Претражи Живе Речи Утехе

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Преподобног Максима Исповједника, у недјељу 3. фебруара 2019, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови. Звучни запис беседе Сабранима се обратио Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о прочитаном зачалу из данашњег Светог Јеванђеља, које се односи на жену Хананејку, која је са великом вјером и трпљењем молила Господа да излијечи њену болесну кћер. „Људи су најосјетљивији када имају тежак породични проблем, када им треба лично помоћ, када су у биједи, тјескоби, болести. Хананајци су у то вријеме били одвојени од Јевреја и углавном су били незнабошци, пагани, припадали су другој вјери. Међутим, ова жена се обраћа Господу ријечима: Помилуј ме Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво. Има ли веће потребе него кад родитељ моли за своје болесно дијете? То је посебно осјећање, јединствено“, казао је Владика. Господ не одговара, не зато што је неосјетљив на људску патњу, него хоће, наглашава Епископ Јоаникије, да се покаже њена вјера, трпљење и смирење. „Она наставља и, већ, почиње досађивати, па апостоли кажу Господу да је отпусти, јер их много узнемирава. А Он говори: Ја сам послан само изгубљним овцама дома Израиљева. Тиме јој даје до знања да није послат да Хананејцима помаже, него само Јеврејима. На неки начин, Господ чини уступак народу из кога Он потиче. То је, ипак, само споља, унутра Он, већ, гаји велико саосјећање према јадној жени и њеној патњи“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки. Хананејка је и даље упорна, а Он, опет, каже нешто што је било „угодно“ за уши Његовог народа: Није добро узети хљеб од дјеце, па бацити псима, јер су Јевреји тог времена мислили, а и данас то, понекад, можемо чути, да су сви други народи пси, а они изабрани, рекао је Преосвећени Епископ, додајући: „Та жена се толико смирава, па каже: Господе, али и пси купе мрве са трпезе господара њихових. У том моменту долази до изражаја њена вјера, њено смирење, трпљење и Господ је услишава. Она је могла да у сваком моменту нађе разлог да оступи: онда када се чини да Господ није чуо, други пут кад каже да је послат само Јеврејима и трећи пут кад каже да није добро да се узме хљеб од дјеце и баца псима. Али, она све те привидне препреке превазилази“. „Ослонила се на безгранично Божје човјекољубље. Она је то срцем осјетила, а то што ће бити тешкоћа у дијалогу примила је на себе. И само је ишла напријед, показујући све већу вјеру, све веће стрпљење и смирење“, указао је Његово Преосвештенство. Додао је да је примјер ове жене јединствен, јер се у њему сагледава велико смирење. „Смирење је безгранично повјерење у Божју милост, то је лице и наличје и она је осјетила унапријед безобалну љубав Божју, а све остало је схватила као искушења која пролазе, била услишена и, како каже Свети јеванђелист: Кћер њена оздрави тог часа“, нагласио је Преосвећени Епископ Јоаникије. По Владикиним ријечима Господ је, много пута, код других народа, незнабожаца налазио примјере који су показали већу вјеру, него они који су се називали вјерним. „Бог љуби свакога и све нас воли као милу дјецу, све нас призива и свима нам треба покајање, а примјер ове жене Хананејке, која је до тада третирана као незнабошкиња, је примјер за све вјерујуће како треба да се молимо Богу и како ћемо бити услишени“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Дана 29.12.2018. године, када наша Света Црква слави светог пророка Агеја и свету царицу Теофанију, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и бањањски г. Херувим је принео бескрвну жртву од свих и за све у храму Вазнесења Господњег у Трпињи. Његовом Преосвештенству су саслуживали: протојереј-ставрофор Душан Марковић, умировљени парох, протонамесник Немања Клајић, парох мирковачки, јереј Горан Тодоровић, парох бјелобрдски, јереј др Марко Шукунда, парох трпињски и ђакон Предраг Јелић из Даља. Епископ је по отпусту поучио верни народ: - У Име Оца и Сина и Светога Духа! Часни Оци, драги народе Божији и децо Божија, нека је на здравље и спасење данашњи дан милости, љубави и радости Божије која се излила на нашу зједницу у Трпињи. Принели смо Господу бескрвну жртву од свих и за све. Принели смо жртву Ономе који је због нас људи Страдао и Васкрсао, те нам поново омогућио заједницу у радости и љубави. Благословен је данашњи дан, већина вас је приступила Светој Тајни Причешћа. Свето Причешће је залог вечности у нашега живота у Цркви Божијој и ка том залогу увек требамо ићи. Свето Причешће нама отвара Двери Небескога Царства. Као Народ Божији требамо увек да ходимо путем подвига и Јеванђеља Господњег. Јеванђеље нам је дато као смерница којим путем требамо ићи и као закон према којем требамо да се владамо. Јеванђеље није закон који нас гони, присиљава и удаљује од заједнице, него је то онај закон који нам открива слободу и љубав. Тај закон није у овоземаљским оквирима , то је закон љубави Божије – закон слободе. Он нас увек враћа у наручје Божије, у наручје Онога који је због нас људи страдао, био погребен и васкрсао. Наша православна вера није вера туге него љубави, наде и радости. На Светим Службама осетимо радост Божију, Његову љубав и милост. Наши подвижници који су ходили овим светом знали су да једино љубављу према Богу и пребивајући у заједници са Богом могу задобити небеске врлине. Остао нам је пример ка којем требамо да стремимо. Много је примера из наше богате историје кроз коју су људи подвигом и љубављу угодили Творцу и задобили венац вечне славе. Требамо се угледати на такве људе почевши од Светога Саве и целог Немањићког рода. Све до данашњих дана много је било људи који су живели за народ и за Цркву Божију. Као небески народ требамо да следујемо таквим примерима. Подвигом и крстом који су носили били су сведоци Васрксења и радости која се излила на целокупно човечанство. У данашњем прокимену апостола могли смо да чујемо стих „Зарадоваће се праведник у Господу и уздаће се у Њега“ – јер је праведност пут врлине, љубави и милости Божије. У првим временима хришћанства људи који су сведочили веру су страдали, нису се одрицали Бога. Сакривали су се, али су и упркос тескоби носили Крст Господњи сведочећи Васкрсење. Као народ требамо и у овим временима да носимо Крст Господњи. Можда су наша времена лакша, али су свакако бременита и тешка. Печат вере увек треба да носимо у нашим срцима. Нека је благословен данашњи дан и нека сте благословени народе Божији и децо Божија, нека се наша заједница у Трпињи сачува и умножи и нека је Господ благослови од сада и кроз сву вечност. Амин. Радост заједничарења настављена је у парохијском дому за трпезом коју су са љубављу припремили парох трпињски отац Марко Шукунда и чланови одбора ЦО Трпиња. Извор: Епархија осечкопољска и барањска