Претражи Живе Речи Утехе

Милешева је први пут у својој новијој историји, Васкрс дочекала без уобичајеног сабрања народа. Васкршњу литургију служио је епископ милешевски Атанасије уз саслужење свештенства и монаштва, а на најрадоснији православни празник, ова, осам векова стара, света лавра Немањића, светли истим сјајем и сведочи да се искушења побеђују вером и добротом. Иако више пута рушена, паљена и обнављана, Милешева је у духовном животу и култури српског народа, увек заузимала посебно место. Подигао ју је, као принц, краљ Владислав, син Стефана Првовенчаног и унук Немањин, по замисли свог стрица, Светог Саве, и како је ова света лавра Немањића са народом издржала све невоље и несреће, тако и сада дочекује ововремена искушења. „Почевши од нашега духовног оца, Светога Саве, па надаље, увек се побеђивало на овом светом месту, и ми се молимо Богу да наставимо у тој победи… живети овде… а на нама је да се бавимо, сада, нашим васкрсењем. Христос Воскресе! Ваистину Воскресе“, речи су епископа милешевског Атанасија. По свему што се овде дешавало протеклих осам стотина година, а пре свега јер су у њој мошти Светог Саве почивале дуже од три века, с правом се може рећи да је Милешева на пиједесталу међу српским средњовековним манастирима. „Те мошти, којима је за живота, гробно место одредио Свети Сава, су биле центар пажње – од оног дана, када га је краљ Владислав пренео и сахранио у припрати, па све до оног тренутка када су га Турци, крајем 16. века однели, и спалили на Врачару“, каже Славољуб Пушица, историчар. Овај духовни и просветитељски центар, раскошне архитектуре , у 16. веку је био и најбогатији манастир Српске православне цркве. Имао је и своју штампарију, а када су монаси у Великој сеоби напуштали манастир на 150 коња једва је стало само оно највредније из богате ризнице. Британски археолог, сер Артур Еванс, коме се приписује и откриће праисторијских култура Крита и Микене, је 1883. године у „Манчестер Гардијану“ објавио чланак о милешевским фрескама, наводећи у опису тог монументалног зидног сликарства, да ренесанса у Европи, није почела у Италији, са Ђотом – већ у једном српском манастиру – у Милешеви. У години прославе јубилеја, као и много пута раније у историји овог манастира и српског народа, искушења су опет велика, али, Милешева даје оно највредније што има под крилом Белог анђела – чисту веру, љубав и наду. Припремили Јелена Божовић и Милован Обућина Извор: Епархија милешевска