Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'милиона'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. https://www.businessinsider.com/stolen-data-of-533-million-facebook-users-leaked-online-2021-4 ... ... The personal data of over 500 million Facebook users has been posted online in a low-level hacking forum. The data includes phone numbers, full names, location, email address, and biographical information. Security researchers warn that the data could be used by hackers to impersonate people and commit fraud. A user in a low level hacking forum on Saturday published the phone numbers and personal data of hundreds of millions of Facebook users for free online. The exposed data includes personal information of over 533 million Facebook users from 106 countries, including over 32 million records on users in the US, 11 million on users in the UK, and 6 million on users in India. It includes their phone numbers, Facebook IDs, full names, locations, birthdates, bios, and — in some cases — email addresses. Insider reviewed a sample of the leaked data and verified several records by matching known Facebook users' phone numbers with the IDs listed in the data set. We also verified records by testing email addresses from the data set in Facebook's password reset feature, which can be used to partially reveal a user's phone number. A Facebook spokesperson told Insider that the data was scraped due to a vulnerability that the company patched in 2019. While a couple of years old, the leaked data could provide valuable information to cybercriminals who use people's personal information to impersonate them or scam them into handing over login credentials, according to Alon Gal, CTO of cybercrime intelligence firm Hudson Rock, who first discovered the entire trough of leaked data online on Saturday. "A database of that size containing the private information such as phone numbers of a lot of Facebook's users would certainly lead to bad actors taking advantage of the data to perform social engineering attacks [or] hacking attempts," Gal told Insider. Gal first discovered the leaked data in January when a user in the same hacking forum advertised an automated bot that could provide phone numbers for hundreds of millions of Facebook users in exchange for a price. Motherboard reported on that bot's existence at the time and verified that the data was legitimate. Now, the entire dataset has been posted on the hacking forum for free, making it widely available to anyone with rudimentary data skills. Insider attempted to reach the leaker through messaging app Telegram but did not get a response. This is not the first time that a huge number of Facebook users' phone numbers have been found exposed online. The vulnerability that was uncovered in 2019 allowed millions of people's phone numbers to be scraped from Facebook's servers in violation of its terms of service. Facebook said that vulnerability was patched in August 2019. Facebook previously vowed to crack down on mass data-scraping after Cambridge Analytica scraped the data of 80 million users in violation of Facebook's terms of service to target voters with political ads in the 2016 election. Gal said that, from a security standpoint, there's not much Facebook can do to help users affected by the breach since their data is already out in the open — but he added that Facebook could notify users so they could remain vigilant for possible phishing schemes or fraud using their personal data. "Individuals signing up to a reputable company like Facebook are trusting them with their data and Facebook [is] supposed to treat the data with utmost respect," Gal said. "Users having their personal information leaked is a huge breach of trust and should be handled accordingly."
  2. Највише је уплатио Телеком (пет милиона), а међу донаторима су и ДДОР (три милиона), као и Епархија бачка СПЦ (два милиона). Стиже и опрема из три братске провинције у Кини. Председник Покрајинске владе Игор Мировић рекао је данас да је на рачун који је отворен пре неколико дана, с циљем да се финансијски помогне здравственим радницима у Војводини, до сада приспело 30 милиона динара. Највише је уплатио Телеком Србије (пет милиона), а међу донаторима су ДДОР (три милиона), као и Епархија бачка Српске Православне Цркве, која је приложила два милиона динара. -То је наменски новац који ће бити упућен здравственим радницима у Војводини према јавним критеријумима које буде утврдио Секретаријат за здравство. Највероватније ће то бити упућено оним медицинарима са најнижим примањима – казао је Мировић и најавио да ће када све ово прође, окупити све донаторе да им се лично и на достојан начин захвали. Мировић је такође рекао да су три провинције из Кине које су збратимљене са АП Војводином обезбедиле помоћ у медицинској опреми. Помоћ која обухвата 80.000 заштитних маски, хиљаду заштитних одела, 3.000 заштитних визира, 20.000 заштитних рукавица, 170.000 једнократних маски и 200 бесконтактних топломера, стићи ће у Централни магацин Србије у близини Београда којим управљају Министарство здравља и Фонд за здравство. Део опреме који су обезбедиле три кинеске провинције биће допремљен у Клинички центар Војводине, а затим дистрибуиран у здравствене центре у покрајини. -Ми готово свакодневно у КЦВ добијамо испоруке опреме. Никаквих проблема немамо нити смо их имали од самог почетка кризе. Желим да истакнем да смо се и ми из Покрајинске владе ангажовали да прибавимо помоћ, не чекајући да нам све стигне из Владе Србије – нагласио је Мировић. НЕ ДАЈ БОЖЕ ДА ЈЕ КОРОНА ИЗБИЛА 2016.! Председник Покрајинске владе осврнуо се и на претходну власт у АПВ коју је предводила ДС, рекавши „не дај Боже да нас је ово задесило 2016. године, на почетку нашег мандата када нисмо имали готово ни трећину опреме коју сада имамо, укључујући и савремене апарете попут рендгена који се такође користе у дијагностицирању корона вирусаˮ. На почетку свог мандата, подсетимо, Мировић је истакао да је опоравак здравства у АПВ приоритет његове владе. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  3. Нови интернет пројекат представља 2,2 милиона дигиталних записа из духовног и културног блага Свете Горе. На сајту Athos Digital Heritage (https://www.mountathos.org/sr-latn-cs/Afigisi-Ergou.aspx) представљено је око 200.000 докумената (556.795 дигиталних записа), 3.300 рукописа (908.336 дигиталних записа) и 1.512 инкунабула – рано штампаних књига (450.473 дигиталних записа). Збирка такође садржи висококвалитетне фотографије везова, преносних икона, уметности рађене у металу, архитектонског дизајна, скулптура, кованица, керамике, фолклорних предмета, поштанских марака и збирки фотографија из ризнице Свете Горе. Портпарол Свештене заједнице Свете Горе, јеромонах Јероним из манастира Сименопетра, навео је да је завршетак пројекта „прекретница за православну хришћанску културу, јер су светогорске хиљаде визуелних изображења сада доступне на интернету широј јавности, истичући њено културно наслеђе и младим људима који желе да приђу православној хришћанској традицији са модерном технологијом“. У раду на пројекту учествовало је 12 од 20 главних манастира: Ватопед, Пантократор, Каракол, Ставроникита, Свети Павле, Симонопетра, Дионисијат, Ксиропотам, Григоријат, Ксенофонт, Дохијар и Зограф. Страница је тренутно доступна на енглеском, грчком, руском, српском и бугарском језику. Извор: Инфо-служба СПЦ
  4. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у манастиру Свете Петке на Гостиљу мартинићком. На почетку богослужења Владика је замонашио послушницу ове обитељи Марину и дао јој монашко име Наума. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља рекао је да је и нова монахиња Наума, попут милиона хришћана кроз историју, чула позив Христов: Хајде за мном. „Господ је послао из далеке Русије, али срцу родне и блиске, да дође овдје у ову пустињу и да се овдје, у овој пустињи Свете Петке, по угледу на њу, поред мати Параскеве, преда у руке Господу, да постане вјерна невјеста Христа Бога нашега“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је монахиња Наума данас постала послушница Светог Наума Охридско,г чије се мошти чувају у манастиру на Охридском језеру. „Да носи часни крст и да својим подвигом наставља дјело светих мученика росијских, исповједника и подвижника, и дјело преподобнога оца нашега Наума, свесловенскога светитеља и просветитеља“, казао је Митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач, а у наставку сабрања приређена је трпеза хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. У суботу, 23. марта 2019. године, у Аргентини је одржан још један Марш за живот (Marcha por la Vida) у ком је, према проценама, учествовало око два милиона људи. Овај догађај одржава се једном годишње већ 20 година. Само у главном граду окупило се око 300.000 људи који су носили светлоплаве мараме, симбол покрета за живот у Аргентини, и још једном изашли на улице да укажу на урођену вредност сваког зачетог људског бића. Поред главног града, Марш за живот одржан је на још 200 других локација широм Аргентине. Абортус је већ деценијама забрањен у Аргентини. Као и многе друге земље у Јужној Америци, и Аргентина је у последње време под притиском да легализује абортус. Организација Human Rights Watch, коју финансира амерички милијардер Џорџ Сорос, већ годинама лобира за легализацију абортуса у Аргентини, баш као и организација Amnesty International. Прошле године, аргентински председник Маурисио Макри дозволио је да се у Конгресу разматра предлог закона о легализацији абортуса до 14. недеље, што је довело до огромне поларизације аргентинског друштва. Богу хвала, тај предлог закона није прошао Сенат. Предводници покрета за заштиту живота сматрају да је управо тај покушај легализације абортуса разлог што је ове године још више грађана изашло на улице да учествује у Маршу за живот. Марш за живот, 23. 3. 2019. Буенос Ајрес Прошле године (2018) у Аргентини су одржани веома насилни протести заговорника абортуса. У јуну је у Буенос Ајресу одржан протест радикалних феминисткиња које су захтевале од Владе да легализује убиство нерођених беба. Пре тога, у октобру 2017. такође је одржан насилни протест, с великим бројем жена у топлесу, на ком је захтевано да се трошкови абортуса покривају новцем пореских обвезника, као и да проституција постане прихваћена друштвена појава. Ове радикалне демонстранткиње бацале су камење, молотовљеве коктеле, флаше, тампоне и измет, као и балоне пуне боје. За разлику од тих протеста, Марш за живот одржава се у пријатној, позитивној атмосфери која велича вредност сваког људског живота и мајчинство као најчудеснији и најузвишенији позив жене која једина може донети нови живот на свет. Ове године, Марш за живот одржава се под слоганом „Спасимо обоје” и „Спасимо два живота” (Salvemos a las dos, Salvemos las dos vidas) и указује на то да су у свакој трудноћи у питању два живота – живот мајке и бебе – и да је неопходно обома пружити сваку врсту помоћи. Алехандро Гејер, један од координатора марша у Буенос Ајресу, изјавио је да је ова тема веома важна јер помаже да се „подигне свест о томе да су две особе у питању: нерођена беба и мајка, која је често у тешкој ситуацији. Абортус утиче на животе обе особе.” У Аргентини постоји око 200 невладиних организација које се труде не само да „спасу обоје” већ и да „заштите обоје” јер, како кажу, када мајка одлучи да задржи бебу, пред њом се и даље налазе изазови и проблеми с којима ће се она суочити након порођаја те је неопходно пружити јој помоћ и након рођења детета. „Питање абортуса је веома озбиљно етичко питање, које се тиче сваке политичке странке јер се у свакој од њих налазе и они који се противе легализацији абортуса”, каже Гејер. Аргентина штити живот Пре него што је председник Макри дозволио да се у Конгресу расправља о абортусу, у неколико наврата је изјавио да је он лично против легализације и да ће живот нерођене деце бити заштићен. Алехандро Гејер наводи да је до промене мишљења председника дошло након што је Аргентина прошле године добила велики кредит од Међународног монетарног фонда. Након изјаве председника Макрија да ће Конгрес разматрати питање абортуса, на Маршу за живот у марту 2018. године учествовало је око два милиона људи, а потом је у мају одржан још један ход за живот са чак 3,5 милиона људи окупљених у 117 градова широм Аргентине. Малена Крито, социолог и члан организације Mujeres Federales Independientes, изјавила је да је овогодишњи марш покрета за живот посебно важан због предстојећих општих избора који ће се одржати на јесен: „Желимо да покажемо да постоје милиони Аргентинаца који говоре ’да’ инклузији и ’не’ потрошачкој култури која не цени живот.” „Ми се боримо за жене, за то да имају приступ здравственим услугама и образовању, а не за то да они који су најслабији међу нама буду још рањивији. Ми желимо да зауставимо насиље над женама, да се боримо против злостављања. Многе жене које желе да абортирају одлучују се на то јер су злостављане. Како је онда абортус начин борбе против насиља?”, каже Малена Крито. Према њеним речима, 86 одсто жена које размишљају о абортусу одлучују се да задрже бебу када схвате да имају подршку. „Ако им ми, као друштво, не пружимо подршку, онда никакве проблеме нисмо успели да решимо.” ИЗВОР Извори: https://www.lifenews.com/2019/03/25/almost-two-million-people-march-for-life-in-argentina-to-stand-against-abortion/ https://cruxnow.com/church-in-the-americas/2019/03/21/pro-life-movement-in-argentina-prepares-rallies-as-elections-near/ https://cruxnow.com/global-church/2018/05/21/3-5-million-argentines-rally-against-bill-to-liberalize-abortion/
  6. Представници Срба из осам држава региона окупиће се крајем године у Скупштини Србије у потрази за одговорима како сачувати национални и културни идентитет нашег народа. Састанак је иницирао Миодраг Линта, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону, који сматра да је то прилика да се чује, не само шта све мучи близу два милиона наших сународника у окружењу, већ и да се дође до предлога решења како би се побољшао њихов статус. Одбор ће окупити све релевантне представнике Срба из региона, посланике, председнике политичких и културних организација, Српске православне цркве, медија. Са друге стране, седеће представници институција Републике Србије које се у оквиру својих надлежности баве том проблематиком. Од осам држава региона најбољи је положај српског народа у Мађарској и Румунији, где се поштују њихова права, али и издвајају средства за очување националног и културног идентитета, у осталих шест држава: Албанији, Македонији, Словенији, Црној Гори, БиХ и Хрватској, Срби се суочавају са дискриминацијом, каже Линта за Спутњик. „Најтрагичнији положај је у државама у којима смо имали крваве оружане сукобе, пре свега у Хрватској и Федерацији БиХ. Ту је веома тешка ситуација, велики је број нерешених проблема у вези са обновом кућа, повратком имовинских права, употребом српског језика и ћирилице, информисањем на матерњем језику, образовањем… Проблем је и неспремност Загреба и Сарајева да процесуирају ратне злочине против Срба“, каже он. Линта додаје да у атмосфери у којој се ћути о српским жртвама није реално очекивати да се поштују ни људска, ни национална права Срба. Питање њиховог положаја у региону, поред питања Косова и Метохије, уласка у ЕУ, стратегије демографије и развоја економије требало би да буде дефинисано као једно од најважнијих државних и националних питања, предлаже Линта. „Сматрам да би требало озбиљно размислити о томе да се оснује посебна институција, Министарство за Србе у региону или Државна канцеларија, у којој би требало да се ангажују стручњаци из разних области који би се системски бавили том тематиком, различитим мерама и активностима помагали наш народ у овим државама и предлагали Влади и државном руководству које мере да предузме“, каже председник Одбора за дијаспору. Линта подсећа да Србија већ има Управу за дијаспору и Србе у региону, чији запослени, како каже, раде коректно, али да она већ четири године нема првог човека, ни његовог заменика, иако је Одбор за дијаспору више пута тражио од представника Министарства спољних послова да именује људе који би на себе преузели део овог посла од националног значаја. Линта додаје да је иницирао и серију састанака са надлежним министарствима која имају додирне тачке са том проблематиком, а ускоро ће тражити и састанак са премијерком Аном Брнабић. Извор
  7. Број становника у Србији пао је испод седам милиона, говоре најновији подаци Републичког завода за статистику, тако да демографи истичу да у нашој земљи, бар у новијој историји, никада није живело мање становника него данас. За свега годину дана Србија је остала без 37.500 становника, што се и могло очекивати с обзиром на то да је лане свега шест општина имало позитивни природни прираштај. Кад већ завирујемо у бројке о прираштају, што значи и у бројке из породилишта, у Србији су прошле године рођене 64.894 бебе – само 160 више него 2016. године, када је у матичне књиге рођених уписано најмање деце од почетка 20. века. Новорођених је било више и за време балканских ратова, а сваке године у последњој деценији на овим просторима нестане општина попут Бечеја, Савског венца или Пријепоља, јер се природни прираштај у земљи смањи за око 385.000 људи. Гордана Бјелобрк, шеф Одсека за демографију Републичког завода за статистику, не скрива забринутост док посматра најновије податке виталне статистике и истиче да је у 2017. години забележена највећа негативна вредност природног прираштаја од када се води витална статистика, пре свега због великог броја умрлих. Конкретно: прошле године умрле су 103.722 особе – чак 3.000 више у односу на 2016. годину. – Од 169 општина у Србији само шест њих је током претходне године имало позитивни природни прираштај, и то Нови Пазар, Бујановац, Сјеница, Нови Сад, Прешево и Тутин. Иако у Београду живи готово четвртина становништва Србије, ниједна београдска општина није имала позитиван природни прираштај у претходној години. Узроци ових поражавајућих демографских трендова су једноставни – млади људи одлазе из Србије и то видите не само по броју рођених беба већ и по броју бракова. Наиме, у порасту је број особа које се венчавају други или трећи пут, а опада број младенаца који први пут одлазе код матичара и то су по правилу млади људи – истиче наша саговорница и додаје да број седокосих премашује број деце. – Оно што забрињава демографе јесте чињеница да расте старост мајке приликом рођења првог детета. У овом моменту, просечна жена у граду први пут одлази у породилиште у тридесетој години живота, а у осталим насељима са 27,8 година, па не чуди податак због чега највећи број породица у Србији има само једно дете – истиче наша саговорница. Такозвани емотивни графикони Завода за статистику сведоче да је у 2017. години 36.047 особа изговорило судбоносно „да” при чему (просечни) младожења у нашој земљи има 31,2 године, а његова изабраница – 28,3 године. Илустративни доказ тезе да се сличности привлаче јесте и чињеница да су најчешћи бракови између супружника исте националности (88 одсто). Највише је закључених бракова у којима су супружници с истом школском спремом, а у половини нових бракова оба супружника су запослена. Тачку на брачну заједницу у 2017. години ставила су 9.262 пара, чак 216 више него годину дана раније. Они који верују у баксузну моћ бројева, сигурно ће обесхрабрити податак да је просечно трајање разведеног брака за 2017. годину износило 13,3 године. Највећи број разведених бракова чине заједнице са децом – чак 55 одсто њих. Подаци Републичког завода за статистику сведоче да просечна старост укупног становништва у нашој земљи константно расте – у 2017. години износила је 43 године. Проценат младог становништва (0–14 година) у укупном становништву износи 14,3 одсто, док је удео особа старијих од 65 година 19,6 процента. Највећи број старих особа живи у зајечарској области, а највећи број младих у Рашкој и Пчињској области. Подаци о унутрашњим миграцијама сведоче да је током 2017. године 120.355 особа променило пребивалиште, односно трајно се преселило из свог досадашњег места становања у друго место унутар Србије. Највише њих (49.494) доселило се у Београд и у регион Војводине (27.362), а највећи број интерних миграната имао је између 25 и 34 године. С обзиром на то да је број особа које су промениле пребивалиште унутар земље мањи за око 5.000 у односу на 2016. годину, статистичари претпостављају да је у порасту број особа које су емигрирале у иностранство. Увид у статистику морталитета сведочи да Срби умиру од болести које се могу спречити и које су последица нездравог начина живота. Наиме, водећи узрок смрти код оба пола биле су болести система крвотока – оне потписују више од половину читуља у нашој земљи. Други узрок смрти у нашој земљи су тумори, на које отпада петина смртних случајева. Извор: Српска Православна Црква
  8. Никада у новијој историји на овим просторима није живело мање људи него данас, што употпуњује и податак да су лане рођене 64.894 бебе, а умрле чак 103.722 особе. Број становника у Србији пао је испод седам милиона, говоре најновији подаци Републичког завода за статистику, тако да демографи истичу да у нашој земљи, бар у новијој историји, никада није живело мање становника него данас. За свега годину дана Србија је остала без 37.500 становника, што се и могло очекивати с обзиром на то да је лане свега шест општина имало позитивни природни прираштај. Кад већ завирујемо у бројке о прираштају, што значи и у бројке из породилишта, у Србији су прошле године рођене 64.894 бебе – само 160 више него 2016. године, када је у матичне књиге рођених уписано најмање деце од почетка 20. века. Новорођених је било више и за време балканских ратова, а сваке године у последњој деценији на овим просторима нестане општина попут Бечеја, Савског венца или Пријепоља, јер се природни прираштај у земљи смањи за око 385.000 људи. Гордана Бјелобрк, шеф Одсека за демографију Републичког завода за статистику, не скрива забринутост док посматра најновије податке виталне статистике и истиче да је у 2017. години забележена највећа негативна вредност природног прираштаја од када се води витална статистика, пре свега због великог броја умрлих. Конкретно: прошле године умрле су 103.722 особе – чак 3.000 више у односу на 2016. годину. – Од 169 општина у Србији само шест њих је током претходне године имало позитивни природни прираштај, и то Нови Пазар, Бујановац, Сјеница, Нови Сад, Прешево и Тутин. Иако у Београду живи готово четвртина становништва Србије, ниједна београдска општина није имала позитиван природни прираштај у претходној години. Узроци ових поражавајућих демографских трендова су једноставни – млади људи одлазе из Србије и то видите не само по броју рођених беба већ и по броју бракова. Наиме, у порасту је број особа које се венчавају други или трећи пут, а опада број младенаца који први пут одлазе код матичара и то су по правилу млади људи – истиче наша саговорница и додаје да број седокосих премашује број деце. – Оно што забрињава демографе јесте чињеница да расте старост мајке приликом рођења првог детета. У овом моменту, просечна жена у граду први пут одлази у породилиште у тридесетој години живота, а у осталим насељима са 27,8 година, па не чуди податак због чега највећи број породица у Србији има само једно дете – истиче наша саговорница. Такозвани емотивни графикони Завода за статистику сведоче да је у 2017. години 36.047 особа изговорило судбоносно „да” при чему (просечни) младожења у нашој земљи има 31,2 године, а његова изабраница – 28,3 године. Илустративни доказ тезе да се сличности привлаче јесте и чињеница да су најчешћи бракови између супружника исте националности (88 одсто). Највише је закључених бракова у којима су супружници с истом школском спремом, а у половини нових бракова оба супружника су запослена. Тачку на брачну заједницу у 2017. години ставила су 9.262 пара, чак 216 више него годину дана раније. Они који верују у баксузну моћ бројева, сигурно ће обесхрабрити податак да је просечно трајање разведеног брака за 2017. годину износило 13,3 године. Највећи број разведених бракова чине заједнице са децом – чак 55 одсто њих. Подаци Републичког завода за статистику сведоче да просечна старост укупног становништва у нашој земљи константно расте – у 2017. години износила је 43 године. Проценат младог становништва (0–14 година) у укупном становништву износи 14,3 одсто, док је удео особа старијих од 65 година 19,6 процента. Највећи број старих особа живи у зајечарској области, а највећи број младих у Рашкој и Пчињској области. Подаци о унутрашњим миграцијама сведоче да је током 2017. године 120.355 особа променило пребивалиште, односно трајно се преселило из свог досадашњег места становања у друго место унутар Србије. Највише њих (49.494) доселило се у Београд и у регион Војводине (27.362), а највећи број интерних миграната имао је између 25 и 34 године. С обзиром на то да је број особа које су промениле пребивалиште унутар земље мањи за око 5.000 у односу на 2016. годину, статистичари претпостављају да је у порасту број особа које су емигрирале у иностранство. Увид у статистику морталитета сведочи да Срби умиру од болести које се могу спречити и које су последица нездравог начина живота. Наиме, водећи узрок смрти код оба пола биле су болести система крвотока – оне потписују више од половину читуља у нашој земљи. Други узрок смрти у нашој земљи су тумори, на које отпада петина смртних случајева. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  9. Улагање значајних напора у заједничку економску сарадњу Републике Србије и Републике Српске у складу са препорукама председника Александра Вучића, порука је данашњег састанка министра одбране Александра Вулина и председника Републике Српске Милорада Додика у Бањалуци, који су потом присуствовали потписивању Уговора о пружању услуга генералног ремонта оправке и верификације ракетних система у предузећу за ремонт радарских, ракетних и рачунарских система "Космос". Министар Вулин је поручио да, као што је договорено на састанку између председника Вучића и председника Додика, ће Република Србија учинити значајне напоре да у економском смислу оснажи и помогне Републику Српску. Ево, већ видите и прве резултате. Ми смо на споразуму са "Космосом" доста дуго радили, али након састанка два председника смо то убрзали и сада видите конкретан резултат. "Космос" може да рачуна у овом тренутку на 100 милиона динара од стране Министарства одбране, а укупно, до данашњег дана, у складу са наређењем врховног команданта Војске Републике Србије Александра Вучића и договора са председником Републике Српске, Министарство одбране је обезбедило 850 милиона динара за различите потребе предузећа одбрамбене индустрије Републике Српске, односно за ремонт наших тенковских мотора, наших авионских мотора и ево, сада споразум који се потписује са "Космосом", рекао је министар одбране. Он је истакао да док год је на челу Републике Србије Александар Вучић, Република Српска може с пуним правом рачунати да има пуну подршку Републике Србије и да ће наши економски, политички и дипломатских капацитети увек бити на располагању Републици Српској, њеном руководству и њеном народу. Према речима председника Додика споразум је пример континуитета добре сарадње. - Имамо и добар уговор са "Палама", са "Орлом" и са свим тим предузећима. Наша обострана намера је да то појачамо у наредном периоду, да покушамо за овај део наше индустрије који је знатно девастиран кроз интервенционизам међународног фактора, који је довео до тога да се направио потпуни дебаланс у Босни и Херцеговини, а где је на страни Федерације остало веома функционалних шест фабрика оружја и муниције, а у Републици Српској је то све девастирано. Ми покушавамо, не из конкурентског разлога, него из комерцијалног разлога, да подигнемо одређене врсте производње и ту имамо подршку Министарства одбране Републике Србије и министра који даје значајне напоре у том погледу, рекао је Додик. Он је изразио захвалност и задовољство добром сарадњом са Републиком Србијом. - Постоји енергија коју је унело руководство Србије, на челу са председником Вучићем. Енергија и добра сарадња осећа се у континуитету, поручио је председник Републике Српске. Министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић истакао је да је потписан значајан уговор и захвалио министру Вулину на његовом личном доприносу за успостављање добрих односа. - Започели смо свеопшту сарадњу у сектору наменске индустрије између више предузећа из Републике Српске и Министарства одбране Србије. Развој је видљив у томе што постоје већ закључени уговори и планови и са другим предузећима. У свакој од фабрика наменске у Републици Српској одвија се одређени облик производње захваљујући споразуму о сарадњи који је потписан са Министарством одбране Србије. Веома сам задовољан што смо заједно препознали да ова сарадња може бити од великог значаја за укупан економски развој Републике Српске и Србије и наставићемо даље да радимо на томе. Од великог је значаја стратешка сарадња са Србијом. Народна Скупштина је усвојила обавезу да урадимо стратегију развоја наменске индустрије Републике Српске, а њу ћемо искључиво радити у сарадњи са Владом Републике Србије, односно Министарством одбране, и то ће бити нови колосек сарадње која ће се одвијати у наредном периоду, поручио је министар Ђокић. Начелник Управе за логистику Генералштаба Војске Србије бригадни генерал Жељко Нинковић рекао је да је ово први заједнички задатак већег обима. - Ово је значајан уговор, јер континуитет који ћемо успоставити је нешто што обезбеђује нашој војсци да одговори својим обавезама, а значајан је и за "Космос", јер ће се на овај начин значајније бавити својом основном делатношћу. Директор "Космоса" Душан Вјештица нагласио је да је данашњи уговор само један у низу и да ће их у будућности бити више. - Отварањем овог стратешког посла који даје нову димензију ремонтном заводу „Космос“ ми свакако имамо потребе за новим запошљавањем. Када се овај процес реализује и омасови ми очекујемо нових 40 до 50 запослених у предузећу, само захваљујући пројектима са Министарством одбране Србије, рекао је Вјештица.
  10. HRAM GOTOV 2021. GODINE? Vlada daje 11 MILIONA EVRA za radove, a evo ko se i nije baš "proslavio" sa donacijama Slađana Vukašinović | 26. 12. 2017 - 18:26h Vlada Srbije izdvojila je iz budžetskih rezervi 1,2 milijarde dinara na ime dotacije za izvođenje radova za obnovu Hrama Svetog Save, saznaje "Blic". Foto: Đorđe Kojadinović / RAS Srbija Tako će svi građani Srbije finansirati jedan od najvećih pravoslavnih hramova u svetu, čija gradnja je počela još davne 1936. godine i još uvek nije završena. Doduše, Hram je zvanično otvoren 2004. godine, ali njegova unutrašnjost nije završena zbog čega je i formirano društvo za njegovo podizanje, u kojem su pored predstavnika crkve i ugledni srpski privrednici, ali i predstavnici države. Upravo to društvo je zaključilo na svojoj prošlogodišnjoj skupštini, kojoj je predsedavao tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, da je za završetak gradnje potrebno prikupiti još oko 19 miliona evra. Od tog novca kompanija "Gaspromnjeft" je obezbedila četiri miliona i taj novac je namenjen za mozaik na kupoli zdanja. Tada je zaključeno da ostalih 15 miliona evra će se obezbediti donacijama članova društva, Vlade Srbije, ali i prilozima građana i vernika. Ako je suditi po novcu koji će se izdvojiti iz budžetskih rezervi, a to je blizu 11 miliona evra, srpska privredna elita se nije baš pretrgla, pa je izgleda Vlada i njihov obećani deo nadoknadila. Izvor "Blica" iz Nemanjine 11 tvrdi da je odluka o izdvajanju 1,2 milijarde dinara doneta na poslednjoj sednici Vlade jer su srpski zvaničnici u razgovoru sa patrijarhom Irinejom zaključili da kasni dinamika mnogih obećanih para, a da radovi i troškovi dolaze na naplatu. - Planirano je da se svi radovi na završetku Hrama završe do 2021. Istovremeno, osnovni radovi na oslikavanju celog Hrama trebalo bi da budu završeni do 2019. godine, kada Srpska pravoslavna crkva obeležava 800 godiona autokefalnosti. Dinamika radova ide u skladu sa predviđenim terminima, međutim kasni obećana pomoć mnmogih srpskih privrednika i kompanija, koje su najavile bogate donacije, a od njih uglavnom nema ni traga ni glasa. Pored toga, i vernici i građani posle nekih afera vezanih za crkveni novac, sve manje ostavljaju priloge, pa ni crkva nema mogućnosti da značajnije sume ulaže u projekat. Pošto je Hram Svetog Save proglašen za objekat od javnog interesa i najveće važnosti, država je iz budžetskih rezervi izdvojila novac, kako se ne bi kasnilo sa radovima - naglašava naš sagovornik. On dodaje da pored ovog novca Vlada Srbije je i putem poštanskih maraka obezbedila dodatna sredstva. - Od 2011. godine štampaju se i poštanske marke "Izgradnja Spomen-hrama Svetog Save". Te marke se distribuiraju na osnovu Zakona o izdavanju doplatne poštanske marke i uredbe koju je donela Vlada Srbije. Tako je bilo i za prošlu i ovu godinu, koje su naplaćivane od 15. juna do 31. avgusta, na pošiljke u unutrašnjem poštanskom saobraćaju i to u tiražu od blizu osam miliona komada po godini. Cena je bila 10 dinara, a prema mojim saznanjima, po tom osnovu u 2016. godini je prikupljeno oko 74 miliona dinara. Sve u svemu, Vlada je uslišila molbe SPC, pre svega patrijarha Irineja, i odlučila da mimo planiranih izdvajanja SPC pomogne sa 11 miliona evra. Novac iz budžetskih rezervi će biti prebačen na račun Sekrtetarijata Vlade, kao dotacija nevladinim organizacijama, a odatle na račun SPC - kaže naš sagovornik. Iz Vlade Srbije niko nije želeo da komentariše saznanja "Blic", kao ni SPC. Nezvanično nam je u Patrijaršiji samo rečeno da su najviši državni funkcioneri i patrijarh Irinej krajem oktobra razgovarali o poteškoćama u finansiranju Hrama i da je tada dogovoreno da će država da finansijski pomogne. Mozaik kupole je završen pre desetak dana na 1.248 kvadrata. Temelji 1936. Istorijat građevine Hram Svetog Save izgrađen je na mestu na kojem su otomanske vlasti 1594. godine spalile mošti Svetog Save. Hram je projektovan krajem 19. veka, a izgradnja je započela tek 1936. godine, da bi bila odložena zbog početka Drugog svetskog rata. Podizanje kupole je završeno 1989. godine, a zvanično je Hram otvoren 2004. godine. Samo predračun Cena radova - nepoznata Ne postoje precizni podaci koliko je do sada koštala izgradnja Hrama Svetog Save. Ono što je poznato iz medijskih napisa je to da je prema predračunu iz 1986. godine, po sistemu ključ u ruke radovi na izgradnji trebalo da koštaju 12 miliona dolara. Međutim, ta suma je znatno prebačena, pa se 2010. godine pominjalo 50 miliona dolara samo za građevinske radove. Zbog sumnje da je bilo nenamenskog trošenja para tada je i razrešen dužnosti protojerej Luka Novaković. Pošto nema javno dostupnih podataka, po nezvaničnim podacima ljudi iz Sinoda SPC, spekuliše se da je do sada uloženo više od 150 miliona evra. Video: Kripta Hrama Svetog Save
  11. У јубиларном 500. броју недељног магазина "Печат" као носећи објављен је изузетно интересантан и отворен разговор са редитељем Емиром Кустурицом (интервјуисао га је Филип Родић). Издвајамо економске погледе које је изнео Кустурица. Узмимо за пример привреду. Овде је суштински проблем остао, а био је изражен и у време Тита, оним што се каже да је Смедерево за производњу гвожђа, а не грожђа. Никако не могу да разумем зашто Србија нема у свом главном привредном програму, поред страних инвестиција, од којих има можда унеколико повећане плате, али нема вишкова, озбиљан план за развој пољопривреде. Ту се можда ради о питању ограниченог суверенитета. За мене је главно економско питање како се у троуглу привреда-инвестиције- буџет врти новац и оно, за шта не треба бити паметан, председник или премијер, где су вишкови. Од чега ми стварамо вишкове? Да ли је то као за време Тита муниција, или јабуке? Ми смо се одлучили за извоз одређене количине пољопривредних производа и увоз оних који би овде да производе свињско месо. Главни је привредни проблем Србије што се није поставила као Уругвај који има три милиона становника и дванаест милиона крава. Зашто Србија нема пет милиона оваца и 35 милиона крава? То је одговор на питање зашто Србији није добро, а не да ли ћемо ми ући у ЕУ или не. Одговор је где су стратешки циљеви и на који начин Србија може да оствари вишак, а не да се живи у систему у којем се неки људи богате преко сваке мере, а да се богатство не распоређује. Нема вишка, али има политике. А вишак је, по ономе што сам видео, могао да буде створен на сваком педљу српске земље. Пола Златибора би могло да прими пола милиона крава. Зашто тих крава нема? Мислим да ту настаје тај лимитирани суверенитет. /.../ У друштвено-политчком смислу или економском систему, ми смо остали горе него вазали јер ми залуђујемо свој народ идејом да ће у ЕУ имати боље плате и боље живети, а суштински не стварамо привреду која ће остваривати вишкове. Важно је и напоменути и да је Србија једна од 13 земаља које нису дозволиле увоз генетички модификоване хране. Један од начина да се ограничи сувереност државе јесте да јој се наметне шта да једе, да јој се наметне обавезна куповина семена. Политички је потпуно јасно да пут у Европу подразумева лимитирање суверености до крајње тачке. А ми треба да производимо квалитетну и скупоцену храну.
  12. Наша земља, упозоравају демографи, шеста је најстарија нација на старом континенту, а годишње "изгубимо" град величине Пријепоља или Бечеја С. Б. Милошевић | 01. октобар 2017. http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:688421-До-2050-Србија-губи-милиона-становника Илустрација Тоше Борковића Србија је шеста најстарија нација у Европи, а просечна старост становништва је 42,9 година! Број старијих од 65 година за 33 одсто је већи од броја млађих од 15 година. У земљи сваке године у просеку умре 102.455 људи, а роди се тек 67.459 малишана. То значи да сваке године изгубимо град величине Пријепоља, Бечеја или општине Савски венац. Од 2006. до 2016. године број становника у Србији, само на основу природног прираштаја, смањен је за око 385.000. Зато и не чуди и што је недавно америчка обавештајна агенција ЦИА, у својој публикацији коју издаје у свим земљама света, старење становништва навела као озбиљан изазов који се налази пред Србијом. Према подацима Републичког завода за статистику, демографску ситуацију у Србији карактерише изразито негативан природни прираштај и ширење депопулационих простора. Најмање малишана рађа се у јужној и источној Србији. Једине општине у земљи које имају позитивне стопе природног прираштаја јесу Сјеница (1,1), Нови Сад (1,3), Прешево (3,1), Нови Пазар (6) и Тутин (7,9). - Очекивања да просечан број рођене деце по једној жени са садашњих 1,4 може релативно лако достићи ниво од два детета у наредним деценијама практично су нереална, не само за нашу популацију, већ за већину европских - каже Владимир Никитовић, доктор демографије на Институту друштвених наука. - Међутим, већ би просек од 1,85 рођене деце по једној жени могао бити први реалан циљ наше популационе политике, на шта указују сва релевантна демографска истраживања у европском контексту. Оваква демографска будућност јасно говори да се не може очекивати престанак смањења и старења становништва Србије до средине века, али се ти процеси могу барем знатно ублажити. Истраживања овог института говоре да је наша шанса за опстанак то да, попут земаља западне Европе, постанемо миграциона држава. Стварање зоне депопулације на истоку Европе - у Словенији, Хрватској, Румунији, Бугарској, Молдавији - отвара, како наводи Никитовић, простор за долазак миграната. Старим популацијама ће бити потребна млада радна снага, а неко ће морати да дође и на наше просторе да брине о старима. - У контексту актуелних трендова очекује се смањење укупне популације у Србији највероватније за 28 одсто до 2050. - упозорава Никитовић. - У ту процену урачунат је улазак у ЕУ и природни одлив због лакше имиграције у богатије земље око 330.000 људи. Ипак, због негативног природног прираштаја до тада ћемо изгубити још 1,9 милиона људи. Тако долазимо до цифре од 2,2 милиона становника мање до средине века! Стручњаци указују и на то да у Србији одлука о рађању првог детета није проблем, већ другог, с обзиром на то да се показало да је искуство родитељства пресудно за одлуку о рађању другог наследника. МЕЊА СЕ СТРАТЕГИЈА ЗА ПОДСТИЦАЊЕ РАЂАЊА ВЛАДА Србије је крајем 2016. формирала министарство без портфеља задужено за демографију и популациону политику, на челу са Славицом Ђукић Дејановић. Недавно је донета и одлука о ревизији Стратегије за подстицање рађања, усвојене 2008, која би требало да буде завршена до краја новембра. Садржаће мере за економско јачање породице, усклађивање рада и родитељства... ПОТОМСТВО ПРОСЕЧНА старост мајке приликом рађања првог детета 1950. је била 23 године, а данас је 28 година. Забрињава и што је једна трећина породица у Србији без потомства и што се број породица са једним дететом повећава.
  13. Јеврејским заједницама враћена имовина у вредности више од 14 милиона евра среда, 17. мај 2017, 21:24 -> 21:57 Извор: Танјуг Од доношења Закона о отклањању последица Холокауста до сада, Јеврејским заједницама Србије враћена је имовина у вредности од преко 14 милиона евра, изјавио је за "Танјуг" потпредседник Јеврејске општине Београд Харис Дајч. Према речима Дајча, највећи део те имовине је враћен Јеврејској општини Београд, а у питању је имовина углавном у централним градским општинама Стари град, Врачар и Савски венац. Потпредседник Јеврејске општине Београд Харис Дајч "Веома смо задовољни тиме јер је то пре свега резултат веома добрих односа. Оно што је предуслов свега је закон, који је свеобухватан и јединствен у Европи, као и врло професионалан и савестан однос Агенције за реституцију, али и других државних институција које учествују у том процесу", рекао је Дајч. Наводећи да је од укупног броја захтева, Јеврејска општина Београд поднела три четвртине, Дајч је напоменуо да је скоро половина захтева што се тиче Београда решена. Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић каже да је Закон о отклањању последица Холкауста први и једини у Европи, подсетивши да се он примењује од марта 2016. године. Он је поновио да је од тада Јеврејским заједницама враћена имовина од преко 14 милиона евра. "Врло је ефикасан поступак. Доносимо одлуке краће од законских рокова који су нам дати. Очекујемо да ћемо решити све захтеве у року од три године. Сви захтеви су у поступку, ниједан не стоји", рекао је он Танјугу. Како каже, закон се спроводи веома ефикасно. Истичући да је недавно био на Међународној конференцији у Бриселу на којој се говорило о искуству других земаља, Секулић је напоменуо да у Србији нема оних проблема који су тамо препознати. Каже да су архиве у Србији отворене за све и да је однос државних органа потпуно отворен, без икакве дискриминације. Одлука се, додаје, донесе ефикасно у складу са законом без икаквих проблема. "Осам година једна жена у Пољској није успела да уђе у архиву како би добила податке о опственом идентитету. Требало је да добије извод из матичне књиге рођених. Осам година је чекала и након тога су јој одбацили захтев јер је застарео", наводи један од примера директор Агенције за реституцију. Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић Он је подсетио и да је Закон о отклањању последица Холокауста у Скупштини Србије прошао без иједног гласа против и без иједног отпора у јавности. "Србија има право да тражи признање од Међународне заједнице за то јер га је заслужила", закључио је Секулић. Скупштина Србије усвојила је Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника у фебруару 2016. године. Законом се уређује поступак враћања имовине припадницима јеврејске заједнице који немају правне наследнике и организацијама које су у време када им је одузета имовина биле у функцији јеврејске заједнице. Према том пропису, захтев за враћање имовине подносице јеврејска општина, а поступак врацања имовине поверава се Агенцији за реституцију која у року од шест месеци мора да донесе решење по поднетом захтеву. У случају посебно сложених предмета, рок је годину дана од пријема захтева.
  14. ЦИА је поставила на интернет 12 милиона страница са којих је скинута ознака тајности, тако да сви могу да их виде. Приступ тим подацима је претходно био могућ само са четири рачунара из просторија у Вашингтону. Како би илустровао шта значи тај потез ЦИА, портал Базфид даје пример објављивања поверљивих података о Фиделу Кастру. Пре неколико деценије, ЦИА је скинула ознаку тајности са документа о Фиделу Кастру од 26 страница. То је био корак једне од најтајнијих државних агенција у отварању ка јавности. Међутим, да би се видело шта заиста пише у документу, било је потребно да доћи у просторије архива у тачно одређено време, уз услов да је један од четири рачунара слободан. Данас је ЦИА поставила Кастров досије на свој сајт, заједно са више од 12 милиона страница осталих докумената који нису били доступни јавности, новинарима ни историчарима скоро две деценије. Базфид додаје да се у документима могу наћи подаци о различитим темама, попут нацистичких ратних злочина, експеримената „контроле ума“, улоге ЦИА у збацивању влада Чилеа и Ирана… Раније су новинари и историчари, упркос ограниченом приступу, из базе података извукли око 1,1 милион страница. ЦИА је све до данас одолевала притиску јавности да се комплетна база објави, да би сви могли да јој приступе. Стручњаци су истицали да скидање ознаке тајности са докумената не значи ништа уколико људима није омогућен увид у та документа. БАЗФИД
×
×
  • Креирај ново...