Претражи Живе Речи Утехе

У Пећкој патријаршији данас је свечано прослављена ктиторска слава манастира, празник Св. Арсенија Сремца, другог архиепископа српског и наследника Светога Саве. Свету архијерејску литургију служили су Његово преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског, Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије и Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, уз саслужење монаха и свештенства Епархије рашко-призренске и молитвено учешће вјерног народа. Владика Теодосије рекао је у бесједи да је Свети Арсеније Сремац, други архиепископ Српске православне цркве, подигао у Патријаршији цркву Светих апостола који су пострадали за Господа, за истину и правду Божју. – Свети Арсеније је пренио сједиште архиепископије из Жиче у Патријаршију у кањон Пећке Бистрице, јер је тада Бистиричка клисура била сигурнија и безбједнија од Жиче. Послије толико година и ми данас на Косову и Метохији бивамо у опасности, што значи да је Црква гоњена у овом свијету као што су гоњени и страдају ученици Господа Бога – рекао је владика Теодосије. Он је нагласио да је Свети Арсеније Сремац достојан свог учитеља Светог Саве, наставио његово дјело, као и сви арихепископи, патријарси и владари који су слиједили пут Светосавља. Владика је честитао славу окупљеним вјерницима и свим православним хришћанима, те захвалио Његовој светости Патријарху српском Порфирију што је дао благослов да се Света архијерејска литургија данас служи у Пећкој патријаршији, на најсветијем мјесту, у Цркви Светих апостола. – Сви се трудимо да учинимо добро дјело, да постимо, да приносимо Цркви, али то није довољно, Господ хоће да имамо и љубав према ближњима и према онима малима, гладним и жедним, од којих овај свијет окреће главу и не признаје их – рекао је владика Теодосије. Владика Јеротије, викарни епископ Патријарха српског, поручио је у бесједи да дјела Светог Арсенија Сремца надилазе и простор и вријеме у којем су настала. – Његова дјела надилазе ове наше границе које нас више дијеле него зближавају. Његова дјела и њега као свеца славимо ево скоро 800 година од када и постоји овај манастир и Црква Светих апостола – рекао је владика Јеротије. Он је навео да је Свети Сава у Светом Арсенију Срецу видио самог себе и зато га прогласио насљедником на Сабору 1233. године. – Свети Арсеније је био смирен човјек, а смирени људи су невидљиви и управо због тог свог смирења су велики пред Богом – истакао је владика Јеротије, додајући да је Свети Арсеније Сремац једини од монаха одмах постао архиепископ јер је Свети Сава знао да ће сачувати и надоградити оно што је он као први српски ариепископ стицао за земаљског живота. Домаћини славе су били бањалучки Одбор за помоћ Србима на Косову и Метохији и прота Милија Арсовић, а славски колач за наредну годину узела је породица предсједника овог одбора Милорада Арлова и прота Драгутин из Београдске парохије. Након освећења колача и пригодних бесједа, данашња свечаност у патријаршијском манастиру завршена је трпезом љубави коју је приредила игуманија манастира мати Харатина са сестрама. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Поводом прославе ктиторске славе, празника Светих царских мученика Романових у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу, у суботу 17. јула 2021. служена је света Литургија и преломљен славски колач. Звучни запис беседе Литургију је служило свештенство никшићког намјесништва уз молитвено учешће вјерног народа. Празник и ктиторску славу, ријечима пастирске бесједе, честитао је протојереј Миодраг Тодоровић, који је казао да царске мученике – цара Николаја, царицу Александру, царевића Алексеја и принцезе Олгу, Татијану, Марију и Анастасију, које данас прослављамо, они који су их убили, мислећи да тако службу богу њиховом приносе, самтрали су да су их убили. Али, навео је о. Миодраг, видимо, да су они сваким даном све живљи и све присутнији, а гдје су они који су их тада убили. „Не може се убити Дух истине, не може се убити Христос када се настани у срцу човјековом. Ми данас, прослављајући ктиторе овог светог храма, јер руска царска породица, Руска православна Црква, руски благочестиви народ помогли су и претежно њиховом љубављу, жртвом и средствима саграђен је овај наш храм у спомен душа погинулих Црногораца и Херцеговаца у оном Вељем рату кад је Никшић ослобођен од Турака и када је први пут припао Црној Гори. Дакле, све се темељи на жртви, али на оној благочестивој жртви коју приносимо истинитом Богу, приносимо Светој Тројици Оцу и Сину и Светом Духу, а они не траже да им се принесе невина крв, зло, они траже скрушено срце и добра дјела“, рекао је свештеник Миодраг Тодоровић. Освештан је и преломљен славски колач, а одслужен је, као и претходних година, парастос ктиторима, свештенослужитељима и добротворима Саборног храма у Никшићу. Поменути су страдалници из рода српског, који су своје животе положили за Крст Часни и слободу златну. Поводом празника Светих Царских мученика Романових у Саборном храму Светог Василија Острошког, никшићко свештенство је, уочи празника, у петак 16. јула служило свечано празнично бденије. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Поводом прославе ктиторске славе, празника Светих царских мученика Романових у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу, у суботу 17. јула 2021. служена је света Литургија и преломљен славски колач. Литургију је служило свештенство никшићког намјесништва уз молитвено учешће вјерног народа. Празник и ктиторску славу, ријечима пастирске бесједе, честитао је протојереј Миодраг Тодоровић, који је казао да царске мученике – цара Николаја, царицу Александру, царевића Алексеја и принцезе Олгу, Татијану, Марију и Анастасију, они који су их убили, мислећи да тако службу богу њиховом приносе, мислили су да су их убили. Али, навео је о. Миодраг, видимо, да су они сваким даном све живљи и све присутнији, а гдје су они који су их тада убили. „Не може се убити Дух истине, не може се убити Христос када се настани у срцу човјековом. Ми данас, прослављајући ктиторе овог светог храма, јер руска царска породица, Руска православна Црква, руски благочестиви народ помогли су и претежно њиховом љубављу, жртвом и средствима саграђен је овај наш храм у спомен душа погинулих Црногораца и Херцеговаца у оном Вељем рату, кад је Никшић ослобођен од Турака и када је први пут припао Црној Гори. Дакле, све се темељи на жртви, али оној благочестивој жртви коју приносимо истинитом Богу, Светој Тројици Оцу и Сину и Светом Духу, а они не траже да им се принесе невина крв, з Да зло у којем свијет лежи не би преплавило васељену, додао је о. Миодраг, дошао је Христос, истинити Бог да поживи међу људима, да својим животом покаже какав је прави, истинити живот који води у вјечност, у бесмртност. „Први цар који је то схватио и који је на једном скупу са епископима Цркве рекао: Јесте, ви сте епископи, али унутрашњи епископи. Ја сам такође епископ, али спољашњи, јер ја треба да се потрудим да Црква добије слободу споља да би могла да врши своју мисију, да се бори против зла, да се бори љубављу да зло не преплави свијет. То је био велики цар Константин римски“. „Задњи цар који је био на том дјелу, који је био спољашњи епископ, био је управо блаженог спомена Свети Николај II Романов. Са њим се завршила епоха, ако тако можемо да се изразимо, тих спољних епископа, али је остао Христос, остала је Света Тројица, остала су њихова дјела, остао је благословени род Цркве у светим људима, појачано је Небеско царство, а оно неће дати да ово земаљско преплаве силе мрака, силе зла“, бесједио је отац Миодраг. По његовим ријечима у Никшићу, нажалост, још, има дјела оних који су мислили као ови који су убили царску породицу, да Богу службу приносе. „Још из јаме, у близини нас, нијесу извађени пострадали од братске руке, који су приносили жртву богу своме, богу који се никада неће заситити људске крви и зла. То је, морамо бити искрени, помало срамота за све нас овдје да наши очеви, рођаци кумови, комшије леже без достојне сахране, без опијела, без молитве. И то је један од разлога што не може да нам крене набоље и напријед. Треба да се запитамо какви смо ми то хришћани. Сјећамо се у првим вјековима паганства, кад је глава хришћанина стално била на пању, колико је благочестивих хришћана сахранило невино пострадале, жртвујући често и своје животе“. „Управо, један од таквих свједока који је положио, не само свој него и живот своје породице био је цар Николај. Колико пута је нуђено и њему, а нарочито царици Александри, која је била поријеклом Њемица протестантске вјере, да дође подморница и да царска породица изађе, а царица Александра је рекла: Како је могу да развалим два брака, ја сам се два пута вјенчала, једном за Николаја, а други пут за Русију. То је та вјера, то је та жртва“, указао је прота Миодраг. То је, оцијенио је свештеник Тодоровић, цар народни који је положио свој и живот своје породице за народно спасење. „То његово дјело никада неће затамнити, оно ће све више свијетлити. Погубљени су као реакција, као силе мрака, али, видимо, да су то силе свјетлости, а силе мрака су биле у онима који су их погубили. Зато се морамо помолити и за њихове погубитеље, и за ове погубитеље који су погубили овдје, на овим теренима, своје рођаке, своје ближње, да им Бог опрости, јер, заиста, кад је човјек обузет тамом он не зна шта чини“. „Данас је погубљен и један велики српски јунак, човјек који није клонуо пред силама Осовине, који је завјетник слободе, а коме још не знамо гроба, ни мраморја, блаженог спомена генерал Драгољуб Михаиловић. Вријеме је, како рече владика Раде, мајсторско решето, прочистиће ове ствари, а ми који у овом времену живимо, који овдје, такође, имамо неку мисију показаћемо коме смо се привољели царству. Ако смо се привољели небеском Царству, као цар Николај и његова породица, онда ће и наше луче свијетлити и бићемо достојни потомци оних чија су имена исписана у овом светом храму, и Стојана, и Новака, који су сахрањени са двије стране Цркве да чувају стражу књаза и краља Николе и свих ратника, који положише своје животе за Крст часни и слободу златну“. „У сваком времену бије се бој за свјетлост или за таму, за Царство небеско или за царство земаљско, за вјечност или за пролазност. Прослављајићи данас Свете царске мученике, сјећамо се и оца пострадалог Николаја II Александра III који је у Никшићу подигао онај мост којег и данас зовемо Царев мост. То је нека симболика, мост који спаја обале, оно небеско са земаљским и Храм који, такође, спаја оно небеско и низводи га овдје на земљу, дајући нам, унапријед, искуство Царства небеског да, чинећи добра и љубећи једни друге, будемо свједоци самог Христовог распећа, али и самог Његовог васкрсења“, поручио је протојереј Миодраг Тодоровић. Освештан је и преломљен славски колач, а, као и претходних година, одслужен је парастос ктиторима, свештенослужитељима и добротворима никшићког Саборног храма. Поменути су страдалници из рода српског, који су своје животе положили за Крст Часни и слободу златну. Извор: Епархија будимљанско-никшићка ло, они траже скрушено срце и добра дјела“, рекао је свештеник Тодоровић.

Празник Светог краља Милутина у манастиру Грачаници прослављен је светом архијерејском Литургијом коју је служио је Преовећени Епископ рашко-призренски г. Теодосијe уз саслужење свештенства намесништва приштинског и појање грачаничких сестара предвођених схиигуманијом мати Теодором. Извор: Инфо-служба СПЦ

Поводом ктиторске славе манастира Преподобног Прохора Пчињског, када наша Света Црква прославља Светог краља Милутина, дана 12. новембра 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије служио је Свету архијерејску Литургију, уз саслужење игумана светопрохорске обитељи, архимандрита Методија (Марковића) и свештенства Епархије врањске. У току Литургије, а на свеопшту радост наше свете Цркве, Епископ Пахомије је у свештенослужитељски чин ђакона рукоположио Александра Николића из Бујановца. Такође, у току Литургије, Епископ Пахомије је извршио чин благосиљања славских дарова и резања славског колача, које су за ову прилику припремили овогодишњи кумови славе – игуман манастира архимандрит Методије и новорукоположени ђакон Александар Николић. На крају Литургије, Епископ Пахомије се обратио поучном беседом, говорећи о животу и раду ктитора манастира, Светог краља Милутина. Том приликом је посебно истакао данашњу радост свих нас и наше свете Цркве, а поводом рукоположења новог свештенослужитеља, ђакона Александра, коме је честитао чин, посаветовавши га да умножава таланат који му је дат од Господа. Такође је честитао и његовој породици, а нарочито оцу, протојереју-ставрофору Новици Николићу, који је саслуживао на данашњој Литургији, а коме је Епископ упутио захвалност што је одгајао своје дете у духу вере и побожности, а плод тога је нови слуга Божијег олтара. По завршетку Литургије, организована је трпеза љубави, коју су за ову прилику уприличили кумови славе и братство манастира. Извор: Епархија врањска

У Хиландару је свечано прослављена ктиторска слава, празник Светог Саве, Првог Архиепископа српског. Дан уочи празника, 26. јануара, пристигли су многобројни гости, међу којима и монаси из осталих светогорских манастира и епархија Српске цркве. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Главни гост је био игуман Манастира Григоријата, Високопреподобни архимандрит Христофор, који је началствовао празничним богослужењем, свеноћним бдењем и Светом литургијом. Лепоти богослужења допринели су појци из Григоријата за десном певницом, док су за левом били хиландарски монаси и појци из хора Свети Симеон Мироточиви. У беседи на славској трпези, која је уследила одмах након завршетка Литургије, игуман Хиландара Методије је нагласио да је данашњи празник наставак прослављања 800 годишњице хиротоније Светог Саве, хиландарског и светогорског монаха, за Првог Архиепископа аутокефалне Српске цркве, која се прослављала целе претходне године. Такође, исказао је радост што је по благослову блаженопочившег игумана Григоријата, Георгија Капсаниса, заживела нова пракса да хиландарски игуман долази у Григоријат на празник њиховог ктитора, Преподобног Григорија Горњачког, а да григоријатски игуман долази у Хиландар на празник хиландарског ктитора, Светог Саве. Игуман Христофор је у својој беседи покушао да пронађе одговор на питање – како је млад принц Растко одлучио да остави престо, богатство и славу овога света и да од најраније младости себе посвети на службу Богу. По његовом мишљењу, то дело је учињено јер је Растко – Свети Сава увек имао дубоку веру у Господа, љубав према Њему и зато што је смисао свог живота пронашао у речима „Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан.“ (Мат: 10:37) и „И који не узме крста својега и не пође за мном, није мене достојан.“ (Мат: 10:38) . Такође, нагласио је да је за њега циљ живота на Светој Гори био исти као код свих светих људи – обожење, које се задобија када се срце, претходно кроз подвиге, очисти од страсти. На овај начин он је постао изабрани сасуд Духа Светога, па је преко њега задобио спасење цео један народ. Срби су били у његово време пред великим изазовима и вероватно би на крају, да није било Светог Саве, подлегли утицају римокатоличког запада, закључио је игуман Христофор. Извор: Манастир Хиландар

У манастиру Грачаници свечано је прослављен празник Светог благоверног краља Стефана Милутина, ктитора Грачанице. Свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење више свештенослужитеља. Уз појање грачаничких сестара и и молитвено учешће већег броја верника и деце из грачаничке школе Светог краља Милутина литургијски су прослављене и манастирска и школска слава. На светој Литургији владика Теодосије је замонашио у чин расофорне монахиње искушеницу Даницу која је добила монашко име Злата. Сестру Злату (Крстин) привела је игуманија манастира мати Стефанида. -Данашња слава радост за све нас. Нека је срећна слава и нека нас Господ одржи у свему што је добро, у све дане нашег живота, да славимо наше светитеље, али и да се водимо њиховим путем, да подражавамо њихов пример, њихов живот. Само ћемо тада засигурно ићи ка правом циљу, а то је царство небеско, вечно царство Христово које никад не престаје, које је у векове векова, рекао је Владика. На крају свете Литургије владика Теодосије је преломио славске колаче манастира и школе Светог краља Милутина, а испред храма Епископе, свештенство и верни народ својом песмом и рецитацијама обрадовали су малишани из грачаничке основне школе. После свете Литургије владика Теодосије је доделио орден Светог краља Милутина г. Зорану Стојисављевићу, генералном директору Јавног предузећа „Путеви Србије“ из Београда, и г. Небојши Ковачевићу, генералном директору Предузећа за одржавање аутопутева АД „Магистрала“ из Београда, док је архијерејску грамату уручио г. Горану Јоргићу из Грачанице, за несебични допринос у обнови цркава и манастира у Епархији рашко-призренској, изградњи и поплочавању прилазних путева и других инфраструктурних радова. -Нека Господ благослови труд свих који чине добро, како Цркви тако и нашем народу, а има их доста широм света. Ово што ми повремено доделимо неко признање наше Цркве, то је само једна кап у мору, ако узмемо у обзир све оне које чине нашој Цркви, а Господ зна њихова имена, казао је Владика. За све госте игуманија манастира Стефанида приредила је трпезу љубави у манстирској трпезарији. Иначе Светог краља Милутина прославља и локална школа у Грачаници која носи име овог великог светитеља. Ђаци из ОШ Свети краљ Милутин својом песмом и рецитацијама улепшали су славље у манастиру Грачаници. Извор: Инфо-служба СПЦ

У Лаври Преподобног Симеона – Манастиру Студеници обележена ктиторска Слава. Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, а саслуживали су: архимандрит студеничке лавре Тихон (Ракићевић), архимандрит Сава (Цветковић), протојереј-ставрофор Љубинко Костић, јеромонах Андреј (Сајц) из Манастира Дечани, јеромонах Виталије (Милошевић), јеромонах Орсисије (Ивановић), јеромонах Иларион из Манастира Преображење, протојереј Иван Радовановић, протојереј Радоја Сандо, протонамесник Здравко Николић, протонамесник Дејан Марковић, јерођакони Паладије Вукшић и Агапије Радојевић, као и ђакон Александар Грујовић. Присуствовао је велики број монаха, свештеника из Епархије и око 400 верника. Монаштво жичке Епархије је имало сабрање на коме је најпре говорио Владика Јустин, док су монаси и монахиње најпре саслушали Владику а после постављали питања и укључили се у разговор. Наша Света Црква ове године слави јубилеј – Осам векова од добијања аутокефалности. Манастир Студеница ове године, поред овог заједничког за сву нашу Цркву, обележава још три јубилеја. Осамсто двадесет година од престављења Преподобног Симеона, осамсто десет година од када је Свети Сава завршио Студенички типик. Последње редакторске измене Игуман Студенице Свети Сава унео је у типик пре него што је Преподобни Симеон обнародован као нови мироточац. Пре тога је Свети Сава комплетно завршио прво слово Студеничког типика, тј. Симеоново житије. Још један јубилеј који Студеница обележава је четиристо година од када је монах Аверкије Хиландарац преписао Студенички типик у Горњој испосници студеничкој 1619. године. Овај препис је једини који је преживео кроз сву нашу тешку историју. Аверкије је на крају преписа типика написао: Овај типик, то јест образник, Светога Саве Српског преписа се године 1619. у пећини Светог Саве испосници, јер би пре нас написан руком Светога Саве године, рече, када се престави господин Симеон. И тако да нико не отежава и преокреће, јер многе су речи обичне у овом номоканону, али веома корисне. Због тога заповеди Свети [Сава] да се прочита на почетку сваког месеца, јасно, као да се постављају служитељи. И ми сви не заборављајмо љубав Светог, знајући да он ће нам судити, као и апостоли дванаестом колену Израиљевом, а другим народима неће судити. А овоме је сведок Свети Никон, јер је и овај Свети наш апостол. Господе, стога молитвама обаспи нас, јер се и он моли за нас!При игуману кир Теофилу написано. Студенички типик у својој 35. глави одређује како треба прослављати успомену ктитора – Преподобног Симеона. Монах Силуан (Грујовић) Извор: Епархија жичка

Његово преосвешетнство Епископ буеносаиреско-јужноцентралноамерички г. Кирило, уз саслужење игумана манастира Високи Дечани архимандрита Саве (Јањића) и свештенства и молитвено учешће мати Харитине, игуманије Пећке Патријаршије са сестринством и вјерним народом, служио је у суботу 10. новембра Свету архијерејску литургију у манастиру Пећка Патријаршија поводом празника Светог Арсенијан другог Архиепископа српског- ктиторске славе ове светиње. Прилог радија Светигоре ,,Најљепше говори о Косову онај који до краја преживљава косовску драму и голготу“, рекао је, између осталог, у литургијској бесједи преосвећени Владика Кирило. Он се осврнуо на саопштење Светог архијерејског сабора у коме се каже да је Црква против било какве независности Косова и Метохије, а такође и подјеле. Владика се запитао какви су то двоструки аршини и лицемјерје западног свијета који примају милионе избјеглица разних религијских опредјељења са Блиског Истока и желе да их социјализују у својим демократским друштвима, док нас овдје тјерају да правимо етнички чисте границе. ,,Они морају да знају да етнички чисте границе у савременом свијету могу само да буду извор нових сукоба и да се тиме не рјешава никакво питање. Ми смо против тих подјела, јер би ван територије наших традиционално православних држава остале наше највеће светиње, међу којима и Пећка Патријаршија, историјска престоница наше Цркве, Дечани, Грачаница и друге велике светиње“, рекао је Владика Кирило. У литургијској проповиједи након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља архимандрит Сава (Јањић) је рекао да се Господ прославио и прославља у свима онима који исповиједају Његову вјеру и Његову истину. ,,Тако је било и са нашим народом кроз вјекове. Док смо се год држали Господа Христа и онога што су нас научили Свети архиепископи и патријарси српски, почевши од Светог Саве па преко Светог Арсенија и осталих, наш народ је живио и пролазећи највећа страдања из њих излазио увијек оснажен и окријепљен. А када смо се одрицали Јеванђења, тражећи људску мудрост, логику и благостање овога свијета налазили смо само нове невоље и нова страдања. Једино са Господом можемо наћи истински пут, и ми и наш народ, јер је наш народ завјетни народ и само је оно што јесте док живи вјером лазаревском. Без тога смо само једно племе на размеђи цивилизација, које је дошло и које ће да нестане“, рекао је отац Сава (Јањић) јутрос у Пећкој Патријаршији. Подводом ктиторске славе манастира благосиљан је и пререзан славски колач. Извор: Митрополија црногорско-приморска

18. фебруара 2018. У суботу 17/4. фебруара 2018. године у Манастиру Студеници је прослављена ктиторска слава – Преподобни Симеон Мироточиви. Уочи славе служено је свеноћно бденије на коме је био присутан велики број свештенства, монаштва и верног народа. Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички Господин Јустин. Његовом Преосвештенству саслуживали су: игуман студенички архимандрит Тихон (Ракићевић), архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Тимотеј (Миливојевић), протосинђел Сава (Илић), јеромонах Виталије (Милошевић) и други свештенослужитељи. Учешће у евхаристијском сабрању узели су монаси и монахиње из многобројних манастира Епархије жичке: Жиче, Раче, Вазнесења, Благовештења, Свете Тројице, Сретења, Никоља, Градца, Вујана, Каменца, Враћевшнице, Преображења, Рујна, Згодачице и других манастира. У беседи Епископ је нагласио важност јеванђелских речи које нас позивају да свој живот поверимо Господу и у Њему пронађемо ослонац који ће бити јачи од свих невоља и искушења. Свети Симеон Мироточиви нам је у томе прави пример и учитељ. На литургијском сабрању Епископ жички Господин Јустин је произвео студеничког монаха Агапија (Радојевић) у чин јерођакона. После резања славског колача и завршетка Литургије, манастирска братија је спремила трпезу љубави за све присутне. По завршеној трпези љубави, Епископ жички г. Јустин је сабрао монаштво, одржао пригодну беседу са поукама и изразио наду и жељу да се и убудуће на празник Преподобног Симеона Мироточивог монаштво из Епархије жичке сабира у манастиру Студеници, да то постане традиција. Братство манастира Студенице фотогалерија:

Славски гости хиландарског братства били су Његово Високопреосвештенство Митрополит Китруса, Катеринија и Платамоне г. Георгије и Високопреподобни архимандрит Христифор, игуман манастира Григоријата. На панигир у Хиландару пристигли су монаси и из осталих светогорских обитељи, као и велики број гостију из Србије. Свечану службу појањем су улепшали григоријатски монаси и појци из хиландарских келија Светог Николе - Буразери и Светих Архангела. На крају, за славском трпезом беседе су, редом, одржали игумани Методије и Христифор, као и митрополит Георгије. Извор: Манастир Хиландар