Претражи Живе Речи Утехе

Већ сам неколико пута о томе писао овде: о медијима (папирним новинама, интернете порталима/страницама)... као и о дигитализацији на светском нивоу, као и о томе како на Западу (свака држава као и верске заједнице) већ увелико раде на томе да направе стратегију/визију како да заузму најбољи могући положај и да заштите своје интересе.... Е сад... сведоци смо сви учесталих напада на Цркву као и поједине људе који воде Цркву... дакле тренутно СПЦ је у таквој позицији да чека кад ће неко (неке новине) да избаце нешто, ово или оно али у већини случајева негативно.... не улазим у то дали је извештавање тачно (истина) или није.... имамо примере где су вођени судски процеси против лажних извештавања неких новина и где је доказано да то што је писано није истина.....знам једног чоека' као и још неке људе који су контактирали путем електронске поште новине Курир и доказима указивали на нетачност извештавања и замолили да се вест само уклони и никаквог одговора повратне рекације било које врсте, са оваквим зна се како се ствари решавају.... Дакле, код нас новине или ТВ станице који су често у страном власништву свакодневно обликују умове наших људи свих узраста.... пласирају информације према нечијем интересу, циљевима итд.... Зашто све ово горе пишем? Сад шта ћу написати многима од вас ће звучати вероватно чудно и неприхватљиво/контроверзно....по мени СПЦ би требала да има најмање троје или четворе новине (штампане и електронски формат) различитог калибра... тако да на дуге стазе планираном стратегијом затвори стави под кључ новине као што су курир и још неке друге новине... према томе не треба оставити простора разбојницима/плаћеницима да уништавају наш народ..... исто тако по мени СПЦ би требала имати ТВ станицу која ће ићи 24h, ТВ Храм је одлична идеја и доста лепо ради, али ту има још простора за даљу мисију/рад... Овде неки који воле сентименталије/гуруистичко/сентиш Хришћанство рећи ће: јојјјј мој духовник би те сад екскуницирао, или доделио епитимију за ово што си горе написао... итд... Као и до сад што сам писао овде, непишем све ово напамет вез упоришта....ДАКЛЕ/АЛИ кад човек чита текстове Отаца Ране Цркве може се видети увек једна отвореност спремност код отаца за делање/рад за активности да се у сваком моменту заштити паства/народ као и интереси Цркве -- дакле потези Отаца Ране Цркве су биле чак понекад контроверзне у њихово време -- на пример да човек узме само Кападокијце у обзир.... Код нас имамо ситуацију: Човек иде ујутро или у току дана да купи себи (за продицу) нешто и хоће уз све то да купи новине, ово је више " безазлени" ритуал код великог броја нашег народа... Зашто не понудити алтернативу људима? Наш велики чоек, Свети Саво да није понудио крсну славу као алтернативу пастви/народу ко зна како би се ствари одвијале.... Разборитом/разумном чоеку' не треба пуно па да дођете до закључка да је већина новина код нас буквално дно дна по свим параметрима, само да споменем један детаљ код нас у новинама често/увек се среће а то су сензационалистички наслвои... ако на пример: "Тај и тај или та и та је урадио/ла то од чега се леди крв у жилама..." И да не говорим о другим гадостима које се свакодневно налазе у новинама.... Ево не треба вам познавање језика да би уочили разлику, колико су пристојније новине на Запад, кажем не треба вам познавање језика довољно је да отоврите очи добро и да погледате, ето упоредите ове новине са било којим новинама код нас па сами закључите: Француска: https://www.lefigaro.fr/ https://www.lemonde.fr/ Италија: https://www.repubblica.it/ https://www.corriere.it/ Аустрија: https://www.diepresse.com/ https://www.derstandard.at/ Енглеска: https://metro.co.uk/ https://www.thesun.co.uk/ Немачка: https://www.spiegel.de/ https://www.bild.de/ Поздрав за све људе добре воље P.S. Шта ви мислите, да ли би СПЦ требало да има барем једне новине (папирне/електронске) ако не више?

Чини ми се да у корену сваког интереса лежи емоција. Да ли је то заиста тако ? Политичари често одвајају интерес од емоција, мислећи да су емоције погубне у политичком животу. Заправо често наводе примере у којима дају предност интересима (разноразним, политичким, војним, економским) - оним које одвајају од емоција. Тако на пример, постоји интерес великих сила за куповином (односно продајом) нафте, оружја, социјалног мира (разним играма и забавом за масе)... Њихов интерес је да ратују по свету (отимају ресурсе тамо где им се прохте - ту првенствено мислим на САД) спроводе револуције, свргавају непослушне режиме, разноразним методама. Чему све то ? Ради глобалне доминације једне државе над многима ? Опет се питам, шта је глобална доминација и чему она ? Зашто ратују њихови официри и војници ? Можда због горе поменуте нафте ? Ако је тако, шта ће им она ? Да обезбеде снабдевање становништва на својој територији ? Чему ће им снабдевање нафтом ? Да покрену индустрију, обезбеде транспорт, једном речју, леп живот свом становништву... Е, ако је то већ тако, (а живимо у свету који нас не може уверити у супротно) тада иза свих тих војних, политичких и економских интереса у корену лежи остваривање једне (и можда једине) емоције - емоције коју доноси удобност живота. Та удобност живота остварује се отетим ресурсима који припадају разним народима... Једном приликом чуо сам на ТВ-у због чега ратују официри који се боре за глобалну доминацију својих држава, од стране једног редитеља, који је за разлоге војничког ратовања навео поседовање ствари и непосредних физичких објеката који се могу наћи у животу сваког од нас (у домаћинству). Ти објекти (столица, сто, кревет, сијалица... итд) у суштини служе да би се остварила емоција коју доноси удобност живота... Дакле иза сваког интереса великих, ма какав он био, стоји остварење неке емоције, како код оних који чине масу људи, тако и код оних који чине елите. Дакле, у корену интереса лежи емоција. Да ли је то тако и код Срба ? Вероватно јесте, с том разликом што су емоције које покрећу српске интересе усмерене на опстанак народа на овим просторима. Вероватно присуство тих емоција за опстанком не одговара великима. Србима неретко замерају то да не могу да одвоје интерес од емоција, барем у политици (сетите се само бомбардовања од стране НАТО-а и њихових настојања да нас приволе НАТО-у). Зато, не волим када ми кажу да је лоше да иза сваког интереса стоји емоција, и, у светлу горе изреченог, питам те исте који ми напомињу да су емоције у политици лоше, а шта раде велики ? Боре се да остваре емоцију коју доноси удобност живота ? Изгледа да им је то интерес, интерес у чијем корену лежи емоција. Свака дискусија на тему "емоција у корену интереса" је добродошла...

Медведев, Лавров, Шојгу - скоро сви руски политичари на списку Америке за увођење санкција. Министарство финансија САД објавило је санкциони „Кремaљски списак“, на којем се нашло скоро читаво руско руководство и највећи бизнисмени. Гасоводни терминал Северног тока, Пољска позвала САД да прошири санкције за изградњу „Северног тока 2“ На списку се налази 114 политичара и 96 бизнисмена. То не значи да су против свих лица уведене санкције, али се то свима може касније десити. Неколико њих је већ под америчким санкцијама. Према саопштењу Министарства финансија, у списак су уврштени чланови Владе, шефови других „главних ресора Русије“. У њега су укључени и „други политички лидери“, укључујући руководство Државне думе и Савета федерације, чланови Савета безбедности Русије и руководиоци државних компанија. Између осталих, на њему су премијер Дмитриј Медведев, шеф дипломатије Сергеј Лавров, министар одбране Русије Сергеј Шојгу, потпредседник Владе Дмитриј Рогозин, председница Савета федерације Валентина Матвијенко, шефови ФСБ и ГРУ, шеф Генералштаба Валериј Герасимов, директори кључних државних компанија, као што су Росњефт, Гаспром, Аерофлот и Сбербанк. https://rs.sputniknews.com/svet/201801301114359915-SAD-sankcije-politicari-/

Prestanite da mislite pozitivno Opsesivna kultura pozitivnog mišljenja i sreće kaže da je problem u onome ko ne misli dovoljno jako pozitivno. Ako se nešto loše dešava, misli pozitivno. Ako treba nešto da se dogodi, opet misli pozitivno. Ako mislite da nešto nije moguće, onda to znači da ne mislite dovoljno pozitivno. Ali od tenisa do psiholoških eksperimenata, sve je više dokaza da to ne deluje baš uvek Datum: 03/08/2017 1 KOMENTARFACEBOOKTWITTERPINTERESTGOOGLE+ Foto: Profimedia Ponekad je naporno biti s pozitivnim ljudima podjednako kao i sa negativnim: oni koji insistiraju da svemu treba pristupiti sa osmehom i pozitivnim stavom teško će razumeti onoga ko bi dobro opsovao jer ga onaj kišni oblak kao u crtaću prati već neko vreme. Opsesivna kultura pozitivnog mišljenja i sreće kaže da je problem u onome ko ne misli dovoljno jako pozitivno. Ako se nešto loše dešava, misli pozitivno. Ako treba nešto da se dogodi, opet misli pozitivno. Ako mislite da nešto nije moguće, onda to znači da ne mislite dovoljno pozitivno. Trebalo bi da sebe vidite kako uspevate. Pobeđujete. Morate da mislite kako ste predodređeni da pobedite, ili ćete sigurno propasti. Ostaćete nesrećni. Nekim ljudima je to sasvim dovoljno. Ali, iskreno, to ne deluje uvek. Naporno je stalno iščekivati da nešto neće uspeti. Naporno je i ovo drugo - sebi ponavljati "biće sve u redu". Između ostalog, nije ni realno. Neko ne može da "folira" sebe. Napetost iščekivanja za nekoga je vrlo stvarna i ako je ignoriše - samo će ga još više uznemiriti. Dobro, optimizam ima neke koristi po zdravlje, ali kako kaže Džuli Norem, profesorka psihologije sa Velsli koledža, upinjati se, prosto se siliti da mozak pređe sa "negativ" na "pozitiv" mode veoma je loša strategija onih koje inače zahvati anksioznost od neizvesnosti. Ako zaista verujete da je nešto nemoguće, ili da nećete uspeti, onda upinjanje da ubedite sebe u suprotno - ti to možeš, ti to možeš, ti to možeš! - može da uveća anksioznost, dramatično je pogorša i spreči da se dogodi ono što želite, potvrđuje i dr Aleks Korb, profesor neuronauke sa UCLA. Ponekad je najbolji način da se postigne težak cilj, kako kaže dr Korb, taj da prestanemo da ubeđujemo sebe da je nešto moguće i da idemo korak po korak. Kako je Timoti Galvej napisao u čuvenoj knjizi iz oblasti sportske psihologije The Inner Game of Tennis: "Kada je neko emocionalno vezan za rezultat koji ne može da kontroliše, on postaje anksiozan, a zatim pokušava još više, previše se trudi. Ali on može da kontroliše trud koji ulaže u pobedu. U svakom trenutku može da učini najbolje što može. Pošto je nemoguće osećati anksioznost u vezi sa događajem koji se može kontrolisati, sama svest da koristite maksimalne napore da učinite sve što možete u određenom trenutku, u svakom trenutku, vodiće vas uspešno kroz problem anksioznosti." Fokusiranje na trud, pre nego na cilj, može da pomogne da držite svoj um dalje od "pozitivnog stava" koji može da blokira. Jedan od razloga zašto ovo deluje, kako kaže ovaj neuronaučnik, jeste u tome što biti više motivisan da se postigne cilj, zapravo povećava reakciju mozga na greške, kako je to pokazalo Bengtsonovo istraživanje iz 2009. godine. Što važniji postaje cilj, to će više grešaka uticati na regiju mozga zaduženu za pažnju i emocije. Svakako će se pojačati i fokus na realizaciju zadatka, ali to može da postane problem ako reakcija mozga na eventualne greške bude tako jaka da onemogućava fokus na bilo šta drugo. Ako vas cilj uplaši, onda prestanite da se fokusirate na njega. Ako vam se čini da je cilj nemoguć, prestanite da pokušavate da mislite pozitivno i da ga postignete. Faza "budi u sadašnjosti" vrlo često se izgovara. I to znači ne razmišljati o cilju. Jer razmišljanje o cilju nije razmišljanje o sadašnjosti. Cilj je negde u budućnosti. Zaboravite na to. Samo udarite loptu i trčite, kaže dr Korb. Upravo je italijanska teniserka Roberta Vinči u polufinalu US Opena protiv zvezde Serene Vilijams primenila tu taktiku "udari loptu i trči". Ona je imala problem sa pozitivnim mislima. Možda je bila uspešna u dublu, ali nikada nije stigla tako daleko u singlu pre. Kako misliti pozitivno protiv Serene Vilijams?! Ali, nakon što je pobedila, novinari su je pitali da li je to jutro ustala sa verom da može da dobije najbolju igračicu sveta i njen odgovor je bio odgovor onima koji zastupaju teoriju "uvek misli pozitivno": ne. Ne da nije mislila pozitivno, već je mislila da je nemoguće da pobedi. Jedino što je mogla da uradi a da je anksioznost i nervoza ne pojedu bilo je da ne razmišlja o tome. "Ne misli na to. Samo udaraj lopticu." Teorija defanzivnog pesimizma kaže da zamišljanje i čak planiranje najgoreg scenarija u glavi - što anksiozni tipovi stalno rade - može da bude efikasnije od pozitivnog mišljenja. Ta vrsta strategije može da pomogne u izlaženju na kraj sa emocijama. I ne samo to. Istraživanja kažu da na vrlo čudan način pomaže da se izbegne katastrofa. Onaj ko se pripremi na ono što dolazi može bolje da dela nego onaj ko nije imao bilo kakvu strategiju. I tako se anksiozne misli prebacuju u produktivnu aktivnost. Možda se neko neće osećati bolje, ali će osećati da ima više kontrole. Na nekom nivou, verovaće da je pripremljen. U krajnjem slučaju, oni koji ne misle pozitivno mogu da imaju još jednu korist: život neće shvatiti tako ozbiljno jer znaju da se na kraju svih krajeva, nikako ne mogu izvući živi. http://www.nedeljnik.rs/magazin/portalnews/prestanite-da-mislite-pozitivno