Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'нашег!'.
Found 6 results
-
У свештеном богослужењу светитељ и чудотворац острошки Василије, велича се као прави и истински подвижник, и врлински архијереј, али и као наследник Светога Саве. Величамо и његова безбројна чудеса која Господ благодаћу својом чини преко њега и његових светих моштију. У наставку доносимо извод из химнографије Светом Василију, из службе коју је саставио последњи патријарх српски пре укидања Пећке патријаршије, Василије Бркић (1719-1772). Свеосвећеним богоносцем показао си се, Светитељу Василије, помазање Божије имајући и Духом Светим будући ограђен. Свијетло улазећи у Светињу над светињама, богоначелним свјетлостима озариван, причестио си се Светих Тајни Благодати. Зато, као Светитељ истинити са смјелошћу се моли за душе наше! (Прва стихира на Господи возвах) Свјетлостима врлина живот твој просвијетлио се, којима си и стадо своје научио, одагнавши од њега таму прелести. Зато си се сунцем свјетлозарним показао, преблажени Василије, уселивши се ондје гдје свјетлост безвечерња сија и сином благодати Духа Светога јавио си се данас. Зато, оче свагдаспомињаним не заборави, оне који часни спомен Твој савршавају и са љубављу те прослављају! (Друга стихира на Господи возвах) У Захумљу си поживео, блажени Василије, јавивши се добрим пастирем Цркве Христове. Када си отуда у Острог прешао, постом, бдијењем и молитвама тијело своје укротио си, благоугађајући Богу, Који прослави Свете Мошти твоје, богоносни, што болести исцјељују свију. који са вјером и љубављу савршавају свеславни спомен твој. Зато ти се молимо, избави и нас од свих злоба и нападаја молитвама својим! (Четврта стихира на Господи возвах) Кивот Моштију твојих, оче Василије, свијетло зари се, исцјељење подајући приступницима и од болести ослобађа их. Зато, весели се и ликуј, цркво острошка са околним странама, јер ти просија свијетли спомен блаженога Василија, који се свагда моли за душе наше! (Прва стихира на литији) Оче, Свети Василије, као зора Словесне Свјетлости, свјетлило Цркве, красота монахујућима, посничког живота правило, заступник бивај нам, ослобађајући од погубнога врага душе наше, молитвама својим! (Прва стихира на стиховње) Био си пастир добри и учитељ топли, Светитељу Василије! Тебе хвалећи свагда, зато ти кличемо: Бог Цркву Своју Тобом украси и тијело твоје многољетно, које у земљи пребиваше, нетрулежно се јави људима твојим. Стога не престај да се молиш за оне који побожно штују свети спомен твој. (Слава на стиховње) Светитељу Василије, на љествицу божаственог разума ступио си и Богу се приближио, исцјељења дар примивши, којим исцјељујеш болести неизлечиве и одгониш духове нечисте. Стога спомен твој светкујући, срдачним радовањем Христа величамо. Који узвелича Свога Угодника. (Прва стихира на Хвалите) Преподобни, триблажени, пресвети оче Василије, пастиру добри вјернога стада свога, учениче Христов, ти положи душу за овчице његове. Сада, свехвални, молитвама својим испроси нам велику и богату милост! (Слава на Хвалите) Приредио: Катихета Бранислав Илић *Објављено у мартовско-априлском 378. броју Православног мисионара (стр.43)
-
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Литургију пређеосвећених дарова у Цетињском манастиру. На крају богослужења благосиљано је кољиво, у спомен на Светог великомученика Теодора Тирона. Владика је рекао да све што се пјева и служи у току прве недјеље Великог поста није ништа друго него је воспоминаније Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. “И на сва она збивања од настанка свијета па до Христовог Васкрсења. Зато и почињемо, и читамо у току овога поста од првих поглавља Књиге постања, о настанку свијета”, објаснио је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да се онда редом спомињу сва збивања којима је припремано рођење Господа. “И Његово крштење, Његово преображење, Његово распеће и Његово свето васкрсење”, казао је он. Казао је да се посебно на сјутрашњој вечерњој Велике суботе сјећамо Светог великомученика Теодора који је мученички пострадао за Господа. “И који је открио у своје вријеме хришћанима да не једу јела идолослужитеља. Припремио је тада прво кољиво које ми данас овдје имамо пред собом и које је било благословено за спасење и оних који су у то вријеме служили Господу и за спасење свих хришћана до наших времена”, казао је он. Владика Амфилохије је нагласио да је пост припрема душе и тијела, очишћење од тјелесних, душевних и духовних страсти и припремање за свето причешће тијелом и крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. “Нарочито на Велики четвртак и касније, на Велику суботу и дан Христовог васкрсења”, закључио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
-
- митрополит
- амфилохије:
- (и још 16 )
-
Катихета Бранислав Илић: Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег!
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Теолошки
Свети и богоносни отац наш Василије чудотворац и исцелитељ острошки и тврдошки, предивни је украс Цркве Христове, а његове нетљене и целебне мошти које небеским сјајем обасјавају душе наше и својом љубављу греју хладне острошке стене сведочанство су наше вере у Васкрсење. Свети отац наш Василије острошки рођен је 1610. године од побожних и благочестивих родитеља Петра и Анастасије Јовановић у селу Мркоњићу у области Поповопољској, добивши на крштењу име Стојан. Према предању и на основу чуда на гробу мајке светог Василија, Анастасија, и она је светитељка коју је Бог прославио, као што је прославио многе мајке светих угодникâ. Како и појемо у његовом тропару од младости је себе предао Господу отишавши у завалску обитељ у којој је игуман био његов стриц архимандрит Серафим. Према казивању из житија мали Стојан је са сваком пажњом и побожношћу улазио у свети храм, а свето богослужење је за њега било изображено као стајање пред самим Господом. Своју „школуˮ побожности научио је најпре у својој честитој и благочестивој породици, а врхунац хришћанског васпитања задобија у завалској обитељи. Монашки постриг на коме је добио име Василије по великом богослову и учитељу цркве Светом Василију Великом, светитељ је примио у свештеној обитељи манастира Тврдош у коме је у тада било и седиште требињске епископије. Светитељ пролази кроз све свештене степене удостојивши се на крају и Архијерејске службе. Битно је нагласити да је светитељ Архипастировао у најтеже време за наш народ, за време турског ропства. У свом Архипастировању Свети Василије је непоколебиво подносио на себи и свом епископском омофору сваку бол и патњу народа, те је тако себе већ за живота непрестано предавао како за Господа, тако и за свој страдални народ. Бивајући пре свега прави монах и истински подвижник повукао се у такозване острошке стене где се подвизао у једној пећини у којој су пре њега боравили бројни свети подвижници нама знани и незнани, али Господу нашем знани и од Њега прослављени, а међу њима нама знан преподобни Исаија из села Попа код Оногошта (Никшића). Ту, у хладној острошкој стени, на веома лепом и молитвеном месту свети Василије саградио је најпре храм Ваведења Пресвете Богородице (у коме данас почивају његове нетљене и целебне мошти), а потом и храм Часног и Животворног Крста Господњег. Од обичног места усамљеног и повученог подвига, острошка стена у којој светитељ сагради два храма, постала је права свештена и благословена обитељ која и до дана данашњег својим молитвама греје срца многих. На месту упокојења Светог Василија из стене је чудом и благословом Божјим израсла једна винова лоза која и до данас постоји у острошкој обитељи. Након упокојења братија острошка је тело светитеља острошког положила у гроб, где је почивао до његовог прослављења. Његове нетљене, миомирисне и целебне мошти обрео је игуман жупске обитељи Рафаило коме се светитељ и јавио у сну рекавши да извади његово тело из гроба и положи у храм Ваведења Пресвете Богомајке. Предање о прослављењу Светог Василија записано је и у светитељевом житију: „Седам година после упокојења (1678. године) Светитељ се јави у сну настојатељу манастира Светог Луке у Жупи код Никшића, игуману Рафаилу Косијеревцу, и нареди му да дође у Острог и отвори гроб његов. Игуман не придаде овоме сну посебан значај, и не отиде. Исти сан се понови и други пут, и игуман поново не отиде. Трећи пут се јави Свети Василије игуману обучен у владичанске одежде и са кадионицом у рукама. И док Светитељ кађаше кадионицом испаде жар из кадионице и опече игумана по лицу и рукама. Игуман се тада пробуди и са страхом великим исприча то виђење свој братији. Онда се договорише и кретоше у манастир Острог. Дошавши у Острог и све по реду испричавши острошким монасима, ударише најпре сви у строги пост, свакодневно држећи сво молитвено правило и служећи свете литургије. А седмога дана окадивши Свечев гроб, отворише га. И пред њима се указао Светитељ у прослављеном телу, које беше жуто као восак и сво мирисаше као босиљак. Онда монаси узеше његово свето тело, положише у ковчег и пренесоше у храм Ваведења Пресвете Богородице, где оно и до данас почива.ˮ Светитељ острошки и највећи чудотворац наших времена без престанка чудотвори, а то нам сведоче и безбројна исцељења и чуда која се свакодневно благодаћу Божјом догађају у острошкој обитељи, која ваистину постаде нова бања Витезда. Манастир Острог са слободом можемо назвати духовним и молитвеним центром и местом безбројног ходочашћа. Великим трудом и љубављу Његовог Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског и игумана острошког Амфилохија, острошка светиња је у последњих неколико година доживела једну велику обнову, а врхунац те обнове је обретење моштију ђакона Светог Василија Острошког чије име нам није познато. По предању светитељев ђакон је мученички пострадао (а то сведоче и зрна која су пронађена са његовим моштима) и сахрањен је од стране Светог Василија Острошког. У богослужењу наше помесне цркве Светитељ, чудотворац и целебник острошки Василије, велича се као прави и истински подвижник, и врлински Архијереј, али и као наследник Светога Саве. Величамо и његова безбројна чудеса која Господ благодаћу својом чини преко њега и његових светих моштију. Из молитвословља Светом Василију: Од младости своје целога себе предао си Господу пребивајући у молитвама, подвизима и постовима, оче Богоносни. Образ си био врлине својему народу Тога ради, видећи Бог твоју добру намеру постави те за пастира своје Цркве и ревносног архијереја, и по представљењу твоме сачува свето тело твоје нетрулежно светитељу Василије. зато, као онај који има смелост, моли се Христу Богу да спасе душе наше. Богоносни архијереју Цркве српске, свети и чудотворни оче Василије похвалну пјесму ову приносимо ти од грешне и уплакане душе своје. И молимо Те у покајању буди и сада као и увијек милосрдан за дјецу земље ове и заштити нас од сваке напасти да Те величамо кроз вјекове. Радуј се Василије свети, похвало рода нашега! Видје Господ побожност Твоју од дјетињства часно одњеговану и љубав чисту за Цркву Његову. Зато Те украси љепотом непролазном и дарова ти дар чудотворства да лијечиш и спасаваш људе од сваке болести душе и тијела. И као свјећњак који се никад не гаси посвети Те у архијерејско служење у оне тешке дане српскога рода, да се бринеш и онда и сада за свакога који се каје и пати и с Тобом слави Бога. Алилуја. Свети оче Василије, помоћниче силни и заштитниче милосрдни, чуј и сада молитве наше, сузе и уздахе. Као добри пастир који тражи залутале овце и за њих страда, окупи нас око кивота Твојега и научи чудотворним поукама Твојим да бисмо Ти благодарили и славили Оца небеског. Наше се душе грче у пороцима, али и плачу у покајању као заблудјели син који је тражио оца да му опрости и као посрнула жена која је признавала гријехе. Сагрешисмо много, сагрешисмо у знању и незнању, гордим мислима и себичним срцем, ријечима, дјелима и пропуштањем те не учинисмо многа доброчинства. Зато погледај на нас рањене и изобличене у неваљалству. Погледај и ублажи болове и патње душе и тијела и даруј нам изгубљени мир, братску љубав и радост небеску. Молимо Те, позови све свете из рода нашега, све свете мученике, праведнике и преподобне и заједно с њима умоли Господа слављенога у Пресветој Тројици да нам подари опроштај гријехова и спаси нас од адске пропасти. Тако покајани и поучени да бисмо могли Тебе величати и с Тобом славити беспочетног Оца са јединородним Сином и животворним Духом, сада и свагда и у вјекове вјекова, Амин. катихета Бранислав Илић ИЗВОР: Српска Православна Црква -
Поводом празника ветог и богоносног оца нашег Василија, чудотворца острошког и тврдошког са званичне интернет странице Српске Православне Цркве доносимо текст катихете Бранислава Илића "Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег!" Свети и богоносни отац наш Василије чудотворац и исцелитељ острошки и тврдошки, предивни је украс Цркве Христове, а његове нетљене и целебне мошти које небеским сјајем обасјавају душе наше и својом љубављу греју хладне острошке стене сведочанство су наше вере у Васкрсење. Свети отац наш Василије острошки рођен је 1610. године од побожних и благочестивих родитеља Петра и Анастасије Јовановић у селу Мркоњићу у области Поповопољској, добивши на крштењу име Стојан. Према предању и на основу чуда на гробу мајке светог Василија, Анастасија, и она је светитељка коју је Бог прославио, као што је прославио многе мајке светих угодникâ. Како и појемо у његовом тропару од младости је себе предао Господу отишавши у завалску обитељ у којој је игуман био његов стриц архимандрит Серафим. Према казивању из житија мали Стојан је са сваком пажњом и побожношћу улазио у свети храм, а свето богослужење је за њега било изображено као стајање пред самим Господом. Своју „школуˮ побожности научио је најпре у својој честитој и благочестивој породици, а врхунац хришћанског васпитања задобија у завалској обитељи. Монашки постриг на коме је добио име Василије по великом богослову и учитељу цркве Светом Василију Великом, светитељ је примио у свештеној обитељи манастира Тврдош у коме је у тада било и седиште требињске епископије. Светитељ пролази кроз све свештене степене удостојивши се на крају и Архијерејске службе. Битно је нагласити да је светитељ Архипастировао у најтеже време за наш народ, за време турског ропства. У свом Архипастировању Свети Василије је непоколебиво подносио на себи и свом епископском омофору сваку бол и патњу народа, те је тако себе већ за живота непрестано предавао како за Господа, тако и за свој страдални народ. Бивајући пре свега прави монах и истински подвижник повукао се у такозване острошке стене где се подвизао у једној пећини у којој су пре њега боравили бројни свети подвижници нама знани и незнани, али Господу нашем знани и од Њега прослављени, а међу њима нама знан преподобни Исаија из села Попа код Оногошта (Никшића). Ту, у хладној острошкој стени, на веома лепом и молитвеном месту свети Василије саградио је најпре храм Ваведења Пресвете Богородице (у коме данас почивају његове нетљене и целебне мошти), а потом и храм Часног и Животворног Крста Господњег. Од обичног места усамљеног и повученог подвига, острошка стена у којој светитељ сагради два храма, постала је права свештена и благословена обитељ која и до дана данашњег својим молитвама греје срца многих. На месту упокојења Светог Василија из стене је чудом и благословом Божјим израсла једна винова лоза која и до данас постоји у острошкој обитељи. Након упокојења братија острошка је тело светитеља острошког положила у гроб, где је почивао до његовог прослављења. Његове нетљене, миомирисне и целебне мошти обрео је игуман жупске обитељи Рафаило коме се светитељ и јавио у сну рекавши да извади његово тело из гроба и положи у храм Ваведења Пресвете Богомајке. Предање о прослављењу Светог Василија записано је и у светитељевом житију: „Седам година после упокојења (1678. године) Светитељ се јави у сну настојатељу манастира Светог Луке у Жупи код Никшића, игуману Рафаилу Косијеревцу, и нареди му да дође у Острог и отвори гроб његов. Игуман не придаде овоме сну посебан значај, и не отиде. Исти сан се понови и други пут, и игуман поново не отиде. Трећи пут се јави Свети Василије игуману обучен у владичанске одежде и са кадионицом у рукама. И док Светитељ кађаше кадионицом испаде жар из кадионице и опече игумана по лицу и рукама. Игуман се тада пробуди и са страхом великим исприча то виђење свој братији. Онда се договорише и кретоше у манастир Острог. Дошавши у Острог и све по реду испричавши острошким монасима, ударише најпре сви у строги пост, свакодневно држећи сво молитвено правило и служећи свете литургије. А седмога дана окадивши Свечев гроб, отворише га. И пред њима се указао Светитељ у прослављеном телу, које беше жуто као восак и сво мирисаше као босиљак. Онда монаси узеше његово свето тело, положише у ковчег и пренесоше у храм Ваведења Пресвете Богородице, где оно и до данас почива.ˮ Светитељ острошки и највећи чудотворац наших времена без престанка чудотвори, а то нам сведоче и безбројна исцељења и чуда која се свакодневно благодаћу Божјом догађају у острошкој обитељи, која ваистину постаде нова бања Витезда. Манастир Острог са слободом можемо назвати духовним и молитвеним центром и местом безбројног ходочашћа. Великим трудом и љубављу Његовог Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског и игумана острошког Амфилохија, острошка светиња је у последњих неколико година доживела једну велику обнову, а врхунац те обнове је обретење моштију ђакона Светог Василија Острошког чије име нам није познато. По предању светитељев ђакон је мученички пострадао (а то сведоче и зрна која су пронађена са његовим моштима) и сахрањен је од стране Светог Василија Острошког. У богослужењу наше помесне цркве Светитељ, чудотворац и целебник острошки Василије, велича се као прави и истински подвижник, и врлински Архијереј, али и као наследник Светога Саве. Величамо и његова безбројна чудеса која Господ благодаћу својом чини преко њега и његових светих моштију. Из молитвословља Светом Василију: Од младости своје целога себе предао си Господу пребивајући у молитвама, подвизима и постовима, оче Богоносни. Образ си био врлине својему народу Тога ради, видећи Бог твоју добру намеру постави те за пастира своје Цркве и ревносног архијереја, и по представљењу твоме сачува свето тело твоје нетрулежно светитељу Василије. зато, као онај који има смелост, моли се Христу Богу да спасе душе наше. Богоносни архијереју Цркве српске, свети и чудотворни оче Василије похвалну пјесму ову приносимо ти од грешне и уплакане душе своје. И молимо Те у покајању буди и сада као и увијек милосрдан за дјецу земље ове и заштити нас од сваке напасти да Те величамо кроз вјекове. Радуј се Василије свети, похвало рода нашега! Видје Господ побожност Твоју од дјетињства часно одњеговану и љубав чисту за Цркву Његову. Зато Те украси љепотом непролазном и дарова ти дар чудотворства да лијечиш и спасаваш људе од сваке болести душе и тијела. И као свјећњак који се никад не гаси посвети Те у архијерејско служење у оне тешке дане српскога рода, да се бринеш и онда и сада за свакога који се каје и пати и с Тобом слави Бога. Алилуја. Свети оче Василије, помоћниче силни и заштитниче милосрдни, чуј и сада молитве наше, сузе и уздахе. Као добри пастир који тражи залутале овце и за њих страда, окупи нас око кивота Твојега и научи чудотворним поукама Твојим да бисмо Ти благодарили и славили Оца небеског. Наше се душе грче у пороцима, али и плачу у покајању као заблудјели син који је тражио оца да му опрости и као посрнула жена која је признавала гријехе. Сагрешисмо много, сагрешисмо у знању и незнању, гордим мислима и себичним срцем, ријечима, дјелима и пропуштањем те не учинисмо многа доброчинства. Зато погледај на нас рањене и изобличене у неваљалству. Погледај и ублажи болове и патње душе и тијела и даруј нам изгубљени мир, братску љубав и радост небеску. Молимо Те, позови све свете из рода нашега, све свете мученике, праведнике и преподобне и заједно с њима умоли Господа слављенога у Пресветој Тројици да нам подари опроштај гријехова и спаси нас од адске пропасти. Тако покајани и поучени да бисмо могли Тебе величати и с Тобом славити беспочетног Оца са јединородним Сином и животворним Духом, сада и свагда и у вјекове вјекова, Амин. катихета Бранислав Илић ИЗВОР: Српска Православна Црква View full Странице
-
Саслуживали су му сабраћа острошке обитељи архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Јеротеј и јерођакони Роман и Зосима, као и јереј Мирко Вукотић никшићки парох, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа. Сабрани, који се постом припремају за најрадоснији хришћански празник Божић, примили су Свето Причешће, а на крају Литругије архипастирском словом празник им је честитао Митрополит Амфилохије. Он је казао да је Бог – Бог живих, а не мртвих. -Бог је Бог Аврама, Исака и Јакова, Бог светих пророка, апостола, светих отаца и матера наших, свете дјеце Божије која су се крстила у име Господње и која су Господу послужила, међу којима спада и наш Новомученик Станко Острошки. Бог је Бог живих и зато ми данас прослављамо све оне који су својом вјером, својим животом, својим подвигом, својом жртвом прославили живога Бога. Од првих праотаца, преко пророка и Цара Давида и преко свих оних који су уградили себе у историју народа Божијег, у историју Христовог дејства и присуства у животу неба и земље, до наших времена – казао је Митрополит Амфилохије. Он је подсјетио да се Црква Божија припремајући се за прослављење Христовог Рождества у ове дане прво сјећа свете дјеце и прославља Дјетињце, потом се сјећа светих мајки на челу са Богомајком Пресветом Богородицом и прославља Материце, а онда се у недјељу уочи Христовог Рођења сјећа и светих отаца и прославља Оце. – Припремајући се за Свето Рождество Христово ми прослављамо Дијете предвјечно, Христа Господа Бога нашег, од Дјеве рођеног, јединородног Сина Божијег, па отуда и прослављамо Дјетињце, зато што је Он први и посљедњи, почетак и крај, зато што су дјеца симбол Њега. Дијете је симбол самог Бога, узор људског живљења на земљи по својој безазлености, својој чистоти, п освом здравоумљу и својој цјеломудрености. Кроз материнство Пресвете Дјеве које прослављамо, Оне која је родила Христа Бога нашег, прослављамо свако материнство, свако рођење од мајке овдје на змељи, а нарочито оне свете мајке које су уградиле себе у живот самога Господа нашег, рађајући свету и благословену дјецу. Свете оце и праоце које прослављамо, свете мајке и свето материнство и свету дјецу на челу са Христом Богом, дјететом, предвјечним Богом, Црква прославља оно што је најсветије, оно што је огледало живог Бога и Његовог присуства у историји рода људског, а то су управо Дијете, Мајка и Отац – казао је Митрополит Амфилохије. Према његовим ријечима треба да се научимо поштовању три основне светиње људског живота, очинства, материнства и дјетињсва. – Овдје у Острогу се то прославља вјековима, а прослављамо научени од Светог оца Василија Острошког – казао је Митополит и пожелио да свјетлост Свете Тројице Оца, Сина и Духа Светог обасја све који се сабирају у острошкој светињи, а на првом мјесту светосавски и световасилијевски народ који живи у Црној Гори, а преко њега и све земаљске народе. Митрополит Амфилохије је такође подсјетио да се у новије вријеме у свијету прославља тзв. Дан жена и казао да је тај празник празан и да нема суштину, те да је једини истински празник жене и жеског рода у тајни материнства, као што је у тајни очинства небозменог једино прослављање очинства и отаца на земљи и као што је у прослављању Божић Бате, Христа Бога, прослављање онога што је најдивније и што ће нас оправдати пред Богом. Подсјетимо, Оци се увијек празнују посљедње недјеље пред Божић. Тога дана, исто као на Материце, дјеца везују своје очеве, а ови им се “дријеше” поклонима, исто као и мајке. Због тога су сабрани, на челу са протосинђелом Сергијем на крају богослужења везивали Митрополита Амфилохија, који их је даривао поклонима. Заједничарење сабраних са Митрополитом Амфилохијем у острошкој светињи настављено је за трепезом хришћанске љубави. Извор: Манастир Острог
-
- митрополит
- амфилохије
-
(и још 9 )
Таговано са:
-
Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки Г. Амфилохије, у недјељу 30. по Духовима, 18./31. децембра 2017. љета када наша Света Црква слави Светог мученика Севастијана, Светог Модеста и друге – на Оце, служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу. Звучни запис митрополитове бесједе -ФОТОГАЛЕРИЈА- Саслуживали су му сабраћа острошке обитељи архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Јеротеј и јерођакони Роман и Зосима, као и јереј Мирко Вукотић никшићки парох, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа. Сабрани, који се постом припремају за најрадоснији хришћански празник Божић, примили су Свето Причешће, а на крају Литругије архипастирском словом празник им је честитао Митрополит Амфилохије. Он је казао да је Бог – Бог живих, а не мртвих. -Бог је Бог Аврама, Исака и Јакова, Бог светих пророка, апостола, светих отаца и матера наших, свете дјеце Божије која су се крстила у име Господње и која су Господу послужила, међу којима спада и наш Новомученик Станко Острошки. Бог је Бог живих и зато ми данас прослављамо све оне који су својом вјером, својим животом, својим подвигом, својом жртвом прославили живога Бога. Од првих праотаца, преко пророка и Цара Давида и преко свих оних који су уградили себе у историју народа Божијег, у историју Христовог дејства и присуства у животу неба и земље, до наших времена – казао је Митрополит Амфилохије. Он је подсјетио да се Црква Божија припремајући се за прослављење Христовог Рождества у ове дане прво сјећа свете дјеце и прославља Дјетињце, потом се сјећа светих мајки на челу са Богомајком Пресветом Богородицом и прославља Материце, а онда се у недјељу уочи Христовог Рођења сјећа и светих отаца и прославља Оце. – Припремајући се за Свето Рождество Христово ми прослављамо Дијете предвјечно, Христа Господа Бога нашег, од Дјеве рођеног, јединородног Сина Божијег, па отуда и прослављамо Дјетињце, зато што је Он први и посљедњи, почетак и крај, зато што су дјеца симбол Њега. Дијете је симбол самог Бога, узор људског живљења на земљи по својој безазлености, својој чистоти, п освом здравоумљу и својој цјеломудрености. Кроз материнство Пресвете Дјеве које прослављамо, Оне која је родила Христа Бога нашег, прослављамо свако материнство, свако рођење од мајке овдје на змељи, а нарочито оне свете мајке које су уградиле себе у живот самога Господа нашег, рађајући свету и благословену дјецу. Свете оце и праоце које прослављамо, свете мајке и свето материнство и свету дјецу на челу са Христом Богом, дјететом, предвјечним Богом, Црква прославља оно што је најсветије, оно што је огледало живог Бога и Његовог присуства у историји рода људског, а то су управо Дијете, Мајка и Отац – казао је Митрополит Амфилохије. Према његовим ријечима треба да се научимо поштовању три основне светиње људског живота, очинства, материнства и дјетињсва. – Овдје у Острогу се то прославља вјековима, а прослављамо научени од Светог оца Василија Острошког – казао је Митополит и пожелио да свјетлост Свете Тројице Оца, Сина и Духа Светог обасја све који се сабирају у острошкој светињи, а на првом мјесту светосавски и световасилијевски народ који живи у Црној Гори, а преко њега и све земаљске народе. Митрополит Амфилохије је такође подсјетио да се у новије вријеме у свијету прославља тзв. Дан жена и казао да је тај празник празан и да нема суштину, те да је једини истински празник жене и жеског рода у тајни материнства, као што је у тајни очинства небозменог једино прослављање очинства и отаца на земљи и као што је у прослављању Божић Бате, Христа Бога, прослављање онога што је најдивније и што ће нас оправдати пред Богом. Подсјетимо, Оци се увијек празнују посљедње недјеље пред Божић. Тога дана, исто као на Материце, дјеца везују своје очеве, а ови им се “дријеше” поклонима, исто као и мајке. Због тога су сабрани, на челу са протосинђелом Сергијем на крају богослужења везивали Митрополита Амфилохија, који их је даривао поклонима. Заједничарење сабраних са Митрополитом Амфилохијем у острошкој светињи настављено је за трепезом хришћанске љубави. Извор: Манастир Острог View full Странице
-
- митрополит
- амфилохије
-
(и још 9 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.