Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'лаврентије'.
Found 19 results
-
У порти манастира у Соко Граду погребен епископ шабачки Лаврентије
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
У после подневним часовима молитвена поворка са земним остацима блаженопочившег епископа шабачког Лаврентија, које је из порте шабачког Саборног храма са преосвећеном господом архијерејима, многобројним клиром и верним народом испратио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, од Саборног храма у Шапцу до задужбине и вечног почивалишта новопрестављеног епископа шабачког, пролазила је кроз знаменита места и предивни природни амбијент који сведочи љубав Божју који је све премудро створио. У свештеној обитељи у Соко Граду, поред свеколиког клира и монаштва Епархије шабачке и других епархије Српске Цркве, више стотина сабраног народа дочекало је земне остатке свога епископа, који је више деценија духовно руководио овај побожни народ који је задојен етосом Светог владике Николаја и Преподобног оца Јустина. У манастирском храму Светог владике Николаја охридског, жичког и свесрпског, служен је мали помен за душу новопрестављеног архипастира шабачког и задужбинара и оснивача ове светиње која као драгоцени бисер духовно озарује овај предивни предео наше благословене земље. Над местом погреба иза олтара манастирског храма, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског, служио је мали помен. Преосвећеном владици саслуживао је Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, као и презвитери и ђакони Епархије шабачке и других епархија. Благољпију овог молитвеног чина допринео је знаменити београдски протођакон Стеван Рапајић, који је блаженопочившег владику Лаврентија познавао више од пола века. Земни остаци ревносносног архијереја који је својим самопрегорним радом на организовању српског народа у Епархији коју је водио, допринео формирању нових епархија у дијаспори – у централној и западној Европи, Скандинавији, Великој Британији, у далекој Аустралији, према његовој жељи, са великим поштовањем и љубављу погребено је иза олтара манстирског храма где ће чекати опште васкрсење из мртвих. Вечан ти помен достоблажене и приснопамјатне владико Лаврентије! ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Извор: Телевизија Храм -
Упокојио се у Господу Епископ шабачки Лаврентије (1935-2022)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Са вером и надом у Васкрсење, Епархија шабачка је саопштила да се у недељу по Богојављењу, на празник Светог Григорија Ниског, 23. јануара 2022. године, у Господу упокојио Епископ шабачки Лаврентије (1935-2022). Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Лаврентије! Животопис блаженопочившег Епископа шабачког Лаврентија (Трифуновића) Блаженопочивши Епископ Лаврентије рођен је на Светог Саву 1935. у Богоштици код Крупња. У родном месту завршава осмолетку, гимназију у Лозници, а након Богословије Светог Саве у Београду завршава и Православни богословски факултет, одслужио је војни рок у Скопљу. Епископ Лаврентије замонашио се 12. августа 1958. у манастиру Крушедол а на Преoбражење, 19. августа исте године од стране блаженопочившег Епископа сремског Макарија у Саборној Цркви у Сремским Карловцима рукоположен је у чин јерођакона. У чин јеромонаха Епископ Лаврентије бива рукоположен у Цркви Ружици на Калемегдану, на Малу Госпојину 1961. године. Тада је постављен за економа Богословије Светог Саве у Београду и за духовника Цркве Ружице. На позив блажене успомене Митрополита сарајевског Нектарија 1962. године одлази за мисионара на Купрешку висораван, где обнавља верски живот и стару цркву у Вуковску. Године 1964. постављен је за наставника у новооснованој Богословији у манастиру Крка, те истовремено опслужује две парохије, а у Ивошевцима обнавља цркву Св. Јована Крститеља. На Светом Архијерејском Сабору 1967. године изабран је за викарног Епископа, а 16. јуна хиротонисан у Саборној Цркви у Београду, са титулом „Епископ моравички“. С благословом блаженопочившег Патријарха Германа 1967. године покреће лист „Православље“, новине СПЦ и бива његов први уредник. Организује Верско добротворно старатељство при Архиепископији београдско-карловачкој и неуморно ради на формирању хорова, фолклорних група, драмске секције, бесплатне допунске наставе ученицима нижих и виших школа, учење страних језика. Седмично се одржавају предавања из религиозног моралног живота и приказују пригодни филмови у сали Патријаршије. По београдским црквама почињу приватни часови веронауке. У јулу 1968. предводи српску делегацију на Четвртој скупштини Светског Савета цркава у Упсали, у Краљевини Шведској. На овој скупштини изабран је за члана Централног комитета ове организације, коју је обављао седам година. На ванредном заседању Светог Архијерејског Сабора 30. марта 1969. године изабран је за Епископа западноевропског и аустралијско-новозеландског. Пун идеала, вере и родољубља, крајње одан Господу и свом народу, одлази на огромну новоосновану Eпархију, коју тек треба да организује, без средстава црквених објеката, а верници: емиграција подељена на четнике, љотићевце и недићевце с једне стране, и гастарбајтере из комунистичке Југославије са друге стране, све је то требало окупити под један кров. Неуморан, пун оптимизма и љубави према сваком Божјем створу, путује уздуж и попреко, пешице, возом, бродом, колима од Глазгова до Трста и од Штокхолма до Мадрида и све до далеке Аустралије и Новог Зеланда. У оскудици наших храмова (јер су постојали само у Бечу, Паризу, Бирмингему и Лидсу), служи по протестантским и католичким црквама, пре или после њихових богослужења. По већим центрима почињу постепено да се формирају парохије, хорови, кола српских сестара, фолклорне групе, а понегде наши верници купују или граде цркве у Берлину, Билефелду, Лондону, Дарбију, Корбију, Лидсу, Нирнбергу, Минхену, Дизелдорфу, где 1971. набавља скромну штампарију „Острог“, у којој се поред календара и пригодне верске литературе, штампају и Сабрана дела Светог Владике Николаја Велимировића. Почетком 1970. године блаженопочивши Епископ Лаврентије одлази у посету Аустралији - другом делу своје Eпархије. Тамо је обишао и упознао овај најудаљенији континент. Он је био први српски Архијереј чија је нога крочила на тло Аустралије. У току своје мисије за три године, створио је услове да се у те крајеве пошаље нови епископ, а он да се посвети само европском делу Епархије. Купује велико имање у немачком граду Химелстиру 1978. године, у коме смешта Епархијски центар за Западну Европу, преноси штампарију из Дизелдорфа и допуњује је савременим штампарским машинама, те увелико умножава издавачку делатност Епархије. У овом Центру окупља се српска омладина; лекари почињу да славе своју лекарску славу, одржавају се седнице Епархијског савета и међуцрквени сусрети: Синдесмос свеправославна омладина, Филоксенија, разни одбори Европског и Светског савета цркава и бројне друге активности, а 1989. године поводом обележавања 600 година од Косовске битке, овде је одржан вишедневни симпозијум на тему „Косовска битка и њене последице“. Химелстир је постао место ходочашћа за наше вернике у Западној Европи, па и даљој дијаспори. Да би сачували везу са коренима, а ради духовног освежења, за све веће празнике и скупове, блажене успомене Епископ Лаврентије је позивао из Отаџбине: хорове, предаваче, познате духовнике, фолклорне групе, монахе и монахиње. Епископов неуморни, несебични и мукотрпни рад на њиви Господњој добро је запажен, јер је пажљиво праћен и у дијаспори и у земљи, како од верујућих, тако и од неверујућих. Европски комитет Цркава за помоћ страним радницима у Западној Европи, 1973. изабрао је Епископа Лаврентија за свог потпредседника. Био је дугогодишњи члан Европског и блискоисточног Библијског друштва и председник Библијског друштва Србије, такође и дугогодишњи Председник српско-немачког друштва за сарадњу. На молбу Светог Архијерејског Синода, 1984. године Епископ Лавреније одлази у Америку, ради преговора са блаженопочившим Митрополитом Иринејем, представником наше „одељене браће“, да по први пут разговара о могућности превазилажења раскола у Српској Цркви, што је велики допринос коначном измирењу. После двадесет две године проведене у Западној Европи, Епископ Лаврентије оставља иза себе готово у сваком већем граду цркву или капелу са потребним објектима, организовани верски и духовни живот и уређен епархијски центар у Химелстиру. Међутим, пре свега оставља љубав међу својим верницима и странцима у чијим је земљама мисионарио. За то време није изгубио ни једног свог верника, а многи су упознали и заволели наше лепо православље у Шпанији, Холандији, Шведској и другим земљама у којима је службовао. У Гифхорну, код Хановера, господин Хорст Вробел је, уз савете и благослов Епископа Лаврентија, подигао на територији свога Интернационалног музеја прелепу цркву, коју је посетио и сам руски блаженопочивши Патријарх Алексеј, а осветио Патријарх Кирил, са осам православних епископа 1995. године . Од тада у њој, православни редовно врше своја богослужења, а до данас је крштено близу три хиљаде деце и одраслих, већином Руса под јурисдикцијом Московске Патријаршије. Епископ Лаврентије је 25. јуна 1989. изабран за епископа шабачко-ваљевског, с тим да још администрира Западном Европом. Од 1989. до 2012. године под његовом управом подигнуте су нове и обновљене старе богомоље и парохијски домови, а заживело је тринаест нових манастира: три у садашњој ваљевској епархији (Лелић, Докмир и Јовање), шабачкој: Бјеле Воде, Читлук, Рожањ, Рујевац, Липнички Шор, Добрић, Илиње, Стрмово, Богоштица и Соко. У свим овим новим светињама гори кандило и поје се света литургија. У Соколу, код Љубовије 13. октобра 1990. године је купио 19 хектара земље и у годинама које ће уследити подигао манастир посвећен Светом Владици Николају, познат као манастир Соко. Најпре у тешко приступачном простору гради четири километра дуг пут од Грачанице до Сокола, а 1991. године увози 2.000 томова делâ Владике Николаја, одштампаних у епархијској штампарији у Химелстиру. Потом 1992. у још врло смутним временима, врло мудро, организује пренос моштију Светог Владике Николаја из Америке у родни Лелић. Нажалост, у земљи почињу све већи немири и невоље, а Епископ Лаврентије тешко подноси и дели са својим народом горку судбину деведесетих, од рата преко Дрине, до бомбардовања Србије. Колоне избеглица из Босне и Херцеговине прелазе Дрину. У већини црквених порти у Подрињу, блаженопочивши Епископ са свештенством организује храну за гладне. На дан своје Крсне славе - Светог Јована Крститеља, 1993. отвара у Шапцу кухињу за сиротињу. Два месеца касније придружује му се и Црвени крст. Организује сакупљање преко двадесет шлепера хуманитарне помоћи по Немачкој за болнице у Шапцу, Крупњу, Љубовији, Лозници, Београду. Манастир Соко Епископ Лаврентије је одвојио од осталих манастира, јер има специфичну мисију; прилагођен је потребама богоискатеља двадесет првог века. Овде се одржавају семинари свештеника, вероучитеља, хорова, фолклорних трупа, просветних радника, спортиста, планинара. Од 2000. године организују се тронедељни летњи скупови српске омладине из дијаспоре, под именом „Моба“ у манастиру под Соколом. Омладина посећује богослужења, учи језик, историју и културу својих предака. Деца дијабетичари из Босне и Херцеговине, сваке године организовано проводе по пар недеља у манастиру. О многим групама ходочасника прича утабана путања поред десет капела до крста изнад манастирског комплекса. Овај крст, тежак скоро три тоне, а висок 12 метара, постављен је 24. новембра 2000. године. Донатор је Хорст Вробел из Немачке. Свесно је то учинио, у знак жаљења што после 50 година поново падају бомбе по невином српском народу. Манастир Соко поседује богату библиотеку; сале за предавања, скроман музеј. Има три цркве: Светог Владике Николаја Српског, Светог Јована Крститеља и Сабор Срба Светитеља. У пролеће 2000. почиње градњу метоха манастира Соко у Богоштици. Данас је тамо лепа црква, копија Његошеве капеле са Ловћена, посвећена Богородици Тројеручици. Поред ње је зграда „Дом Десанке Максимовић“, са жељом да то буде оаза младих песника и уметника. Држећи се правила да двојица могу учинити више него један, Епископ Лаврентије је 2006.године предложио Светом Архијерејском Сабору да се шабачко-ваљевска Епархија подели на шабачку и ваљевску, што је и учињено. У Епархији постоји информативни центар „Глас Цркве“, који све време врло активно врши мисију, емитује програме, беседе и поуке преко радија; штампа се духовна литература и одржавају се разна предавања. По годинама епископске службе, Епископ Лаврентије је био најстарији у Српској Православној Цркви. Поводом 50 година архијерејске службе, Свети Архијерејски Сабор доделио је Епископу Лаврентију Орден Светог Саве првог степена. Република Српска одликовала га је орденом „Његоша“. Добио је 1995. године „Велики златни почасни крст“, орден Председника Републике Аустрије за ширење хришћанских и међуљудских односа између наша два народа, као и за исказану бригу за наше вернике у тој земљи. Од 1984. године Почасни је грађанин немачког града Хилдесхајма. Поводом 40 година епископске службе и 50 година монашког живота, свештенство Епархије шабачке поклонило је манастиру Соко велико црквено звоно и издало две књиге Епископа Лаврентија: „Трагови у песку“ и „Руковети“,у оквиру којих су и чланци, који су годинама излазили у „Мисионару“ и „Православљу“. Блаженопочивши Епископ Лаврентије говорио је енглески, немачки и руски језик. Био је члан Светог Архијерејског Синода од 2002. до 2004. године. Као представник и изасланик Српске Православне Цркве учествовао је на многим међуцрквеним састанцима и држао предавања и реферате. Епископ Лаврентије упокојио се у Господу, у 87. години живота, у недељу по Богојављењу, 23. јануара 2022. године. * * * Поводом упокојења предстојатеља Цркве Божје у Епархији шабачкој, из архиве доносимо видео прилоге и фотогалерију у спомен на епископа шабачког Лаврентија који је неуморно делао и духовно обрађивао Виноград Господњи, те дубоко заорао благословену мисионарску, архипастирску и молитвену бразду: Извор: Ризница литургијског богословља и живота- 8 коментара
-
Са вером и надом у Васкрсење, Епархија шабачка је саопштила да се у недељу по Богојављењу, на празник Светог Григорија Ниског, 23. јануара 2022. године, у Господу упокојио Епископ шабачки Лаврентије (1935-2022). Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Лаврентије! Животопис блаженопочившег Епископа шабачког Лаврентија (Трифуновића) Блаженопочивши Епископ Лаврентије рођен је на Светог Саву 1935. у Богоштици код Крупња. У родном месту завршава осмолетку, гимназију у Лозници, а након Богословије Светог Саве у Београду завршава и Православни богословски факултет, одслужио је војни рок у Скопљу. Епископ Лаврентије замонашио се 12. августа 1958. у манастиру Крушедол а на Преoбражење, 19. августа исте године од стране блаженопочившег Епископа сремског Макарија у Саборној Цркви у Сремским Карловцима рукоположен је у чин јерођакона. У чин јеромонаха Епископ Лаврентије бива рукоположен у Цркви Ружици на Калемегдану, на Малу Госпојину 1961. године. Тада је постављен за економа Богословије Светог Саве у Београду и за духовника Цркве Ружице. На позив блажене успомене Митрополита сарајевског Нектарија 1962. године одлази за мисионара на Купрешку висораван, где обнавља верски живот и стару цркву у Вуковску. Године 1964. постављен је за наставника у новооснованој Богословији у манастиру Крка, те истовремено опслужује две парохије, а у Ивошевцима обнавља цркву Св. Јована Крститеља. На Светом Архијерејском Сабору 1967. године изабран је за викарног Епископа, а 16. јуна хиротонисан у Саборној Цркви у Београду, са титулом „Епископ моравички“. С благословом блаженопочившег Патријарха Германа 1967. године покреће лист „Православље“, новине СПЦ и бива његов први уредник. Организује Верско добротворно старатељство при Архиепископији београдско-карловачкој и неуморно ради на формирању хорова, фолклорних група, драмске секције, бесплатне допунске наставе ученицима нижих и виших школа, учење страних језика. Седмично се одржавају предавања из религиозног моралног живота и приказују пригодни филмови у сали Патријаршије. По београдским црквама почињу приватни часови веронауке. У јулу 1968. предводи српску делегацију на Четвртој скупштини Светског Савета цркава у Упсали, у Краљевини Шведској. На овој скупштини изабран је за члана Централног комитета ове организације, коју је обављао седам година. На ванредном заседању Светог Архијерејског Сабора 30. марта 1969. године изабран је за Епископа западноевропског и аустралијско-новозеландског. Пун идеала, вере и родољубља, крајње одан Господу и свом народу, одлази на огромну новоосновану Eпархију, коју тек треба да организује, без средстава црквених објеката, а верници: емиграција подељена на четнике, љотићевце и недићевце с једне стране, и гастарбајтере из комунистичке Југославије са друге стране, све је то требало окупити под један кров. Неуморан, пун оптимизма и љубави према сваком Божјем створу, путује уздуж и попреко, пешице, возом, бродом, колима од Глазгова до Трста и од Штокхолма до Мадрида и све до далеке Аустралије и Новог Зеланда. У оскудици наших храмова (јер су постојали само у Бечу, Паризу, Бирмингему и Лидсу), служи по протестантским и католичким црквама, пре или после њихових богослужења. По већим центрима почињу постепено да се формирају парохије, хорови, кола српских сестара, фолклорне групе, а понегде наши верници купују или граде цркве у Берлину, Билефелду, Лондону, Дарбију, Корбију, Лидсу, Нирнбергу, Минхену, Дизелдорфу, где 1971. набавља скромну штампарију „Острог“, у којој се поред календара и пригодне верске литературе, штампају и Сабрана дела Светог Владике Николаја Велимировића. Почетком 1970. године блаженопочивши Епископ Лаврентије одлази у посету Аустралији - другом делу своје Eпархије. Тамо је обишао и упознао овај најудаљенији континент. Он је био први српски Архијереј чија је нога крочила на тло Аустралије. У току своје мисије за три године, створио је услове да се у те крајеве пошаље нови епископ, а он да се посвети само европском делу Епархије. Купује велико имање у немачком граду Химелстиру 1978. године, у коме смешта Епархијски центар за Западну Европу, преноси штампарију из Дизелдорфа и допуњује је савременим штампарским машинама, те увелико умножава издавачку делатност Епархије. У овом Центру окупља се српска омладина; лекари почињу да славе своју лекарску славу, одржавају се седнице Епархијског савета и међуцрквени сусрети: Синдесмос свеправославна омладина, Филоксенија, разни одбори Европског и Светског савета цркава и бројне друге активности, а 1989. године поводом обележавања 600 година од Косовске битке, овде је одржан вишедневни симпозијум на тему „Косовска битка и њене последице“. Химелстир је постао место ходочашћа за наше вернике у Западној Европи, па и даљој дијаспори. Да би сачували везу са коренима, а ради духовног освежења, за све веће празнике и скупове, блажене успомене Епископ Лаврентије је позивао из Отаџбине: хорове, предаваче, познате духовнике, фолклорне групе, монахе и монахиње. Епископов неуморни, несебични и мукотрпни рад на њиви Господњој добро је запажен, јер је пажљиво праћен и у дијаспори и у земљи, како од верујућих, тако и од неверујућих. Европски комитет Цркава за помоћ страним радницима у Западној Европи, 1973. изабрао је Епископа Лаврентија за свог потпредседника. Био је дугогодишњи члан Европског и блискоисточног Библијског друштва и председник Библијског друштва Србије, такође и дугогодишњи Председник српско-немачког друштва за сарадњу. На молбу Светог Архијерејског Синода, 1984. године Епископ Лавреније одлази у Америку, ради преговора са блаженопочившим Митрополитом Иринејем, представником наше „одељене браће“, да по први пут разговара о могућности превазилажења раскола у Српској Цркви, што је велики допринос коначном измирењу. После двадесет две године проведене у Западној Европи, Епископ Лаврентије оставља иза себе готово у сваком већем граду цркву или капелу са потребним објектима, организовани верски и духовни живот и уређен епархијски центар у Химелстиру. Међутим, пре свега оставља љубав међу својим верницима и странцима у чијим је земљама мисионарио. За то време није изгубио ни једног свог верника, а многи су упознали и заволели наше лепо православље у Шпанији, Холандији, Шведској и другим земљама у којима је службовао. У Гифхорну, код Хановера, господин Хорст Вробел је, уз савете и благослов Епископа Лаврентија, подигао на територији свога Интернационалног музеја прелепу цркву, коју је посетио и сам руски блаженопочивши Патријарх Алексеј, а осветио Патријарх Кирил, са осам православних епископа 1995. године . Од тада у њој, православни редовно врше своја богослужења, а до данас је крштено близу три хиљаде деце и одраслих, већином Руса под јурисдикцијом Московске Патријаршије. Епископ Лаврентије је 25. јуна 1989. изабран за епископа шабачко-ваљевског, с тим да још администрира Западном Европом. Од 1989. до 2012. године под његовом управом подигнуте су нове и обновљене старе богомоље и парохијски домови, а заживело је тринаест нових манастира: три у садашњој ваљевској епархији (Лелић, Докмир и Јовање), шабачкој: Бјеле Воде, Читлук, Рожањ, Рујевац, Липнички Шор, Добрић, Илиње, Стрмово, Богоштица и Соко. У свим овим новим светињама гори кандило и поје се света литургија. У Соколу, код Љубовије 13. октобра 1990. године је купио 19 хектара земље и у годинама које ће уследити подигао манастир посвећен Светом Владици Николају, познат као манастир Соко. Најпре у тешко приступачном простору гради четири километра дуг пут од Грачанице до Сокола, а 1991. године увози 2.000 томова делâ Владике Николаја, одштампаних у епархијској штампарији у Химелстиру. Потом 1992. у још врло смутним временима, врло мудро, организује пренос моштију Светог Владике Николаја из Америке у родни Лелић. Нажалост, у земљи почињу све већи немири и невоље, а Епископ Лаврентије тешко подноси и дели са својим народом горку судбину деведесетих, од рата преко Дрине, до бомбардовања Србије. Колоне избеглица из Босне и Херцеговине прелазе Дрину. У већини црквених порти у Подрињу, блаженопочивши Епископ са свештенством организује храну за гладне. На дан своје Крсне славе - Светог Јована Крститеља, 1993. отвара у Шапцу кухињу за сиротињу. Два месеца касније придружује му се и Црвени крст. Организује сакупљање преко двадесет шлепера хуманитарне помоћи по Немачкој за болнице у Шапцу, Крупњу, Љубовији, Лозници, Београду. Манастир Соко Епископ Лаврентије је одвојио од осталих манастира, јер има специфичну мисију; прилагођен је потребама богоискатеља двадесет првог века. Овде се одржавају семинари свештеника, вероучитеља, хорова, фолклорних трупа, просветних радника, спортиста, планинара. Од 2000. године организују се тронедељни летњи скупови српске омладине из дијаспоре, под именом „Моба“ у манастиру под Соколом. Омладина посећује богослужења, учи језик, историју и културу својих предака. Деца дијабетичари из Босне и Херцеговине, сваке године организовано проводе по пар недеља у манастиру. О многим групама ходочасника прича утабана путања поред десет капела до крста изнад манастирског комплекса. Овај крст, тежак скоро три тоне, а висок 12 метара, постављен је 24. новембра 2000. године. Донатор је Хорст Вробел из Немачке. Свесно је то учинио, у знак жаљења што после 50 година поново падају бомбе по невином српском народу. Манастир Соко поседује богату библиотеку; сале за предавања, скроман музеј. Има три цркве: Светог Владике Николаја Српског, Светог Јована Крститеља и Сабор Срба Светитеља. У пролеће 2000. почиње градњу метоха манастира Соко у Богоштици. Данас је тамо лепа црква, копија Његошеве капеле са Ловћена, посвећена Богородици Тројеручици. Поред ње је зграда „Дом Десанке Максимовић“, са жељом да то буде оаза младих песника и уметника. Држећи се правила да двојица могу учинити више него један, Епископ Лаврентије је 2006.године предложио Светом Архијерејском Сабору да се шабачко-ваљевска Епархија подели на шабачку и ваљевску, што је и учињено. У Епархији постоји информативни центар „Глас Цркве“, који све време врло активно врши мисију, емитује програме, беседе и поуке преко радија; штампа се духовна литература и одржавају се разна предавања. По годинама епископске службе, Епископ Лаврентије је био најстарији у Српској Православној Цркви. Поводом 50 година архијерејске службе, Свети Архијерејски Сабор доделио је Епископу Лаврентију Орден Светог Саве првог степена. Република Српска одликовала га је орденом „Његоша“. Добио је 1995. године „Велики златни почасни крст“, орден Председника Републике Аустрије за ширење хришћанских и међуљудских односа између наша два народа, као и за исказану бригу за наше вернике у тој земљи. Од 1984. године Почасни је грађанин немачког града Хилдесхајма. Поводом 40 година епископске службе и 50 година монашког живота, свештенство Епархије шабачке поклонило је манастиру Соко велико црквено звоно и издало две књиге Епископа Лаврентија: „Трагови у песку“ и „Руковети“,у оквиру којих су и чланци, који су годинама излазили у „Мисионару“ и „Православљу“. Блаженопочивши Епископ Лаврентије говорио је енглески, немачки и руски језик. Био је члан Светог Архијерејског Синода од 2002. до 2004. године. Као представник и изасланик Српске Православне Цркве учествовао је на многим међуцрквеним састанцима и држао предавања и реферате. Епископ Лаврентије упокојио се у Господу, у 87. години живота, у недељу по Богојављењу, 23. јануара 2022. године. * * * Поводом упокојења предстојатеља Цркве Божје у Епархији шабачкој, из архиве доносимо видео прилоге и фотогалерију у спомен на епископа шабачког Лаврентија који је неуморно делао и духовно обрађивао Виноград Господњи, те дубоко заорао благословену мисионарску, архипастирску и молитвену бразду: Извор: Ризница литургијског богословља и живота View full Странице
- 8 нових одговора
-
- лаврентије
- (1935-2022)
-
(и још 4 )
Таговано са:
-
Поводом престављења епископа шабачког Лаврентија, редакција Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, приредила је специјални разговор са протођаконом Стеваном Рапајићем који је гледаоцима једине црквене Телевизије у Српској Православној Цркви предочио животна сећања на новопрестављеног епископа Лаврентија чије име ће засигурно остати златним словима записано у историји наше помесне Цркве. Повезан садржај: У спомен на блаженопочившег епископа шабачког Лаврентија (1935-2022) Будући да је протођакон Стеван познавао блаженопочившег епископа Лаврентија пуна пола века, говорио је о усрдном служењу овог јерарха који је задојен љубављу према своме Господу заорао дубоку бразду у Винограду Господњем, иако време његовог архипастировања није било лако. Епископ Лаврентије је био милосрдан, трудио се да у сваком човеку види оно најлепше, био је то духовни архипастир испуњен непосредошћу и љубављу према свима, рекао је протођакон Стеван дирљиво говорећи о епископу Лаврентију као човеку љубави. Сведочанство о неизмерној љубави почившег епископа шабачког, протођакон Стеван је крунисао подсећањем да је више од половине житеља Београда испратило дотадашњег викарног епископа моравичког Лаврентија, на ново послушање у далеку Аустралију. У наставку разговора протођакон Стеван је говорио о бројним духовним и породичним везама које су га повезивале са блаженопочившим епископом Лаврентијем који је свакога човека прихватао као вечног и непролазног брата, а ту своју љубав и милосрђе владика је преносио и на животиње и целокупну творевину Божију. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
-
Епископ Лукијан: Имао се рашта и родити – Владика шабачки Лаврентије (1935-2022)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Мудри патријарх Герман, знао је кога шаље у српску дијаспору: доброг пастира, Владику Лаврентија, коме су први дани службе обележили спонтани однос са верујућим народом, са омладином, са нашим сељацима, верујућом интелигенцијом, и то баш у време жестоке атеистичке кампање у Југославији, а нарочито над Србима. Мисионар Српска православна црква послала је Владику Лаврентија међу Србе-очајнике који су после ропства по Хитлеровим логорима остали у туђини али у слободном свету, оставивши заувек своје огњиште и своје најмилије, горбове својих предака и своје светиње.. Послат је међу Србе-очајнике који су у потрази за кором хлеба оставили своје родитеље и кренули у непознат свет без знања језика, радећи најтеже физичке послове код немилосрдних послодаваца и живећи у понижавајућим условима, само да би послали што више својима кући да могу преживети а за себе задржавајући тек мрвицу, тек толико да се преживи. У слободној Европи и Аустралији могло се набројати нашег свештенства на десет прстију а храмова на мање од прстију једне руке. Успео је да их организује и да на само њему знане начине удари темеље црквеном животу у овим крајевима. Бескућници Очајници у туђем свету, православни Срби добили су као дар са Неба правог пастира, Епископа Лаврентија, који је као и његова паства почео живот у „свету“ као бескућник. Богослужења које је служио где је могао и где би му се смиловали да га приме, њега и верни народ, били су једина места утехе где су сузних очију стално мислили на родни крај, у који се већином ти тзв. привремени радници нису никад ни вратили. Снага речи доброг пастира Владикина служба, а посебно реч утехе давали су незамисливу снагу нашем народу у дијаспори. Одмах по његовом доласку почели су да пристижу и свештеници, пастири, већином и сами тешко се сналазећи у туђини, али радом и поштењем подижући и стварајући своје породице, које су захваљујући Вл. Лавренију постале „домаће цркве“. Говорио је тихо али су његове речи биле подстрек најпре свештеницима а онда и верницима. У таквим околностима почели су да ту и тамо у слободном свету ничу и први наши храмови. Неслога Оно са чиме се још Свети Сава суочавао, почев чак и од своје куће, то је српска неслога и српске поделе, што нас као нека зла коб прати од старина. Али, Владика Лаврентије својим смирењем, разумевањем другога и другачијега и молитвом, успео је да окупи и одржи своју паству непоцепану под омофором Светог Саве. То је подвиг каквог је на жалост све мање и мање у свету. Код „инославних“ Створивши такву невиђену „живу Цркву“ широм Европе, Аустралије и Африке, владика Лаврентије је стекао велики углед и код многих државних и инославних црквених власти у туђини. Зато је ретко када био отеран са прага ако је молио негде „кров над главом“ да са својом паством прослави Божић, Васкрс или уопште да богослужи. Писац ових редова је још као студент у Регенсбургу и јерођакон имао прилике да са Владиком Лаврентијем служи у многим местима у Немачкој и да сведочи освећењу нових богослужбених места. Потом и као јеромонах и као епсископ имао је небројено пута прилику и радост да саслужује Вл. Лаврентију, и да упозна његове саслужитеље и верни народ. Књижевни рад О овом великом делу живота и рада на њиви Господњој, почели смо да читамо у Мисионару, где је сваки текст био посебно дело равно оном познатом „Први пут са оцем на јутрење“ и слично. Невиђеним ентузијазмом радио је на отварању штампарије сакупљању и штампању дела Светог Владике Николаја али и других књижевника и научника из „слободноог света“ а те књиге смо кришом од милиције на југословенској граници уносили у отаџбину а оне су потом ишле од руке до руке. Запитајмо се само колико је труда Вл. Лаврентију требало док је скупио писма Светог Николаја по целом свету?! Лако је нама данас да се поносимо пред целим светом делима Светог Николаја жичког, јер је то сакупио и спасао од пропасти епископ Лаврентије. Трудом Владике Лаврентија после дела Владике Николаја, стигао је и он сам – мошти Владике Николаја враћене су у Србију. Угодник Божији Није претерано када кажемо да је Владика Лаврентије био онај „сејач“ из Еванђеља и да је његова „сетва“ уродила стоструко. Својим самопрегорним радом на организовању српског народа у Епархији који је водио, допринео је формирању нових епархија у дијаспори – у централној и западној Европи, Скандинавији, Великој Британији, у далекој Аустралији. Његова ширина и љубав, блага реч и лични пример служитеља другима били су довољни да се премосте све поделе и да на првом месту буде Српска православна црква. У сећањима генерација и генерација свештеника и верника остаће упамћен као добродушни народни Владика који је целога себе дао Цркви и српству. Хвала ти наш драги Владико за сву твоју доброту. Одлазећи из овог, увек и највише грехом зараженог света, и излазећи пред Престо Небеског Цара незаборави нас који те заувек носимо у нашим срцима. Епископ будимски и темишварски Лукијан-
- лаврентије
- шабачки
-
(и још 7 )
Таговано са:
-
Епископ шабачки Г. Лаврентије о блаженопочившем Патријарху Павлу
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
-
Владика Лаврентије на заклетви септембарске класе
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Заклетву положило 238 војника класе септембар 2020., од чега 107 девојака. Због неповољне епидемиолошке ситуације, свечаности нису присуствовали чланови породица и пријатељи. Војничку заклетву српски војници су полагали од памтивека, заклињући се на верност својој отаџбини. Одбрана отаџбине за наш народ увек је представљала израз части и била више од обавезе. Онај ко изабере да постане војник, завређује посебно поштовање, јер бити војник значи служити општем добру, бити у заветном односу са отаџбином и бити спреман на напоре и одрицања ради одбране и остваривања најплеменитијих вредности једног друштва, рекао је генерал – мајор Бојан Зрнић, начелник Војне академије, приликом обраћања на свечаности у част полагања заклетве војника септембарске класе. У ваљевској касарни „Војвода Живојин Мишић“ данас је заклетву положило 238 кадета Војне и Војно – медицинске академије, ученика средње стручне школе, војника на служењу војног рока и припадника курса резервних официра генерације 2020. Свечаности су, поред начелника Војне академије, присуствовали начелник Штаба команде за обуку пуковник Никола Дејановић, градоначелник Ваљева Лазар Гојковић, начелник Колубарског округа Горан Миливојевић, представници Министарства одбране, полиције и Безбедносно – информативне агенције. Част је својим доласком указао и Преосвећени Епископ шабачки и администратор Епархије ваљевске Г. Лаврентије. Тиме је још једном потврђена добра сарадња Српске Цркве и Војске Србије на овом подручју, којој је посебан допринос дао блаженопочивши Епископ ваљевски Г. Милутин. Извор: Епархија ваљевска-
- владика
- лаврентије
-
(и још 3 )
Таговано са:
-
Епископ Лаврентије предводио Тројичиданско молитвено сабрање у Ваљеву
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Град Ваљево и ове године свечано је обележио своју крсну славу – Друге Тројице. Светом Архијерејском Литургијом у Храму Васкрсења Христовог началствовао је администратор Епархије ваљевске Епископ шабачки Г. Лаврентије, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва епархија Ваљевске и Шабачке и појање црквених хорова „Хаџи Рувим“ са диригентом Вањом Урошевић. Звучни запис беседе По Светој Литургији, у саборном храму Владика Лаврентије одслужио је помен блаженопочившем Епископу ваљевском Г. Милутину, а потом је формирана литија која је прошла централним градским улицама до Храма Покрова Пресвете Богородице, где је преломљен славски колач, начињен литијски запис и приређен културно – уметнички програм. Други дан празника Силаска Светог Духа на апостоле, Духовски понедељак или Друге Тројице, у граду на обалама Колубаре годинама уназад нарочито је светкован, јер управо овај празник наши су преци одабрали, оставивши нам у аманет да у свим својим делима оприсутњујемо Духа Светога. Подсетивши у литургијској проповеди на речи молитве Духу Светоме, архијерејски заменик Епископа ваљевског, протонамесник Филип Јаковљевић указао је да Треће лице Свете Тројице обилује благодатним даровима и излива их на све људе. Дани у којима се налазимо су празници посвећени Духу Светоме и Његовом силаску на апостоле, које се збива по обећању Господа Христа педесетог дана по Његовом Васкрсењу, односно десетог дана по Вазнесењу. Дух Свети је сачинио такву заједницу да су неуки рибари говорили као најбољи беседници. То су благодатни дарови Духа Светога. Својеврсна Педесетница је када се човек или дете крштава, јер благодат Духа Светога долази на крштенога. Али, тај благодатни дар не даје се по нужности већ задобија нашим трудом или нашом лењошћу се одбија. Увек када смо сабрани на молитви је својеврстан Духовдан. Најјача благодат Духа Светога јесте у Цркви и Црква је заједница у Духу Светом и извор благодати и спасења – рекао је протонамесник Филип Јаковљевић у празничној беседи у Храму Васкрсења Христовог. Он је заблагодарио Епископу шабачком Г. Лаврентију, администратору Епархије ваљевске, што је дошао да узнесе молитве за све нас овде сабране и сав православни народ, као и на благословима и љубави које према свештенству и вернима у Епархији ваљевској пројављује и показује. Традиционално, славу Града Ваљева обележила је и литија. Улицама Синђелићевом, Карађорђевом и Војводе Мишића до Храма Покрова Пресвете Богородице, молитвену поворку предводило је свештенство, а у њој су учествовали представници Града Ваљева, јавних установа, Војске Србије, деца из вртића и бројни грађани Ваљева. Крај споменика Проти Матеји Ненадовићу у Карађорђевој улици одслужен је помен устаничком вођи и свима који су положили животе за веру и отачаство. У порти Покровске цркве преломљен је славски колач и урезан литијски запис. Честитајући славу, Владика Лаврентије упутио је благослов да Дух Свети буде са нама у све дане нашег живота, да нас заклања од свих искушења и бура, које нас запљускују на сваком кораку. Нека вам је од Бога благословен данашњи дан и срећна слава вашег града Ваљева. Да Господ Бог Својом своју заштиту никад не одваја од овог великог и напаћеног места. Ваљево је делило судбину свога народа, и добру и тешку. Нека вас Господ Бог све чува, штити и заклања – поручио је Владика Лаврентије верном народу Ваљева, који му је привремено поново поверен на духовно старање. У име руководства Града Ваљева, славу је честитао градоначелник Слободан Гвозденовић, пожелевши да се у здрављу прослави дан Силаска Светог Духа на апостоле и да нас Господ чува у данима који долазе. Прослава градске славе завршена је културно – уметничким програмом на платоу испред Покровске цркве. Извор: Епархија ваљевска-
- епископ
- лаврентије
-
(и још 5 )
Таговано са:
-
Деценију и по, као Епископ шабачко-ваљевски, духовно се старао о верном народу и светињама ваљевског краја. Због тога се, како сам каже, у Ваљеву осећа као у свом дому и својој породици. -Овде је увек све било добро. Као Епископ шабачко-ваљевски никада нисам имао бриге због било чега овде и на томе сам вам од срца благодаран. Само наставите тако. Ваш рад умногоме олакшава обавезе Епископу и нашој Цркви у целини, речи су Епископа шабачког и администратора Епархије ваљевске г. Лаврентија, изговорене приликом састанка са архијерејским замеником Епископа ваљевског, протонамесником Филипом Јаковљевићем, и представницима епархијских служби, архијерејским намесницима и представницима Црквеног суда, који је одржан у Епархијском дому Епархије ваљевске. Иако погођене губитком духовног оца, све службе у Епархији ваљевској: финансијска, административна, информативна, катихетска, као и архијерејска намесништва и Црквени суд функционишу беспрекорно. О томе су, за период од 31. марта до 25. маја 2020. године, епископу Лаврентију извештаје поднели свештеници и ђакони који њима руководе. Блаженопочивши владика Милутин био је изузетан домаћин, марљив и трудољубив пастир и по узору на његово прегалаштво наставили су његови сарадници. -Иако нас је задесила тешкоћа, настојали смо да нормално функционишемо. Током ванредног стања, сва наша делатност је презентована проти Мирку Вилотићу (архијерејском заменику епископа Лаврентија), који Вас је обавештавао. Сви пројекти који су започети са благословом владике Милутина су настављени. Координација и сагласје међу епархијским службама је на високом нивоу. Радићемо на томе да тако и остане, онако како би наш владика Милутин то волео, рекао је протонамесник Филип Јаковљевић, заблагодаривши владики Лаврентију на посети и подршци коју пружа свештенослужитељима и вернима у Епархији ваљевској. Епископ Лаврентије обишао је радове на изградњи новог епархијског магацина у близини Епархијског двора. У храму Васкрсења Христовог, он је одслужио парастос блаженоуснулом владики Милутину, са којим је неколико деценија био везан братском љубављу у Христу Господу и који је управо на његов предлог постао епископ Српске Цркве на мајском сабору 2003. године и отпочео пут свог плодоносног пастирског служења. -Ви сви знате шта је владика Милутин за нас значио. Сви сте осетили топлину његове душе. Из њега је увек избијала доброта, рекао је владика Лаврентије приликом молитвеног сећања на уснулог владику Милутина. -Он је био човек без зависти, без лукавства, како би Господ Христос рекао. Са његовим одласком из земаљског живота ми смо изгубили много, али је зато наша небеска отаџбина добила много. Знам да је он данас пред престолом Свевишњега и пред троном нашег Светог Саве, да се још усрдније моли за нас, јер је скоро од нас отишао. Он је свештено лице са најсвежијим успоменама на нас на земљи и сад га сви горе питају за људе и светиње овде. Он је данас најбољи тумач наших прилика и наших живота, рекао је владика Лаврентије, упутивши молитве Господу да прослави владику Милутина и да се у српском народу роде нови изданци по узору на њега. владика Лаврентије благословио је окупљене у ваљевском Саборном храму, уз жељу да се у радости и сећању на добра дела што чешће сусрећу. Извор: Епархија ваљевска
-
- епископ
- лаврентије
-
(и још 8 )
Таговано са:
-
Епископ шабачки Лаврентије администратор Епархије ваљевске
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Поводом упокојења Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина (Кнежевића), за администратора упражњене Епархије ваљевске постављен је Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Лаврентије. Владика Лаврентије је као епископ шабачко-ваљевски (до 2006. Године), заорао дубоку бразду архипастирског служења на територији садашње Епархије ваљевске која је у време блаженоуснулог Епископа Милутина доживела препород, особито у погледу духовног живота и градитељства. Садашњи администратор Епархије ваљевске одлуком новопрестављеног Епископа ваљевског Милутина, а поводом педесет година архипастирске службе, одликован је орденом Светог Владике Николаја 2017. Лета Господњег на литургијском сабрању у ваљевском Саборном храму Ваксрсења Христова. Да је сваки сусрет архијереја епархија Шабачке и Ваљевске протицао у обиљу братске љубави и срдачним разговорима о бројним темама везаним за живот Цркве, доказано је и 28. Фебруара ове године када је блаженопочивши владика ваљевски Милутин посетио Епископа шабачког Лаврентија. Том приликом евоциране су успомене на догађаје и људе које их повезују током вишедеценијског служења Богу и свом народу.-
- епископ
- лаврентије
-
(и још 4 )
Таговано са:
-
Епископи Милутин и Лаврентије служили помен Десанки Максимовић
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Знаменита српска песникиња Десанка Максимовић у вечност се преселила 11. фебруара 1993. године. Сваке године тога дана, бранковински Храм Светог архангела Гаврила у чијој порти почива са супругом Сергејем Сластиковим, место је молитвеног сећања на најлепше перо српске лирике. И лета Господњег 2020. помен Десанки Максимовић служили су Епископ ваљевски Г. Милутин и Епископ шабачко – ваљевски Г. Лаврентије, уз саслуживање свештенства својих епархија. Владику Лаврентија са Десанком Максимовић везивало је дугогодишње пријатељство. Један је од оних који су добро знали величину њеног лика и дела, о ком данас са дубоким поштовањем говори. „Поносимо се што смо је имали међу нама. Кад год вам затреба духовне снаге и окрепљења, свратите овде, целивајте јој крсно знамење, она ће вам помоћи. Нека Господ благослови душу њену и све сроднике њене, а вама нека је здравља, дугог живота и сваке среће и радости“, рекао је Владика Лаврентије, благосиљајући чланове фамилије, представнике Задужбине „Десанка Максимовић“ из Београда, представнике локалне самоуправе и културних установа Ваљева и друге поштоваоце славне поетесе. Извор: Радио Источник -
-
Епископ Лаврентије освештао храм Сабора српских светитеља у Соко Граду
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Темеље новоподигнутог храма, који је реплика цркве Светог Јована Канео на Охридском језеру, пре шест година је осветио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Црква се налази у манастирском комплексу Светог владике Николаја Охридског и Жичког у Соко Граду. Од ње се пружа поглед на цркву Светог владике Николаја, Дом владике Николаја и Дом патријарха Павла. Цркву је живописао академски сликар и вајар Владимир Спасојевић. Задужбинари велелепне цркве су угледни Шапчани: Радослав Веселиновић, власник компаније „Галеб“, са супругом Весном, децом Слободаном, Јанком, Наташом, Александром и Јеленом, унучадима Стефаном, Игором, Ником, Ланом, Максимом, Страхињом и Луком, и пријатељима: др Милошем Ранковићем, анестезиологом, и његовом супругом др Зором и синовима др Немањом и др Стефаном - они су одлучили да саграде и дарују цркву Сабора српских светитеља Српској Православној Цркви и српском роду. Иначе, Охридска црква Светог Јована Канео била је мила и владици Николају, тадашњем Епископу охридском, тамошњем народу, као и његовом синовцу епископу Јовану (Велимировићу), који је пре епископа Лаврентија био на трону Епархије шабачке. Архитекта Предраг Ристић учествовао је у самом почетку градње храма. Чин освећења цркве обавио је у недељу 8. септембра 2019. године Епископ шабачки г. Лаврентије. У наставку је служена света Литургија. Саслуживали су архимандрити Нифонт (манастир Богородице Тројеручице у Богоштици) и Филимон (манастир Каона); протојереји-ставрофори Мирко Вилотић, архијерејски заменик; др Драган Протић, ректор Богословије Светог Саве у Београду; универзитетски др Драгомир Сандо, директор Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке; Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; старешина цркве у Линцу протојереј-ставрофор Драган Мићић, протојереј-ставрофор Велизар Живановић; протонамесник Никола Милошевић из Богатића, парох мајурски Александар Арсеновић, јереј Михаило Рапајић, протођакон Стеван Рапајић, ђакони Никола и Јован Јанчић и чтец г. Ђорђе Мијајловић. Крупањски хор Света Три Јерарха, вођен диригентском руком Горана Андрића, допринео је својим велелепним пјенијем торжественој Литургији. После свете Литургије епископ Лаврентије је осветио и преломио славски колач, а потом се обратио верном народу: „На данашњи дан желим да се одужим мислима и молитвама, и срцем свима, онима који су целу протеклу годину били с нама у овој светој обитељи, решавали све њене проблеме, бдили над њом као над својом рођеном кућом и улагали у њу као у свој сопствени дом. Не зна се ко је више волео и ко више воли своју Цркву, али, међу нама су највише били и интересовање за ову светињу исказала два велика Србина: Мишко Ранковић и Раде Веселиновић. Црква их је више интересовала и више су живели о небу него о хлебу. Желим да истакнем њихов пример какав би требало да буде сваки Србин у очима своје Цркве." На предлог Епископа шабачког Лаврентија, Свети Архијерејски Синод је донео одлуку о додели ордена Светог краља Милутина задужбинарима нове цркве на Соко Граду господи Радету Веселиновићу и Милошу Ранковићу. Одлуку о високим одликовањима Српске Православне Цркве потписао је Патријарх српски г. Иринеј. После торжествене Литургије и ломљења славског колача обратио се протојереј-ставрофор Стојадин Павловић: „Ваше Преосвештенсво, имамо незаслужену част да Вам у име Његове Светости Патријарха г. Иринеја, који из оправданих разлога није данас физички с нама, али молитвено јесте, честитамо 30 година на трону Епархије шабачке. Радујемо се и што је данас стигла и ова честитка с неба које је своје парче спустило овде, у Соко Град, подно њега, у манастир који сте Ви створили као образац задужбинарства и показали свима нама како се у пракси постаје задужбинар. Сабор српских светитеља, коме је посвећен овај храм, издвојио је Вашом заслугом на нашим просторима Светог владику Николаја кога сте нам Ви донели из Америке. Претходно сте нам доносили штампана дела Светог владике Николаја које сте са својим блиским сарадницима учинили доступним најширој читалачкој публици, у време док сте били епископ у Немачкој. Овај новоподигнути и освећени храм је такође дошао са владиком Николајем из Охрида, својом архитектуром, Светог Јована Канеа, и зато је овде, Свети владика Николај приближен нама више него другима. Дугујемо Вам, Преосвећени Владико, неизмерну захвалност." Затим је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић прочитао одлуку Светог Архијерејског Синода о додели високог признања Српске Православне Цркве задужбинарима из Шапца за исказано добротољубље према Епархији шабачкој, нарочито показаном приликом изградње цркве Сабора српских светитеља. Епископ Лаврентије је уручио орден Светог краља Милутина господи Радославу Веселиновићу и Милошу Ранковићу, а верни народ са свештенством узвикивао је: Достојан!. Богомоља је предата на коришћење Епархији шабачкој, а текст повеље која се чува као сведочанство о времену и учесницима градње и дану освећења прочитао је протојереј-ставрофор Мирко Вилотић. После чина уручења високих црквених признања, своју захвалност у име обојице ктитора исказао је г. Веселиновић, који је недавно је започео изградњу цркве у родном селу Церовцу код Шапца, чије је темеље освештао владика Лаврентије. На предлог задужбинара, са благословом епископа Лаврентија, грамате су уручене господи Миливоју Пуцаревићу из Шапца, Драгољубу Милутиновићи из Варне, фрескописцу цркве Сабора српских светитеља г. Владимиру Спасојевићу и г. Ђукићу из Штитара. За трпезом љубави обратио се и др Милош Ранковић. Освећењу цркве Сабора српских светитеља присуствовали су верни из Републике Србије, као и из Републике Српске, српског расејања, свештенство и монаштво Епархије шабачке, представници локалних власти, историчар Сретен Цветојевић, директор Ризнице српске духовности Миле Пајић, уметник који је својим акварелима украсио Дом патријарха Павла, чланови Друштва пријатеља манастира Соко, многобројни сарадници, личности јавног и културног живота. О свему се старао архијерејски намесник азбуковачки протојереј-ставрофор Драган Секулић са братијом свештеницима, настојатељем манастира Светог Николаја Српског јерејем Немањом Станојевићем и архијерејским намесником посавско-тамнавским протојерејем Зораном Ристивојевићем. За чин освећења, недељу дана су манастир украшавале и цео комплекс уређивале вредне руке жена из Љубовије, као и запослени у компанији Галеб груп. Трпеза љубави је приређена за шест стотина званица у неколико манастирских сала. Извор: Инфо служба СПЦ-
- епископ
- лаврентије
- (и још 7 )
-
ТВ Храм: Епископ Лаврентије - 30 година на трону у Шапцу
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
-
Епископ Лаврентије тридесет година на трону Епархије шабачке
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Његово преосвештенство Епископ шабачки Лаврентије рођен је у селу Богоштици код Крупња, на Савиндан, 27. јануара 1936. године. Основну школу завршио је у Крупњу, два разреда гимназије у Лозници, Богословију и Богословски факултет у Београду. Две године био је духовник цркве Ружице у Београду, затим парох на Купресу, две и по године професор Богословије у манастиру Крки и истовремено парох у Ивошевцима, а од 1967. до 1969. године викарни епископ у Београду. За епископа западноевропског и Аустралијско-новозеландског постављен је 1969. године. Пошто је створио услове за формирање нове епархије у Аустралији, прешао је у западну Европу. У Химелстиру у Немачкој основао је епархијски центар, откупио за Српску цркву једну већ саграђену цркву. Ту је основао штампарију и издао дела епископа Николаја Велимировића и многе друге књиге верског садржаја. Свети архијерејски сабор изабрао га је 1989. године за епископа Шабачко-ваљевског, а устоличен је у Шапцу 23. јула 1989. године. Отпочео је градити нови епархијски центар и манастир у Соко -граду. Епископ Лаврентије говори енглески, немачки и руски језик. Као представник и изасланик Српске православне цркве учествовао је на многим међу црквеним састанцима и држао предавања и реферате. Долгоденствуј, Преосвјашчењејшиј Владико, на многаја љета!- 1 коментар
-
- епископ
- лаврентије
- (и још 5 )
-
Епископ шабачки Лаврентије започео десетодневну посету Јерусалиму
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Епископ шабачки Лаврентије (Трифуновић), који је у уторак започео дестодневну посету Јерусалиму, посетио је Христов гроб, храм гроба Христовог и друге знаменитости тог града. Ходочашће Светој земљи, подсећа наш угледни архијереј, „и светом граду Јерусалиму древна је традиција наших светих и славних предака, од Светог Саве до светог владике Николаја”. Тако се и епископ Лаврентије, као најстарији српски владика по рукоположењу и архијереј са најдужим владичанским стажом (52 године епископ) у осмовековној историји Српске православне цркве, на трећи дан Васкрса, одлучио на хаџилук у земљу древног Израиља, "где се Сунце хришћанства родило", да по други пут прође стазама и путевима којим је ходио Христос са својим ученицима и апостолима”. Повод за овај узвишени подвиг овог харизматичног епископа и духовника јесте осмовековни јубилеј самосталности наше Мајке Цркве. - Размишљајући какво уздарје да упутим своме Господу који ми је кроз живот подарио изобиље свога благослова, и чиме да се одужим Божјем народу коме сам служио широм отаџбине, Европе и Аустралије, одлучио сам да кренем на хаџилук у Свету земљу – каже, специјално за „Новости“ владика Лаврентије. - Да се сагнем до земље и целивам свете стопе Спаситеља Господа Христа, Пресвете Богородице и Светог Јована Крститеља, моје крсне славе. Да принесем молитве за свој народ и себе грешног и недостојног. Да посетим светиње које су градили наше свети архиепископи и краљеви из свете Немањине Лозе на челу са његовим славним и светим сином светим Савом Немањићем. По речи апостола, "сребра и злата немам" али имам снажну вољу и жељу да из срца пуног љубави за своју земљу и свој народ, молитвено завапим распетом и васкрслом Господу да нам Он буде помоћ и заштита у овим данима и временима препуним невоља и искушења. Да клекнем на старачка колена у храму Његовог Васкрсења и да из дубине душе и срца изговорим речи молитве: Господе Боже Светога Саве, створитељу неба и земље и сваке твари видне и невидне, буди нам Ти помоћник наш. Јер они који би могли да нам помогну неће, а који би хтели не могу. Ти си једини који хоћеш и који можеш. Господе човекољупче, слава Теби". Владика Лаврентије боравиће у Светој земљи десет дана. Без обзира на времешност, овај архијереј СПЦ, још је крепак и физички, и ментално, и духовно, па је на пут, како каже с великом љубављу, кренуо „као нов“. Током посете Јерусалиму владика Лаврентије ће, поред осталог, са сарадницима, бити гости јерусалимског патријарха. Извор: Новости-
- шабачки
- лаврентије
-
(и још 7 )
Таговано са:
-
На крају Пасхалног опела у Светлости Васкрсења Христовог, бираним речима блаженопочившем оцу Авакуму и сабранима на молитвеном испраћају обратио се Преосвећени Епископ шабачки Господин Лаврентије који је поред осталог казивао: "Бог зна патње игумана Авакума који је прошао многа страдања. Отац Авакум ће бити наш најбољи сведок стања - душевног и моралног које влада међу нама овде на Земљи. Нека му Господ да рајско насеље, а нашем покољењу мудрости да се угледа на њега". Повезана вест: Молитвени опроштај од архимандрита Авакума (Ђукановића) игумана манастира Лелић (ФОТО) View full Странице
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.