Претражи Живе Речи Утехе

У својој кампањи присвајања материјалне и духовне баштине Српске Православне Цркве, Министарство културе из Приштине је, самоиницијативно започело „обнову“ православне цркве у селу Горње Винарце, седам километара од Митровице, на северној страни реке Ибра, наводи се на фејсбук страници Града Митровице. Поред тога што није контактирало СПЦ око обнове овог објекта, министарство у Приштини је отишло и корак даље и прогласило ову цркву „католичком“, у очигледној намери да присвоји баштину Српске Православне Цркве. Црква је под именом „католичка црква у Горњем Винарцу“ уврштена у списак „споменика под заштитом Министарства културе у Приштини из 2016. године. У тексту на интернету који се позива на изворе из министарства помиње се да је поправљен кров од камених плоча, урађен тротоар и да је црква изнутра омалтерисана, а фотографије показују да су стављена привремена врата. Пред црквом је постављен знак Министарства културе Косова где се помиње опет назив „католичка црква у Винарцу“ и наводе две фирме која обавља радове, који су, како се тврди, при крају. Ради бољег упознавања јавности, ова Православна црква постоји још од XIV века, у селу које је тада било чисто српско, са 15 српских домова, што је забележено и у турском попису непосредно након османског освајања Косова и Метохије у области Иса-бега Исхаковића, 1455. године. У документу који је издао Оријентолошки институт из Сарајева 1964, који је радио и друге турске пописе из којих се види тадашњи састав становништва, помињу се виногради у овом селу, по чему је очигледно и добило име. По својој грађевинској структури јасно се види да је црква у Винарцу слична гробљанским црквама из 14-15. века којих је више на ширем простору, са олтарском апсидом и за православну традицију карактеристичном нишом за проскомидију. У селу се не помиње присуство римокатоличке заједнице, а колико је познато Епархији рашко-призренској, римокатоличка бискупија никада није користила ову цркву, нити о њој има икаквих писасних података и материјалних доказа. До 1999. године, цркву су користили православни верници који су се овде окупљали на први петак после Васкрса, јер је црква била посвећена „Животворном источнику“, о чему додатно сведочи извор у близини. Након протеривања српског становништва, црква у Горњем Винарцу је оскрнављена, запаљена, исписана графитима, а улазна врата су поломљена. Нажалост, то је стање многих наших цркава које су у току рата 1998-1999. године оштетили или уништили албански екстремисти. Ово је још једно сведочанство да о цркви коју је локално албанско становништво сматрало српском, јер у противном не би била скрнављена и паљена, што је случај и са многим другим црквама и манастирима који су нападани, а сада се у медијима или преко Министарства у Приштини проглашавају за „албанске цркве“. Према ранијим подацима Епархије рашко-призренске у време комунистичког периода црква је нападана и у ранијем периоду и девастирана је 1972. године када је груа локалних Албанаца разбила врата, прозоре и демолирала унутрашњост цркве покушавајући да је запали. Епархија рашко-призренска изражава најоштрији протест због процеса који, очигледно представља намеру косовских власти, да цркве које су албански екстремисти рушили или оштећивали сада „обнавља“ без икакве консултације са Црквом којој ти објекти припадају и да мења њихов идентитет, и поред постојећих историјских сведочанстава. Епархија рашко-призренска ће поводом овог најновијег инцидента обавестити међународне представнике, организације које се баве верским правима и заштитом културне баштине, јер косовске институције не реагују на тужбе СПЦ и не извршавају своје правне обавезе према нашој Цркви чак ни у случају пресуда највиших судова. Наша Епархија се не противи обнови својих светиња, од којих још многе које су уништили албански екстремисти 1998-1999. и даље стоје у рушевинама, али се оштро противи коришћењу наводне обнове ради преузимања српске културне баштине и мењања идентитета у циљу историјског ревизионизма. Зато је обнова порушених српских цркава након Мартовског погрома рађена под надзором Савета Европе који је гарантовао заштиту права СПЦ. Ако је први део стратегије албанизације овог простора био протеривање српског становништва након рата 1999. када је око 200.000 Срба и неалбанаца било принуђено да напусти ове крајеве, и систематско уништавање српских православних цркава и гробаља да би се затрли сви трагови нашег историјског постојања, сада је противно свим нормама, али и косовским законима циљ албанских институција на Косову да те цркве које су рушене самостално обнавља мењајући њихов идентитет. Овакво понашање косовских институција главни је разлог немогућности нормалне сарадње СПЦ са институцијама које отворено раде на негирању наше историје, идентитета и наслеђа, а све у циљу стварања етнички чисте албанске територије. Зато овом приликом позивамо међународне представнике да реагују на ове инциденте и предузму мере како би се будуће насиље над нашим црквама зауставило. Мењање идентитета цркава директно изазива етничку и верску нетерпељивост и кажњиво је по законима Косова, изазива етничке и верске тензије и онемогућава смиривање ситуације која је вишеструко погоршана посебно последњих година. https://eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/ministarstvo-kulture-kosova-bez-konsultatsija-sa-spts-vrshi-radove-na-pravoslavnoj-tsrkvi-u-selu-gorne-vinartse-kod-mitrovitse-i-proglashava-je-katolichkom-tsrkvom/

Ђакон Александар Цигановић из цркве Светог Првомученика и Архиђакона Стефана у Сремској Митровици, известио је о првој акцији паковања пакетића и припремања честитки за децу на светом српском Косову и Метохији. Акција са децом из црквеног хора „Светосавци“ одржана је на дан св. Василија Великог, 14. јануара 2023. године у храму св. Стефана, а након прављења пакетића одржана је и кратка проба хора поводом предстојећих празника. Обрада вести Редакција Радија "Слово љубве"

Обележен Митровдан, градска слава Косовске Митровице Аутор: Б. Радомировић среда, 08.11.2017. http://www.politika.rs/scc/clanak/392254/Obelezen-Mitrovdan-gradska-slava-Kosovske-Mitrovice (Фото Зоран Влашковић) Косовска Митровица – Светом архијерејском литургијом у храму Светог Димитрија, а потом и литијом улицама града до Трга цара Лазара, обележена је градска слава Косовске Митровице, Митровдан. У присуству великог броја грађана, градској слави су присуствовали и Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, и Милорад Арлов, председник Одбора Републике Српске за помоћ Србима на Космету, који је традиционално поклонио златник са ликом Светог Димитрија умешен у славски колач. Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић је, обраћајући се окупљеном народу, казао да је „овде у Косовској Митровици сваки дан дан борбе за опстанак и очување нашег националног и културног идентитета”. – Косовска Митровица ужива поштовање и поверење читаве Србије, јер Србија зна да се Косовска Митровица налази на бранику наших државних и националних интереса – рекао је Ђурић. „Док год смо спремни да се боримо за оно што је наше, то наше није и неће бити изгубљено. Док год смо спремни да се боримо, никада нећемо бити поражени, а ми смо спремни да се боримо зато што смо овде своји на своме”, нагласио је Ђурић Владика рашко-призренски Теодосије је подсетио да је Свети Димитрије заштитник и чувар Косовске Митровице и свих који верују и моле се за помоћ и заштиту. Златник са ликом Светог Димитрија је приликом ломљења славског колача пронашао дечак Стефан Миаиловић. Прослава Митровдана у Косовској Митровици почела је прексиноћ, духовном академијом „Младости Светог Димитрија” у Митровичком двору.