Претражи Живе Речи Утехе

Пре скоро осам деценија Крагујевац и околина били су поприште једног од најкрвавијих злочина у Другом светском рату. Фашистички војници у знак одмазде у неколико дана стрељали су више хиљада недужних цивила међу којима и један број деце. Повод за стрељање били су немачки губици у борби са партизанским јединицама 16. октобра на путу Крагујевац - Горњи Милановац. У тој борби Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених војника. Приликом стрељања доследно је примењена драконска одредба из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, у којој се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног и 50 за једног рањеног немачког војника или фолксдојчера. Акција одмазде изведена је 19. октобра у околним селима Маршићу, Илићеву и Грошници, a 20. и 21. октобра у Крагујевцу - била су то три крвава дана Крагујевца. Тим поводом и ове године служена је света архијерејска Литургија на платоу испред храма Светих новомученика крагујевачких у Шумарицама. После свете Литургије, молебан новомученицима испред споменика стрељаним ђацима и професорима служио је Његово Преосвештенствo Епископа шумадијски г. Јован, уз саслужење свештенствa Епархије шумадијске. Венце крај споменика V3 положили су ученици Прве крагујевачке гимназије и представници власти и институција Града Крагујевца и Ребулике Србије, као и амбасадори Немачке, Белорусије, Палестине и других. И ове године из Шумарица подигнут је глас против рата и сваког зла које он са собом носи, са јединственом поруком да се тако нешто више нигде и никада не понови. На овогодишњој манифестацији изведен је адаптиран текст из поеме Нисам крив што сам жив аутора Ђорђа Милосављевића. Заснован је на судбини чувеног глумца Мије Алексића, једног од преживелих страдалника крагујевачке трагедије. Редитељ представе је Слађана Килибарда. Драмски уметници који су учествовали у представи су: Марко Баћовић, Миодраг Пејковић, Милош Крстовић, Матија Ристић, Марија Ракочевић, Богдан Милојевић,Чедомир Штајн и Младен Кнежевић. Музика: Драгослав Танасковић, Хор СКЦ, Крагујевачко певачко друштво, Ленка Стојчевић. Костимограф: Јелена Јањатовић. Велики школски час крај споменика стрељаним ђацима и професорима први пут је одржан 1957 године. У програму Великог школског часа укупно је учествовало више од 50.000 учесника, написано на десетине поема, оригиналних музичких и књижевних дела. Од 21. октобра 2012. године дан се обележава као држави празник - Дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Свечаним и празничним бденијем у школском храму 25. новембра 2017. године отпочело је прослављање Светог Јована Златоустог, заштитника Богословије у Крагујевцу. Уз Његово Преосвештенство Епископа шумадијског г. Јована, у молитвеном слављењу учествовали су професори и ученици за које личност Светог Јована представља узор како по питањима духовности, тако и у богословљу којем стреми и сам живот у Богословији. Величању школског патрона умногоме је допринео и проф. појања Немања Старовлах, будући да је са грчког и црквенословенског језика превео службу Светом Јовану Златоустом. Поред Богословије славили су и посленици радио станице Златоусти, једне од медијских установа Шумадијске епархије. Након богослужбеног прослављања, о Светом Јовану Златоустом говорило се и током окупљања око трпезе љубави. Литургијско благодарење у недељу, 26. новембра 2017. године, било је централни чин исказивања црквеног поштовања Светом Јовану Златоустом. Литургију је, уз саслужење професора и гостију из сестринских Богословија и из више парохија Шумадијске епархије, служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован. По већ устаљеној пракси, на славској Литургији у чин чтеца рукопроизведени су ученици завршног разреда Богословије који су клирици Шумадијске епархије. Ове године у први чин свештенства ступили су Милош Михајловић, Зарија Петровић, Михаил Голић и Радиша Голубовић. Да би радост била још већа, у чин ђакона рукоположен је Александар Ђорђевић, дипломирани теолог и катихета из Крагујевца. Помоливши се Богу за његово добро вршење поверене му службе, владика Јован му је упутио архипастирску поуку у којој је нагласио да нема веће части од служења Господу Исусу Христу који служи свима нама, ради нашега спасења: -Све што бих ти пожелео јесте да се молиш Богу и сачуваш страх Божји. Докле год будеш имао страха Божјег, твоје саслуживање ће бити Богу пријатно, а када страха нема, долази до гордости и сујете. Као што знаш, Бог се гордима противи. Нека ти Господ и Свети Јован помогну да ову благодат коју данас примаш сачуваш кроз читав свој живот. После прочитане јеванђелске приче о милостивом Самарјанину, проповедао је јереј Владан Костадиновић, професор Крагујевачке богословије. Тумачећи ову важну јеванђељску параболу, беседник је величао и лик Светог Јована Златоустог: -Врлине, попут милостивог Самарјанина, скупљајући и таложећи у свом срцу, имао је и онај око чијег се имена данас на Светој Тајни окуписмо. Свети Јован је имао храбрости да сведочи Христа распетог и васкрслог и онда када је био послушан својим родитељима, и онда када се подвизавао, и онда када је био духовно чедо Светог Мелетија Антиохијског, и онда када је сагао главу и примио рукоположење руком Флавијана Антиохијског, чак и онда када му је неправда учињена од стране оних који у њему нису видели уста кроз која проговара сам Господ. Нису видели онога који јесте ближњи, већ су видели само пошаст и гордост. Међутим, охрабрен Господом који је проговорио у њему и силом Духа Светога, пламен његове вере, Богу хвала, гори и данас. Након освећења и ломљења славског колача, домаћини и гости су се окупили на свечаном славском ручку. Међу гостима су били професори и ученици Богословија из Београда, Сремских Карловаца, Ниша, Призрена и Фоче са којима се крагујевачки богослови редовно сусрећу, као и представници крагујевачких просветних установа. У речима захвалности свима који су се у ове дане окупили око великог имена Златоустовог, ректор Богословије у Крагујевцу протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић нагласио је како многе руке подржавају ово богословско училиште, али да се увек препознаје брига Владике шумадијског г. Јована и благочестивог свештенства Шумадијске епархије. Љубав, исказана током прослављања заштитника Крагујевачке богословије, назначила је Светог Јована Златоустог као духовног горостаса на којег би требало да се угледа сваки човек који жели да усели Христа у себе и постане син по Очевом благовољењу и благодати Светог Духа. Извор: Српска Православна Црква View full Странице