим она постоји и у нама. Да бисмо спознали сву трагику мржње треба,по античком принципу, пре свега упознавати себе. Мржња у нама нас спутава и то је отров са којим живимо. Мржња је оков који спутава наше најлепше потенцијале, а то су потенцијали за заједницу“. Говорећи са аспекта православног хришћанина Митрополит је рекао: „Бог је љубав. Тамо где постоји љубав не може бити предрасуда, а камоли мржње. Тамо где постоји љубав нема страха и бриге, него постоји мир. Јеванђеље нам говори да постоје предрасуде, али оне су за Бога ништа.Предрасуде раздвајају људе који су створени за заједничарење. Бог хоће да се сви људи спасу, а не одређени. Митрополит је навео и две јевађелске параболе, причу о милостивом Самарјанину и причу о исцељењу капетановог слуге, које могу да нам служе као пример. Он је рекао да су „Самарјани били у неку руку јеретички народ и сваки вид комуникације изабраног народа са њима је био забрањен. Неко је нанео повреде једном Јеврејину и на њега нико није обратио пажњу, чак ни тадашња верска елита. Помогао му је Самарјанин, односно онај који је достојан сваког презрења. Тај Самарјанин је био тада његов ближњи, а то нису били представници изабраног народа који су га заобишли. У овоме се види пример престанка сваке предрасуде. Христос сваког човека види као икону Божију и као неког ко треба да се спасе“. Говорећи о причи о исцељењу капетановог слугеМитрополит је подсетио да је „капетан био припадник римског народа. Ипак Христос за њега каже: „Заиста вам кажем ни у Израиљу толике вјере не нађох“. Ове приче нам говоре да су предрасуде нешто што спречава познање истинске вредности сваког човека. Ово је пре свега духовни проблем и решава се на основу нашег погледа на свет. За вернике су предрасуде грех, односно, погрешан начин функционисања. Јеванђеље је пуно цитата о љубави, и наш однос према другима је доведен директно у везу са нашим односом са Богом. Јеванђеље каже: „ Како волиш Бога којега не видиш, а не волиш брата којега видиш“. Оводоводи наше богољубље у директну везу са нашим човекољубљем. Мера нашег богољубља и наше вере јесте мера нашег човекољубља. Дати су нам конкретни људи, почевши од породице, да бисмо се вежбали у претварању предрасуда у љубав“. Митрополит је у закључку казао : „Да ли може неко ко верује у Бога да коначно запечати једног човека или један народ и да га затвори у семантички логор? Да ли ми оно што читамо у светим књигама примењујемо у свом животу? Уколико смо аутентични верници онда превазилазимо предрасуде и од мржње идемо ка љубави. Нама наш ближњи није пакао, како каже Сартр, него нам је рај“. Рабин Луциано Моше Прелевић је у свом излагању изнео тумачење највећег правила Торе „Љуби ближњег свога као самога себе“ (Лев. 19,18), које је суштина живота у Јудаизму. Бискуп Мате Узинић је указао на Христове речи да „љубимо једни друге онако како нас је Он љубио, а Он нас је љубио до смрти на крсту“. Бискуп је навео речи папе Јована Павла Другог који је рекао да треба научити читати историју других народа и видећемо да не греши увек само једна страна. У овим речима бискуп Узинић види разлог мржње. „Историју других читамо из своје перспективе, често веома површно, те друге не видимо онаквима какви јесу него о њима стварамо своју слику, а она је често погрешна и површна“. Говорећи о страдању у холокаусту бискуп је рекао да „за холокауст нису криве предрасуде него идеологија расизма. Ми хришћани смо се ослонили на предрасуде и оне су нас спречиле аа у Јеврејима препознамобраћу којује требало заштитити“. Бискуп Узинић је своје излагање завршио освртом на избегличку кризу рекавши да „хришћанство неће бити угрожено од миграната према којима ћемо се ми понети као хришћани, него ће оно бити угрожено од нас који се према миргантима нећемо понети хришћански“. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска View full Странице
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.