Претражи Живе Речи Утехе

У петак 08/21. септембра 2018. године, у манастиру Лепавина, свечаном архијерејском Литургијом прослављен је празник Рођења Пресвете Богородице. Литургијским сабрањем вернога народа, који се из многих крајева наше помесне Цркве окупио око чудотворне иконе Богородице Лепавинске, началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије уз саслужење свештеномонаха, свештеника и ђакона Митрополије загребачко-љубљанске. Литургијску беседу је произнео архимандрит Данило у којој је поучио окупљени народ, казавши да је „данашњи дан велик јер празнује рођење оне кроз коју се родио Господ и Спаситељ наш Исус Христос, истинити Бог и истинити човек, ново Светло и ново Сунце. Као једна од нас људи Богородица је заштитница целокупног људског рода.“ По завршетку Божанствене Литургије уледило је послужење и заједничка трпеза коју је, за све поклонике, припремило братство манастира. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска View full Странице

На Васкрсни понедељак у Световаведењском храму Манастира Лепавине свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски господин Јован са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом загребачко-љубљанским господином др Порфиријем, уз саслужење бројног свештенства, монаштва и вјерног народа. У наставку служено је Васкршње опело новопрестављеном свештеномонаху Гаврилу који се у Господу упокојио на Велику сриједу, а сабрању се бесједом обратио Високопреосвећени Митрополит Порфирије говорећи о Васкрсењу Христовом којим је смрт, посљедњи и највећи непријатељ, побјеђена. „Ми верујемо у Христа, ми верујемо у оно у чему смо учествовали јуче и данас, ми верујемо у радост победе над смрћу, верујемо у тријумф живота над смрћу у Христу. Све оно што ми нисмо могли и не можемо сами, а за чим чезнемо, можемо јер Господ може, можемо у Христу. Он је тај еликсир живота, Он је заправо носилац бесмртности, носилац вечнога живота, дародавац тог живота и свима нама који верујемо у Њега.“ Митрополит је надахнуто говорио о вјери, подвигу и љубави коју је архимандрит Гаврило имао према Христу и Цркви, али и према сваком човјеку, без обзира на његову нацију и вјеру. „У тим немирним временима он је носио у себи распети мир, тугу због мржње, тугу због зла које једни другима наносимо, али та туга није била без утехе јер је то била туга распета, и утеха је долазила благодаћу Божијом, а он утешен и смирен онда, привлачио је овде у ову светињу благодаћу Божијом мноштво људи.“ Игуман Гаврило, сахрањен је на манастирском гробљу, сјеверно од храма испраћен прослављањем Васкрсења Христовог и радосном пјесмом Васкршњег тропара Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и свима у гробовима живот дарова! Извор: http://www.mitropolija-zagrebacka.org/index.php/novosti/1149-s-hr-nj-n-rhi-ndri-g-vril-igu-n-l-p-vins-i