Претражи Живе Речи Утехе

Када је реч о теми огорчености и опроштаја, тешко је одлучити се одакле почети, јер је ова тема невероватно обимна и сложена. Како знате да сте опростили особи и пустили ситуацију? Како опростити вољеној особи ако је више нема? Шта учинити ако сте опростили особи, али више не желите да комуницирате са њом? Како опростити људима који лоше говоре о вама? Пре свега, хајде да схватимо шта су опроштај и огорченост. Опроштај значи да сте спремни да се издигнете изнад проблема и сагледате ситуацију другачијим очима. Огорченост је оштар бол који вам други или ви сами себи наносите. Предлажем да размотримо 3 кључне врсте огорчености: према родитељима, према деци и према себи. Огорченост према родитељима Као и свака особа, наши родитељи имају одређено животно искуство. Често су трауматизовани и увређени од стране некога у прошлости, најчешће од стране својих родитеља. Међутим, они можда не осећају тај бол и огорченост или затварају очи пред њима. Такви родитељи често (мада не увек) поступају слично са својом децом: вређају их, наносе им бол, преносе своју агресију на њих, за шта деца нису крива. Како опростити мами и тати - Посматрајте ситуацију споља Пре свега, сагледајте проблем из позиције одрасле и разумне особе, покушајте да своје родитеље не видите као родитеље, већ као обичне људе. На пример, одрасла жена је и даље увређена јер ју је мајка пре тридесет година одвела да живи са баком преко лета, када се у породици родило друго дете. Жена је ову огорченост напуштене особе носила са собом годинама. Ако се на ову ситуацију гледа из перспективе спољашњег посматрача, онда је генерално мајчина одлука била оправдана и диктирана љубављу према старијем детету: лети ће му бити боље са баком, а тешко је чак и замислити због чега би се неко могао увредити. Ако ситуацију погледамо очима напуштене девојчице из позиције „дете - родитељ“, онда видимо огорченост. Овај пример јасно показује да наше унутрашње дете, које не разуме одраслу, уравнотежену одлуку родитеља, често не може да опрости. Увређено је и повређено. Можете осетити тугу и жалост због ситуација које су се догодиле вама и вашим родитељима, потребно је да сажаљевате себе, проживите та осећања а затим пустите. Особа која вас је увредила, и сама пати, јер само особа која пати може да увреди - размислите о томе. - Окрените се свом унутрашњем детету Уђите у дететово искуство. Уверите се да је ситуација заиста тужна, жалосна, болна. Постоји добра изрека: „Будите као деца.“ Покушајте да осећате искрено, истински, без страха да осећања назовете њиховим именом. Запамтите да људи често вређају не због зле намере, већ зато што не знају како да поступе у датој ситуацији. Сви смо несавршени, а неко ће нам и опростити. Огорченост према деци Запамтите да деца нису ваш пројекат, они су један цео посебан свет и утицај који ми, родитељи, имамо је веома ограничен. Децу не одгајамо речима, већ својим поступцима. Чак ни добар пример не доноси увек жељене резултате. Већина тешких ситуација настаје када је у питању адолесценција (а заглављена адолесценција може се десити чак и одраслој особи). Суочавамо се са апотеозом егоцентризма. Ово је неизбежна фаза. - Изаберите позицију одраслог родитеља Родитељи треба да остану родитељи, покушајте да не упаднете у улогу огорченог детета: то није фер, то није исправно. То је својеврсни изазов нама, одраслима. Не играјте игру „ко је више крив“ са својим дететом. Држите се по страни, дајте времена себи и њему. Морамо да чекамо и верујемо да ће деца одрасти, схватити и сама кренути путем родитељства када буду имала своју децу. Све што можемо да урадимо јесте да променимо себе. Огорченост према себи Врло често не можемо себи да опростимо трауме и увреде које смо нанели другим људима. Шта се дешава ако себе бескрајно мучимо? Тело почиње да боли. Душу мучи самоагресија и самобичевање. Ово се може помешати са покајањем, али постоји огромна разлика између њих: када је у питању покајање, осећате се инспирисано, желите промене, желите развој. Ако се суочите са самоагресијом, онда желите да увредите себе, да понизите себе. Стално жаљење због онога што не можете поправити неће донети исцељење. Све што се догодило је искуство и оно нам омогућава да не осуђујемо друге људе. Покушајте да научите из овог искуства и да га не понављате. Аутор: Наталија Игонина приредила: Ј. Г. (Поуке.орг) извор