Претражи Живе Речи Утехе

Градски завод за јавно здравље пријавио је епидемију малих богиња у Београду, али то не значи да је проглашена епидемија што би подразумевало одређене мере попут забране посете болницама, јавног окупљања... Заводи су у обавези да пријављују сваки случај заразе, а како су морбиле болест која је предвиђена за елиминацију и један случај заразе сматра се епидемијом. У Београду није проглашена епидемија, што, иначе, може да учини само Министарство здравља и то на предлог Института за јавно здравље Батут. Епидемија неке заразне болести проглашава се када постоји масовно обољевање људи са тешким обликом болести, а у појединим случајевима чак и смртним исходом, и када оболевање има утицаја на економске и друштвене токове. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” саопштио је да је пет особа у Београду оболело од малих богиња и да су све те особе биле у контакту са оболелима из српских енклава на Косову и Метохији. Оболели нису били вакцинисани, односно „непознатог су вакциналног статуса”. Међу оболилима има и деце и она су збринута у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић”, док су одрасли смештени у Клиници за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, наведено је на сајту Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Код једне од оболелих особа дијагностикована је упала плућа, што је једна од тежих компликација малих богиња. Од почетка октобра на територији Србије регистровано је 65 случајева малих богиња и то у српским енклавама на КиМ, Бујановцу, Краљеву, Београду. Од четворо пацијената, који су због компликација изазваних малим богињама збринути у Инфективној клиници Клиничког центра Србије, двоје се опоравља, док је двоје у озбиљном, али стабилном стању. „У овом тренутку на Клиници за инфективне и тропске болести лечи се четворо оболелих од малих богиња, од тога су два пацијента већ у фази почетног опоравка, а два последње примљена пацијента су у озбиљном, али стабилном стању”, рекао је Танјугу директор Клинике Горан Стевановић. Сви пацијенти имају запаљење плућа, што је најчешћа компликација изазвана вирусом малих богиња. „Осим упале плућа мале богиње могу да изазову бројне друге компликације, а једна од најтежих је упала мозга енцефалитис, који оставља трајне последице”, појашњава Стевановић. У ризику да се заразе малим богињама су и деца и одрасли, односно сви који нису вакцинисани и немају заштитни имунитет. „Деца су специфична популација, јер имају слабији имуни систем. Међутим, вирус малих богиња не прави разлику да ли се ради о одраслој особи, детету, некоме ко је активан спортиста или хронични болесник. Ко није вакцинисан, ко нема имунитет обавезно ће оболети”, појаснио је он. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у Србији је од почетка октобра до данас од малих богиња оболело 65 особа, а епидемија је пријављена у српским енклавама на КиМ, Бујановцу, Краљеву, Београду. Епидемиолог Института Батут Горанка Лончаревић каже да број оболелих није нешто неуобичајено и да су то очекивали због смањеног броја вакцинисане деце ММР вакцином и нарушеног колективног имунитета. Појашњава да су мале богиње болест која је предвиђена за искорењавање, те и када се јави један оболели то је епидемија. Нема места паници због тога што је у Београду пријављена епидемија, наглашава она и додаје да су то редовни задаци надлежних здравствених институција у систему. Заводи су у обавези да пријаве сваку епидемију, али то не значи да је проглашена епидемија малих богиња. Лончаревић каже да епидемију проглашава Министарство здравља на предлог Института Батут. Проглашење епидемије подразумева увођење ванредног епидемиолошког назора и ванредне вакцинације становништва, где се проширује горња старосна граница за имунизацију која је у овом тренутку до навршених 14 година живота. „Мере могу да подразумевају и редукцију путовања, редукцију јавних окупљања и друге активности које закон налаже”, појаснила је Лончаревић. Она је позвала родитеље да вакцинишу децу, јер је имунизација најефикаснија мера у заштити од малих богиња. „Важно је да родитељи вакцинишу децу и да се тако заштити најосетљивији узраст на адекватан начин. Међу том најмлађом популацијом имамо и децу која не могу бити вакцинисана трајно и то начин на који ћемо и њих заштитити, јер вакцина спречава појаву епидемије у предшколским и школским установама”, појаснила је Лончаревић. Она додаје да број оболелих претходних година био три до шест заражених пацијената на 100.000 становника или ако се говори у апсолутним бројкама то је од 300 до 450 оболелих. Тако је, рецимо, 2015. години на територији Србије регистровано 393 оболелих од малих богиња, а пријављено је било 13 епидемија, од чега су две биле на територији Београда са 72 оболелих. Током 2016. године била је нешто повољнија ситуација, те је било 11 пријављених случајева малих богиња и то један пацијент на територији Београда и 10 из епидемије у Општој болници у Крушевцу. Највећа епидемија малих богиња у Србији била је 1997. године када је оболело око 4.000 људи и умрло седам особа. Десет година касније Србија јавила се још једна епидемија која се у Војводини пресликала из маргинализованих група у општу популацију и када је заражено око 380 људи.