Претражи Живе Речи Утехе

Српско коло је данас, 7. децембра 2017. проглашено за нематеријалну културну баштину човечанства – потврдила је за Слово љубве гђа Весна Душковић, музејски саветник у Етнографском музеју. Одлука да се српско коло упише на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа донета је данас на 12. заседању Међународног комитета у Чеџу, у Јужној Кореји, a о процедури до ове одлуке која траје чак две године и о значају препознавања кола, поред Славе која је уписана 2014. на Унескову листу, као вредности у баштини света, у наставку говори гђа Весна Душковић. На основу одлуке Националног комитета за нематеријално културно наслеђе у децембру 2015. године започета је процедура за упис традиционалне народне игре коло (која је у Национални регистар уписана у јуну 2012, под називом коло у три, коло у шест) на Репрезентативну листу нематеријалног култруног наслеђа човечанства. Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду, припремио је у складу са постављеним стандардима у погледу садржаја и техничких карактеристика, номинацијски досије. који је у марту 2016. године Министарство културе упутило у процедуру усвајања. Досије је припрмељен у сарадњи са предлагачима елемента за Унескову листу, Факултетом музичке уметности; Ансамблом традиционалних игара „Коло“ и Центром за истраживање и очување традиционалних игара Србије (ЦИОТИС-ом). Израда номинацијског досијеа остварена је уз учешће појединаца, локалних заједница, институција, невладиних организација, стручних удружења, који су кроз прикупљање и потписивање писама сагласности, обезбеђивање видео или фото документације, активно допринели изради номинацијског досијеа. Учешће локалних самоуправа, образовних и институција културе, туристичких и невладиних организација, културно-уметничких друштава и великог броја појединаца, у изради номинације су показатељи заинтересованости различитих сегмената друштва, стручне и шире јавности, за очување и преношење елемента, али и потребе актера укључених у процес очувања овог елемента за постизањем његове шире, међународне видљивости. Велики број формалних и неформалних едукативних програма који се организују у институцијама културе, бројне манифестације на којима се коло изводи као део званчних тaкмичарских и ревијалних програма у којима учествују културно-уметничка друштва, или као спонтана активност окупљених учесика, (као што су сабори у Гучи, Тополи…), извођење кола на приватним прославама (свадбе, рођења, крштења, прославе пунолетства, матура…) сведоче о активном присуству кола у различитим сферама живота у Србији данас, што је један од важних критеријума које је потребно испунити за упис на Унескову листу. За препознавање значаја кола у друштву, као и за његово вредновање као дела живе играчке праксе у Србији, од посебног значаја је чињеница да је учење основних елемената игре део формалног система образовања. Едукација о колу је укључена у програме музичког и физичког васпитања за основне и средње школе, а врло често је присутна и у вртићима. На нивоу високог образовања оно је предмет проучавања, не само образових и научних институција које се баве изучавањем традиционалних народних играчких и музичких форми, већ и у оних институција које образује будуће стручњаке за рад у школама и рад са младима. Ипак, преношење у оквиру породице, на приватним окупаљањима и кроз вршњачку едукацију је доминантан начин прношења елемента. Као део породничних и приватних окупљања, извођење кола је заједничка активност, у којој учествују сви чланови домаћинства, од најмлађих до најстаријих, те се знања и вештина играња кола преносе кроз непосредно учествовање, у оквиру породице, сродника, заједнице, међу вршњацима идт. Коло је најраспострањенија игра на територији целе Србије, а поред српског православног становништва, које га сматра обележјем националног идентитета, изводе га и друге етничке и конфесионалне заједнице. Изводе га ланчано повезани играчи, уз музичку пратњу, коју играчи прате изводећи различите врсте корака. Основни образац корака се изводи кроз кретање у десно, играње у месту, а потом, кретање у лево и играње у месту, уз континуирано поцупкивање коленим. Играње у колу је неизоставни део свих окупљања, приватних и јавних прослава, а изводе га припадници свих друштвених, професионалних и старосних група, у сеоским и градским срединама. Упис елемента на Унескову листу значајан је, не само због тога што ће овај сегмент нематеријалног културног наслеђа постати међународно видљивији, већ и због тога што ће различите заједнице јасније увидети да деле заједничко наслеђе, подстаћи их да у већој мери комуницирају и буду спремне да учествују у заједничким активностим, програмима и пројектима за очување и преношење елемента. Такође, упис елемента његовим носиоцима, а нарочито младим људима, омогуаћва да схвате важност сопствене традиције и да се посвете очувању елемента и сопственог нематеријалног културног наслеђа. Извор: Радио Слово љубве Преузимање View full Странице