Претражи Живе Речи Утехе

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Свете Петке на Гостиљу мартинићком, 30. јун 2019. године Чулу смо ријеч Господњу, ријеч Светога јеванђеља, онај први позив Христов двојици првих ученика, Петру и Андреју, док је ходио поред Језера галилејскога, а они су ловили рибу. Па ће Он рећи: ,,Хајдете за мном и учинићу вас рибарима и ловцима људи.” И оставише мреже рибарске и пођоше за Њим, а онда другу двојицу ученика, Јована и Јакова, синове Заведејеве, такође позива, а послије њих и осталих дванаест ученика позваних првих и одазваше се на Његов позив и кренуше за Њим, а међу њима и Јуда издајник, један од изабраника који се одрекао Христа и који је кренуо демонским путем. И тако, од тада до данас, већ двије хиљаде година, чује се та ријеч Христова: ,,Хајдете за мном!” и милионе душа, до наших времена, чули су ту ријеч и слушају је, прихватају је у своје срце. Само Господ знаде колико је оних који су чули ту ријеч и који су је послушали у свим земаљским народима на свим земаљским језицима и до данашњега дана. До данашњега дана када је и наша Марина досадашња, а сада сестра Наума, такође чула позив Христов: ,,Хајде за мном.” И ево, она је данас кренула, примивши првине анђелскога лика. Господ ју је позвао из географске далеке Русије, али срцу родне и блиске, да дође овдје у ову пустињу и да овдје у овој пустињи, поред Свете Петке, по угледу на њу, овдје са мати Параскевом нашом, да се преда у руке Господу, да преда срце своје, душу своју и тијело своје, да постане вјерна невјеста Христа Бога нашега. Кроз историју, колико је оних који су чули тако глас и послушали и кренули за Господом, и свети апостоли и свети угодници Божији и њихови насљедници, многи младићи и дјевојке, многи старци и старице, многи мученици и мученице до наших времена. Ми данас прослављамо Светога мученика Мануила, Савела и Исмаила. Прослављамо и Светога преподобнога оца нашега Наума, великога светитеља и просветитеља словенскога. Данас прослављамо и све свете изабране Божије људе, просијавше, одазвавши се на вјерност, на глас Господњи у бескрајној Русији, од времена Светога Владимира равноапостолнога, који је примио вјеру Христову, а послије њега милиони других који су служили Господу и који су се поклонили Господу и који су мученички пострадали до наших времена, до најновијих мученика и свештеномученика, међу које, да напоменемо, и царске свештеномученике, цара Николаја и царицу Александру и њиховога сина престолонаследника Алексеја и кћерке богоизабране, Марију, Татјану, Анастасију и Олгу. И оне су заклане као јагањци за Христа Господу, ево, прије стотинак година, својом мученичком крвљу су обагриле ту земљу, али су се вазнеле на небеса и задобиле младост, вјечну и непролазну и тако редом. Колико је оних који су чули глас Господњи: ,,Хајдете за мном.” А ево и ми смо се, чувши глас Христов, сабрали овдје у ово свето мјесто као ученици Христови, као они који су се крстили у име Оца, и Сина и Духа Светога. Заједно са дјецом, са нашим сестрама овдје, са оцима, сабрали се на овом мјесту, предодређено од давнина да постане и свето мјесто посвећено покровитељки бјелопавлићког племена, Преподобној матери нашој Петки. Велики Божији дар за Бјелопавлиће и за све нас да се и овдје слуша та ријеч Господња, да идемо за Њим, јер ко хоће да иде за Њим нека се одрекне себе, нека узме крст свој и нека ходи за Њим, по ријечи Господњој. За Видовдан смо били на мученичком и страдалном Косову, у Пећкој патријаршији, у манастиру Дечанима, на Газиместану и тамо смо поменули све оне који су, кроз вијекове, на том свештеном простору, себе принијели Христу Богу на дар. Све старе мученике, до цара Лазара, заједно са царем Лазаром и послије цара Лазара, до наших времена, до недавно закланих за име Господње. Тамо смо поменули њихова имена, Марице Мирић и Милеве Вујошевић, родом из Куча, које су сахрањене иза олтара свете Пећке патријаршије, заједно са бројним сестрама које су такође одазвале се гласу Господњем и од ’57. године служиле у Пећкој патријаршији, обнављале своју душу и обнављале Пећку патријаршију, на челу са, блаженог спомена, мати Февронијом, једном савременом подвижницом и светитељком. Февронијом, која је такође не само носила крст мученичке савјести, него и примила и мучеништво и спремна била да прими и мучеништво у крви. У она зла времена, нарочито 2004. године, када су претили да спале Пећку патријаршију и када је италијански генерал позвао мати Февронију и сестре да напусте Пећку патријаршију, јер неће моћи они да их ту сачувају, и мати Февронија је рекла: ,,Ја одавде не идем, овдје је сав мој живот, овдје је мој гроб. Моје рођење и мој гроб је овдје и одавде ићи нећу. Па сестре како хоће и како могу.” Наравно, све сестре су остале и задивио се италијански генерал тој храбрости и тој вјерности и послије нека Бог награди и њега и те Италијане браћу који су спасили Пећку патријаршију, да она не буде разорена. А тамо се и упокојила и мати Февронија. А ту су сахрањене и ове двије мученице, заклане ’99. године за Христа Господа и извршено је насиље над сиротом Марицом Мирић и ту је удостојила се да буде сахрањена и она иза олтара пећких архијереја, патријараха чије мошти већина њих и данас тамо почивају. Светога Арсенија су мошти стигле овдје код нас у Бјелопавлиће, а Светога Никодима, Светога Данила, Светога Пајсија, Светога Јована Кантула, мученички пострадалога, Светога Максима и осталих архиепископа, тамо су те свете мошти. Као што су и мошти Светога Стефана Дечанскога, краља, вјечнога краља косовскога и српскога, тамо сачуване и све докле буду мошти светога краља тамо, он је владар Косова и Метохије, нема, нити је било, нити ће бити другога владара поред њега. И док су тамо архиепископи пећки и њихова светиња и они који су чувари тих светиња и у Пећкој патријаршији и шире од Пећке патријаршије, и у Дечанима, и у манастиру Грачаници, диван Божији народ који је остао вјеран Христу Господу, они који се нијесу одрекли Христа и који се нијесу одрекли цара Лазара, који носе крст Његов и опредјељују се за вјечно Царство небеско, јер знају да је земаљско за малена царство, а Небеско вјечно и непролазно. И као што цар воледе Царству небескоме жртвујући се, тако и они послије њега, све до јеромонаха Стефана, такође обезглављенога ’99. године и монаха Харитона, тијело му је пронађено, али лобања му није пронађена. Сахрањен је у Призрену, спасивши сестре из манастира Свете Тројице код Мушутишта. Спасио је сестре, дошао је, био је убијен и заклан и посвједочио је Христа Господа, као и ови мученици које данас прослављамо, као и Преподобни отац наш Наум, дивни светитељ и просветитељ, чије мошти чувају се у Охриду, у оном манастиру дивном на Охридском језеру. А његово име и његова послушаница је постала и данас наша сестра Наума, да носи тај часни крст и да, својим подвигом, обједињује и наставља дјело светих мученик росијских и исповједника подвижника и дјело Преподобнога оца нашега Наума, свесловенскога светитеља и просветитеља. Његовим молитвама Господ да је укријепи, а заједно са њом и све нас овдје сабране и све људе који слушају глас Господњи и који се одазивају и у наше вријеме широм васељене на позив Христов: ,,Хајдете за мном.” Силом Божијом, Оца, и Сина и Духа Светога, Господ нека укријепи све нас и све људе у вијекове вијекова. Амин. https://mitropolija.com/2022/06/30/hajdete-za-mnom/