Претражи Живе Речи Утехе

„Сигурно је да је велико богохулство бојати се Светог Причешћа, које је света тајна Живота“, казао је епископ Еиринаиос еуменијски. Из храма Светог Нектарија у Едеси, где је служио и проповедао божанску Реч, осврнуо се на питање Светог Причешћа. Подвукао је да су „у прошлости верници у сваком великом искушењу и епидемији трчали у своје једино уточиште: Цркву, свете мошти и свете иконе.“ Додао је: „Данас се види супротно, јер се покушава терорисати народ. Али прави хришћанин се ничега не плаши, јер са собом увек има Исуса Христа, победника смрти и ђавола, Кога прима тим Светим Причешћем “. Са енглеског превела Редакција ЧУДО View full Странице

Бошњачки институт Адил Зулфикарпашић наводни је аутор Меморандума БОИНГ, својеврсног бошњачко-муслиманског "Начертанија" који се ових дана поновно, након што је 1999. године састављен, појавио на интернету Бошњачки институт Адил Зулфикарпашић наводни је аутор Меморандума БОИНГ, својеврсног бошњачко-муслиманског "Начертанија" који се ових дана поновно, након што је 1999. године састављен, појавио на интернету. Меморандум БОИНГ наводно је настао у јуну 1999. године, а идејни творац је, према оном како стоји у документу, Бошњачки институт Адил Зулфикарпашић. Дневник.ба, који је објавио спорни документ, се ограђује од садржаја документа и наглашава како нису сигурни у аутентичност самог Меморандума БОИНГ, међутим, објављују га пошто невероватно кореспондира са стварним политичким и друштвеним приликама у БиХ данас. Такође, наглашавају уколико је Меморандум БОИНГ пост фестум написан онда је реч о врхунској анализи, а уколико је, пак, план, онда се заиста успешно и врхунски проводи и овом приликом одају признање аутору. Меморандум БОИНГ, заправо, је платформа за развој бошњачке унитаристичке и централистичке идеје којом се бх. Хрвати претварају у националну мањину. Неке од кључних теза Меморандума БОИНГ су оне о умањивању одговорности Бошњака за злочине над Хрватима у БиХ, осигуравање Бошњацима дуготрајног и апсолутног статуса жртве кроз монтиране судске поступке, заговарање модела грађанске државе будући да су Бошњаци већински народ. Такође, наведено је и како би бошњачки политичари пред међународном заједницом требали глумити да су за измене Изборног закона БиХ, а аргументе Хрвата и Срба у БиХ проглашавати фашистичким и сепаратистичким. У наставку прочитајте Меморандум БОИНГ у целости: 1. Умањити одговорност Бошњака за почињене злочине и разарања, и оптужницама, потјерницама и монтираним судским процесима против држављана БиХ хрватске и српске националности осигурати Бошњацима дуготрајан статус апсолутне жртве. 2. Не дозволити да се баца љага на припаднике Армије БиХ, посебно на генерале. 3. Бошњачки народ изоловати од информација хрватских и српских медија, усадити му осјећај праведника и највеће жртве. Јачати жељу за осветом. Обучити га да прекида протубосански дијалог, да све аргументе Срба и Хрвата у БиХ који нису на фону унитарне БиХ називају фашистичким и сепаратистичким. 4. Избјегавати националну реторику. Као већински народ заговарати грађанску државу. Везати национални покрет уз нову бошњачку националну странку, која ће имати грађански, а не национални предзнак, како би се за овај пројект придобили и представници међународне заједнице, посебно Американци. 5. Из позиције жртве вршити снажне притиске на представнике међународне заједнице у БиХ. Од ОХР-а међународним лобирањем и помоћу бошњачких пријатеља изнудити измјене изборног закона које ће онемогућити антибосанским снагама да уцјењују у федералном парламенту (овај је дио већ остварен Петрићевим амандманима) 6. Измјенама изборног закона представничку демократију у Федерацији претворити у припадничку. Именовати своје људе на сва мјеста која припадају Хрватима, тамо гдје то омогућују недостаци изборног закона. 7. Осигурати да високи представници у БиХ буду политички "мекани" и лако поткупљиви. Поткупити све будуће високе представнике у БиХ капиталом из пријатељских земаља истока. Преко ОХР-а изнудити извођење владавине Бошњака путем 'грађанске владе' у Федерацији. Уколико се Хрвати буду позивали на законе притиском на ОХР путем наклоњених чланица ПИК-а, суспендовати изборна тијела. У Уставном суду Федерације поставити своје људе који ће се прогласити ненадлежним. 8. Пронаћи подобне Хрвате и Србе у Федерацији који ће насјести на причу о грађанској БиХ. Ако се такви не могу пронаћи као беневолентни и лојални овој идеји купити их позицијама, славом и моћи. Ако не буде ни таквих, пронаћи корумпиране и уцијенити их. 9. Међу Хрватима у БиХ, као слабом и неорганизованом политичком корпусу пронаћи људе из медија који су вољни радити за овај пројект. 10. Основати новину на хрватском језику која мора бити инсталирана у Херцеговини, како би се одагнале сумње да је контролише Сарајево. Поред новине, настојати у свим осталим медијима обезбиједити минимално један пробосански оријентисан који би дјеловао с хрватских подручја, чиме би учинак био већи. 11. Основати странку с хрватским предзнаком која мора имати радикалну хрватску реторику, како би се одагнале сумње да је странка пробошњачка. Погодност код хрватских радикала јесте политичка србофобија. Кооптирати у тијела нове грађанске Владе Федерације оне Хрвате којима је србофобија једини политички кредо. За шефа те пробосанске хрватске странке поставити човјека ограничене урачуњивости, који је послушан и не врлуда, како би га се могло држати под контролом, а чији је пробосански политички кредо оформљен и провјерен раније. Резултате те странке у медијима максимализирати. Након њеног уласка у Владу у Босни јој осигурати подружнице, како не би доживјела фијаско, те фингирати изборне резултате исте странке убудуће бошњачким гласовима, како би странка преживјела. 12. Преузети јавне медије у држави. Преко њих криминализовати и држати у шаци све оне који се буду одупирали овом пробосанском пројекту. На чело јавног емитера поставити такође интелектуално ограниченог човјека задојеног екстремно лијевим начелима. Како би се код странаца створио привид грађанских медија повремено нападати бенигне исламске групе попут вехабија и сл. Давати им велико значење и представљати их као сталну опасност, а грађанску бошњачку идеју представљати као једину која се у стању супротставити радикализацији и исламизацији бх друштва. За то вријеме на терену радити на радикалној исламизацији Бошњака, путем убачених НВО група с истока, којима је потребно осигурати финансирање. 13. Политички еутаназирати Хрватску. Понављањем приче о договору Бобан-Караџић и Туђман-Милошевић новим лидерима у Хрватској дати до знања да је БиХ склизак терен на који не требају улазити. Сваки покушај РХ лидера који би био на трагу јачања положаја Хрвата у БиХ прозвати преко јавних медија и денунцирати пропагандом о обновљеном Караџић-Бобан путу. 14. Потицати останак ХДЗ-а на власти у Хрватској. Због гријеха прошлости РХ Влада на челу са слабим и покајничким ХДЗ-ом није никаква пријетња бошњачкој идеји. Преко Бошњака у РХ Сабору јачати идентитет Бошњака у РХ и останак ХДЗ Владе. ХДЗ је сам по себи, због међународно прихваћене приче о подјели Босне, већ еутаназиран. Спречавати долазак лијеве Владе с државничким начелима на власт у РХ. У случају доласка такве Владе на власт, јачати непријатељство и ненаклоњеност Хрватима у БиХ према идеји љевице, пропагандом о повратку комуниста. Раширити свијест међу бошњачким лидерима да љевица у Хрватској може бити опаснија за пројект унитаризације БиХ од РХ деснице и додатно их обучити за комуникацију с њима. 15. Након изнуђених изборних амандмана у Федерацији увести грађанску демократију по вољи већине. Све противбосанске снаге држати у опозицији. Држање Хрвата у опозицији правдати вишим патриотизмом. Именовање Федералне Владе мимо Устава правдати потребом да се спријечи хаос. Повике о конститутивности Хрвата, који ће се јавити након тога, гушити пропагандом како нису само ХДЗ Хрвати добри Хрвати. Избјегавати теме попут конститутивности, Устава, колективних права. Јачати теме попут програмске и идеолошке коалиције и сл. 16. Наше Хрвате гурати у медије, нарочито на ХРТ, инсталисати под сваку цијену на ХРТ провјерен пробосански кадар који ће осигурати термине пробосанским снагама на ХРТ (овај је дио већ одрађен преко Марије Топић Црноје оп.а). 17. Чињеницу да је већина Хрвата и даље везана уз националне странке разбити илузијом о томе како их више од пола гласа за водећу грађанску странку. 18. Након укидања права на представничку демократију Хрватима у ФБиХ, слабити и сотонизирати њихово природно приближавање Србима до чега ће засигурно доћи услијед унитаризације у Федерацији. Приближавање Хрвата и Срба у БиХ најопаснија је посљедица нашег цијелог пројекта претварања Федерације у грађанску државу, која може изазвати словенско-хрватски ефект већ виђен у Југославији те довести до формирања политичке осовине у БиХ, која би могла промијенити судбину БиХ. 19. Све Хрвате који буду заговарали сарадњу са Србима у БиХ јавно прозивати као српске плаћенике. На јавним медијима перпетуирати документарне филмове о српским злочинима над Хрватима. 20. Користити јаки антисрпски сентимент у РХ како би се дискредитовали хрватски лидери у БиХ који комуницирају са Србима. Сваки састанак хрватских и српских лидера у БиХ назвати коалицијом и политичким пактирањем, радити паралелу са Бобан-Караџић састанцима. 21. Јачати пријатељство с Хрватима у Хрватској на свима нивоима. Договорити с грађански оријентисаним Вуковарцима пријатељство Сарајева и Вуковара. Искористити антихерцеговачко расположење у Хрватској као аргумент за негирање противхрватског расположења код Бошњака аргументима да Хрвати у РХ и они у БиХ те да су они у РХ добри, а наши у БиХ лоши. 22. Осмислити САНУ ИИ и путем јавних медија у БиХ и својих људи у РХ ширити пропаганду о „САНУ-у ИИ“ и тиме плашити Хрвате у РХ и у Федерацији новим великосрпским пројектом како би се оспорио политички дијалог Хрвата са Србима. 23. Све грађански оријентисане Србе и Хрвате који у почетку насједну на идеју овог пројекта, а у међувремену устану против њега медијски изоловати и политички еутаназирати. (Ово се већ догодило Влаисављевићу и Ловреновићу). Бошњаке који устану против овог пројекта јавно изопштити и дискредитовати на све могуће начине. 24. Сваки захтјев за Трећим ентитетом гушити причом о "хрватској Посавини" као бошњачкој дуди варалици за Хрвате. Посавину јавно признати као једини комад БиХ који припада Хрватима како би се захтјеви за Трећим ентитетом што интензивније гасили. 25. Суфинансирати дјеловање Исламске заједнице у Санџаку. 26. Суфинансирати дјеловање Исламске заједнице у Херцеговини. 27. У Међународним круговима пропагирати стање апартхеида у Санџаку и Херцеговини. Негирати причу о етнички очишћеном Сарајеву те о пола милиона Хрвата и Срба који недостају на већинским бошњачком подручју у БиХ. Приче о апартхеиду на бошњачком подручју називати фашистичким и монструозним оптужбама. 28. Посебну пажњу посветити Мостару. Покушати преко сарадње с Турском у Источни Мостар настанити хиљаде нових студената који требају бити будући бошњачки лидери Мостара и Херцеговине. 29. Посебну пажњу посветити експлоатисању снажне симболике свештеника код Хрвата. Будући да они имају огроман утицај на католике у БиХ пронаћи неколико свештеника који ће радити за нашу ствар и дати им медијске и сваке друге привилегије. Пронаћи најташтије међу њима, који ће за мало медијске пажње потпуно пригрлити бошњачки национални програм. 30. Развијати свијест о геноциду у Сребреници. Јеврејским моделом експлоатације геноцида слабити положај Бањалуке. Негирати у међународним контактима турски геноцид над Јерменима, како би се осигурала дугорочна подршка Турске. 31. Искористити припадност исламу код Америке; увјерити их да помагањем муслимана на Балкану имају дугорочно јак противаргумент код исламских земаља за све оптужбе како је Америка антиисламска. 32. Јачати сарадњу с Турском и користити њене ресурсе моћи у свијету. Приватно на састанцима с Турцима изражавати им вјерност и припадност једној нацији. Јавно се у БиХ ограђивати од туркофилије, како би се задржала патриотска пробосанска позиција. 33. Све особе из средњовјековне босанске историје, били они православци или католици, прогласити древним Бошњацима, како би се осигурао вишевјековни национални континуитет и уједно обезбиједио имиџ темељног народа. Уједно Хрвате и Србе у БиХ прогласити досељеницима. Овом плану потребно је приступити одмах и без одгађања. Бошњачки институт у Сарајеву – Фондација Адил бег Зулфикарпашић, Сарајево, 17. јуна 1999. http://www.novosti.rs/вести/насловна/република_српска.652.html:771002-ДНЕВНИК-БА-ОБЈАВИО-НАВОДНИ-БОШЊАЧКИ-МЕМОРАНДУМ-Српске-аргументе-проглашавати-фашистичким-Хрвате-плашити-великосрпским-пројектом

Скоро сваког дана медији преносе вести о погибији људи – у терористичким нападима, катастрофама, несрећама... Чак и ако се сличне ствари дешавају далеко ван граница наше земље, тамо где је мала вероватноћа да ће се човек наћи у скорије време, људска трагедија га не оставља равнодушним. А ако гину наши сународници, ако се експлозије дешавају у нашем граду... Буре емоција се обрушавају на нас као лавина и не можемо увек да се супротставимо овој лавини. И све се то дешава поред «свакодневних» стресова. Анксиозност и страхови многе људе обузимају у тој мери да дословце почињу да се плаше сопствене сенке. Како да живимо с таквим стањима, како да се боримо с њима? И треба ли да се боримо с њима? Шта је страх и по чему се он разликује од анксиозности? Да ли избављење од стреса увек треба тражити у храму? Како постити у случају депресивних стања? О томе разговарамо с ректором Института за хришћанску психологију протојерејем Андрејем Лоргусом. – Оче Андреје, данас страх и забринутост господаре многим људима. Због терористичких актова људи се чак плаше да користе јавни превоз. Шта човек може да учини како би победио овај страх? – Ови страхови су сасвим адекватни. Није могуће натерати људе да се не плаше. Зато не видим потребу да покушавамо да победимо страхове. Посттрауматска терапија нема за циљ победу над страхом. Реч «победа» је овде неумесна. Зато што није тако да се људи просто боје. Страх није емоција којом се не може управљати, већ сасвим логична последица стреса или шока. Овде је боље говорити о томе како да се помогне људима да превладају посттрауматско растројство. У случају терористичих актова треба имати на уму да је овај трауматски поремећај изазван информацијама, новостима и сензацијама о катастрофама и трагедијама. Овде до растројства не долази код самих учесника у догађајима, већ код оних који су постали сведоци кроз средства за масовно информисање. И, по правилу, ови људи се не укључују у статистику настрадалих. О њима се не говори и не пише, они се не обраћају медицинским установама. Али таквих људи има веома много. Њих нико не броји – они улазе у некакав невербализовани фонд трауматских поремећаја. Дакле, има људи који су после експлозија у метроу, на пример, на станици «Автозаводска» за цео живот престали да користе овај облик јавног превоза. Имао сам пет таквих случајева у својој пракси и то је озбиљан број оних који су се обратили само мени.