Претражи Живе Речи Утехе

Београдски хуманитарни концерт за обнову Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу биће одржан у четвртак, 22. фебруара 2024, у сали Руског дома у Београду (Ул. краљице Наталије 33) од 19 часова. Наступиће двадесет истакнутих извођача (опширније испод). Добро дошли! Сабрање организују Удружење "Православна нит", испред којег за Слово љубве говори председник гђа Винка Радовић, и Руски дом у Београду, чији је саветник директора, г. Павел Бушујев, такође наш гост: Извод из разговора са Винком и Павелом: На концерту наступају: отац Лука Цицмил, Александар Таушан, хор манастира Богородице Тројеручице, Асим Сарван, Небојша Мастиловић, Ана Ивановић, Алекса Недељковић, Милица Досковић, Јована Новаковић, Катарина Богдановић, Зоран Готовчевић, група Антерија, Никола Мићовић, Трио вечност, Ангелина Ђорић, Матија и Матеја Мирковић, хор Храма Св. Георгија, Музички састав Православна нит, хор Сретење при цркви Вазнесења Господњег, КУД Крсманац. Цео разговор у којем је било речи о личним доживљајима везаним за српско-руске односе, живот у Русији и Србији, као и чудима која мењају живот, можете да чујете на ОВОМ линку. Јутарњи програм Радија Слово љубве - радним данима, од 7 до 10 часова. Инстаграм страница Радија Слово љубве Извор: Радио Слово љубве

Промоција књиге Жарка Видовића Логос - литургијска свест православља у издању Благодарја и организацији Друштва црногорско-руског пријатељства Св. Георгије из Никшића. Учествују: Отац Гојко Перовић, Александар Живковић, Марко Станојевић, Ивица Кузмановић, Велимир Луле Касалица, Марија Јелић.

У организацији Туристичке организације ,,Никшић“ и невладине организације ,,Пандурица“ у Никшићу ће се од 15. до 17 јула одржати ,,Дани породице Романов“. Манифестација почиње у петак, 15. јула у 20 часова испред Саборног храма Светог Василија Острошког, чији је ктитор управо руски цар, а вече ће бити посвећено значају породице Романов за град Никшић. На ту тему ће говорити проф. др Весна Вукићевић са Одсјека за руски језик и књижевност Филолошког факултета, која је уједно и управник “Руског центра” у Никшићу, архитекта Косто Вукјаловић, историчар Илија Бајовић и Велимир Луле Касалица, управник Друштва црногорско-руског пријатељства ,,Свети Георгије“ из Никшића. У суботу, 16. јула у 21 час, група ,,Џанум“ ће одржати концерт код Царевог моста, што такође представља значајну симболику, јер је градњу моста помогао управо руски цар Александар трећи. ,,Дани породице Романов“ биће затворени 17. јула, на дан погубљења царске породице, промоцијом зборника ,,Косовско огледало“. На промоцији ће говорити проф. др Драго Перовић, протојереј Мирко Вукотић, књижевник Јанко Јелић и Никола Цицмил, као један од приређивача зборника. Промоција ће се одржати испред Градске куће у Никшићу, са почетком од 20 часова. Модератор манифестације је Марија Јелић. https://mitropolija.com/2022/07/14/dani-porodice-romanov-od-15-do-17-jula-u-niksicu/

http://www.spc.rs/files/u5/dsc_2744-1080x675.jpgУ знаку дубоке вере у Христа Васкрслог и љубави и поштовања према небеском заштитнику и покровитељу града под Требјесом 12. маја 2022. године, на дан Светог Василија Острошког, улицама Никшића је прошла Световасилијевска литија, која се традиционално одржава од 1996. године у спомен на дан када су Светитељеве мошти походиле тај град (фотогалерија). Свенародну литију, која је кренула испред Саборног храма Светог Василија Острошког, предводио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, у пратњи надлежног архијереја Преосвећеног Епископа будмиљанско-никшићког г. Методија, У литији, која се кретала градским улицама, учествовали су и високопреосвећена господа митрополити крфски, паксонски и Диапонтијских острва Нектарије и црногорско-приморски Јоаникије и преосвећена господа епископи милешевски Атанасије, диселдорфски и немачки Григорије, западноамерички Максим, источноамерички Иринеј, крушевачки Давид, тимочки Иларион, буеносајрески и јужноамерички Кирило, ваљевски Исихије, захумско-херцеговачки Димитрије, ремезијански Стефан. Са многобројним свештенством и монаштвом у свештеном ходу у славу Бога живог, а у част Светог оца нашег Василија Острошког Чудотворца, било је десетине хиљада верника, као и председник општине Никшић г. Марко Ковачевић и председник Скупштине општине г. Немања Вуковић, преставници јавног, друштвеног и културног живота. Литија је заустављена на централном градском тргу, одакле су упућени благослови и молитва за здравље и напредак сабраних и њихових сродника, житеља града, али и целога света. Сабранима се прво обратио владика Методије који је заблагодарио патријарху Порфирију и браћи архијерејима на доласку и свима пожелио добродошлицу: -Ваша Светости, нека данас засија радост свеопште љубави у овај лијепи и добри дан, који нам је Господ дао неизмјерном милошћу и мудрошћу својом, да вас срдачно дочекујемо са цјеливом љубави у Христу, чистога срца испуњеног вјером у Сведржитеља васељене и повјерења у братску заједницу Цркве наше на чијем највишем трону сједите. Епархија будимљанско-никшићка осам вјекова буди у народу нашем исконско памћење које смо живјели и на коме смо створили све што смо створили и постали оно што јесмо данас – дјеца Божја, дјеца Светог Саве и Светог Василија и браћа свима. Ваша Светости и браћо архијереји, са љубављу и радошћу вас данас срећемо, торжественим славословљем вас дочекујемо и свима вам желимо снагу и сваку помоћ од Господа у добрим дјелима и почецима. Добродошли у ове свете дворе славе Божје, свете дворе славног рода нашег. Ваша Светости, молим вас да нас, нашу земљу и сав народ наш благословите светим патријарашким благословом и нека Господ и Свети Сава и Свети Василије руководе вашим архипастирским радом и вашим животом у у цјелини. На многаја љета! Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је прво све поздравио најрадоснијим поздравом Христос васкрсе — Ваистину васкрсе, поручивши свим народима, свим људима да се радују јер Господ Живи васкрсе ради нас људи и ради нашег спасења, ради свих људи и сваког човека, независно од тога ком народу припада, независно чак и од тога на који начин се Богу моли: -Христос васкрсе ради свих људи, ради читаве твари, да све претвори у Цркву, да све претвори у простор присуства благодати Божје. И ево, браћо и сестре, заиста васкрсе Господ и донесе све нама људима за чим смо трагали кроз векове. Победио је смрт и учинио да у нашим животима никада више мрак и тама немају последњу реч. Учинио је да никада више у нашим животима нема последњу реч зло, него да последњу реч увек има светост, да последњу реч има добро у нашим животима. Господ је победом својом над смрћу учинио да никада више самоћа, мржња међу нама људима нема последњу реч, него је учинио да заједница, да љубав имају последњу реч и да се све на заједници и љубави у нашим животима заснива. Учинио је, једном речју, да смрт није последње што можемо рећи о себи. Учинио је да нису случајне околности обличиле наше животе и да смо се онда у једном тренутку претворили у ништавило, него да живот има последњу реч у нашим животима, тј. са у Христу истина, правда, слобода, љубав, лепота и живот имају последње што ћемо рећи о себи. -Пуна четири дана налазим се на стопама које је оставио Свети Сава у нашем народу и идем по траговима корена које је дубоко засадио Свети Сава у нашем народу. Он је засадио корен, али многи светитељи Божји који красе календар наше Цркве, а јесу синови из српског православног рода, изникли су из тог светосавског корена. Служио сам Литургију у Милешеви, био у Пљевљима, а онда био у светосавској Херцеговини и служио јуче и данас у манастиру Светог Василија Острошког, служио код његових моштију. Ево данас, у светосавској и световасилијевској насеобини, граду његовом Никшићу, овде имам прилику да доживим круну духовне радости. Сви пастири наше Цркве у себи носе бригу и зебњу какав је наш народ и да ли је на путу Светог Саве, Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, али данас и јуче била је прилика да виде реке људи из свих крајева где живе православни Срби, али не само православни, који се сливају у смирењу с љубављу ка Светом Василију Острошком. Тако и они који нису крштени, који не припадају Православној Цркви, а притичу смирењем, вером, надом и љубављу Светом Василију бивају исцељени. Управо због тога што светитељ Божји мисли умом Христовим, гледа очима Христовим, куца срцем Христовим, тј. живи Христос у њима и они живе Христом и отуда по љубави превазилазе све границе, превазилазе све поларизације, превазилазе сваку врсту неспоразума који постоје међу људима. Свети Василије Острошки јесте Христов човек и зато он заступа пред Христом сваког оног који га са вером и надом и љубављу замоли да се моли Господу за њега, поручио је Његова Светост Патријарх и истакао: -Треба да се увек окупљамо у својим храмовима, да ту приносимо своју тугу и све што нам недостаје, своје неуспехе и своје грехе пред лице Божје, али исто тако да примамо и утеху благодаћу Божјом, да примамо и радост у храму Божјем и да увек прибегавамо, кад год можемо, острошкој светињи, да тамо молимо Светог Василија да буде са нама, да нас просвећује и освећује, да донесе мир међу нас, мир у наше душе, да светост буде и циљ нашег живота и да знамо да мира нема без мира са Богом, да мира нема без покушаја и труда да живимо по јеванђељским заповестима, да мира нема ако не праштамо једни другима, да мира нема ако се не молимо једни за друге, ако не тражимо опроштај једни од других, да једном речју мира нема без мира са Богом. Када се миримо са Богом, држећи се закона Јеванђеља, заповести јеванђељских, увек ћемо се мирити једни са другима и бићемо у миру и са читавом творевном. Господ нека донесе мир међу нас, међу све људе света, а нарочито тамо где људи страдају и у наше време од оружја, да престане употреба оружја и да почне да говори језик љубави, језик срца, језик мира, језик Христов. Живели и да сте сви Богом благословени молитвама Светог Василија Острошког. Христос Васкрсе! Извор: Митрополија црногорско-приморска

Разговор са протопрезвитером-ставроформ мр Слободаном-Бобаном Јокићем о другој годишњици славног Световасилијевског сабора у Никшићу - ,,другог обретења моштију Светог Василија Острошког у Никшићу“. Разговор водила Слободанка Грдинић, новинар Радио-Светигоре. Звучни запис разговора ,,Нашим изласком пред никшићки Саборни храм Светог Василија, тог 21. децембра 2021. године, по онаквом невремену, сви ми сабрани смо принијели жртву Господу коју је од нас тражио Свети Василије чије Свете мошти су тога дана биле међу нама. А како да и не будемо ту ако је међу нас дошао Свети Василије? Никшићки Световасилијевски сабор, Тројичиндански сабор и наше литије су наш и аманет наших потомака. Останимо увијек у свјетлости тог дана, другог обретења моштију Светог Василија у Никшићу, како то рече наш Митрополит Јоаникије, када је свети Василије још једном побиједио противнике Православља“- казао је Протојереј-ставрофор Слободан Бобан Јокић сјећајући се 21. децембра, када је прије двије године Свети Василије Острошки походио народ свој на Световасилијевском сабору за одбрану вјере и Светиња православних. Отац Бобан подсјећа да смо овим величанственим скупом само тражили елементарно право на вјерска права и слободе која важе у Хришћанској Европи. Да нам не дирају светиње, имовину и да можемо да живимо онако како се живи у цијелом цивилизованом свијету. Наше јединство, једномислије љубав и жртву нико није могао да разори иако је било разних пристисака, остајања без посла, привођења… Сви сабрани, који су тог и дана који су услиједили поручили: не дамо светиње, су историја. После овог Сабора кренуле су литије по цијелој Црној Гори. Та молитвеност, мир одлучност, настала тог дана обиљежила је све наше литије, те догађаје љубави и жртве када смо сви били одлучни насмијани и загрљени. На данашњи дан док траје нас, наших потомака и никшићког саборног храма Светог Василија сјећаћемо се и молитвено обиљежавати 21. децембар дан ,,обретења моштију светог Василија у свој храм“- казао је Протојереј-ставрофор Слободан Јокић. У Никшићу је на данашњи дан, 21. децембра 2019. године одржан велики Световасилијевски црквено-народни сабор којем су, по великом невремену, присуствовале хиљаде вјерника сабраних око моштију Светог Василија Острошког. Они су затражили од Владе Црне Горе повлачење дискриминаторног предлога закона о слободи вјероисповијести и правном положају цркава и вјерских заједница. Свету архијерејску литургију у саборном храму Светог Василија Острошког, покрај моштију Острошког Чудотворца, служили су сда већ светопочивши Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и преосвећена господа Епископи: тадашњи будимљанско-никшићки, сада Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, милешевски Атанасије, пакрачко-славонски Јован, захумско-херцеговачки Димитрије, бихаћко-петровачки Сергије, диоклијски Методије, такође сада блаженопочивши тада умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије, са многобројним свештенством и свештеномонаштвом. Извор: Радио Светигора

Поводом јубилеја – 20 година постојања и рада црквеног хора Преподобне мајке Ангелине, под диригентском палицом проф. Ане Бојић, у препуној сали Никшићког позоришта, у недјељу 24. октобра 2021. уприличен је концерт овог хора са гостима. Повезан садржај: Катихета Бранислав Илић: Двадесет година славопоја Господу и сведочења љубави у Христу Прилог Радио-Светигоре Високопреосвећеног Митролита црногорско-приморског Г. Јоаникија, представнике Општине Никшић, свештенство, монаштво и грађане, поздравио је мр Милош Ненезић, у име Секретаријата за културу, спорт, младе и социјално старање Општине Никшић, која је заједно са никшићком Црквеном општином и ЈУ Никшићким позориштем организатор овог догађаја. Сабрање је благословио Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, који је члановима хора и диригенту Ани Бојић честитао значајан јубилеј, нагласивши да је у обнови Епископије будимљанско-никшићке хор Преподобне мајке Ангелине имао веома значајну улогу. „Зна га народ цијеле Епархије, али и читава Црна Гора и много шире, се чуло за овај хор који је имао прилику да пјева у другим земљама и у иностранству. Слава Богу што је то тако, али, најважније је што је овај хор уљепшавао црквена богослужења у храму Светог Василија Острошког, живу цркву тог светог храма за ово протекло вријеме“, навео је Митрополит. Пригодну бесједу одржао је Јанко Милатовић, пријатељ хора. Хор Преподобне мати Ангелине приредио је затим цјеловечерњи концерт у којем су направили избор духовних, свјетовних, изворних српрских и руских, те дјечјих композиција. Гост вечери био је Радован Суконовић на фрули. Извор: Радио Светигора

Следујући благослову и устаљеној пракси да се емисије средом посвећују светињама у Црној Гори, благословом Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, ново издање емисије "Живе речи" на програму "Живе речи ТВ" биће уживо емитовано из никшићког Саборног храма Светог Василија Острошког, у среду 2. септембра 2020. Лета Господњег од 20:00ч. Молитва Светом Василију чудотворцу острошком и тврдошком Емисија ће почети молитвом Светом Василију Острошком, након чега ће настпути наши музички гости - гупа "Џанум" која ће извести једну од својих песама. Специјални гост тринаесте по реду емисије биће протопрезвитер-ставрофор Слободан-Бобан Јокић, архијерејски намесник никшићки. Технички део емисије реализоваће екипа "Острог ТВ студија" на челу са Радисавом-Рајом Јеврићем, дипломираним драматургом. Модератор емисије: Катихета Бранислав Илић

Христос васкрсе! На гозбу дођосмо незвани, а позвани. Позвани Христовим ријечима: „Дођите к мени сви уморни и натоварени…“ Позвао нас Свети Василије да нас извида и очи нам умије, срца орадости… Зар њему не доћи на славу? Оцу нашему! Чекао нас истог јутра у својој топлој пећини да нас угрије, па у своме граду да нас укријепи и нахрани. Да нам покаже пут! А ми другога немамо! До пута литија – пут неба! А у граду… добри домаћин изнесе дарове. Не сакри их, него подијели с народом! И нахранише се хиљаде, и не би мало. И сунце запали свијеће своје, и сиђоше луче на земљу, на хоругве и крстове баш у тренутку кад пастир добри сиђе међу овце своје да их поведе, благословом Светога Василија, у земљу обећану, у слободу жуђену, у Ханан… и би паша богата и никада се тако овце не наситише љубављу и истином чистом. Јер тога дана у Никшићу бјеше Васкрс! А кад о поноћи најавише вуци и хајкачи, ловци и гоничи, наш пастир-витез Владика Високи прими пехар. Зар и ми који смо се гостили на гозби световасилијевској, васкршњој да не испијемо данас чашу страдања с пастиром, као што он с нама подијели чашу меда? Зар под крстом да га оставимо? Вама невина јагњади којe закачише вучји зуби, вама који голоруки на чопор кидисасте, мелем острошки на ране! Вас Владико драги, и све узнике с Вама у никшићком казамату, сунце Христово на вјеки гријало! Извор: Митрополија црногорско-приморска

У Никшићу је, у четвртак, 14. маја 2020. године, одржана конференција за новинаре, коју су, поводом задржавања у притвору Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија и осам свештеника никшићког намјесништва, организовали: Књижевно друштво „Његош“, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Српски национални савјет Црне Горе, Српски покрет „Његош“. Представницима медија обратио се књижевник Милутин Мићовић, брат Преосвећеног Епископа Јоаникија и предсједник Књижевног друштва „Његош“, који је оцијенио да „присуствујемо не само најгрубљем показивању државне силе на Епархију будимљанско-никшићку, њеног Епископа Јоаникија и њено свештенство, него и елементарном и програмском затирању вриједности на којима се темељила Црна Гора: витешка етика и етос, пожртвованост, човјекољубље и богољубље“. Име владика у Црној Гори, истакао је Мићовић, и симболично и стварно је уткано у оно што је есенција наше људскости, народног карактера, духовног и културног просвећивања, државотворности, части и имена Црне Горе. „На дан Светог Василија Острошког, славе овог града и духовног стуба Црне Горе, без икакве најаве, брутално је ухапшен Владика Јоаникије и осам свештеника Саборне цркве. Као што се зна, литија за празник Светог Василија није планирана од Епархије, отворено се говорило да је ове године неће бити, мада су је неовлашћено најављивали неки лидери политичких партија“, навео је Мићовић. Додао је да је дан Светог Василија, велики дан за Никшић и Црну Гору, привукао око 15 хиљада грађана, који су „чекали да у славу Свеца, са својим владикама прођу градом Никшићем, што се и десило“. „Иако су тиме прекршене неке формалне грађанске дисциплине, али ако ћемо дубље да погледамо, што смо обавезни у овом случају, Владика је извршио Божју и народну вољу, дозволивши да се само прође градом. Бесједе наших Владика окупљеном народу чуле су се само у Цркви, што припада сувереном праву духовних предводника народа, посебно у овако смутним временима. Ваљда државна власт не очекује да се љубав према Богу и народу може ограничити комуналним и санитарним прописима или да ауторитет приче о корони буде изнад ауторитета Бога и свеца у народу“, истакао је Мићовић. Предсједник Српског националног савјета Црне Горе др Момчило Вуксановић је навео да није случајно све што се дешава у Црној Гори, нарочито није случајан притисак којем је изложена Српска Црква и положај у којем се налази српски народ у Црној Гори. „Актуелна власт, очигледно, није могла да опрости Његовом Преосвештенству владици Јоаникију ону заклетву, која сваког часног Србина обавезује да је до краја испоштује. То је истина и то је показало колики је капацитет СПЦ и српског народа у Црној Гори. Још, увијек, нијесмо нашли стратегију да обезбиједимо оно што је неопходно, равноправност и једнака права српског народа са другим националним заједницама у Црној Гори, али се надам да ћемо у будућем времену кроз заједништво постићи. У име Српског националног савјета захтијевам да се хитно ослободе из задржавања у Управи полиције Владика Јоаникије и свештенство, које је заједно са њим покушавало да, на коректан начин и поштујући све оно што су препоруке државних институција, заврши нешто што је традиција овог града и духовне Црне Горе“, рекао је Вуксановић. Проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори, дешавања на празник Светог Василија Острошког је окарактерисала као антицивилизацијски, нечасан, нечовјечан, антиисторијски, антицрногорски, антисрпски, антицрквени гест, који је ријетко кад и ријетко гдје запамћен. „Ако је требало некога ухапсити у овим моментима, наравно, није требало никога, многи говоре о хапшењу Светог Василија Острошког овим чином, требало је ухапсити оних 15 хиљада грађана Никшића, које је призвао Свети Василије Острошки. Ми, народ, грађани сабрали смо се око Светитеља и прекршили мјере које су прописали у Црној Гори. Наш Владика и свештеници су били у цркви, држали су службу, нијесу могли знати колико је народа испред Храма. Прекршај, ако постоји прекршај, направила је званична Црна Гора, полиција, зашто није ухапсила 10-15 хиљада људи. Након тога, можда, свештенике и Владику, који нијесу могли да се одазову свом народу, не би били наше владике, не би били наши свештеници“. „Све ово говори о апсурду, о намјерном злом чину који је уперен против онога што је најсветије, најважније, а то је наша Црква, наша Светиња, наша Светост, Свети Василије Острошки и његов призив“, мишљења је Стојановић. Професор Веселин Матовић, уредник часописа „Слово“, је казао да овогодишњу Световасилијевску литију у Никшићу, која је, како је оцијенио, био највећи искорак у слободу и највећи скуп слободних људи на цијелој земаљској кугли последњих мјесеци, нијесу сазвале владике, ни свештеници, него сам Свети Василије Острошки. „То нијесу били ни Срби, ни Црногорци, то су били слободни, вјерујући људи, који су изашли из чаура страха, у које их годинама, а посебно током последња неколика мјесеца, злоупотребом епидемије, угурава актуелни режим, да искажу поштовање и захвалност свом заштитнику и заступнику пред Господом. У томе их нико није могао спријечити, нити је ико на то имао право“, казао је Матовић, захтијевајући да се хитно ослободе из затвора и од сваке кривице Владика Јоаникије и никшићки свештеници, али и казне сви они који су учинили ту срамоту и нечовјештво, брукајући име Црне Горе и њену часну историју. У конференцији је учествовао и предсједник Српског покрета „Његош“ професор Југослав Благојевић, који је, такође, најоштије осудио хапшење Преосвећеног владике Јоаникија и никшићких свештеника. Поруке и телеграми подршке Владици Јоаникију и никшићком свештенству стижу непрестано, у великом броју, од стране професора, писаца, интелектуалаца из Црне Горе, Србије и Републике Српске. Њихова имена навео је др Васиљ Јововић. Подршку Епископу будимљанско-никшићком Г. Јоаникију и свештеницима од бројних књижевника и стваралаца са цјелокупног српског језичког говорног подручја пренијела је књижевница Милица Бакрач, која је и била медијатор данашње конференције за новинаре, одржане у Никшићу. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Због великог броја поклоника који данас на великом црквено-народном сабору нијесу успјели да се поклоне моштима Светога Василија Острошког, оне ће вечерас ноћити у Никшићу. Вјерни града под Требјесом моћи ће да се поклоне светитељу и у току вечерашњег свечаног бденија, које почиње у 18 часова и сјутра до завршетка Свете архијерејске литургије у никшићком саборном храму коју ће са свештенством служити господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и диоклијски Методије, са почетком у девет часова, саопштено је из Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. Саопштено је такође да се Светом Василију Острошком до тренутка објављивања овога текста данас у Никшићу поклонило преко 20 000 вјерника. Колоне вјерника и даље се сливају у никшићки саборни храм на поклоњење светитељу. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије сјутра ће са свештенством Свету службу Божију служити у манастиру Острогу, са почетком у 8 часова. Извор: Митрополија црногорско-приморска

На Световасилијевском црквено-народниом сабору у Никшићу је прочитано писмо Васељенског Патријарха Вароломеја, упућено предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу, затим Одлука Светог Синода Руске Православне цркве, писмо римског Папе Франциска упућено Патријарху Иринеју, писмо и поздрав Митрополита Онуфрија предстојатеља Украјинске Православне Цркве те порука сабору из Свете лавре манастира Хиландара. Звучни записи Извор: Радио Светигора

Мошти Светог Василија Острошког стигле су у никшићки Саборни храм гдје ће данас бити одржан велики Црквено-народни сабор са којег ће бити упућен захтјев Влади Црне Горе да повуче дискриминаторски Предлог закона о слободи вјероисповијести и правном положају цркава и вјерских заједница. Вјерни народ пристиже из свих крајева Црне Горе да се поклони Светитељу и узме благослов Острошког Чудотворца. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Порука Свештеног братства Пресвете Богородице Свете и Славне царске лавре, манастира Хиландара на Светој Гори Атонској. Високопреосвећеном Митрополиту и Преосвећенoj господи Архијерејима, Свечасном свештенству и преподобном монаштву, љубљеној браћи и сестрама, Цркви Христовој сабраној у невољи, у дан 8./21. месеца децембра 2019. пред кивотом Св. Василија, у Богом спасаваном граду Никшићу! Браћо, На Свету Гору Атонску удаљили смо се, из своје отаџбине, да би тражили најпре Царство Небеско и задобили непрекидну молитву, без ометања од насладе и таштине овога света. Овим путем пошли смо за Светим Савом и преподобним Симеоном Немањом, радујући се новој домовини као предворју савршеног Царства. Међутим, ко међу нама може да заборави груди које су га млеком појиле и руке које су га носиле и изнеле да би се једнога дана уздигао, дај Боже, пред престо самог Цара Славе? Тако ни ми, који смо добровољно свету странци, који смо Богородици посвећени и Христу Богу заклети, не заборављамо светло лице своје мајке и љубав своје браће. До горе атонске, некада је долазила слава и похвала Немањине дедовине, а данас стиже глас срамоте њених главара. Њихов наум и претње упућене, без савести и срама, Православној Цркви у Црној Гори, опомињу нас да се подиже велико духовно зло – да се на место Православне Цркве устоличити идолопоклонички олтар. Ради тога се данас спрема разбојничка пљачка заветних храмова Божијих, а сутра, ако се допусти да се то зло размахне, оно може да насрне и на сам живот. У природи је зла да увек иде све даље у безакоњу и греху и да не може имати мира док све не принесе пропасти. Са Свете Горе се јасно види да на Православној Цркви у Црној Гори нема никакве кривице, осим ако јој се замера што је мајка православног народа, верна своме Предању и што не може да пристане да се по страстима земаљским кроје Свети догмати, уређују канони и брише двехиљаде година православне цивилизације. Да није трагично и опасно, било би за подсмех. Безумље које се тако одважно проповеда, јер су се избрисале све границе и погубила сва мерила, опасно је по све и свакога. Ко препознаје овај рукопис тај већ познаје и шта ће бити, јер иза кулиса, иза конкретних људи, само је један родитељ сваком безакоњу и њему је само један циљ – да свет у злу лежи. То је опомена не само нама православнима, него и другим људима, другим народима, другачијег закона и мишљења, са којима делимо свет Божији. За све људе важи то правило да ко нема љубави тај нема спасења, ко нема милости тај нема покајања, ко је без савести, тај је без разума. Браћо, без разума праведног закона нема, и нема мира међу људима. Наше горке речи не служе да вас учине оруђем било чије политике и воље. Оне су извештај о томе како у тишини Свете Горе видимо догађаје који се спремају пред свима нама. Ви сте слободни људи који се поносе својом слободом. Носите слободу са осећањем да је једина воља коју човек треба да следује воља Божија. Као слободни људи чувајте мир и презрите безакоње. Нека би дао Бог да и срце главара прими светлост истине и топлу љубав Христову која изгони мрак незнања. Благослов Пресветог и Чудотворног образа Пресвете Богородице Тројеручице над свима вама и над дедовином преподобног Симеона Немање, мир вама и свима људима Црне Горе и приморја. Нека би све нас Свети Сава, анђео небески и заштитник мајке која нас је из недара духовно породила, и његов духовни следбеник, први међу прослављеним синовима његовог наследства, Свети Василије, острошки и херцеговачки чудотворац, заступали пред престолом Цара Славе, Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Игуман Светог манастира Хиландара архимандрит Методије са својим у Христу братством Извор: Манастир Хиландар

„Наследници оних који су отимали од народа и Цркве Божије, данас не само што неће да врате оно што је отето, него припремају отимање храмова тврдећи да они наводно припадају држави. Којој држави? Држава је била у вријеме до 1918. године, крштена православна држава и крштени краљ. Црква Христова – Светосавска православна црква била је душа те државе и све што је у њој стварано кроз вјекове овдје, и прије Петровића, од Немањића, Војислављевића, Балшића па до оних који су стварали послије њих кроз вјекове, стварано је и прилагано за душу за вјечни и непролазни живот, даровано народу и Цркви Божјој и као такво и данас остало Божије и народно“, оцијенио је данас Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Звучни запис беседе Владика је на празник Светог Николаја Мирликијског са свештенством служио Свету службу Божију у манастиру Прасквица у Паштровићима одакле је позвао вјерни народ да прекосјутра сви заједно будемо на свеправославном сабору у Никшићу и цјеливамо мошти Светог Василија Острошког: „Да нас загрли Бог Својом љубављу и да ми Бога загрлимо и да љубављу загрлимо једни друге! Да благословимо Бога и своје претке што су нам оставили ове дивне и чудесне светиње, не да припадају било којој партији или систему, или било ком човјеку, него да буду Божије и истински народне, и данас и увијек.“ Помолио се да Бог уразуми и оне који се, како је истакао, тобож у име државе проглашавају за државу, одричући се оне крштене Божије државе која је владала овдје вјековима. „Да и њима Бог подари да се врате памети и разуму, изворном поимању добара земаљских“, казао је владика Амфилохије и подсјетио да причешћем на Литургији сви (епископи, свештеници, народ, дјеца) подједнако примамо Свете Божије дарове, нико више и нико мање. Појаснио је да нас Бог учи, дарујући нам Своје Тијело и Крв, како треба да срце своје и сва што имамо, да дијелимо једни другима на Божији начин: „Христов начин је призив да се сва земаљска добра подијеле свима подједнако у љубави према Богу и према ближњима, онако како се Свето причешће дијели и дарује не само овоме и ономе народу, овој и оној држави, него свима земаљским народима. То је оно што нас је учила и данас учи Црква Божја.“ У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит је казао да се и данас око Господа сабирају милиони душа као и у Његово вријеме о чему свједочи и данашња јеванђељска прича која каже да се мноштво народа сабрало око Господа и да су сви, нарочито они који су се дотицали Његових хаљина, добијали исцјељење и очишћење од злих духова. Владика је казао да се човјечанство, сви земаљски народи до данас сабирају око Њега као јединога Бога исцјелитеља и спаситеља свијета трудећи се да дотакну Његових хаљина – Њега као пута истине и живота: „Шта је сва историја хришћанства – Цркве Божје до данас, него старање безбројних људских покољења да се дотакну Његових хаљина и да приме у себе дар Њега као вјечнога и непролазног живота. Најчудесније Његове хаљине и оно што се испунило Њиме јесу управо Свети Божији људи и храмови.“ Истичући да су храмови у којима се сабирамо кроз вјекове хаљина Христова, владика је рекао да су они мјесто гдје непрекидно силази Дух Свети, онај исти од кога се родио Господ и којим дише све што дише и којим живи све што живи. Свети Божији људи су мјесто обиталишта Христове славе и истине, мудрости, силе и Његовога исцјељење, као што је Свети Николај коме је посвећен храм у манастиру Прасквица, који је храмовна слава, и кога прослављају многи широм васељене, подсјетио је Митрополит и додао: „Шта је друго Свети Николај него је, како и пјевамо, правило вјере и образ кротости, учитељ уздржања, онај у кога се уселио сам Господ, који се дотакао и примио Господа у себе. И његове мошти су постале свето обиталиште славе Његове око којих се окупљају вјековима безбројне душе жедне и гладне живога Бога, да се науче од њега истинској и правој вјери, да се науче кротости и уздржању и да се кроз њега и преко њега дотакну онога који је дародавац живота -Син Божји.“ Том вјером у Спаситеља овога свијета живи овај свијет, бесједио је Високопреосвећени појаснивши да се вјером у Христа, што је Свети апостол Павле записао, спасавамо, а не собом и својим знањем, памећу и дјелима: „Само вјера у Њега и дотицање Њега је оно из чега избија та вјечна божанска сила и непролазни живот, и само они људи који се Богом обогате су истински богаташи. Они се не богате оним што данас јесте а сјутра није, не богате се својим знањем ио мудрошћу, не богате се предметима пролазним и ништавним, не богате се отимањем од других, него се богате Богом и све што добију и стекну оно постаје право истинско.“ Нажалост, констатовао је владика и данас, као и увијек, безброј је људи који се богате оним што је ништавно и пролазно, јер мисле да је смисао људског живота да стекне што више доктората и знања, познавање природе и себе, као и да стекне земаљска богатства: „Бог многих није данас Бог вјечни и непролазни, него је бог богатство и власт која данас јесте, а сјутра није. Сва историја то свједочи. Сви који су се отимали око земаљске власти и постојали владари земаљски били су и прошли, и не зна им се ни мјеста гдје су били и боравили, а једини који је остао за памћење, и који ће бити запамћени до краја свијета и вијека, јесте Господ наш Исус Христос и они који су се Њиме обогатили.“ Нагласио је да је примјер тога и Свети отац Николај који се помиње иако је живио почетком 4. вијека, док нико не помиње владаре из тог времана. Даље је истакао да се помиње и владар Свети цар Константин који је кроз часни крст прогледао духовно и срео се и посвједочио Христа, док су владари моћници, и прије и послије њега до наших времена, који се памте по злу, били и прошли: „Колико је било моћника Наполеона, Хитлера и Мусолинија, Стаљина и Лењина, Мао Це Тунга, а данас једва им имена памтимо. Прашина попала по њима и њиховим недјелима и злочинима и све што се урадило на њима је проклетство. А они који су се дотакли хаљина Христових и Христу Богу поклонили, који су задобили вјечну божанску силу, они остају и опстају и задобијају дар вјечнога и непролазнога живота – Царство небеско.“ Христов призив је „Покајте се јер се приближила Царство небеско“ а Царство небеско је у човјеку, у срцу његовом, и то је оно ради чега се рађа човјек на земљи: „Не рађа се човјек ради онога што је пролазно, него да кроз то пролазно и кроз себе као пролазно биће, додиром и примањем онога што је вјечно и непролазно задобије вјечни и непролазни живот и постане вјечно и бесмртно биће.“ Архиеписикоп цетињски је казао да и ми долазимо у храм да се дотакнемо хаљина Христових, као и они који су живјели у Његово вријеме, да се дотакнемо ријечи Христове јер то јесте сила Његова: „Његову благу вијест – Јеванђеље да чујемо и примимо у своје срце да нас освети и просвети, очисти и благослови. Да примимо Њега у себе кроз овај свети храм, кроз Духа животворног кога призивамо на свакој служби Божјој да сиђе и освети и на нас и предложене дарове, и учини нас обиталиштима и храмовима славе и силе Божје, силе Духа Светога, а наше дарове које смо принјели, вино и хљеб, да се преобразе и претворе у Тијело и Крв Христову. И кроз њих да нам се открије тајна Бога као истинске љубави, Бога који није тражио да Му служе него је служио и Себе принио, и непрекидно приноси, за живот свијета, дарујући свијету Крв и Тијело Своје, обогаћујући овај свијет Собом као вјечном љубављу и призивајући сав род људски на ту љубав и према Богу и према ближњем који је икона живога Бога.“ Након Литургије благосиљани су славски колачи манастирског храма Светог Николе и многобројних свечара. Митрополит је затим служио парастос игуману Борису Кажанегри истичући да се он није богатио земаљским добрима, као многи његови савременици који су отимали од народа и Цркве Божије, већ се Богом богатио: „Њему Бог да душу прости и свима који почивају у овоме светоме гробљу, који су себе и своју вјеру уградили у ову светињу те је она постала и остала стамена. И свима приложницима и добротворимо, свештенослужитељима ове свете обитељи да Господ подари Царство небеско и вјечни покој, да их Господ упокоји у њедрима Аврама, Исака и Јакова, и да им буде вјечна и непролазна памјат“, казао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Протојереј Мирчета Шљиванчанин, секретар Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици казао је јутрос у разговору за Радио Светигору да све што се силом намеће ствара страх и раздор, па тако и овај Закон о слободи вјероисповијести. Звучни запис разговора Отац Мирчета не сумња у вјерни народ Подгорице и каже да би сваки онај ко имало размишља о људској слободи требао да својим присуством 21. децембра у Никшићу покаже своје негодовање према закону који је на штету Цркве Христове у Црној Гори. Извор: Радио Светигора

Црквено-народни сабор, који ће се 21. децембра одржати у Никшићу око моштију Светог Василија Острошког, прилика је за државу Црну Гору да отпочне процес помирења и да се наситимо заједништва и љубави, како Божије тако и међусобне, поручили су данас Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Владике су ово казале на прес конференцији у Подгорици одржаној поводом недавно утврђеног Предлога закона о слободи вјероисповијести и Великог црквено-народног СветоВасилијевског сабора, који 21. децембра у Никшићу организују Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка, као протест против понижавајућих и дискриминаторних одредби Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Митрополит је на почетку изложио кратко учење о саборности Православне цркве, представишви представницима медија у најкраћим цртама историју развоја хришћанства на нашим просторима од времена древне Дукље до данас. „Наша Црква наставља то дјело без прекида већ осам вјекова и чуди намјера наше Владе да донесе закон који ће угрозити Цркву“, рекао је Митрополит закључивши да је несхватљиво и неприхватљиво да секуларна држава доноси законе који би угрозили имовину Цркве и њено постојање. „Непрекидно инсистирамо да се донесе нормални, европски, али и наш аутентични закон који би уредио односе Цркве и државе“, казао је владика Амфилохије нагласивши да је Црква актуелним Предлогом ускраћена за све – од имена до имовине. Митрополит је подсјетио да је Православна црква дискриминисана још од процеса склапања темељних уговора јер је једина заобиђена и са њом није склопљен никакав споразум. Коментаришући примједбе на долазак моштију Светог Василија у Никшић, Високопреосвећени Митрополит је подсјетио да то није накава новост за Црну Гору: „Сваке године на Марковдан, градску славу Подгорице ми доносимо моште Светог Симеона Дајбабског, и то је сасвим нормално.“ Посебно је подсјетио на примјер када је и држава помогла пренос моштију, руке Светог Јована крститеља: „Било је то 2006. године, министар Милан Роћен је учествовао у ходу руке Светог Јована крститеља у Русију на поклоњење“, рекао је владика и додао да су саме мошти Светог Василија не једном изношене из манастира Острог, нарочито подјстивши на величанствену и свету литију из 1996. године када је острошки Светитељ походио своју родну Херцеговину. Имајући то у виду Митрополит је истакао да је потпуно нормално да се народ Црне Горе, сабере око најпоштованијих моштију у храму посвећеном управо Светом Василију Острошком у Никшићу. Он је нагласио да Свети Василије сабира људе добре воље свих нација, али и вјера, подсјетивши на примјере чудесних исцјељења наше браће муслимана и римокатолика. „Сви су позвани на овај сабор мира, помирења, братске слоге и заједништва“, рекао је владика. Даље је нагласио да Свети Василије увијек позива на заједништво, а то је оно што управо највише недостаје Црној Гори у наше вријеме. „Садашња власт нажалост наставља расколе и наше несреће још од братоубилаштва Другог свјетског рата“, са жаљењем је констатовао Митрополит Амфилохије поручивши да је ово сабрање у Никшићу прилика да се крене у процес помирења. „Позивам све људе добре воље да дочекамо у Никшићу мошти Светог Василија Острошког, да примимо његов благослов и да се наситимо заједништва и љубави како Божије тако и међусобне“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Он је истакао да је предложени закон удар на Цркву са жељом да се она понизи. „Радосни смо што је држава склопила споразуме са другим вјерским заједницама, али не можемо дозволити да будемо дискриминисани и да се Цркви отимају светиње“, истакао је владика Јоаникије нагласивши да ће Црква бранити своја права, да ће се сабрати и оснажити, и борити против безакоња. „Ми вјерујемо у Божију милост, благодат и посредовање Светог Василија и да ће она утицати и на оне који доносе одлуке, те да ће се у том смислу обновити дијалог“, изразио је своју наду владика Јоаникије рекавши ако до тога ипак не дође, Црква неће одустати од одбране својих светиња, јер су оне за нас скупље од свих вриједности овог свијета. „Ми не тражимо никакву повластицу у односу на друге вјере него само да се она права која имају друге вјере дају и Православној цркви. Дубоко вјерујемо да са Светим Васлије долази и Божија благодат која свима треба и коју Црква свима нуди“ закључио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Одговарајући на питања новинара Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је рекао да ће се Црква борити за своје светиње и на суду и ван њега рекавши да наша власт у свом односу према Митрополији превазилази кумунистички режим. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије најавио је данас да заједно са Високопреосвећеним Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем, свештенством Митрополије и другим епархијама које су присутне у Црној Гори, 21. децембра организује велик Предбожићни народни сабор који ће се одржати у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. По његовим ријечима на овај начин православни вјерници и Црква још једном желе да скрену пажњу домаћој и страној јавности на неправду којој су изложени, као и да потврде спремност да ће своје светиње бранити, ако буде требало и својим животима. „Не можемо допустити да се наша вјера прља и понижава, да се газе завјештања наших Светих предака“, поручио је владика Јоаникије у манастиру Ђурђеви Ступови гдје је на празник Светог мученика Платона, 1. децембра, служио Свету архијерејску литургију. Владици је саслуживало више свештеника и свештеномонаха Епархије уз молитвено учешће бројног вјерног народа. У архипастирској бесједи Преосвећени Епископ Јоаникије сабранима је саопштио резултате које је Црква постигла у заштити својих права код државе Црне Горе. По ријечима владике Јоаникија „у правном смислу, апсолутно, потпуно и до краја, је разобличена зла намјера, манифестована, најприје, кроз Нацрт закона о слободи вјере, потом кроз Предлог закона о слободи вјере“, али то, сматра он, није био Нацрт, нити Предлог закона о слободи вјере, него план нове отимачине црквене земље и храмова Божјих. „Хтјела је наша власт, ја у овом случају не поистовјећујем државу и власт, ми државу поштујемо, поштујемо и власт коју је овај народ изабрао, али смо дужни пред и Богом, и пред свијетом, и пред државом и пред потомством, да бранимо своја права. Без обзира што је на идејном плану, на плану науке и струке, власт потпуно разобличена, она има намјеру да тај закон спроведе“, рекао је Његово преосвештенство. Подсјетио је да је исту намјеру власт имала и љетос, али је, како је казао, зауставио велики Тројчиндански народни скуп у Подгорици. „Том приликом смо заједнички као архијереји, свештеници, монаси, монахиње, вјерујући народ, и старо и младо, заједно, једним устима подигли глас против неправде. То је скренуло пажњу домаће, а посебно иностране јавности Европе, па чак и Америке, гдје се културни, цивилизовани свијет чуди како неко може Српској православној цркви, која слави 800 година од утемељења, данас одузимати храмове и принуђавати је да се региструје као секта, као нека новооснована вјерска заједница, да тиме поништи своју историју и све што је радила кроз ових 800 година“, навео је Преосвећени Епископ. Запитао је како је могуће да се у једној држави дају сва права путем уговора католичкој Цркви, исламској и јеврејској заједници. Са њима је држава потписала уговоре и гарантује им све, а православну Цркву, као најбројнију у Црној Гори и која је стварала ову државу, понижава и доводи у неравноправан положај у односу на претходно поменуте. „Хтјела је наша власт да се пред свијетом покаже како је демократски расположена, да поштује вјере, његује хармонију међу вјерама и како су све вјере равноправне, па је са овим трима потписала, ето, Јеврејска заједница се у Црној Гори први пут сад појављује и свечано се потписује са њом уговор, и нека, нека потписују. Дакле, хтјела је пред свима, пред Западом, и пред Истоком исламским и пред Јеврејима, да се покаже као веома отворена и благонаклона и да тиме прикрије злу намјеру према СПЦ“, оцијенио је владика Јоаникије. По његовим ријечима, ових дана, одржан је састанак на коме, ако је ријеч о принципима, о праву, о правди, континуитету православне вјере, која је у Црној Гори толико убједљива и свуда присутна, представници власти нијесу имали шта да кажу. „Међутим, још више су упорни да спроведу своју намјеру као и остало што су спровели. Како год било, ми се, ако имамо вјере и образа, томе морамо супроставити. Као што су то и наши преци радили. Морамо чувати своју вјеру, и своје храмове, своје светиње. О томе се ради. Није ово никаква борба наша против државе. То је лаж! Ово је борба против неправде! Нападнути смо, морамо се бранити и то нам свако у свијету одобрава, да се бранимо свим могућим цивилизованим и културним средствима. Ми се тако и понашамо“, казао је Епископ будимљанско-никшићки. Преосвећени Епископ је устврдио да у свему овоме постоји још једна зла намјера за шта, како је навео, има доказе. Припремљени закон, напоменуо је он, неће моћи да се примјењује, без обзира да ли ће проћи или не, али то властима није много ни важно. „Само да прође, било како, да би помогли шиптарима на Косову и Метохији да, по истом принципу, донесу закон којим би одузели све светиње СПЦ и приписали шиптарима, на квази-државу. Ево, нека ме било ко демантује, спреман сам за ове ријечи да одговарам. Ово су тешке ријечи, али нека ме демантују за ово. О томе се ради и зато још једном морамо скренути пажњу. Прошли скуп у Подгорици, који је био масован, и овај у Никшићу треба да буде, такође, је скренуо пажњу Европе, па је дошло десетак дипломата, дали су врло позитивне изјаве. Културни свијет се пита како може једна секуларна држава да отима храмове, шта ће њој храмови и за шта ће да служе“, казао је владика будимљанско-никшићки. Додао је да немају никаквог основа да то раде, а познато је да онај ко је власник има право да одреди чему ће, оно што му припада, служити.“ Нагласио је да не можемо дозволити да се оно што је власништво Цркве, што је Цркви завјештано, преда у руке једне секуларне, односно, безбожне власти. „То не смијемо дозволити као народ, ми, свештенство и монаштво, видимо да нас наш народ подржава и то утврђује наше заједништво, нашу чврстину. То и други виде, да је овдје Црква јака, да је вјера јака, а држава се боји што је Црква и вјера јака, па се боји да ће Црква угрозити државу. Никада Црква неће угрозити државу. Може да угрози неправду, зло, отимачину и пљачку. Ми се увијек морамо борити за оно што је народу потребно. Умјесто да се наше власти позабрину што се испразни сјевер, што оде народ, што се толико лоше прича, сваког дана, о понашању државних функционера, па да заведе реда и обрати пажњу на омладину да не бјежи и однарођује се, пуста села, пусте куће. Томе би требали да се забринемо сви, а понајвише власт која може да учини за народ. Али, они имају преча посла“, бесједио је Епископ Јоаникије. На Литургији прије Светог причешћа бесједио је и архимандрит Никифор (Миловић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови, говорећи о зачалу из Светог јеванђеља о исцјељењу крвоточиве жене и оживљавању мртве дјевојке. „Свети апостол и јеванђелист Лука нам је данас испричао два догађаја у једној причи – васкрсење Јаирове кћери и исцјељење крвоточиве жене. Шта је то што спаја једну презрену, безимену жену са угледним старјешином синагоге, Јаиром? Једна, једина ствар која може да спаја ове двије личности јесте вјера. Вјера, која је доступна свакоме, вјера која је непоколебљива, вјера која прати храбре. Вјера је учинила да се крвоточива жена исцијелила, а Јаирова кћи да је васкрсла. Велика је ово тајна, вјера нас води ка вјечном животу, а вјечни живот овдје примамо у Светој тајни Тијела и Крви Христове“, рекао је архимандрит Никифор. Свету архијерејску литургију, 21. децембра, у 9 часова, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу служиће више архијереја заједно са Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем и свештенством. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Празник Светог оца нашег Василија Острошког Чудотворца, који је храмовна слава Саборног храма у Никшићу, молитвено и свечано је прослављен у недељу, 12. маја 2019. године. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије (Остојић) уз саслужење бројног свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске и више епархија. Литургију је појањем пратио хор Светог новомученика Станка и певница храма. Верни народ је, у великом броју, пристизао никшићком Саборном храму да молитвено учествује у прослављању Светог оца нашег Василија Острошког, великог епископа, народног пастира, учитеља и исцелитеља, који дејствује и после свог блаженог упокојења преко чудотворних светих моштију. Сабранима се, после читања светог јеванђеља, речима архипастирске беседе обратио владика Методије. Осврнувши се на прочитано зачало светог Јеванђеља Владика је говорио о Светом Јосифу из Ариматеје, који је био угледни саветник тог времена и поштовалац јеврејског закона, али је, ипак, у Христу познао истинитог Бога. Није се бојао да ће изгубити свој положај и високе привилегије у тадашњем друштву, него се усудио да тражи од Пилата тело Христово. -Срамота је било тада, као што је и данас, да остане нечије тијело непогребено, а да није Јосиф наумио да узме Христово тијело остало би непогребено. Пилат, чудећи се да је Он, већ, тако брзо, издахнуо, и питајући војнике, дозволи му да узме тијело Христово и он га, кажу, смјести у свој гроб у стијени, у камену. Претходно га обавивши плаштаницом и мирисима помазавши, навали велики камен на врата од гроба, беседио је епископ Методије. -И ми, данас, на светој служби Божјој, као Јосиф из Ариматеје свим својим умом усредређени, молимо се Господу, љубимо Га и бивамо присутни у храму, а не лутамо мислима својим о земаљским бригама. Љубимо Господа, као што Га је љубио Јосиф из Ариматеје и, такође, ћемо на овој служби Божјој узети тијело Христово, као што је узео Јосиф из Ариматеје и смјестићемо га у гроб, који је усјечен у камен, у стијени, смјестићемо Га у своје тијело, у своју душу, а наша душе јесте изрезана од камена који је Христос, од стијене и камена крајеугаоног на коме је утемељена цијела васиона, обмотаћемо Га у чисту плаштаницу, која је наше тијело, јер не треба човјек само чистом душом, него и чистим тијелом да прима Христа Господа у себе, поучавао је Владика диоклијски и додао: -Треба да се ослободимо, да будемо сиромашни духом, да, заправо, наш дух не буде оптерећен лажним осјећајем о томе ко смо, створеним на основу нашег мишљења о нама, него да пронађемо оно дубље ја, ослободивши се од лажног ја. То дубље ја, које стоји у најдубљим дубинама нашег бића у којим стоји Христос. Они који су открили то истинско ја у себи, открили су уствари Христа у себи и видјели су да је Христос у центру нашег бића и срца, открили су да је Он у нама и да смо ми у Њему. Управо је то открио Свети Василије Острошки, кога данас прослављамо и у чији спомен смо се овдје окупили на ову свету службу, у чијем храму, њему посвећеном се данас налазимо и примамо Христа у себе, као што је примио и Свети Василије Христа у себе, па Свети Василије, поред тога што исцјељује, као и његов љубљени Господ Христос Коме је цијелог живота од младости своје служио, исцјељује, не само тијела и тјелесне немоћи, него исцјељује душе и дух наш и нашег народа. И свих народа Божијих, који му притичу као најчистијем и најјаснијем огледалу у коме се огледа Сунце, Васкрсли Христос Бог наш, Који сија из његовог кивота, исцјељује, дочекује и грли св који прилазе његовом светом кивоту, беседио је Преосвећени Епископ г. Методије. Затим је преломљен славски колач, чиме је прослављена слава никшићког Саборног храма Светог Василија Острошког Чудотворца. Благосиљани су славски колачи данашњих свечара. Протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намесник никшићки је заблагодарио владици Методију што је дошао да возглави литургијско сабрање у Никшићу и поручио да треба, увек да се сећамо Светог Василија и призивамо га у помоћ као највећег молитвеника нашег пред Господом. Извор: Српска Православна Црква

Многобројном вјерном народу и високим гостима, међу којима су били г. Зоран Бингулац, амбасадор Србије у Црној Гори, Сергеј Николајевич Бубликов, изасланик Руског амбасадора, Марко Николић и Мирољуб Радосављевић, представници Министарства правде Србије, Иван Негришорац, предсједник Матице српске у Новом Саду и Драган Давидовић, директор Канцеларије за вјере Републике Српске, ријечима срдачне добродошлице обратио се домаћин Преосвећени владика Јоаникије. Епископ будимљанско – никшићки Јоаникије казао је да када славимо спомен Светог Василија Острошкога истовремено славимо и Васкрсење Христово и не само због тога што он увијек пада у дане Васкрсења него и због тога што је овај угодник Божији већ овдје на земљи постао причасник славе Васкрсења Христовога и сила тога Васкрсења чудотвори кроз његове свете мошти вјековима. Он је подсјетио да је такву благодат Господ дао онима који га љубе. Онима, који су као Св. Василије, цио свој живот, биће, срце, ум, душу и вољу принијели Богу живоме на дар, Господ даје такву благодат да их слави и небо и земља а цијела васељена призива њихово свето име. „Данас православни хришћани у цијелој васељени призивају име Светог Василија и тако славе и Христа Господа који му је дао ту благодат да нас заступа пред престолом Божијим. И да дарује благодат, милост, здравље, исцјељење, мир, помирење, и да у наша срца настани љубав према Богу, ближњима и светој Цркви”, рекао је владика Јоаникије. Уважени гост Митрополит бориспољски и броварски је казао да је у Кијеву много слушао о литији Светог Василија Острошког, али да је данас лично осјетио шта је истинска и права љубав народа према Богу и шта значе ријечи Светог Јована Златоустог „Црква Христова нијесу зидови и кров, то је вјера и живљење људи у истини Христовој“. – Без обзира које смо националности и гдје смо се родили, чак и у ком вијеку живимо, ми смо чланови Цркве и чеда Божија. Црква се састоји од људи који извршавају заповјести Божије, вјерују у науку Христову и вјерни су својој Цркви. Ми чувамо ту вјеру коју је нам је открио сам Господ Исусу Христос и предао нам преко Светих апостола и отаца. Чувати православну вјеру и свете каноне Цркве значи бити хришћанин не по звању већ по суштини, поручио је Митрополит Антоније. Он је истакао да савремена цивилизација и свијет говоре да застарјело слиједити црквене каноне, али човјек којег је дотакла благодат Божија, зна да га управо испуњавање и стремљење заповјестима Божијима једино може сачувати. Према његовим ријечима, људи који не схватају суштину црквеног живота и њеног постојања, Цркву доживљавају као неку политичку институцију и труде се да од људи направе нешто што ће користити у своје сврхе. -За многе моћнике и политичаре овог свијета човјек је као електрон који је важан само оног тренутка када излази на изборе а за Цркву је човјек онај кога треба сачувати, привести Богу и сачувати у заједници са Богом, рекао је Митрополит Антоније. Он је указао да када неко жели да ствара своју цркву и подржава друге јереси и организације мора да зна да би неко створио Цркву мора да умре и васкрсне. -Наша вјера је Христова, вјера у Васкрсење, у оно да сваки човјек који се роди на земљи треба да се роди за васкрсење и живот вјечни. Без обзира на дешавања у свијету, Црква увијек проповједа Васкрслога Христа који је Бог љубави, казао је Високопреосвећени и додао да се од нас који исповједамо Бога љубави, тражи да и ми одговоримо малим дјелом на ту велику Божију љубав. Он је истакао да је за православне хришћане битно да буду са својом Црквом, у броду канонске Православне цркве. -За оне који мисле да то није Црква и да у њој могу мијењати Богом дане заповијести Божије и догматске установе, упућујемо ријечи Светог Јована Златоустог да не постоји ништа јаче од Цркве Христове, и ко се бори против Цркве тај ће бити побијеђен јер се бори против самога Бога, поручио је митрополит Антоније. Митрополит Антоније се захвалио име у Украјинске цркве, Блажењејшег Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија на подршци украјинском богољубивом народу и позвао на заједничку молитву да Господ пошаље мир који је тако потребан његовој земљи и народу. Духовно-културна манифестација „Дани Св. Василија Острошког“, која је у Никшићу почела 7. маја, завршава се 13. маја када ће у манастиру Пива, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије и митрополит бориспољски и броварски г. Антоније служити Свету архијерејску литургију. Извор: Митрополија црногорско-приморска

04/04/2018 Поводом званичног завршетка пројекта „АРТОС – Прилика свима“ Епархија будимљанско – никшићка у уторак 3. априла 2018. организовала је Дан аквапоније и завршну прес конференцију. Догађај је одржан на плацу у Мушовини, поред ријеке Мркошнице, гдје је инсталиран пластеник са аквапонијским системом. Догађају је присуствовало преко 50 гостију из Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине. Међу њима били су: представница Министарстава за људска и мањинска права Александра Поповић, Милена Крсмановић испред канцеларије Заштитника људских права и слобода Црне Горе, Бранка Гиљен из Министарства пољопривреде, проф. Ћирковић са Института за ветеринарство „Нови Сад“, Милош Ћосовић „ИКРА - Аквапонија“ Нови Сад, Александар Бундало – Удружење грађана „Нешто Више“, биљни произвођачи као и учесници на пројекту. Координатор пројекта ђакон Константин Дојић представљајући резултате пројекта рекао је: „Између осталог Овај програм треба да служи финансирању народних кухиња, које су прилично велики трошак, а запошљавајући особе са инвалидитетом (ОСИ) остварићемо посредно и финансирање народних кухиња. Планирамо да у будућности наставимо запошљавање ОСИ, да финансирамо продају производа и да остваримо одрживост и остваримо жељене резултате“. Александра Поповић из Министарства за људска и мањинска права нагласила је да су овом пројекту дали пуну подршку од почетка, јер су препознали да ће кроз иновативни приступ који је примијењен обезбиједити услове запошљавања ОСИ у складу са принципима антидискриминације једнаких могућности. Корисница програма и једна од запослених Тијана Машнић рекла је да је задовољна досадашњим радом и условима у пластенику и истакла да је рад у занимљив и другачији али да је у суштини све то садња и производња. Од почетка развијања аквапонијске производње до сада су обављене двије бербе. Пластеник је површине 400 квадрата а његов годишњи капацитет производње је 2 тоне рибе и око 60 000 садница зелене салате. Кроз пројекат, осим набавке специјализоване опреме и обуке ОСИ, припремљен је приручник за аквапонијску производњу који је у штампи, а у образовном систему Црне Горе уз помоћ Центра за образовање одраслих, развијена је квалификација произвођача у аквапонијској производњи што нас чини првом државом у Европи са том образовном квалификацијом. Кроз овај пројекат 20 лица са инвалидитетом је обучено за управљање аквапонијским системом од којих је троје запослено на шест мјесеци у току трајања пројекта. Пројекат је између осталог укључивао: инсталацију пилот аквапонијског пластеника у урбаном језгру Никшића, теоријске обуке кроз предавања и праксу, акредитацију курса, пружање психолошке подршке лицима са инвалидитетом, студијску посјету примјерима добре праксе из региона. Пројекат је финансиран од стране Европске уније посредством Министарства финансија Црне Гoре - Директорат за финансирање и угoварање средстава ЕУ помоћи кроз Оперативни програм – Развој људских ресурса 2012-2013, Министарства рада и социјалног старања. Укупна вриједност пројекта износила је 87.611,60 еура, при чему је Епархија Будимљанско – никшићка учествовала у пројекту са 10% својих средстава.

Манастир Светог Димитрија – Попи, духовни темељ Никшића 8. Новембар 2017. У Никшићу је, у навечерје празника Светог великомученика Димитрија, у уторак 7. новембра 2017, одржана Митровданска академија, коју су, под називом „Манастир Светог Димитрија – Попи, духовни темељ Никшића“, организовали Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Никшић. Свечана Митровданска академија у Никшићу је принос молитвеној прослави празника Светог великомученика Димитрија и покушај да се освијетли и афирмише успомена на велику светињу града Оногошта – манастир Светог Димитрија, који се налазио у Попима, у Никшићу и био сједиште Оногошке митрополије. Митровданско сабрање благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, честитајући празник вјерном народу, свештенству, монаштву и гостима свечаности у славу Светог великомученика Димитрија Мироточца Солунског. „Њега прослављају не само Грци као свог заштитника, него га славе и сви остали православни народи. Мироточење Светих моштију у Цркви се поима као нарочити, изузетни дар Светог Духа и као знак посебне Божје милости, коју је неки Божји угодник пред Богом задобио“, казао је Преосвећени Епископ, наглашавајући да су ријетки мироточци: Свети Димитрије, код нас Свети Стефан Немања Преподобни Симеон Мироточиви, а недавно су, навео је Владика, промироточиле и мошти Светих Превлачких мученика. Ми смо, додао је Његово Преосветенство, увијек били везани за Солун, за цркву Светог Димитрија, за његове свете мошти и Свету Гору Атонску, а посебно од Свете браће Кирила и Методија који су Солуњани, Грци, али и свесловенски апостоли. „Овдје, у Никшићу, био је славни манастир, велика светиња, Светог Димитрија Мироточивог под Бедемом никшићким у коме су се молили свети Немањићи и вјероватно да је задужбина Немањића. Овдје је Свети цар Урош долазио у 14. вијеку и вјероватно да је тада боравио у овом манастиру, писао ону чувену Повељу Дубровчанима“. „Посебно је значајно што се овог манастира сјећамо по Светом Василију Острошком и осталим митрополитима Источно-херцеговачке епископије оногошке“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки, подсјетивши да је у овом манастиру било званично сједиште Светог Василија Острошког, који се као подвижник и Божји угодник, повлачио повремено у Острошку стијену. О овом манастиру, тачније о његовим рушевинама најљепша свједочанства сачували су угледни и образовани Никшићани Максим и Петар Шобајић, које, поручио је Владика Јоаникије, не треба заборавити, као ни сам Манастир. Владика је подсјетио на градњу Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу, који је, тада, назван манастиром. „Говори се да је краљ Никола хтио, по угледу на Цетињски манастир, да формира манастир у Никшићу и мислим да је значајног удјела имало сјећање на стари никшићки манастир Светог Димитрија. Градња ове цркве и њено освећење зацијелило је, у доброј мјери, старе ране града Никшића и народа који се сабирао у тој древној немањићкој светињи“. „Зато ову светињу, иако је разрушена она има своје дејство, никада не треба заборавити и оправдана је ова академија. Нека Божји благослов, благоуханије чудотворних моштију мироточивих Светог Димитрија допре и до наших срца, да нас укријепи благодат овог празника и дај Боже да сјећање на њега и његов манастир буде све веће и јаче и да се, на такав начин, једног дана обнови ова древна светиња у Никшићу“, поручио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије. Празничну бесједу одржао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије. Он је поручио да је ред и обавеза свих нас да се подсјетимо на значај лика Великомученика Димитрија за нас који овдје живимо, за наш народ и онда ће нам постати јасно да Свети Василије Острошки није случајно столовао у манастиру посвећеном овом Великомученику. „Великомученик значи да је све земаљско оставио, а могло му је бити да се сакрије. Наша историја је пуна мучеништва, гдје није било никаквог излаза, него смо били мученици од кад смо се родили, а ови људи су се родили у господству, у угледу, у изобиљу земаљском и то су оставили Христа ради. Треба да имамо увијек на уму да смо потомци оних хришћана који су на свету Литургију ишли, а да је то било опасно по живот. Три вијека је тако било. Ми потичемо од тих људи“, истакао је о. Гојко. Нагласио је да смо заборавили на мучеништво оних првих хришћана, а то је мучеништво ближе било Христу, него уживање по царским дворовима. „Подсјећање на те прве хришћанске вјекове не значи да треба да се вратимо на старо, јер то није нормално, нити је то хришћански. Старо је било, па је прошло, него да се сјетимо куд идемо, куд смо се запутили. Свети Димитрије Великомученик је заштитник града Солуна, тај град смо ми напали док смо били многобошци и онда је Бог дао да се, ипак, у неком моменту одвојимо од Авара. Авари су били и прошли, а ми остадосмо ту“. „Нападали свети град Солун и Свети Димитрије био заштитник града Солуна, па је морао да га брани и од нас Словена, а онда је, Богу хвала, свети град Солун, Свети великомученик Димитрије, Света Црква Христова у Солуну одговорила мисијом Светих Кирила и Методија. Није спалила Словене, није их сатрла, а била је војно јача, него је послала Јеванђеље и Свету браћу да Словене просвети и научи. Од тада,од кад смо почели да читамо књиге које су нам донијели Свети Кирило и Методије, можемо да кажемо да знамо ко смо, шта смо и куд идемо“, рекао је, између осталог, протојереј-ставрофор Гојко Перовић. У програму Митровданске духовне академије учествовали су: хорови Светог новомученика Станка и Преподобне мати Ангелине, солиста Тијана Блечић и гуслар Горан Перовић. Водитељи су били: Жељко Вуксановић и Николина Бабовић. АУДИО: 07_11.2017_mitrovdanska-akademija-u-niksicu.mp3