Претражи Живе Речи Утехе

Поводом празника ветог и богоносног оца нашег Василија, чудотворца острошког и тврдошког са званичне интернет странице Српске Православне Цркве доносимо текст катихете Бранислава Илића "Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег!" Свети и богоносни отац наш Василије чудотворац и исцелитељ острошки и тврдошки, предивни је украс Цркве Христове, а његове нетљене и целебне мошти које небеским сјајем обасјавају душе наше и својом љубављу греју хладне острошке стене сведочанство су наше вере у Васкрсење. Свети отац наш Василије острошки рођен је 1610. године од побожних и благочестивих родитеља Петра и Анастасије Јовановић у селу Мркоњићу у области Поповопољској, добивши на крштењу име Стојан. Према предању и на основу чуда на гробу мајке светог Василија, Анастасија, и она је светитељка коју је Бог прославио, као што је прославио многе мајке светих угодникâ. Како и појемо у његовом тропару од младости је себе предао Господу отишавши у завалску обитељ у којој је игуман био његов стриц архимандрит Серафим. Према казивању из житија мали Стојан је са сваком пажњом и побожношћу улазио у свети храм, а свето богослужење је за њега било изображено као стајање пред самим Господом. Своју „школуˮ побожности научио је најпре у својој честитој и благочестивој породици, а врхунац хришћанског васпитања задобија у завалској обитељи. Монашки постриг на коме је добио име Василије по великом богослову и учитељу цркве Светом Василију Великом, светитељ је примио у свештеној обитељи манастира Тврдош у коме је у тада било и седиште требињске епископије. Светитељ пролази кроз све свештене степене удостојивши се на крају и Архијерејске службе. Битно је нагласити да је светитељ Архипастировао у најтеже време за наш народ, за време турског ропства. У свом Архипастировању Свети Василије је непоколебиво подносио на себи и свом епископском омофору сваку бол и патњу народа, те је тако себе већ за живота непрестано предавао како за Господа, тако и за свој страдални народ. Бивајући пре свега прави монах и истински подвижник повукао се у такозване острошке стене где се подвизао у једној пећини у којој су пре њега боравили бројни свети подвижници нама знани и незнани, али Господу нашем знани и од Њега прослављени, а међу њима нама знан преподобни Исаија из села Попа код Оногошта (Никшића). Ту, у хладној острошкој стени, на веома лепом и молитвеном месту свети Василије саградио је најпре храм Ваведења Пресвете Богородице (у коме данас почивају његове нетљене и целебне мошти), а потом и храм Часног и Животворног Крста Господњег. Од обичног места усамљеног и повученог подвига, острошка стена у којој светитељ сагради два храма, постала је права свештена и благословена обитељ која и до дана данашњег својим молитвама греје срца многих. На месту упокојења Светог Василија из стене је чудом и благословом Божјим израсла једна винова лоза која и до данас постоји у острошкој обитељи. Након упокојења братија острошка је тело светитеља острошког положила у гроб, где је почивао до његовог прослављења. Његове нетљене, миомирисне и целебне мошти обрео је игуман жупске обитељи Рафаило коме се светитељ и јавио у сну рекавши да извади његово тело из гроба и положи у храм Ваведења Пресвете Богомајке. Предање о прослављењу Светог Василија записано је и у светитељевом житију: „Седам година после упокојења (1678. године) Светитељ се јави у сну настојатељу манастира Светог Луке у Жупи код Никшића, игуману Рафаилу Косијеревцу, и нареди му да дође у Острог и отвори гроб његов. Игуман не придаде овоме сну посебан значај, и не отиде. Исти сан се понови и други пут, и игуман поново не отиде. Трећи пут се јави Свети Василије игуману обучен у владичанске одежде и са кадионицом у рукама. И док Светитељ кађаше кадионицом испаде жар из кадионице и опече игумана по лицу и рукама. Игуман се тада пробуди и са страхом великим исприча то виђење свој братији. Онда се договорише и кретоше у манастир Острог. Дошавши у Острог и све по реду испричавши острошким монасима, ударише најпре сви у строги пост, свакодневно држећи сво молитвено правило и служећи свете литургије. А седмога дана окадивши Свечев гроб, отворише га. И пред њима се указао Светитељ у прослављеном телу, које беше жуто као восак и сво мирисаше као босиљак. Онда монаси узеше његово свето тело, положише у ковчег и пренесоше у храм Ваведења Пресвете Богородице, где оно и до данас почива.ˮ Светитељ острошки и највећи чудотворац наших времена без престанка чудотвори, а то нам сведоче и безбројна исцељења и чуда која се свакодневно благодаћу Божјом догађају у острошкој обитељи, која ваистину постаде нова бања Витезда. Манастир Острог са слободом можемо назвати духовним и молитвеним центром и местом безбројног ходочашћа. Великим трудом и љубављу Његовог Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског и игумана острошког Амфилохија, острошка светиња је у последњих неколико година доживела једну велику обнову, а врхунац те обнове је обретење моштију ђакона Светог Василија Острошког чије име нам није познато. По предању светитељев ђакон је мученички пострадао (а то сведоче и зрна која су пронађена са његовим моштима) и сахрањен је од стране Светог Василија Острошког. У богослужењу наше помесне цркве Светитељ, чудотворац и целебник острошки Василије, велича се као прави и истински подвижник, и врлински Архијереј, али и као наследник Светога Саве. Величамо и његова безбројна чудеса која Господ благодаћу својом чини преко њега и његових светих моштију. Из молитвословља Светом Василију: Од младости своје целога себе предао си Господу пребивајући у молитвама, подвизима и постовима, оче Богоносни. Образ си био врлине својему народу Тога ради, видећи Бог твоју добру намеру постави те за пастира своје Цркве и ревносног архијереја, и по представљењу твоме сачува свето тело твоје нетрулежно светитељу Василије. зато, као онај који има смелост, моли се Христу Богу да спасе душе наше. Богоносни архијереју Цркве српске, свети и чудотворни оче Василије похвалну пјесму ову приносимо ти од грешне и уплакане душе своје. И молимо Те у покајању буди и сада као и увијек милосрдан за дјецу земље ове и заштити нас од сваке напасти да Те величамо кроз вјекове. Радуј се Василије свети, похвало рода нашега! Видје Господ побожност Твоју од дјетињства часно одњеговану и љубав чисту за Цркву Његову. Зато Те украси љепотом непролазном и дарова ти дар чудотворства да лијечиш и спасаваш људе од сваке болести душе и тијела. И као свјећњак који се никад не гаси посвети Те у архијерејско служење у оне тешке дане српскога рода, да се бринеш и онда и сада за свакога који се каје и пати и с Тобом слави Бога. Алилуја. Свети оче Василије, помоћниче силни и заштитниче милосрдни, чуј и сада молитве наше, сузе и уздахе. Као добри пастир који тражи залутале овце и за њих страда, окупи нас око кивота Твојега и научи чудотворним поукама Твојим да бисмо Ти благодарили и славили Оца небеског. Наше се душе грче у пороцима, али и плачу у покајању као заблудјели син који је тражио оца да му опрости и као посрнула жена која је признавала гријехе. Сагрешисмо много, сагрешисмо у знању и незнању, гордим мислима и себичним срцем, ријечима, дјелима и пропуштањем те не учинисмо многа доброчинства. Зато погледај на нас рањене и изобличене у неваљалству. Погледај и ублажи болове и патње душе и тијела и даруј нам изгубљени мир, братску љубав и радост небеску. Молимо Те, позови све свете из рода нашега, све свете мученике, праведнике и преподобне и заједно с њима умоли Господа слављенога у Пресветој Тројици да нам подари опроштај гријехова и спаси нас од адске пропасти. Тако покајани и поучени да бисмо могли Тебе величати и с Тобом славити беспочетног Оца са јединородним Сином и животворним Духом, сада и свагда и у вјекове вјекова, Амин. катихета Бранислав Илић ИЗВОР: Српска Православна Црква View full Странице

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки Г. Амфилохије, у недјељу 30. по Духовима, 18./31. децембра 2017. љета када наша Света Црква слави Светог мученика Севастијана, Светог Модеста и друге – на Оце, служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу. Звучни запис митрополитове бесједе -ФОТОГАЛЕРИЈА- Саслуживали су му сабраћа острошке обитељи архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Јеротеј и јерођакони Роман и Зосима, као и јереј Мирко Вукотић никшићки парох, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа. Сабрани, који се постом припремају за најрадоснији хришћански празник Божић, примили су Свето Причешће, а на крају Литругије архипастирском словом празник им је честитао Митрополит Амфилохије. Он је казао да је Бог – Бог живих, а не мртвих. -Бог је Бог Аврама, Исака и Јакова, Бог светих пророка, апостола, светих отаца и матера наших, свете дјеце Божије која су се крстила у име Господње и која су Господу послужила, међу којима спада и наш Новомученик Станко Острошки. Бог је Бог живих и зато ми данас прослављамо све оне који су својом вјером, својим животом, својим подвигом, својом жртвом прославили живога Бога. Од првих праотаца, преко пророка и Цара Давида и преко свих оних који су уградили себе у историју народа Божијег, у историју Христовог дејства и присуства у животу неба и земље, до наших времена – казао је Митрополит Амфилохије. Он је подсјетио да се Црква Божија припремајући се за прослављење Христовог Рождества у ове дане прво сјећа свете дјеце и прославља Дјетињце, потом се сјећа светих мајки на челу са Богомајком Пресветом Богородицом и прославља Материце, а онда се у недјељу уочи Христовог Рођења сјећа и светих отаца и прославља Оце. – Припремајући се за Свето Рождество Христово ми прослављамо Дијете предвјечно, Христа Господа Бога нашег, од Дјеве рођеног, јединородног Сина Божијег, па отуда и прослављамо Дјетињце, зато што је Он први и посљедњи, почетак и крај, зато што су дјеца симбол Њега. Дијете је симбол самог Бога, узор људског живљења на земљи по својој безазлености, својој чистоти, п освом здравоумљу и својој цјеломудрености. Кроз материнство Пресвете Дјеве које прослављамо, Оне која је родила Христа Бога нашег, прослављамо свако материнство, свако рођење од мајке овдје на змељи, а нарочито оне свете мајке које су уградиле себе у живот самога Господа нашег, рађајући свету и благословену дјецу. Свете оце и праоце које прослављамо, свете мајке и свето материнство и свету дјецу на челу са Христом Богом, дјететом, предвјечним Богом, Црква прославља оно што је најсветије, оно што је огледало живог Бога и Његовог присуства у историји рода људског, а то су управо Дијете, Мајка и Отац – казао је Митрополит Амфилохије. Према његовим ријечима треба да се научимо поштовању три основне светиње људског живота, очинства, материнства и дјетињсва. – Овдје у Острогу се то прославља вјековима, а прослављамо научени од Светог оца Василија Острошког – казао је Митополит и пожелио да свјетлост Свете Тројице Оца, Сина и Духа Светог обасја све који се сабирају у острошкој светињи, а на првом мјесту светосавски и световасилијевски народ који живи у Црној Гори, а преко њега и све земаљске народе. Митрополит Амфилохије је такође подсјетио да се у новије вријеме у свијету прославља тзв. Дан жена и казао да је тај празник празан и да нема суштину, те да је једини истински празник жене и жеског рода у тајни материнства, као што је у тајни очинства небозменог једино прослављање очинства и отаца на земљи и као што је у прослављању Божић Бате, Христа Бога, прослављање онога што је најдивније и што ће нас оправдати пред Богом. Подсјетимо, Оци се увијек празнују посљедње недјеље пред Божић. Тога дана, исто као на Материце, дјеца везују своје очеве, а ови им се “дријеше” поклонима, исто као и мајке. Због тога су сабрани, на челу са протосинђелом Сергијем на крају богослужења везивали Митрополита Амфилохија, који их је даривао поклонима. Заједничарење сабраних са Митрополитом Амфилохијем у острошкој светињи настављено је за трепезом хришћанске љубави. Извор: Манастир Острог View full Странице