Претражи Живе Речи Утехе

Светом архијерејском Литургијом и благосиљањем славског колача на Цетињу данас, 31. октобра, торжествено је прослављен празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског Чудотворца, који је слава Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињског. Звучни запис беседе Светом службом Божијом началствовао је Његово високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и Преосвећене господе епископа: полошко-кумановског Јоакима, рашко-призренског Теодосија, пакрачко-славонског Јована, буеносајреског и јужно-централноамеричког Кирила, марчанског Саве, викара Патријарха српског Порфирија, свештенства и свештеномонаштва из више епархија наше Цркве и молитвено учешће вјерног народа. У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом, честитајући празник и славу, казао је да се и данас, када славимо успомену на Светога Петра Цетињскога, потврђују ријечи Диван је Бог у светима својим, Бог Израиљев, јер се Господ управо и може препознати само преко светих Божијих угодника, како у Старом тако и у Новом завјету. “Јер је Бог увијек испитивао и срце и ум, и све оно што је човјек, да би га онда послао да буде слуга народа, као што је испитивао и Мојсија који се отимао и није хтио да прихвати службу. И сви свети пророци су нерадо прихватали да буду вође народне, тражили су увијек оправдање и изговор да не буду баш они ти који ће ићи испред свог народа. Господ који испитује, истражује срца људска, Он је препознао Светога оца нашега Петра још док је био дијете, док је био мали, и довео га је управо овдје у ову светињу да се припрема, као некада Богородица у јерусалимском храму, да послужи Тајни спасења”, бесједио је Митрополит Хризостом, закључивши да је Свети Петар Цетињски Чудотворац дошао да се у овој светињи припреми да буде архипастир, светитељ, просветитељ. Даље је објаснио да се Свети Петар припремао да буде онај који ће ићи испред свог народа у тешка времена борби против Турака, али и других који су атаковали да окупирају Црну Гору, која је у то вријеме била мала, да је отму и покоре те да је управо он служио да сачува остатак остатака српства: “Ми знамо када су Османлије окупирале сав балкански простор, највећи отпор му је пружио Ђорђе Кастриотић у данашњој Албанији, а потом српски народ Црне Горе, који се борио и сачувао дио слободне српске земље тада, да је Османлије не окупирају. И то је био тај благословени остатак остатака наше слободе коју је Свети Петар морао да сачува”, казао је Митрополит дабробосански и објаснио да је требало да буде сачувана та светиња и тај квасац слободе који ће усквасати и довести до ослобођења. По његовим ријечима томе је требао да послужи не само Свети Петар већ сви прије и послије њега, да буду преводитељи свога народа, не само физички, не само материјално, већ прије свега да брину о спасењу нашег народа. “И данас у црквеним пјесмама посвећеним Светом Петру чујемо прије свега, да он се бори за спасење свога народа у Христу Господу, да његов народ спозна Господа Христа и то је онда остварење Царства небеског. Нема другог царства осим Христа Господа, Он је то Царство небеско које требамо да нађемо, да освојимо и будемо једно са Њиме и Он са нама, и ми у Њему и Он у нама. То је оно за шта се Свети Петар борио, да своју паству, свој народ охристови, да буде Христово царство Божије”, рекао је владика Хризостом. Објаснивши да се Свети Петар борио и за физичку слободу свог народа, али прије свега за духовну слободу, слободу мисли и срца, слободу бића свог народа, те да је све муке и патње свога народа носио, Високопреосвећени је нагласио да је духовна борба коју је светитељ носио много тежа од физичке коју је водио против непријатеља: “Требало је да смири, уједини, сједини у Христу Господу узнемирена и несложна племена, људе ових простора. Господ му је дао снаге и мудрости да то колико-толико постигне. Зато данас када стојимо пред његовим моштимам будимо срећни и задовољни да нам је Господ дао таквог архијереја преко којега можемо да препознамо Господа који се брине о спасењу свога народа увијек и у свако вријеме.” Поучио је сабране да Господ када је најтеже пошаље слугу свога кога је изабрао да послужи народу, Цркви, и да се то десило и Св. Петру и свима послије њега до данашњега Митрополита Јоаникија, коме је пожелио да као и Свети Петар Цетињски води свој народ и Цркву ка јединству са Христом Господом. Поручио је да ако смо са Христом Господом једно, онда смо и међусобно једно, ако смо далеко од Бога онда смо далеко једни од других, јер Бог је тај који нас сједињује и уједињује са собом и у себи. “Драги владико, нека буде срећно и благословено, нека Господ молитвама Светога Петра Цетињског Чудотворца благослови тебе, твоје сараднике, који ће заједно са тобом бити на истом дјелу Цркве Божије овдје у Црној Гори. Посебно желим да честитам нашим професорима и ученицима Цетињске богословије њихов дан, славу Светог Петра”, казао је Митропилит, истичући да мало ко у историји наше Цркве има ту привилегију као ученици Богословије Светог Петра Цетињског, да стоје сваки дан пред светитељем Божијим, цјеливају његове мошти и ту се уче страху Божијем. “Нека Господ благослови све професоре и ученике и утврди их да се увијек угледају на Светог Петра и онда када је најтеже нека знају да је он побиједио сва искушења и да се показао побједником свих невоља зато што је био слуга Божији. И ми учећи се од њега требамо да ојачамо своју вјеру, труд, рад, молитву и подвиг. Нека буде срећна крсна слава, како ове свете обитељ,и тако цијеле Митрополије и Црне Горе, али и наше Богословије. Да буде срећно и благословено, да се радујемо и веселимо данас сви, јер је заиста велики дан и за ову светињу и за нашу Богословију и нашу Цркву”, закључио је Његово високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом. На крају Свете службе Божије освештани су славски приноси и пререзан славски колач. Честитајући славу братству Цетињског манастира и ђацима и професорима Богословије Светог Петра Цетињског, Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је казао да овај свети дан много значи и за ову свету обитељ и за наше богословско училиште, за овај град и за цијелу Црну Гору, али и за цијело православље. “Данас прослављамо спомен Светога оца нашега Петра Цетињског Чудотворца. Сабрали смо се око његовога ћивота, око његових светих моштију, да се заједно помолимо Богу, да душе своје испунимо духовног миомира од његових светих моштију, да излијечимо своје душевне и тјелесне немоћи”, казао је владика. Подсјетио је да је он био поштован и у вријеме свога земаљског живота док је ходио по Црној Гори као свети човјек, као апостол Христов, те да је својим упокојењем на дан Светог апостола Луке посвједочио да је вршио апостолску службу. Иако је био поштован од народа као свети човјек није му било са народом лако, па је морао често да заклиње, а понекад и проклиње како би обуздао самовољу народну. “Што су му се више противили, показивало се да је он заиста од Бога послат, јер они који су му се противили лоше су пролазили. Били су изобличени и посрамљени врло брзо од Господа Бога, који суди и живима и мртвима. Имао је живу ријеч Божију у себи и његова ријеч за оне који су га слушали била је закон и просветљавала њихове путеве, упућивала их на спасење. Он је свој народ, као Христов и Божији човјек, приводио Господу Исусу Христу, сједињавао са Христом причешћујићи народ Светим тајнама Христовим, учећи их богонадахнуто мудрости Божијој и свему ономе што је потребно души људској да се научи.” Говорећи о томе да је Свети Петар у вријеме свога земаљскога живота био ослонац цијелом народу, али и цијелом свештенству, посебно своме наследнику Светом Петру Другоме Ловћенском Тајновидцу, казао је да када читамо Његоша видимо да је то мудрост коју је наслиједио од Светога Петра те да не можемо замислити величину владике Рада без Светога Петра Цетињскога. По његовом мишљењу примјер Светога Петра је био ослонац свима онима који су размишљали и живјели по вјери. Говорећи о Богословији Светога Петра исказао је сагласност са ријечима Високопреосвећеног Митрополита Хризостома, да ђаци и професори Богословије имају ту повластицу да се моле пред ћивотом Светога Петра и клањају десници Светога Јована Крститеља и честици Часнога крста свакодневно те да се по томе ова Богословија помало одликује и разликује од других: “Показало се да су ученици ове Богословије, који су се прихватали свештеничкога чина, добри, вјерни и ревноси свештеници, и то је сигурно благослов Светога Петра Цетињскога. Хвала Богу из наше Богословије данас имамо велики број свештеника на свим меридијанима и свим просторима Српске православне цркве. Имамо епископа, а ево најмлађи епископ који је завршио ову Богословију, а касније се школовао на високим богословским школама, је отац и владика Сава марчански који је недавно постао архијереј. Имамо ту радост да дочекујемо архијереје који су потекли из ове Свете обитељи, као и архијереје који су свршили Цетињску богословију. Све је то благослов Светога Петра Цетињскога. Нека тај благослов буде на свима вама и онима који приступају са вјером и надом и љубављу његовом светоме ћивоту”, казао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и заблагодарио свим архијерјима који дошли овим поводом, али и поводом годишњег помена нашег блаженопочившега Митрополита Амфилохија. Прослава Светог Петра Цетињског, славе Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињског, почела је синоћ, у навечерје празника, празничним бденијем у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Цетињском манастиру, а биће настављена вечерас у Подгорици, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења, у 19 часова, Духовном академијом у организацији Богословије Св. Петра Цетињског. Извор: Митрополија црногорско-приморска

16. Новембар 2017 - 10:53 Свечаном академијом у препуној дворани Хрватског глазбеног завода у Загребу Српско привредно друштво Привредник у суботу је обиљежило 120. годишњицу од оснивања. Јубилеју, који је одржан под називом „Српско привредно друштво Привредник - 120 година ослонац младима“, присуствовао је велики број представника државних и друштвених институција, представника Српске Православне Цркве, али и донатора, стипендиста и симпатизера. Говорници, који су у име институција Срба у Хрватској, Града Загреба, Савјета за националне мањине Републике Хрватске и Републике Србије поздравили скуп, дотакли су се повијести ове хуманитарне организације основане заслугом Владимира Матијевића и других виђенијих Срба крајем 19. вијека, која је, дјелујући прво у Аустро-Угарској, а онда и у Југославији, омогућила школовање више од 40 хиљада дјеце и младих. Привредник, једна од најстаријих добротворних организација у Хрватској, уз младе је од краја 19. стољећа и увијек је био њихов ослонац унаточ забранама и протјеривањима, вођен основним начелима: рад, штедња и честитост, то је остао и данас, речено је на свечаној академији. Ове године Привредник ће стипендирати укупно 33 стипендиста, који су на свечаности и представљени присутнима. Из Фонда „Владимир Матијевић“ за стипендирање надарених ученика и студената слабијих материјалних могућности додијељено је 16 студентских и 15 ученичких стипендија. Ради се о одличним ученицима и студентима веома слабог имовинског стања. Мјесечна стипендија из овог фонда за студенте износи 800, а за ученике 400 куна. Стипендисти потичу углавном из руралних и привредно неразвијених подручја Републике Хрватске. Из Фонда „Ивана Вујновић“ за стипендирање одличних студената ове године додијељене су двије стипендије у мјесечном износу од хиљаду куна. Посебне захвале организатори су упутили донаторима, без којих ове завидне резултате не би успијели постићи - српским институцијама, Српској Православној Цркви, неким јединицама локалне самоуправе, појединцима који у складу са својим могућностима уплаћују средства у Привредникове фондове, активистима, а посебно бившим стипендистима који су сада постали донатори. У обраћању присутнима, предсједник Привредника Никола Лунић истакнуо је да су млади образовани људи гаранција не само опстанка и развитка српске заједнице у Хрватској, него и напретка цјелокупног хрватског друштва. Он је посебно нагласио да су потенцијал заједнице управо млади људи, као и привредни потенцијал крајева из којих они долазе, несвакидашње природне љепоте тих крајева, незагађене земље, обиља воде, погодни за сточарство, воћарство и туризам. -У стварности на тим подручјима донекле једино функционирају социјални програми и центри социјалне скрби. Мјесечна примања по члану обитељи на овим подручјима су испод 500 куна, често и испод 200. Школа нашим стипендистима од мјеста становања удаљена је по неколико километара, често и више десетака километара, па они неријетко сву своју стипендију троше на плаћање пријевоза од куће до школе. Често ти млади немају ни благодати водовода, без интернет мреже су, негдје чак и без струје, изолирани и одсјечени од свијета, али с великом бистрином, талентом и потенцијалном креативношћу, рекао је Лунић. -Ми се данас можемо похвалити да су многи наши бивши стипендисти професори, инжењери, лијечници, правници, економисти, укључени у друштвене токове. Ми желимо њихову потпуну интеграцију у друштво, али исто тако и да поштују и цијене свој национални идентитет и даље га развијају и оплемењују, да знају да је тај идентитет и богатство хрватског друштва, и да су Срби у Хрватској с обзиром на своју бројност много допринијели хрватском друштву на културном и привредном пољу, да су у њему оставили неизбрисив траг, закључио је предсједник Привредника Никола Лунић. Указујући на тијесну испреплетеност живота Привредника и Цркве, Митрополит загребачко-љубљански Порфирије истакао је да је Црква кроз деценије, односно вијекове постојања Привредника, увијек учествовала у његовом животу, не само моралном и духовном подршком, већ и материјалном помоћу. Блиску сурадњу с Привредником нагласио је и саборски заступник Милорад Пуповац испред Српског народног вијећа, и то не само подршком програмима стипендирања већ и подршком повратку големе Привредникове имовине. Он је, говорећи о томе да тек једна трећина пријављених кандидата за стипендије успије те стипендије и добити, истакао да ће учинити све да се обезбеди финанцијска помоћ да се број стипендиста до краја године барем удвостручи. Свечаност је отворио чувени глумац Богдан Диклић читањем одломка из писма којег је оснивач Привредника Владимир Матијевић из избјеглиштва 1915. године упутио младима и члановима Привредника, као и подсјећањем на познате Матијевићеве ријечи које је својим сљедбеницима оставио у аманет: Зато и велим и молим, да свако чини само толико колико ко може, али толико мора свако, па ћемо онда убрзо подићи и препородити наш народ. У културно-умјетничком програму наступио је и загребачки глумац Миливој Беадер који је казивао стихове Тина Ујевића и Арсена Дедића, истарска кантауторица Елис Ловрић која је присутне разгалила својим јединственим складбама на лабињонској чакавици, а програм је употпунио и пјесник и глумац Енес Кишевић казивањем својих стихова посвећених великану Николи Тесли. Посебно одушевљење окупљених изазвао је наступ познате пјевачице етно музике Биљане Крстић и оркестра „Бистрик“, који су овом приликом по први пут наступили у главном граду Хрватске. Иако спадају међу најуспјешније музичке извођаче етно музике у Србији, имају за собом вишедеценијски музички стаж, наступе на најпрестижнијим музичким сценама свијета и бројне награде, ово је Загрепчанима и гостима Привредникове академије била прва прилика да уживају у њиховим јединственим интерпретацијама традиционалних складби Србије и Балкана. Свечаној академији присуствовало је више од 500 гостију, поред Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, предсједника Самосталне демократске српске странке и саборског заступника Милорада Пуповца, ту су били и саборски заступник из реда српске заједнице Борис Милошевић, амбасадорица Србије у Загребу Мира Николић, изасланик предсједника Републике Србије Миодраг Линта, предсједник Савјета за националне мањине Хрватске Александар Толнауер, предсједник Матице исељеника Србије и Срба у региону Миодраг Јакшић, изасланица градоначелника Града Загреба Богданка Срдић Вулпе и други. фото: Јовица Дробњак Извор: www.p-portal.net, Митрополија загребачко-љубљанска