Претражи Живе Речи Утехе

Тешко је писати ових дана колумну а да то није нешто у вези са изборима. Но, сигуран сам да ће вам бити занимљиво да из прве руке објасним како раде нове методе утицаја на бираче, које се зову „велики подаци” (big data) и „микротаргетирање”, а које се интензивно базирају на праћењу људи путем технологије. Такође, ово ће вам бити од користи ако имате некакав свој производ или услугу, није ограничено само на политику. Ова метода постоји већ неко време, и иако звучи „свемирски”, може се једноставно примењивати већ данас и у Србији, уз помоћ најпростијих, свима доступних система за постављање реклама на Фејсбуку, Гуглу и Јутјубу. У Америци су ову методу примењивала оба табора током последњих избора. Посебно се истакла организација ,,Кембриџ аналитика” коју је ангажовао Трампов изборни штаб. А, ево, како то ради. Пре свега, треба знати да нашу активност на интернету прате највеће компаније као што су Гугл, Фејсбук и остали сакупљачи података. То значи да, чак и ако никада нисмо оставили ниједан коментар или „лајк” на интернету, они знају које смо сајтове отварали, где смо се задржавали и шта је то што нам је привукло пажњу. Они никада неће објавити „Пера Перић је отварао ове сајтове и на њима радио ово”, али те податке имају. Ова огромна количина података се убацује у њихове алгоритме који их обрађују и налазе законитости на великој скали, и цео тај принцип се зове „велики подаци” (big data). Резултат је такав да је нама у маркетингу данас омогућено нешто што се зове микротаргетирање. Шта то значи? Пре појаве дигиталних медија, могућности таргетирања, односно избора циљне групе за поруке, биле су такве да је могло да се „гађа” само „широко”. На пример, домаћице. И онда полазимо од претпоставке да све оне размишљају слично, што је тешка генерализација. Морали смо да правимо једну поруку која погађа све њих, а то је доста непрецизно. Данас, захваљујући ,,великим подацима” имамо могућност да направимо посебну поруку коју ће видети, рецимо, жене које су по занимању лекари и имају децу предшколског узраста. Уместо да правимо јединствену поруку која покушава да задовољи све, ми правимо низ посебних порука које пласирамо у сваку од ових мини група. То је микротаргетирање. Како се ово примењује у политичкој кампањи? Уместо да имамо један спот који приказујемо свима, ми исто овако изделимо људе на некакве мале светове унутар којих они реагују на специфичне друштвене теме које су само њима важне. Затим снимимо појединачне поруке за сваки од ових светова, и онда сваком од њих прикажемо да тај политичар говори баш о ономе што је њима важно. Ево неколико примера. Рецимо да је у питању политичар који се зове Стефан Стефановић који жели да искористи овај систем да се допадне што већем броју људи. Прво, можемо створити посебну циљну групу нпр. рођених у БиХ који данас живе у Србији. Тим људима данас на Фејсбуку искаче спот Стефана Стефановића у којем он прича о важности очувања Републике Српске и тековина Дејтонског споразума. Други људи не виде ову објаву. Можда би неко из „круга двојке” такве Стефановићеве изјаве протумачио као националистичке, али они то неће видети. Одаберемо другу циљну групу, управо те Београђане из „круга двојке” („либерални миље”), и њима пласирамо спот у којем се Стефан Стефановић залаже за некакве либералне идеје. Потом, нађемо све људе који се баве компјутерима и технологијама. За њих иде спот у којем објашањавамо како се залажемо за лакше покретање стартап компанија, увођење Пејпала и слично. Онда, одаберемо све људе који раде у просвети и њима пустимо спот у којем Стефан Стефановић прича да је наше школство у јако лошем стању, да тренутна власт није испунила очекивања и наравно – он има план за реформу и повећање плата просветара. Следеће, труднице у Србији. За њих иде прича о бенефитима за новорођену децу. Затим све то исто поновимо за пољопривреднике. ,,Држава је заборавила на вас, али ја ћу да помогнем”… Потом по једна посебна порука или видео-спот за лекаре, адвокате, особе са инвалидитетом и тако даље. На овај начин, уместо да покушавамо да придобијемо све људе једном поруком, ми придобијамо део по део кроз специфичне поруке које их погађају у срце. Специфичне поруке не виде људи из осталих светова, и то у маркетингу зовемо „тамне објаве”. Неко би можда назвао овакав приступ лицемерним и дволичним, али то је само на први поглед. У реалности, ово је начин да различитим људима фокусирамо оно што је њима најбитније. Дакле у питању је само ефикаснија комуникација. Ово што сам сада описао може да уради било који тим неког политичара данас у Србији, јер ове циљне групе се могу извући на Фејсбуку, Гуглу и Јутјубу, након чега се на истим сајтовима пласирају различите поруке. Занимљиво је да ове кампање није лако открити, јер су видљиве само унутар тих затворених светова. То значи да можда нека странка тренутно ради све ово, а да ми за то и не знамо. Укратко, то је принцип микротаргетирања и може се применити за било који тип производа, не само за политику. Ако имате свој бизнис, размислите како бисте ово применили на свој случај. Из личног искуства, могу вам рећи да је ово изузетно ефикасно. Факултет за медије и комуникације Извор: http://www.politika.rs/scc/clanak/375909/Veliki-podaci-i-politicke-kampanje