Претражи Живе Речи Утехе

Јеси ли уморан, Боже од неизвесности дела? Целина још траје, цела, Ал пукотине се множе. Јеси ли болестан, Боже, од стварања и ствари? Врућица чело ти жари док свуд се несреће множе. Знам да те додир мој вређа, увек ти напипам рану- а тражим у океану кап зноја са твојих веђа. Како да лежај ти прострем па да одболујеш мало? Хоћеш ли лишће ил кострет, до чега ли ти је стало? Но како да лог ти стерем Када се скриваш у тмуше? Виновник моје си душе, а тајиш ми твоје мере. Крвав сам испод коже, ко фитиљ име ми гори: Требам ли ти, сатвори још један завет, Боже. У залогај дајем ти блесак мог постојања по казни Ил младости, и ситни песак Клеписидре што ми се празни. Глосе о теби се гложе, разум је разјео чула, ми смо тумачи расула: Јеси ли болестан, Боже? ******

# Плачеш зато што те је умрли оставио, а не помишљаш на оне које је нашао (свети Фотије патријарх Константинопољски). # Зар то није чудно? Кад удајеш ћерку, не сматраш за несрећу ако муж са њом одлази у далеку земљу и тамо живи срећно; јер се туга због раздвајања разблажује вестима о њиховој срећи; а овде, када твог сродника не узима човек, него Сам Господ, ти патиш и тугујеш! (свети Јован Златоуст) # Немој да мислиш о томе како се умрли више никада неће вратити у твој дом, него да ћеш се и ти сам ускоро преселити код њега. # Црква се састоји из свог земаљског и небеског дела (свети Јован Шангајски). # Свако од нас, ко хоће да покаже своју љубав према упокојенима и да им стварно помогне, најбоље то може да учини кроз молитву за њих, нарочито помињањем на Литургији, где се честице извађене за живе и упокојене спуштају у Крв Господњу са речима: «Опери, Господе, грехе овде поменутих Крвљу Твојом часном, молитвама светих Твојих (свети Јован Шангајски) # Ми који остајемо плачемо за онима који су отишли, а њима је одмах лакше: то стање је пријатније. Они који су обамирали и потом се враћали у тело, налазили су да је оно врло неудобно обитавалиште. Њима је тамо боље, а ми се кидамо, као да их је каква несрећа задесила (свети Теофан Затворник). # Мртав говори живоме: јуче ја, а данас ти (Сир. 38,22). # Не плачи над умрлим, јер то је наш заједнички пут; и блажен је онај ко (беспрекорно) стигне до краја (свети Нил Синајски). # Било је много јављања упокојених и других догађаја који потврђују колико је благодатно њихово помињање. Многи који су умрли са покајањем, али нису успели да то пројаве за живота, ослобађани су од мука и добијали упокојење (свети Јован Шангајски). # Ако те притиска туга за добрим и љубљеним покојником, реци себи: наше живљење је на небесима (Фил. 3,20). # Љубав духовно сједињује и оне који су раздељени местом и временом. # Помињање треба да буде не само спољашње, него и духовно. Немојте мислити да је у делу помињања довољно да се по окончању службе за помен добије телесна утеха. Ако је неко од вас заплакао, ако се умилио, ако се скрушио срцем – тај је успео да обави добар помен покојнику (свети Теодор Студит). # Рођаци и ближњи упокојених! Чините за њих оно што им је потребно и што сте у стању да учините. Немојте трошити средства на спољашње украшавање сандука и гроба, него на помоћ онима којима је потребно, у спомен блиских покојника, и на цркве у којима се узносе молитве за њих (свети Јован Шангајски). # Не треба толико плакати због умрлих, колико се треба молити за њих. извор