Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'мору'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. У Цркви Светог Николе у которском Старом граду данас на Недјељу праотаца служена је Света литургија, а након ње и помен поводом пет година од упокојења Боривоја Цика Хомена, успјешног привредника, донатора и хуманитарца. “Данас је Недјеља праотаца. Двије недјеље прије Божића када прослављамо долазак самога Спаситеља, рођење Бога, дуго очекиваног и најављиваног кроз Стари завјет, прослављамо оне наше старозавјетне оце, који су кроз своју искрену и чисту вјеру, праву вјеру у Бога, у тога обећанога месију, на неки начин припремили пут за Његов долазак. Сјећамо се оних наших отаца који су у Старом завјету, у мору погрешних учења и религија, одржали ону праву вјеру у једнога Бога. Тиме Црква наглашава ту везу између Старога и Новога завјета. У овој Недјељи Праотаца, у богослужењима се сјећамо родоначелника народа Божјег, изабраног народа Израиља, још од Адама, преко Ноја, Аврама, Исака, Јакова, Јова праведнога, Давида, Соломона, па све до Јосифа, заручника Маријинога. Такође се сјећамо и оних пророка који су пророковали и предсказали долазак Господњи, све од Самуила до Светог Јована Крститеља, пророка и претече. У тропару овога празника, који смо отпјевали, говори се о томе како је Господ оправдао праоце због њихове вјере и да је Христос управо кроз њих заручио себи Цркву, како тамо стоји, а која ће бити састављена од многих народа. Такође, у тропару се говори да их прослављамо јер се из њиховог сјемена родила Пресвета Богородица, као најблагословенији плод, а из којег ће се опет, бесјемено родити сам Спаситељ”, казао је парох которски, протојереј Немања Кривокапић. На данашњи дан прослављају се и Материце, празник који је Црква посветила свим мајкама. “Овај празник опет има везе са долазећим Божићем, који је прије свега празник љубави и гвоори о неизмјерној Божјој љубави према човјеку. О Богу који је сишао са неба и постао човјек. Црква нас подсјећа да је љубав основ нашега живота овдје на земљи, да је Христос рекао по томе ће вас познати да сте моји ученици, ако љубите један другога. Кад говоримо о љубави почињемо од љубави у оквиру саме породице. Породице као мале Цркве. Као најмање честице сваког друштва, заједнице, па и Цркве. Зато нас Црква кроз ове дивне породичне празнике, Дјетињце које смо прославили прошле недјеље, Материце данас и Оце следеће недјеље, подсјећа на ту љубав у породици. Данас прослављамо мајке јер су оне стуб породице због терета васпитања дјеце, што је основ здраве породице, али уопште и здравога друштва“, казао је о. Немања, честитајући празник свим мајкама, као и оним које ће се као мајке тек остварити. Подсјетио је и на јеванђељску причу о вечери коју је приготовио домаћин, а кроз коју Црква подсјећа ко ће задобити Царство Божије. „Домаћин који све позива на вечеру је Бог. Вечера је Царство Божије у које смо сви призвани. Прво су били позвани Јевреји, као изабрани народ, његови првосвештеници, свештеници, фарисеји, књижевници… Они су први требали да повјерују, јер су највише читали о томе, али су почели изговори о немогућности присуствовања. Господар затим позива све друге. Ти други су сви остали народи – многобошци, незнабошци… Тада тај изабрани народ – Израиљ, постају они који су повјеровали. Они који су прихватили Бога, а Он њих“, рекао је о. Немања. Подсјетивши да се прича не односи само на вријеме и савременике Христове, истиче њену актуелност и данас када смо, као и увијек, призвани у Царство Божије, али подсјећа и на поменуте изговоре „У Царство Божије гдје нас Бог и данас позива, али су ту и изговори због чега баш не можемо сада да се прихватимо тога. Зато нас Црква кроз ово Јеванђеље подсјећа да смо сви позвани, да нас Бог очекује, али да је потребна и наша слободна воља. Бог нас неће не силу у своје Царство, него када то ми заиста пожелимо и када се потрудимо. Јеванђеље нас подсјећа и на то да ли се зарад Царства Божијег ваља потрудити кроз остављање овоземаљских сласти. Зарад већег цасрства којем сви тежимо, заслуженог од праотаца које данас прослављамо. Њима нека је слава вавијек амин“, поручио је протојереј Немања Кривокапић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Мт 8, 23 – 27 И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови. И гле, бура велика настаде на мору, тако да се лађа покри валовима; а он спаваше. И пришавши ученици његови, пробудише га говорећи: Господе, спаси нас, изгибосмо! И рече им: Зашто сте страшљиви, маловјерни? Тада уставши запријети вјетровима и мору, и настаде тишина велика. Исусово стишавање буре на Генисаретском мору код синоптика се готово синхроно интерпретира у контексту богатог низа Христових дела и логијâ. Код Марка ова прича смештена је након парабола о сејачу и семену, сетви и зрну горушичином. Код Матеја се налази после исцељења губавога и Петрове таште; док Лука и садржински прати Марка смештајући је након говора о сејачу и семену, настављајући затим слично Матеју низом исцељења. Матеј користи термин σεισμός (потрес, земљотрес) за овај део поглавља, између осталог и због тога што тај термин припада кушањима последњих времена кроз која заједница у којој живи пролази[1]; Марко употребљава термин λαῖλαψ (олуја). Термини σεισμός и κύματα (таласи) немају додатно објашњење у самом тексту. На њих надаље Матеј одговора и тумачи речима чуђења у последњем стиху: „Ко је овај да га слушају и вјетрови и море?“ Ове речи изговарају „људи“. Једино код Матеја имамо тај додатак άνθρωποι, који каже да су поред апостола на броду „били присутни“ и неки људи који су задивљени Исусовим чудом. Тиме Матеј подстиче реципијенте на овај догађај, да су они директни учесници у стишавању потреса и запрећивању. Њихове бриге и буре саставни су део догађаја. Извештај о чуду код Матеја се догађа овде и сада, у ретроспективи доживљаја Цркве; у конкретном егзистенцијалном кључу, са истим Господом који је чудо извео.[2] У библистици око ове перикопе постављало се питање њене историчности. Да ли је прича о стишавању буре киригматска или историјска; како гледамо на њену кохерентност? Горње паралеле које Матеј користи су релевантне и неспорне. Уколико пажљиво проучимо текст видећемо директан вапај ученика, у реалној животној ситуацији: „Господе, спаси нас, изгибосмо!“ (Мт 8, 25). Јероним слично говори о предзнаку ових речи у Јониној антитези (Јон 1, 5). Док су други били у погибељи, вели он, Јона се осећао сигурним и спавао је.[3] Хоће да каже да Христова сигурност, која произилази из поистовећења Његовог Ја са Очевим, постаје месијанско испуњење Јонине аналогије – али и парадигма утврђења учеништва код апостола и надаље сукцесивно. Референце попут оних из Боркамовог чланка[4] из 1948. године биле су дуго у библистици општеприхваћене. Владало је мишљење да Матејево смештање тога догађаја (након 8, 19 – 20), заједно са неким појединостима у изборима израза, показује да је то за њега била „киригматска парадигма опасности и славе учеништва“.[5] Алегоријско поимање догађаја и есхатолошки моменат који се препознаје, код Матеја није реткост. Реткост је његов дупли говор који овде срећемо, а то је средишњи о Исусу и други о ученицима. Излагање верзије о учеништву (8, 19 – 22) код њега прелази у дупли дијалог који преузима из Q извора.[6] Међутим, многи догађаји имају поред алегоријског и историјско упориште. Један од овом сличних догађаја је онај из 14, 22 – 33, где се такође говори о бури и Господњем јављању апостолима и Кифи на мору. Код Луке такав пример је чудесни улова рибе (5, 1 – 11). Мк 4, 35 – 41 И рече им у онај дан увече: Пређимо на ону страну. И они, оставивши народ, узеше га као што бјеше у лађи; а и друге лађе бијаху с њим. И настаде велика бура од вјетра; и валови тако запљускиваху лађу да она већ поче да тоне. А он бијаше на крми спавајући на узглављу; и пробудише га и рекоше му: Учитељу, зар ти не мариш што пропадамо? И уставши запријети вјетру, и рече мору: Ћути, престани! И утоли вјетар, и постаде тишина велика. И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вјере? И страхом се великим испунише, и говораху један другоме: Ама ко је овај да га и вјетар и море слушају? Марково сведочанство приближније открива да је реч о историјском догађају који се интерпретира двојако. Тематика стишавања буре смештена је у контекст после говора о Христовим делима код мора, где се претходно по Марку сабрао многи народ из разних крајева коме је он помагао и проповедао о Царству. Даљим током догађаја видимо постепено удаљавање од народа, одлазак са ученицима и дешавања на лађи. Сам редослед догађаја, који видимо није усамљен случај код синоптика, у контексту проповеди и месијанске делатности иде у прилог историчности. Харингтон у опису буре (σεισμος) види већи есхатолошки значај ове теме (попут Мт 27: 51 – 53).[7] Ипак, важно историјско сведочење говори о Исусовој изванредној моћи над сваком природом и описаној ученичкој маловерности. О томе јасно говори Дejвид Турнер, да се перикопа мора разумевати као интерпретација историјског догађаја; у том смислу што се не односи само на чудо које се реално догодило, већ да то чудо учи теолошкој истини, коју Матеј жели да његови читаоци разумеју.[8] Порука наравно да садржи карактер алегорије, у којој се приказ буре тумачи и есхатолошки. Међутим, егзистенцијални (историјски) смисао парадоксално је истовремено и алегоријски. Тематика овог чуда надилази историју и алегорију као такву, бивајући аутентично метаисторична за све хришћане свих епоха од апостола до данас. Матеј скраћује Марков наратив, а од значајнијих разлика јесу следеће: Док код Марка ученици заједно са Исусом улазе у чамац, Матеј у складу са темом о учеништву[9] описује улазак у чамац првобитно Исуса, коме су се потом придружили ученици који су га пратили.[10] Христос у целој четвртој глави код Марка говори из лађе, све док није позвао и апостоле речима: „И рече им у онај дан увече: Пређимо на ону страну“ (35). Марко помиње да „и друге лађе бијаху с њим“ (36). Матеј 8, 19 – 22 говори нам о ученицима и призвању учеништву, због чега се продужава са честим и омиљеним изразима код Матеја: οι μαθηταί αυτού; ηκολουθησαν αυτω.[11] Такође значајна „поштапалица“ коју користи за наглашавање важнијих делова јесте глагол ιδού као што је у 24. стиху. Након овог додатка Матеј прави измену: „σεισμοσ... εν τη θαλασση“, (потрес у мору), који је код Марка и Луке „λαιλαψ ανεμου“ (бура, олуја, налет ветра)[12]. „Запрећивање“ или наредба мору да заћути, потпомаже месијанску перцепцију Христа, у сва три сведочанства. Најдиректније Христово обраћање мору (које персонификује целу твар, у ширем смислу) описује апостол Марко речима: „Ћути, престани!“ (39). Старозаветни концепт „Бога и од мора“ се испунио у овом, по много чему, значајном тексту. Бројна су упоредна места: „Запрети Црвеном мору и пресахну“ (Пс 106, 9); „Он обраћа ветар у тишину и вали њихови умукну. Веселе се кад се стишају и води их у пристаниште које желе“ (Пс 107, 29 – 30); „Силом је својом поцепао море...“ (Јов 26, 12). Оно што нам перикопа о стишавању буре предаје јесте јак антрополошки карактер текста. Поглавља која сведоче о овом догађају говоре нам о Господњој поистовећености – Сина Човечијег са својом творевином (односно власности над њеном негацијом; као што циклони, буре и трусови у цивилизацијама кроз историју бивају схваћени) и са круном – човеком. Матеј, као што смо видели, цео миље осме главе форматира рефлексијом Христа који је Чудотворац и Исцелитељ: „Он немоћи наше узе и болести понесе.“ (Мт 8, 17). Лк 8, 22 – 25 И догоди се једнога дана и уђе он и ученици његови у лађу, и рече им: Пређимо на ону страну језера. И пођоше. И док пловљаху, он заспа. И подиже се олуја на језеру, и вода надираше, и бијаху у опасности. И приступивши пробудише га говорећи: Учитељу, учитељу, изгибосмо! А он устаде, и запријети вјетру и валовима воденим, и престадоше и наста тишина. А њима рече: Гдје је вјера ваша? А они се уплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: Ко је овај да и вјетровима и води заповиједа, и слушају га? Лука у својој осмој глави наставља као Матеј после извештаја о бури. Исцељења и непрекидна релационост односа сведочи о антрополошком карактеру текста. Тиме се τρόπος христолошке поистовећености са светом, уско повезује са „свиме што дише“ (Пс 150, 6). Савремена призма рецепције главне фабуле у перикопи о бури и данас је важна и актуелна. Христос се осим народа на обали Галилејског мора и апостолâ на мору у бури, обраћа и нама данашњим хришћанима. Божије двомиленијумско „ћутање“ подсећа на Спаситеља у сну на лађи. Буре се свакодневно догађају, а ипак стишава их. Активност божанског ероса и благовремена пасивност на маловерје, учвршћује ноге људи ковитланих таласима и буром. Ђакон Мр Божидар Васиљевић [1] Günther, Bornkamm, у Ulrich, Luz. 2001. Hermeneia, Matthew 8 – 20, Minneapolis: Augsburg Fortress, 20. [2] Luz, Hermeneia, 21. [3] Jeronim, Tumačenje Matejeva Jevanđelja, pr. Marijan Mandac, Služba Božja, Makarska, 1996, 136. [4] R. T. France, Tumačenje Jevanđelja po Mateju, Dobra vest, Novi Sad, 1987, 162. [5] Исто, 162. [6] Daniel J. Harrington, Sacra Pagina – The Gospel of Matthew, Liturgical press, Minnesota, 2007, 122. [7] Исто, 122. [8] David L. Turner, Matthew, Michigan, 2009, 243. [9] Код Матеја први пут срећемо термин о броју ученика – Дванаесторица (9:9; 10:2). [10] Donald A. Hagner, Word Biblical Commentary, Matthew 1 – 13, Dallas, 2000, 220. [11] Исто, 221. [12] Исто, 220.
  3. Мт 8, 23 – 27 И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови. И гле, бура велика настаде на мору, тако да се лађа покри валовима; а он спаваше. И пришавши ученици његови, пробудише га говорећи: Господе, спаси нас, изгибосмо! И рече им: Зашто сте страшљиви, маловјерни? Тада уставши запријети вјетровима и мору, и настаде тишина велика. Исусово стишавање буре на Генисаретском мору код синоптика се готово синхроно интерпретира у контексту богатог низа Христових дела и логијâ. Код Марка ова прича смештена је након парабола о сејачу и семену, сетви и зрну горушичином. Код Матеја се налази после исцељења губавога и Петрове таште; док Лука и садржински прати Марка смештајући је након говора о сејачу и семену, настављајући затим слично Матеју низом исцељења. Матеј користи термин σεισμός (потрес, земљотрес) за овај део поглавља, између осталог и због тога што тај термин припада кушањима последњих времена кроз која заједница у којој живи пролази[1]; Марко употребљава термин λαῖλαψ (олуја). Термини σεισμός и κύματα (таласи) немају додатно објашњење у самом тексту. На њих надаље Матеј одговора и тумачи речима чуђења у последњем стиху: „Ко је овај да га слушају и вјетрови и море?“ Ове речи изговарају „људи“. Једино код Матеја имамо тај додатак άνθρωποι, који каже да су поред апостола на броду „били присутни“ и неки људи који су задивљени Исусовим чудом. Тиме Матеј подстиче реципијенте на овај догађај, да су они директни учесници у стишавању потреса и запрећивању. Њихове бриге и буре саставни су део догађаја. Извештај о чуду код Матеја се догађа овде и сада, у ретроспективи доживљаја Цркве; у конкретном егзистенцијалном кључу, са истим Господом који је чудо извео.[2] У библистици око ове перикопе постављало се питање њене историчности. Да ли је прича о стишавању буре киригматска или историјска; како гледамо на њену кохерентност? Горње паралеле које Матеј користи су релевантне и неспорне. Уколико пажљиво проучимо текст видећемо директан вапај ученика, у реалној животној ситуацији: „Господе, спаси нас, изгибосмо!“ (Мт 8, 25). Јероним слично говори о предзнаку ових речи у Јониној антитези (Јон 1, 5). Док су други били у погибељи, вели он, Јона се осећао сигурним и спавао је.[3] Хоће да каже да Христова сигурност, која произилази из поистовећења Његовог Ја са Очевим, постаје месијанско испуњење Јонине аналогије – али и парадигма утврђења учеништва код апостола и надаље сукцесивно. Референце попут оних из Боркамовог чланка[4] из 1948. године биле су дуго у библистици општеприхваћене. Владало је мишљење да Матејево смештање тога догађаја (након 8, 19 – 20), заједно са неким појединостима у изборима израза, показује да је то за њега била „киригматска парадигма опасности и славе учеништва“.[5] Алегоријско поимање догађаја и есхатолошки моменат који се препознаје, код Матеја није реткост. Реткост је његов дупли говор који овде срећемо, а то је средишњи о Исусу и други о ученицима. Излагање верзије о учеништву (8, 19 – 22) код њега прелази у дупли дијалог који преузима из Q извора.[6] Међутим, многи догађаји имају поред алегоријског и историјско упориште. Један од овом сличних догађаја је онај из 14, 22 – 33, где се такође говори о бури и Господњем јављању апостолима и Кифи на мору. Код Луке такав пример је чудесни улова рибе (5, 1 – 11). Мк 4, 35 – 41 И рече им у онај дан увече: Пређимо на ону страну. И они, оставивши народ, узеше га као што бјеше у лађи; а и друге лађе бијаху с њим. И настаде велика бура од вјетра; и валови тако запљускиваху лађу да она већ поче да тоне. А он бијаше на крми спавајући на узглављу; и пробудише га и рекоше му: Учитељу, зар ти не мариш што пропадамо? И уставши запријети вјетру, и рече мору: Ћути, престани! И утоли вјетар, и постаде тишина велика. И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вјере? И страхом се великим испунише, и говораху један другоме: Ама ко је овај да га и вјетар и море слушају? Марково сведочанство приближније открива да је реч о историјском догађају који се интерпретира двојако. Тематика стишавања буре смештена је у контекст после говора о Христовим делима код мора, где се претходно по Марку сабрао многи народ из разних крајева коме је он помагао и проповедао о Царству. Даљим током догађаја видимо постепено удаљавање од народа, одлазак са ученицима и дешавања на лађи. Сам редослед догађаја, који видимо није усамљен случај код синоптика, у контексту проповеди и месијанске делатности иде у прилог историчности. Харингтон у опису буре (σεισμος) види већи есхатолошки значај ове теме (попут Мт 27: 51 – 53).[7] Ипак, важно историјско сведочење говори о Исусовој изванредној моћи над сваком природом и описаној ученичкој маловерности. О томе јасно говори Дejвид Турнер, да се перикопа мора разумевати као интерпретација историјског догађаја; у том смислу што се не односи само на чудо које се реално догодило, већ да то чудо учи теолошкој истини, коју Матеј жели да његови читаоци разумеју.[8] Порука наравно да садржи карактер алегорије, у којој се приказ буре тумачи и есхатолошки. Међутим, егзистенцијални (историјски) смисао парадоксално је истовремено и алегоријски. Тематика овог чуда надилази историју и алегорију као такву, бивајући аутентично метаисторична за све хришћане свих епоха од апостола до данас. Матеј скраћује Марков наратив, а од значајнијих разлика јесу следеће: Док код Марка ученици заједно са Исусом улазе у чамац, Матеј у складу са темом о учеништву[9] описује улазак у чамац првобитно Исуса, коме су се потом придружили ученици који су га пратили.[10] Христос у целој четвртој глави код Марка говори из лађе, све док није позвао и апостоле речима: „И рече им у онај дан увече: Пређимо на ону страну“ (35). Марко помиње да „и друге лађе бијаху с њим“ (36). Матеј 8, 19 – 22 говори нам о ученицима и призвању учеништву, због чега се продужава са честим и омиљеним изразима код Матеја: οι μαθηταί αυτού; ηκολουθησαν αυτω.[11] Такође значајна „поштапалица“ коју користи за наглашавање важнијих делова јесте глагол ιδού као што је у 24. стиху. Након овог додатка Матеј прави измену: „σεισμοσ... εν τη θαλασση“, (потрес у мору), који је код Марка и Луке „λαιλαψ ανεμου“ (бура, олуја, налет ветра)[12]. „Запрећивање“ или наредба мору да заћути, потпомаже месијанску перцепцију Христа, у сва три сведочанства. Најдиректније Христово обраћање мору (које персонификује целу твар, у ширем смислу) описује апостол Марко речима: „Ћути, престани!“ (39). Старозаветни концепт „Бога и од мора“ се испунио у овом, по много чему, значајном тексту. Бројна су упоредна места: „Запрети Црвеном мору и пресахну“ (Пс 106, 9); „Он обраћа ветар у тишину и вали њихови умукну. Веселе се кад се стишају и води их у пристаниште које желе“ (Пс 107, 29 – 30); „Силом је својом поцепао море...“ (Јов 26, 12). Оно што нам перикопа о стишавању буре предаје јесте јак антрополошки карактер текста. Поглавља која сведоче о овом догађају говоре нам о Господњој поистовећености – Сина Човечијег са својом творевином (односно власности над њеном негацијом; као што циклони, буре и трусови у цивилизацијама кроз историју бивају схваћени) и са круном – човеком. Матеј, као што смо видели, цео миље осме главе форматира рефлексијом Христа који је Чудотворац и Исцелитељ: „Он немоћи наше узе и болести понесе.“ (Мт 8, 17). Лк 8, 22 – 25 И догоди се једнога дана и уђе он и ученици његови у лађу, и рече им: Пређимо на ону страну језера. И пођоше. И док пловљаху, он заспа. И подиже се олуја на језеру, и вода надираше, и бијаху у опасности. И приступивши пробудише га говорећи: Учитељу, учитељу, изгибосмо! А он устаде, и запријети вјетру и валовима воденим, и престадоше и наста тишина. А њима рече: Гдје је вјера ваша? А они се уплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: Ко је овај да и вјетровима и води заповиједа, и слушају га? Лука у својој осмој глави наставља као Матеј после извештаја о бури. Исцељења и непрекидна релационост односа сведочи о антрополошком карактеру текста. Тиме се τρόπος христолошке поистовећености са светом, уско повезује са „свиме што дише“ (Пс 150, 6). Савремена призма рецепције главне фабуле у перикопи о бури и данас је важна и актуелна. Христос се осим народа на обали Галилејског мора и апостолâ на мору у бури, обраћа и нама данашњим хришћанима. Божије двомиленијумско „ћутање“ подсећа на Спаситеља у сну на лађи. Буре се свакодневно догађају, а ипак стишава их. Активност божанског ероса и благовремена пасивност на маловерје, учвршћује ноге људи ковитланих таласима и буром. Ђакон Мр Божидар Васиљевић [1] Günther, Bornkamm, у Ulrich, Luz. 2001. Hermeneia, Matthew 8 – 20, Minneapolis: Augsburg Fortress, 20. [2] Luz, Hermeneia, 21. [3] Jeronim, Tumačenje Matejeva Jevanđelja, pr. Marijan Mandac, Služba Božja, Makarska, 1996, 136. [4] R. T. France, Tumačenje Jevanđelja po Mateju, Dobra vest, Novi Sad, 1987, 162. [5] Исто, 162. [6] Daniel J. Harrington, Sacra Pagina – The Gospel of Matthew, Liturgical press, Minnesota, 2007, 122. [7] Исто, 122. [8] David L. Turner, Matthew, Michigan, 2009, 243. [9] Код Матеја први пут срећемо термин о броју ученика – Дванаесторица (9:9; 10:2). [10] Donald A. Hagner, Word Biblical Commentary, Matthew 1 – 13, Dallas, 2000, 220. [11] Исто, 221. [12] Исто, 220. View full Странице
  4. На дан празника Вазнесења Господњег, Његово Преосвештенство Епископ Господин Силуан, служио је Свету Архијерејски Литургију у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Кабрамати, уз саслуживање високопречасног протојереја-ставрофора Ђуре Ђурђевића и ђакона Милоша и прислуживање ипођакона Вељка. У својој беседи Епископ је истакао да нас данашњи јеванђелски одељак поучава да човек не може сагледати Бога и Божије присуство у свету, када су бура и метеж пре свега у њему, а затим и око њега. Зато је Христос најпре утишао метеж и буру срца његових ученика рекавши им „Мир вам,“ да би могли да се припреме и уђу у тајну свега онога што се односило на Његов живот међу њима и на оно што тек треба да дође. Кључни моменат је када се каже да им Христос отвори ум да могу да спознају писма. Не може се правилно тумачити, спознати и преносити Јеванђеље, ако није ум отворен благодаћу Божијом и зато не треба да се чудимо када посматрамо разна друштвена јеванђеља које се проповедају у сврху материјалне добробити човека. У мору разних интерпретација и праваца, једино опстаје и корача Христос кроз Свето Православље и проповеда и објављује се у свету кроз Свето Православље. Без благодати Божије и смиривања немира и отварања нашег ума и срца, ми не можемо исправно тумачити појаве око себе и свет у коме се налазимо. Господ Христос на данашњи дан открива светим апостолима и свима нама, како Свети Василије Велики говори, да је човек биће коме је наређено да постане Бог. То је дефиниција човека, а не да постане славан за овај свет, са што више богатстава и заљубљен у себе тражећи славу од људи, јер све је то пролазно. Господ је био 40 дана са ученицима по Васкрсењу, да их утврди и припреми за мисију које треба да се прихвате, а која ће настати у Јерусалиму о Педесетници, и проширити се и захватити цео свет – ево и до овог континента. Утврдивши ученике, повео их је на Маслинску гору и опростио се са њима, благосиљајући их и потврђујући обећање о доласку Утешитеља, који ће их научити и утврдити у свему. Дух Свети је Мистагог, које уводи све нас верне у тајну живота хришћанског. Христос је одлазећи у слави на небо, преко анђела подсетио апостоле на даљу мисију и на обећање да ће поново доћи, исто као што се вазнео у слави, да суди живима и мртвима. Нека и нас Господ утврди да изађемо из греховног мрака и наших погрешних усмерења како би се успињали ка путу Његовом, путу вечном, путу јединог истинског смисла АМИН! Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска
×
×
  • Креирај ново...