Претражи Живе Речи Утехе

На мети сорошевих ЛГБТ теолога и православна црква у Белорусији: Метод исти као у Србији-оцрнити вернике, причешће и литургију! 10. маја 2020. Сорошеви теолози користе исти метод којим су блатили Српску православну цркву, током епидемије коронавируса, за насртај и блаћење Руске православне цркве у Белорусији. Нама је одвећ познат начин деловања ових плаћеника, њихова “толеранција”, “објективност”, “побожност”, и остале сорошевске врлине, па се не трудимо да на учтив начин објаснимо дотичној “господи” где им је место. Руско и белоруско искуство, за разлику од српског, с овим неоколонијалним комесарима је танко, стога немојте док будете читали ово отворено писмо православца из Белорусије да му замерите што не користи “српску терминологију”, и што покушава да води дијалог са сорошевцима. Ми из личног искуства знамо да је то немогуће, а руски и белоруски народ ће то морати да научи изгледа на тежи начин. О чему се заправо ради? Против манастира свете Јелисавете у Минску покренута је прљава пропаганда од стране једна феминисткиње теолога која се залаже за ЛГБТ права. Њено име је Наталија Васиљевич. Као и код нас у медијима који су под утицајем или контролом Сороша агенда је иста: “Извор заразе је црква – литургија и причешће морају стати!” Писмо овог парохијанина у одбрану манастира можете прочитати у оригиналу и преведено на српски језик: _____________________________________________________________ У ОДБРАНУ СЕСТРИНСТВА МАНАСТИРА СВЕТЕ ЈЕЛИСАВЕТЕ У БЕЛОРУСИЈИ И ЊИХОВОГ ДУХОВНОГ ОЦА ПРОТОЈЕРЕЈА АНДРЕЈА ЛЕМЕШОНОКА О онима који нам суде – неке чињенице о нашим критичарима Недавно сам био сведок тока публикација које су резултирале свеобухватном кампањом против манастира Свете Јелисавете, где сам парохијан скоро десет година. Велики део ове кампање заснован је на фејсбук страници особе по имену Наталија Васиљевич. Сама себе описује као православну хришћанку са дипломом теологије и бившу запослену у Белоруској Православној Цркви. Недавно је скренула пажњу јавности према манастиру Свете Јелисавете, којем је током више месеци посветила скоро половину својих објава на фејсбуку. Питао сам се чиме смо заслужили толико пажње и бриге ове особе? Може ли бити да је она једна од парохијанки коју можда нисам препознао? Неко ко мрзи манастир или неко је праведан са жељом да се „заложи“ за сестре за које мисли да су на неки начин „потлачене“ или да „заштити“ парохијане који би могли бити „преварени“? Очигледно да ништа од тога није случај. У ствари, Наталија живи у Бону у Немачкој. Она ради за организацију са екуменском агендом, коју подржавају донатори из ЕУ и Института за Отворено Друштво(Сорошева фондација) и води невладину организацију у Белорусији која се бави црквеним темама (да ли је та организација самоодржива или се ослања на спољно финансирање остаје да се нагађа). Ово је неко ко ради оно што се ради као редован посао, за плату. Ево још неколико интересантних детаља, који се тичу дотичне особе. Којим су то питањима она (и/или њени спонзори) највише заокупљени? Легализација истополних бракова, интеграција ЛГБТ заједнице у Цркву, одвајање Белоруске Православне Цркве од Руске Православне Цркве и рукополагање жена су на врху листе. Тврдња је заснована на јавно доступним материјалима. Не треба пуно маште да бисте погодили какви би могли бити политички и лични погледи ове особе. Доделе стипендија увелико зависе од личних и политичких ставова подносиоца, који даваоци стипендија преферирају. У овом случају неки обични хришћанин са жељом да гради мостове између Цркве и било које државе, био би далеко мање конкурентан. Последица тога је портретисање оца Андреја Лемшонока и манастира Свете Јелисавете као проблематичних и иритантних од стране госпођице Васиљевич, због њиховог доследног залагања за духовно јединство белоруског, украјинског и руског народа и њиховог деловања против промоције ЛГБТ начина живота међу младима и њихова подршка одлуци председника Лукашенка да не затвори храмове за Васкрс. Али врло добро знајући да њени погледи на било коју од горе наведених тема неће наћи широку подршку међу Белорусима, она настоји да постигне своје циљеве представљајући манастир и оца Андреја као радикалне и ирационалне, тенденциозно игноришући и смањујући вредност и значај свих добрих дела које отац Андреј и сестринство манастира чине све ове године. Ово објашњава апокалиптичне појмове којима обилују њени текстови, попут „неподношљиве ситуације“ или „масовне хоспитализације“, а оштри коментари на рачун оца Андреја и председника Лукашенка граниче се са увредама. Нажалост, увреде и отворено непоштовање заузимају место пристојности и интелектуалне искрености које би требало очекивати у сваком случају. Али то за Наталију можда није ништа необично – само посао и ништа лично. Наталија има право на слободно изражавање својих ставова (под условом заштите закона о клевети, коју спроводи суд). Нико је не спречава да то учини, нити има намеру да постави било какве препреке њеном слободном изражавању. Међутим као заговорнику објективности и слободног изражавања, тешко ми пада страх и противљење госпође Васиљевич да ми дозволи да оставим коментар на њене фејсбук објаве. То је најмање што би се очекивао од ње, према професионалним кодексима новинарског понашања (ако већ верује да се понаша као новинар). Давање могућности за изражавање различитог мишљења такође је норма за сваку пристојну јавност, цркву или политичког активисту. Да би се барем створио привид објективности, Наталија мора дозволити барем једном парохијану који је учествовао у барем једној божијој служби да говори на ову тему. Без тога, слобода и једнакост нису ништа друго до празне речи и мало се разликују од цензуре совјетског стила са којом смо толико добро упознати. Ако ово читате, Наталија, надам се да ћете допустити мени или другом члану манастира да одговоримо на Ваше постове додајући ме за пријатеља на Вашој фејсбук страници. Обећавам да ћу бити уљудан и чињеничан. Ја не тражим ништа друго. Добро је позната тактика уклањања добре установе (као што је установа Цркве) постати њен самозвани вођа или барем утицати на што више умова. Драга моја браћо и сестре, молим вас да не будете толико наивни да сматрате да су чланци или постови на фејсбуку случајни, посебно с обзиром на њихов велики број. Треба да се питамо зашто су се појавили и ко их је платио. Мир, добро здравље и бистар ум желим свима вама! Николай Стороженко Извор: На мети сорошевих ЛГБТ теолога и православна црква у Белорусији: Метод исти као у Србији-оцрнити вернике, причешће и литургију! | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес VIDOVDAN.ORG Сорошеви теолози користе исти метод којим су блатили Српску православну цркву, током епидемије коронавируса, за насртај и блаћење Руске православне цркве у Белорусији. Нама је одвећ...