Претражи Живе Речи Утехе

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и одобрењем Министарства одбране, представници Српске Православне Цркве посетили су 17. марта 2021. године Привремену ковид болницу у Штарк арени у Београду. Протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, старешина цркве Ружице; јереј Зоран Керезовић, духовник у Клиничком центру Србије; јеромонах Ефросин Уко, апсолвент Богословског факултета; ђакони цркве Ружице Србољуб Убипариповић, продекан Православног богословског факултета, и Владимир Радовановић, управник Музеја Српске Православне Цркве; вероучитељи ђакон Стеван Јовановић и Велибор Мартиновић и студент Кристина Давидовић посетили су Привремену ковид болницу у Штарк арени у Београду. Иако се оваква посета неком може учинити необична па и неочекивана она представља органски, природни, израз црквене делатности у свету. -Свештеници, попут здравствених радника и других помагачких професија, у оваквим тешким временима са удвострученом ревношћу и одговорношћу обављају своју дужност. Она, на првом месту, подразумева молитву за здраве и болесне, за лекаре и медицинске раднике, у крајњој линији за сав свет погођен овом пошашћу. Овога пута ту молитву нисмо произнели у храмовима него смо решили да то учинимо, заједно са пацијентима који то желе и медицинским особљем, управо тамо где се велика битка за живот и здравље одвија – у црвеној зони Ковид болнице. Речи утехе и охрабрење, спремност да се чују емоције страха и стрепње, понекад безнађа и панике, и помогне њихово превладавање вером, надом и љубављу - све то спада у свештеничку службу и данас је потребније него у другим, назовимо их, уобичајеним временима, рекао је је протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић. Овом приликом, поред молитвених речи охрабрења, болесницима су подељени и скромни поклони – икона, крст и водица из капеле Свете Петке. ''Посета Ковид болници организована је у прву седмицу Великог поста, тачније у Чисту среду након Литургије Пређеосвећених дарова. Тиме је симболички показано да време поста није само време личне духовне борбе него се увек тиче и другог, сваког људског бића коме је помоћ потребна. О тој равнотежи поста и молитве и, рецимо то било савременим језиком, друштвеног ангажмана, или древним, делатне љубави према ближњима, говори нам свето Јеванђеље вековима. А од скора ту поруку можемо да гледамо, и на њу се угледамо, и у личности нашег патријарха Порфирија који је пожртвовано служио потребама блишњих током целе досадашње црквене службе а то наставља да чини и на трону Светог Саве. Имајући све то на уму и у срцу и ми смо, захваљујући разумевању Министарства одбране, лекара и медицинског особља Штарк арене, данас дошли да молитвено подржимо и окрепимо нашу болесну браћу и сестре, у времену када је и на месту где је, њима та помоћ најпотребнија, закључио је ротојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић. Извор: /files/spc_social.png Посета Привременој ковид болници у Штарк арени | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] SPC.RS

На празник Богојављења, у уторак 19. јануара 2021. Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Ђурђеви Ступови. Звучни запис беседе Саслуживало је свештенство беранског намјесништва и монаштво Манастира уз молитвено учешће вјерног народа. У току свете службе Епископ Јоаникије у чин протосинђела рукопроизвео је досадашњег јеромонаха Павла (Пајића). Данашњи велики празник сабранима је ријечима архипастирске бесједе честитао Владика будимљанско-никшићки, који је казао да вода означава тајну овоземаљског живота. „Без ње је немогућ овоземаљски живот, али Господ каже: Ако се не родите водом и Духом. Тек када Дух Свети сиђе на воду, односно на наш живот у коме је и вода, тек тада почињемо да живимо прави, истински живот, када почињемо преко тајне овог живота да упознавамо и божанске тајне и тајне вјечног и будућег живота. Како је то све Господ лијепо устројио! Он сам је дошао да нам покаже све, да нам покаже како треба да живимо, да нам покаже свјетлост своје ријечи и своје мисли и свјетлост новог живота. Он је дошао у овај свијет, јавио се као један од нас, као човјек, обични, прости човјек, али сви који су имали прилику да се сретну са Њим видјели су да је Он, по свему изузетан. По својој једноставности, али и по својој мудрости, а једноставност, врло често, иде са најдубљом мудрошћу“, рекао је Владика Јоаникије, додавши да једноставност иде са љепотом и складом. Господ је, навео је Његово преосвештенство, дошао у овај свијет, изишао на проповјед да проповједа ријеч Божју и божанску науку, управо, на ријеку Јордан. „Тамо је дошао да се крсти као прост човјек и у том моменту нико није видио да је Он, заправо, Син Божји Спаситељ свијета осим Светог Јована Крститеља. Свети Јован Крститељ Боговидац и Тајновидац, који је сијао у овом свијету као сунце, за кога су многи говорили да није он Христос, тај Који је пророкован од древних пророка као спаситељ свијета, кад се тај Свети Јован срео са Христом на ријеци Јордану устукнуо је и каже: Како ја да Тебе крстим, Ти мене треба да крстиш, јер је Христос дошао да прими крштење од Јована. Господ је хтио, примајући крштење од Јована, то је само оно што се види споља, а оно што људске очи не виде и што Бог устројава, то је Његово устројавање бање поновног рођења роду људском, да се род људски обнови водом и Духом, да са Његовим уласком у ријеку Јордан сиђе Дух Свети и освети воду и да јој нову снагу живота. Вода већ има живот, али Он јој је дао нову снагу, јер је излио на њу Духа свог Светог“, бесједио је Епископ Јоаникије. У том моменту, указао је Владика, јавио се Бог Отац Творац неба и земље, вјечни Судија, са неба и потврдио својим гласом свог Сина: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи, а Дух Свети је сишао на Њега. „То је видио само Свети Јован Крститељ, истинити свједок, кум Христов, онај који је говорио: За мном иде Онај коме ја нијесам достојан одријешити свеза на обући Његовој. Он треба да расте, ја да се умањујем, то говори онај за кога се народ пита да није Христос који је пророкован од пророка, Месија, Спаситељ, јер никад таквог пророка раније свијет није видио. Он се до праха умањује пред Христом и он једини види праву истину ко је Христос и свједочи. Не свједочи само Јован, него свједочи Бог са неба и Дух Свети свједочи“, казао је Епископ Јоаникије, поучавајући да се на данашњи велики празник освећује вода како бисмо ушли дубље у тајну наше свете вјере. „Божић, Богојављење и Васкрсење Христово красе многи лијепи, народни обичаји, лијепе приче, само да не дозволимо да се уз те лијепе приче придруже и оне друге, уколико није освештана традиција коју је Црква благословила, али то показује да народ види изузетност тог дана и празника. Овакви празници нас позивају на то да се удаљимо од тих глупости које нам овај свијет нуди, а нуди нам глупост, празнину, биједу, депресију, грамзивост и остале несреће“, истакао је Владика Јоаникије, поручивши: „Треба сваки хришћанин да види колико је повлашћен, колику повластицу има када има прилику да учествује на светим богослужењима. Тек када видимо какав је овај свијет, онда разумијемо колико значи молитва којом се молимо у цркви: Ви који херувиме, анђеле небеске тајанствено изображавамо сада сваку земљску бригу оставимо, макар на кратко. То ће значити да се са Богом сједињујемо, да се Њему приближавамо и да се са Њим сједињујемо, да се усиновљујемо кроз Христа Оцу нашем небеском. То је највеће достојанство човјека да стане пред Цара над царевима и Господара над господарима, да се са Њим изједначи Његовом љубављу. Нико се са Богом изједначити не може, нико му приступити не може, али Његовом љубављу ми се са Њиме сједињујемо кроз Свете Тајне и кроз ову освећену воду. Сједињујемо са Христом јер нас Духом својим осјењује, очишћује и удостојава сједињења са Њим“. На крају богослужења обављено је велико водоосвећење. Том приликом Владика будимљанско-никшићки Јоаникије додијелио је љекарима и медицинском особљу Ковид болнице при Општој болници у Беранама, која је као једина Ковид болница на сјеверу поднијела и подноси највећи терет током епидемије, највише одликовање Епархије – Златну медаљу Светог великомученика и побједоносца Георгија I степена. Медаљу је у име одликованих медицинских радника примио доктор Милован Живковић, начелник Инфективног одјељења. Он се на додијељеном одликовању захвалио Преосвећеном Епископу Јоаникију. У име медицинског особља захвалила је Дијана Чукић, главна сестра на Инфективном одјељењу. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

На Бадњи дан Митрополит Порфирије је обишао кориснике глинског Дома за старе који су због посљедица земљотреса премјештени у Загреб. У земљотресу који је разорио Банију тешко је оштећен и Дом за старе у Глини, а његових седамдесетак корисника остало је без крова над главом. Двадесет корисника Дома су позитивни на вирус Covid-19, те су они смјештени у подружници Слобоштина загребачког Центра за рехабилитацију дјеце, младих и одраслих особа са интелектуалним тешкоћама. Многи од њих су православне вјероисповијести, те их је Митрополит Порфирије посјетио у поподневним часовима Бадњег дана. Са свештеницима, који су били у његовој пратњи, отпјевао је тропар Божића. Честитао им је наступајући празник Христовог Рођења и пружио ријечи утјехе. Потом је подијелио бадњаке и божићне дарове. Посебно дирљив је био сусрет са двоје пацијената поријеклом из околине Дервенте, родног краја Митрополитових родитеља. Митрополит је рекао болесницима да ће их имати у својим молитвама. Дао им је и број свог телефона, рекавши да је у сваком тренутку спреман за било коју врсту помоћи која је у његовој моћи. Захвалио је управници Центра за рехабилитацију Теодори Нот и особљу на несебичној жртви коју указују болеснима не жалећи себе. 7

На Бадњи дан Митрополит Порфирије је обишао кориснике глинског Дома за старе који су због посљедица земљотреса премјештени у Загреб. У земљотресу који је разорио Банију тешко је оштећен и Дом за старе у Глини, а његових седамдесетак корисника остало је без крова над главом. Двадесет корисника Дома су позитивни на вирус Covid-19, те су они смјештени у подружници Слобоштина загребачког Центра за рехабилитацију дјеце, младих и одраслих особа са интелектуалним тешкоћама. Многи од њих су православне вјероисповијести, те их је Митрополит Порфирије посјетио у поподневним часовима Бадњег дана. Са свештеницима, који су били у његовој пратњи, отпјевао је тропар Божића. Честитао им је наступајући празник Христовог Рођења и пружио ријечи утјехе. Потом је подијелио бадњаке и божићне дарове. Посебно дирљив је био сусрет са двоје пацијената поријеклом из околине Дервенте, родног краја Митрополитових родитеља. Митрополит је рекао болесницима да ће их имати у својим молитвама. Дао им је и број свог телефона, рекавши да је у сваком тренутку спреман за било коју врсту помоћи која је у његовој моћи. Захвалио је управници Центра за рехабилитацију Теодори Нот и особљу на несебичној жртви коју указују болеснима не жалећи себе. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

„У Русији је била епидемија колере 1890. године. Многи људи су умрли од те страшне болести. Поморске власти предузеле су све мере да осигурају да колера не дође у Кронштат, плашећи се за животе наших славних морнара. Са Санкт Петербургом комуникација је готово прекинута, а сви комерцијални бродови који су долазили из балтичких лука из Шведске, Данске и Финске, стављени су у карантин и посада није смела да излази на обалу без дозволе команданта луке. Једном је дошао шведски брод - велики теретни пароброд „Густав Адолф“ - и зауставио се у великом пристаништу. Са пароброда су сигнализирали да „има пацијената са колером“. Отац Јован је случајно сазнао за ово, и када је чамац са лекарима и санитарцима био спреман да крене са пристаништа до Трговачке луке, он се појавио на обали рекавши: - Зауставите! Чекајте и мене! - Где идеш, оче – упиташе га? Ми, ево, идемо на пароброд где има колере! - И ја ћу са вама. Ово је речено тако чврстим гласом који не признаје приговор, да су медицински радници морали да приме у чамац овог дивног исцелитеља болести, како душевних, тако и телесних. На страном пароброду видео се тежак призор... Болесници од колере грчили су се у мукама... Неки од њих имали су ноге савијене од болова, тако да су им колена додиривала готово браду. Инфективна прљавштина (испљувци) била је расута по палуби и у кабинама. Бацивши на брзину поглед по застрашујућем призору, отац Јован је оштро упитао, обраћајући се руским лекарима: - Ко међу вама говори шведски? Беше један лекар који је својевремено живео у Стокхолму. - Ја, оче, говорим шведски... - Па, идемо!... Реци капетану да нареди да све болеснике изнесу на палубу! Наредба је испуњена... Отац Јован се осенио крсним знамењем и пришао ка болеснима. - Преводи! – заповедио је лекару који га је пратио. - Свети исцелитељу Пантелејмоне, моли Бога за ову страдалну децу. Отац Јован се дуго молио... Доктор је на коленима, сав у сузама и ридању, преводио речи на молитве на шведски... ... Пацијенти су, упркос својим несносним мукама, постепено почели да слушају речи молитве, и десило се нешто, што они сами нису примећивали, али су здрави око њих видели како су им се страшно савијени удови почели исправљати, кашљања су престала ... Роптање и јауци су утихнули... Како је величанствено звучао побожни молитвени глас Оца Јована и испрекидани глас случајног преводиоца. Отац Јован је, благословивши све пацијенте, напустио брод и, послушавши савет лекара, провео време које су они одредили у карантину, у поморској болници. Као што су касније потврдиле поморске и државне власти у Кронштату, није било ниједног случаја смрти од колере на пароброду „Густав Адолф“ током његовог боравка у луци. Овим нас Кронштатски пастир учи примеру снажне и храбре вере у испуњавању свештеничке дужности. Он је схватио сву опасност од посете броду (јер је после тога отишао у карантин у морској болници), али је ипак испунио своју дужност, сведочећи иновернима Истину Православља. Ово чудо драгог Баћушке укрепљује све верне и током садашње пандемије.

Начелница Пулмолошке клинике Клиничког центра (КЦ) Јелена Боровинић Бојовић казала је “Вијестима” да никад није довела у ризик пацијенте и колеге, па ни присуством на сахрани Митрополита Амфилохија у Храму Христовог васкрсења у Подгорици. “Никада и ни у једном тренутки нисам довела у ризик нити пацијенте, нити своје колеге из простог разлога што од 16. марта буквално 24 сата дневно радим са ковид пацијентима због чега сам у више наврата редовно тестирана на присуство антитијела, имунизована сам на вирус, те због великог броја антитијела ИгГ нити могу да угрозим друге, нити могу да угрозим себе”, рекла је она. Епидемиолози са којима су “Вијести” разговарале објаснили су да то што је др Боровинић Бојовић тренутно имунизована и да има јака антитијела значи да је у неком тренутку била инфицирана коронавирусом. Начелница Пулмологије у КЦ потврдила је редакцији и да се старјешина Саборног храма у Подгорици о. Драган Митровић лијечи у КЦ од коронавируса. На питање да ли је упркос томе, како су објавили неки медији данас, изашао из болесничке собе да би испратио посмртне остатке Митрополита, др Боровинић Бојовић је казала да је Митровић и сада на лијечењу, али да није напуштао простор ковид центра. “Он се и сада налази на лијечењу, добро се осјећа и сви параметри и налази су у значајном побољшању. Оно што се види на фотографији је простор ковид центра. Отац Драган Митровић ни у једном тренутку није напуштао ковид центар. Кретање пацијената у оквиру ковид центра није прецизирано протоколом КЦ”, рекла је она “Вијестима”. И из Митрополије црногорско-приморске је негирано да је отац Драган био на сахрани Митрополита, како су то објавили неки медији. “Протојереј-ставрофор Драган Митровић није посљедњих дана учествовао нити уопште био присутан на богослужењима или у храмовима у којима смо испратили Митрополита Амфилохија, нити на Цетињу, нити у Подгорици”, казали су “Вијестима” из Секретаријата Митрополије и додали да би “било неодговорно и према себи и према другима да неко напусти лијечење од овакве болести и оде међу народ”. Извор: Митрополија црногорско-приморска