Претражи Живе Речи Утехе

SKANDAL U SRPSKOJ CRKVI Grupa vladika svađa SPC sa Carigradom, posledice bi mogle da budu DRASTIČNE 11.10.2019. 16:08 FOTO: SPC / RAS SRBIJA Srpska crkva nalazi se na korak od skandala i ozbiljne konfrontacije sa glavnom pravoslavnom patrijaršijom, Vaseljenskom, što bi moglo za posledicu da ima da se upravo u godini kada se proslavlja autokefalnost, ona i dovede u pitanje. Prema saznanjima “Blica”, carigradski patrijarh Vartolomej organizovaće, počev od sutra, 12. oktobra, dvodnevnu proslavu autokefalnosti SPC, i to u Nikeji, gde je pre 800 godina hirotonisan Sveti Sava u prvog srpskog arhiepiskopa. Međutim, iako je patrijarh Vartolomej poslao u dva navrata pozivna pisma Srpskoj crkvi - patrijarhu da dođe sa svim episkopima, Sinod SPC nije ni obavestio vladike. Prema nezvaničnim navodima, ni carigradskom patrijarhu nije odgovoreno kako dolikuje. Jednostavno rečeno, Sinod je od vladika doslovce sakrio poziv carigradskog patrijarha. Juče nije bilo moguće dobiti preciznu informaciju da li je i srpski patrijarh Irinej obavešten blagovremeno i na pravi način o proslavi u čast Srpskoj crkvi. Iako i u javnosti i među vladikama postoji podela na one koji su bliži moskovskoj ili carigradskoj patrijaršiji, ovaj događaj ne bi smeo da se svede na te grube podele niti da se posmatra u tom svetlu. Problem koji može koštati SPC, a već sada je skandal, u vezi je isključivo sa unutrašnjim odnosima SPC i pokušajem vladika iz Sinoda da preuzmu moć i vlast po bilo koju cenu. FOTO: GORAN SRDANOV / RAS SRBIJA Vaseljenski i srpski patrijarsi Vartolomej i Irinej Proslavu autokefalnosti SPC pratilo je nekoliko apsurda i skandala. Prema saznanjima „Blica“, Srpska crkva, iako je planirano da svoju autokefalnost proslavi u prisustvu patrijarha drugih pravoslavnih crkava, u jednom trenutku je jednostavno povukla pozive i nikog nije na kraju pozvala. “Blic” poseduje pozivno pismo na kome je potpis patrijarha Irineja, ali i pismo iz marta, kada se na stranici sa potpisom patrijarha Irineja otkazuje prethodno pozivno pismo. Pojedini patrijarsi su već bili najavili dolazak, među njima i carigradski. Iako mu je otkazan poziv, carigradski patrijarh je, želeći da učini čast SPC, organizovao proslavu autokefalnosti, poslao dva pozivna pisma za proslavu u Nikeji. Bitno je napomenuti da je proslava autokefalnosti neke od pomesnih crkvi presedan u vaseljenskoj patrijaršiji jer nikada nisu ukazali takvu čast bilo kojoj pomesnoj crkvi kojoj su dali autokefalnost. Prvo pismo carigradskog patrijarha najavilo je proslavu za datume koji su se poklapali sa proslavom u Srbiji. Sudeći po ponovnom, drugom pismu patrijarha Vartolomeja kojim zakazuje proslavu za 12. i 13, moglo bi se zaključiti da carigradskom patrijarhu Sinod nije odgovorio zvanično, već neformalno, na primer: “ne možemo zbog naše proslave koja je 6, 7. i 8. oktobra”. Patrijarh Vartolomej, uprkos takvom odnosu prema njemu, a koji je prvi među patrijarsima i onaj koji odlučuje i o autokefalnosti, najavljuje da će se proslava održati. Na grčkim crkvenim sajtovima najavljeno je i ko će govoriti, služiti u čast autokefalnosti SPC. „Blic“ poseduje sva pisma koja je slao patrijarh Vartolomej srpskom patrijarhu i Sinodu, a koja nisu prosleđena nijednom vladiki. Kako saznajemo, većina episkopa saznala je doslovce nezvanično za pozivna pisma. Većina bi išla na proslavu, ali je iz Sinoda izokola, kada su shvatili da se “ipak saznalo za pisma carigradskog”, poslata poruka vladikama “da nije poželjno da idu”. Šta zapravo znači poziv carigradskog patrijarha i koje su posledice ponašanja Sinoda SPC? Vaseljenska patrijaršija ovim pozivom zapravo potvrđuje autokefalnost SPC, koja je po mišljenju mnogih dovedena na tanak led zato što je promenjena politička situacija na kanonskoj teritoriji SPC. Neprestani su pokušaji vlasti u Makedoniji i Crnoj Gori da izdejstvuju svoje samostalne crkve. Podrška vaseljenskog patrijarha Srpskoj crkvi je od ključnog značaja - jer bi eventualna podrška patrijarha Vartolomeja separatističkim crkvenim pokretima bila težak udarac za SPC. Ovakav skandal Sinoda SPC otvara mogućnost recipročnog odgovora vaseljenskog patrijarha posebno oko pitanja u Makedoniji i na drugim prostorima nekadašnje kraljevine, gde je priznata 1922. Pećka patrijaršija. Nije reč samo o tim prostorima - Bugari i Rumuni već otvaraju svoje crkve u Hrvatskoj, a ako se sve teritorije osim Srbije budu smatrale misijskim prostorom, za SPC nastaju teška vremena na više teritorija. Imajući u vidu kako je vaseljenska patrijaršija prelomila pitanje Ukrajine, nije nimalo isključeno da revidiraju stav oko značenja srpske autokefalije. I ono što je bitno - to ne bi bilo prvi put u istoriji. Imamo dva primera u istoriji kada je autokefalija bila revidirana, a da vaseljenskom patrijarhu, simbolično rečeno, nije bačena rukavica u lice. Između Moskve i Carigrada Kada je reč o Ruskoj crkvi, Moskovska patrijaršija priželjkuje zategnute odnose SPC i Carigrada jer bi posle Ukrajine imala dodatni argument da udari na Fanar i traži smenu Vartolomeja. SPC se neodazivanjem na poziv carigradskog patrijarha dovodi u situaciju da postane moneta za potkusurivanje u sukobu dva patrijaršijska trona koja su u borbi za prvo mesto - Carigrad da ga sačuva, a Moskva da ga de fakto potvrdi svojim brojem vladika i vernika. Ko su članovi Sinoda Predsedavajući Sinoda je patrijarh Irinej, a članovi su mitropolit dabrobosanski Hrizostom i vladike - bački Irinej, šumadijski Jovan i kruševački David. Kako „Blic“ saznaje, Sinod će pokušati da zataška skandal tako što će poslati delegaciju nižeg ranga. SKANDAL U SRPSKOJ CRKVI Grupa vladika svađa SPC sa Carigradom, posledice bi mogle da budu DRASTIČNE WWW.BLIC.RS Srpska crkva nalazi se na korak od skandala i ozbiljne konfrontacije sa glavnom pravoslavnom patrijaršijom...

Васељенски патријарх Вартоломеј и папа Фрања договорили су да Црквени сабор на коме ће, као некада, учествовати великодостојници Истока и Запада, буде одржан 2025. године у Изнику, некадашњој Никеји. Сабор би, како се наводи, био одржан поводом 1.700 година Првог васељенског сабора. "То је будући корак ка постизању јединства цркава", сагласили су се недавно у Јерусалиму васељенски патријарх и папа који, како се наводи, одржавање овог Сабора оставаљају својим наследницима као завет. На првом васељенском сабору у Никеји (130 километара југоисточно од Цариграда), одржаном 325. године, како истиче патријарх, усвојен је текст "Вјерују" (Кредо), који је остао важећи до данас. Иначе, све васељенске саборе сазивали су византијски императори. Први је сазван од цара Константина Великог. На њему је било 318 учесника. Римског папу заступао је његов легат. Одлуке тог сабора признају и данас све хришћанске цркве. https://ecumenism.net/2014/05/bartholomew-and-francis-call-a-joint-synod-at-nicaea-in-2025.htm