Претражи Живе Речи Утехе

Драге маме, било би лепо да турите који рецепт јела, која смеју да једу бебе и ситна деца. И ја ћу ових дана турити понеки.

Спасенија Пата Марковић је прва српска учена домаћица, ауторка чувеног “Патиног кувара” ремек – дела из сфере кулинарства са преко 4000 рецепата. Готово свака кућа у Србији поседовала је ово штиво, па се врло лако може десити да је имате међу старим књигама. Након завршене Бечке школе за вођење домаћинства, своје знање желела је да пренесе свим домаћицама у Србији. Спасенија Пата Марковић са ћерком. Фото: Политикин забавник Пата Марковић потицала је из угледне београдске породице. Рођена је 31.12.1881, отац јој је био Димитрије Ђурић, генерал, министар војни и члан Српске академије наука, а деда Димитрије Матић, доктор филозофије и министар правде и просвете. Удала се за пешадијског мајора Ђорђа Ристића и с њим имала двоје деце: кћер Љубицу и сина Душана, иначе коњичког мајора кога ће Немци убити на Бањици 1943. Касније се удала за доктора Зорана Марковића. Иако су је углавном описивали као скромну и неупадљиву жену, која се ни по чему не разликује од других, Бранислав Нушић ју је у једном чланку у “Политици” 1925. године овако описао: – Од када уђете у њен дом, видите да је то дом учене, српске даме у коме ничега не мањка. Помислио би човек да у њему борави каква краљица и да има бар туце послуге. Међутим, госпођа Марковић има само једну служавку, са којом ради исте послове по кући. Када видите да се у маниру велике даме понаша као да је њен дом Двор, док не прозборите са њом не бисте ни поверовали у њену скромност и ведар дух којим она зрачи. Већ 1907. године, по принципима бечких и мађарских домаћинстава, Пата Марковић објавила је први – “Кувар и саветник”. Своје куварске савете током тридесетих година прошлог века делила је и на радију и у дневном листу “Политика” где је уређивала сталну рубрику “Јеловник за данас”. У овим рубрикама Спасенија је објашњавала како може да се са мало новца скува здрав ручак за четири особе и објављивала рецепте које су јој слале домаћице из целе земље. Политика 1938. Једном недељно излазила је и Патина читанка за домаћице, али, будући да је поседовала ватрени дух и била противник тадашње власти, Пата Марковић је у рецепте убацивала и различите саркастичне опаске, због чега је сносила последице. Пата је засметала и многим припадницима српске конзервативне струје, јер је за кратко време постала популарна, ширећи идеју да је модерна Србија могућа. А, била је – “само” жена. Признање и оспоравање, у наизменичном ритму, биће њена судбина до краја живота. Србија је постала једина земља која је, у то време, забранила књигу која се бави кувањем. То се догодило у време шестојануарске диктатуре (трајала од 6. јануара 1929. до 3. септембра 1931. године. У том периоду краљ Александар И Карађорђевић је распустио Народну скупштину, забранио рад свих политичких странака и синдиката, политичке скупове и увео цензуру). Тада је Патина читанка за домаћице, као недељник, била једино штиво које је излазило без цензуре. Природно, читанка је постала својеврсно опозиционо гласило у коме је Патин брат, иначе заклети опозиционар, на једној страници иронично говорио о краљу и диктатури, наравно кроз рецепте. Као управитељица Женске занатске школе у Бранковој улици, Спасенија Пата Марковић је своје идеје ширила баш тамо где су биле најпотребније. Паралелно је од ученица прикупљала домаће рецепте, усавршавала их, категоризовала, а онда их 25. фебруара 1939. године објавила у првој књизи “Мој кувар” на 800 страница. Овај кувар са преко 4000 рецепата народ је прозвао “Патин кувар”, а под овим називом се задржао и у будућим временима иако је књига у новом издању изашла под насловом “Велики народни кувар”. До почетка Другог светског рата, угледна школована домаћица је водила школу у којој је едуковала жене. Међутим, Пата, која је током рата скривала јеврејску децу, ухапшена је као издајник, имовина јој је национализована, а њено име “прогнано”. Чињеница да је била једина школована домаћица, помогла јој је да настави да ради, како би неуке жене учила лепом понашању, пристојним манирима и култури вођења куће. Била је одлична у томе. Незамењива. Обичне жене су је толико волеле, да се новој власти ни то није свидело. Оптуживали су је да пропагира буржоаске идеје, а сви њени кувари објављени од 1945. до 1990. потписани су само са “СМ”. Умрла је 1957. године у Београду у својој 94. години, сама и усамљена. “Патин кувар” остао је Библија сваке српске домаћице. У уводу првог кувара, ауторка је написала: “Храна је оно што нас одржава у животу. И баш зато нимало није свеједно шта човек једе, колико једе и како је јело припремљено. Само разнолика храна може да човечијем организму да све оне састојке који су нам потребни: беланчевине, масноће, скроб, шећер, разне соли, витамине, а недостатак тих састојака доводи до разних поремећаја у организму. Кућни посао је тежак, али он је као и сваки други посао, двоструко тежак за онога ко га обавља без извесног знања и спретности.” http://patriot.rs/tuzna-sudbina-najskolovanije-srpske-domacice-patin-kuvar-i-danas-cuvaju-mnoge-kuce-ne-znajuci-kakvo-blago-poseduju/

"Новости" са куваром председника Србије: Шеф воли кад заљутим (ФОТО) Иван ЛОВРИЋ | 01. септембар 2017. 15:03http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:683610-Новости-са-куваром-председника-Србије-Шеф-воли-кад-заљутим-ФОТО "Новости" са Ивицом Крстићем (38), из Бојника, личним куваром председника Србије, који га је јавно похвалио у Лесковцу Фото П. Милошевић ОН једини може Александру Вучићу да "запржи" чорбу, да му "заљути", а да се он не наљути. Напротив, добија чак и пљесак за добру пљескавицу. Председник Србије изјавио је на отварању "Роштиљијаде" да је најбољи кувар у Председништву Ивица из Лесковца. И да је, по његовом мишљењу, без премца у свету. Није желео да каже његово презиме, а ми за "Новости" откривамо ко је тај који може да накриви куварску капу. Стижемо у вилу "Мир" да разговарамо са првом куварском варјачом Председништва и осталих репрезентативних објеката. Каже да се зове Ивица Крстић, да има 38 година и да већ четврту годину заредом кува за председника Вучића и оне које он угости у неким од државних објеката. Рођен је у Бојнику, кулинарство је учио од баке и мајке. Код куће је најчешће кувао качамак, паприкаше и пекао роштиљ. И у томе је уживао још од малих ногу. Касније се школовао за кувара, вежбао између шерпи по ресторанима, а 2010. године долази у Управу за заједничке послове републичких органа. Председник Вучић и кувар Крстић срели су се први пут 25. августа 2014. године. Вучић га је питао одакле долази, а он одговорио - из Лесковца, а после се "поправио" да је у ствари из Бојника. Вучић му је одговорио: - Што то човече не рече одмах, ја знам свако место у Србији, па и Бојник. На питање шта га је препоручило да буде први председников кувар, одговара да је то искључиво рад. Објашњава да воли интернационалну кухињу, али да председник као народни човек највише воли нашу националну, домаћу кухињу и да после доброг залогаја попије чашу домаћег вина. Конкретно, Крстић нам открива да председник највише воли да једе сарму, пуњене паприке, пасуљ, купус без меса, рибу и да залије чашом вина, црног или белог, у зависности које је јело у питању. Додаје да Вучић обожава љуто, и да су уз сваки оброк поред тањира љути сос или љута папричица, што би јужњаци рекли "џинка". Наш саговорник истиче да његов "гост" није захтеван, да има своје жеље, али да све генерално препушта особљу. Једино инсистира да на столу све буде на свом месту. Крстић закључује да председник поштује храну и ужива у томе да му на столу буде све по реду. Неки пут, воли да једе сам. Када је реч о домаћим гостима, Крстић истиче да они највише воле телетину испод сача, шпиковани бифтек, прасетину, јагњетину, добре салате и наравно роштиљ. Питамо га да ли је његов имењак Дачић највећи гурман. - Он воли месо: прасетину, јагњетину и роштиљ. Казује нам и чиме гости највише на крају воле да се засладе. Набраја нам тирамису, чизкејк, суву питу са орасима, палачинке у шатоу. Да више не мерачимо, питамо га шта он приватно највише воли да једе. Најпре нам каже да он свако јело које понуди гостима прво проба, а да му је лично најомиљенија пљескавица у лепињи са кајмаком и љутом папричицом. Код куће варјачу препушта супрузи, али се често и консултује. За наше читаоце, као специјалитет дана, препоручује мусаку од спанаћа, са бешамел сосом. Пријатно. "УБОЛИ" СМЕСУ ЗА ЋЕВАПЕ ПОСЛЕ ШЕСТ МЕСЕЦИ - ПРЕДСЕДНИК Вучић и ја смо готово шест месеци припремали смесу за ћевапе и пљескавице, док на крају нисмо "уболи" прави рецепт - прича нам Крстић. Каже да су "мало досољавали, мало биберили, мало мешали лук". Тако је на крају је испао специјалитет који и сада пржимо - каже Ивица. ДЕБИ ПРЕД АНГЕЛОМ КРСТИЋ нема неких нарочитих анегдота о гостима за које је кувао, али посебно памти када је угошћена немачка канцеларка Ангела Меркел. Било је планирано да ручак траје краће, али када је пробала наше специјалитете, остала је много дуже него што је то протокол предвиђао. - То је било моје ватрено крштење - открио нам је Ивица.