Претражи Живе Речи Утехе

Они којима је од Господара дато неколико талената - умножили их и предали Господару кад се вратио. А онај који је добио један таленат закопао га у земљу да га сачува. И онда није имао са чим да изађе пред Господа. Закопани таленат велика самоосуда. Једна од највећих. Добијеш од Бога дар, али га игноришеш, запустиш, не искористиш, презреш, ништа не учиниш са својим даром и својим животом и онда кад изађеш пред Њега немаш шта да му даш као дар своје љубави. Немаш ни смисла. ни оправдања сопственог живота, самим тим ни разлога да пређеш на следећи ниво, преко границе смрти. Што би се такав неплодан живот продужавао у вечност? Усмерен је ништавилу. Закопавању у земљу из које је потекао. И ничег осим тога ни не жели... Наравно да таленте нису добили само јунаци нашег времена - трговци, глумци, певачи, забављачи... Много је талената. И свако има макар по неки. Неко је храбар, него је миротворац, неко утешитељ, неко подиже морал... Ниједан таленат није за себе, него да послужи другима. Тек онда процвета и добија смисао. Теже нам је да препознамо дарове код себе него код других. Али и кад препознамо добро које добијамо од дарова других не поштујемо их довољно. Ако заиста волимо своје ближње, потврдићемо корист од њихових тихих дарова које смо уочили, који су нам користили, утешили нас, охрабрили, развеселили, подигли из туге и учмалости, покренули нас на неку добру активност, вратили нам захвалност... Подржаћемо их да те дарове развију, да имају шта да врате Господу кад се врати, то јест кад се нађу с Њим лице у лице. Без завеса, сенки, и заклона. Да имају добру улазницу са којом ће на следећи ниво, у Царство Небеско. А и наше дарове тешко ћемо препознати ако не видимо да их употребљавамо тако да користе другима. Помажући другима да развијају своје дарове, таленте, добијамо много, од њих наш сопствени живот постаје лепши и бољи. Нема бојазни да ће нам неко узети од Бога наш део с којим хоћемо да испунимо овај живот и препунимо га за наставак. А да ли ће неко узети више славе или пара или неког уживања од нас - то је већ његов проблем с којим мора сам да се избори. Јер то су ствари које хоће човека да заробе и вежу га за овај ниво, без наставка. То већ не спада у дар од Бога. Страшно је кад помислимо да живимо негде где нема отвореног пута за коришћење талената. Где остаје само гробље закопаних талената. А велике су сеобе данас тамо где постоји умеће коришћења туђих дарова, претварања тих дарова у новац. Наравно, по цену да многи већи и важнији дарови од оних који се дају брзо уновчити остану запостављени. Погледајмо око себе и нађимо макар неке таленте код оних које знамо или су нам просто пред очима. Таленте који нам заиста користе, који су за нас драгоцени. Тако ћемо полако и наше сопствени таленте умети да препознамо. Чак и ако нема неког ко ће нам одмах на њих указати. А чим их активирамо, макар и ако на почетку изгледају мали у односу на јарке дарове проглашене у циркуској арени овог доба, убрзо ћемо сазнати да наш живот има смисла. Јер добијамо нешто са чим ћемо пред Бога. Не више сами него са свим онима којима наши дарови служе и свима чији дарови нама служе. А кад ниси сам са својим закопаним даром, него са даром од Бога који користиш и умножаваш са другима - учествујеш у вечној размени љубави. о. Ненад Илић https://www.facebook.com/o.nenad.ilic