Претражи Живе Речи Утехе

Помаже Бог, да ли неко има превод тропара и кондака Светог кнеза Лазара на Грчком? Свако добро од Господа

АКАТИСТ светом великомученику КНЕЗУ ЛАЗАРУ празнује се 15. (28.) јуна Кондак 1. Пред изабраним светиоником земље српске, из усрђа и љубави ничице падамо, и молебне песме које од срца извиру, приносимо ти, свети великомучениче кнеже Лазаре. Почињући ове похвале ткати, желимо да украсимо величину великог у благочестију, и да узвисимо твоја добра дела, јер видимо у теби многа чудеса. Ти си рајско дрво које је у правој вери засађено. Младост си своју провео на двору цара Душана. О, свети великомучениче, прими ове молбене речи од деце твоје, као две лепте од убоге, и кадионицу мирисну. По целој земљи деца твоја украшавају свечасну главу твоју венцима златом исплетеним, и певају ти победне песме: Радује се, свети великомучениче кнеже Лазаре, српска похвало и заштито! Икос 1. Творац анђела, Који судбине народа и царстава одређује, када хтеде да призове српски род у Царство Небеско, изабра тебе, свети кнеже, за благовесника и извршитеља благе воље Своје. Срце цара Душана окрену к теби, и он те заволе као сина и подиже у чин кнеза. Благодаримо Творцу за све ово, а доброту твоју величајући синови српски, овако теби певајући, говоре: Радуј се, сасуде преславни, Божанственом благодаћу држави својој даровани, који си премудрим Промислом предизабран за сапутника српском роду у Царство Небеско! Радуј се, сасуде Духа Светога од младости, јер Божанствено просвећење на теби сијаше! Радуј се, јер је срце твоје као храм Богу освећен, где Отац и Син и Божанствени Дух натприродно обитавају! Радуј се, језиче медоточиви, који си објавио радост, јер Господ отвори врата српском роду! Радуј се, јер се жртва твоја, љубав и мученичка смрт, урезаше дубоко у срце и свест српскога рода! Радуј се, свети великомучениче кнеже Лазаре, српска похвало и заштито! Кондак 2. Богом дарован, због доброте вољен си био на двору цара Душана. Оштроумношћу разума, мудрошћу и узвишеношћу живота, сијао си као сунце и показивао си лепоту нарави, и сви се дивљаху благости, мужеству, и искуству у војним окршајима. Имао си молитву као штит и био си оштра стрела која рањава противнике. Украшен силом Самсона, многе си победе задобио. Примивши од Бога дар да Србијом владаш, стадо које ти би поверено учио си да испуњава јеванђељске заповести, показавши се прво сам као пример љубави према Христу. И нас научи да ти подражавамо, и да будемо деца твоја, не по имену само, већ и по животу, да украшавамо себе милосрђем, смирењем, трпљењем, и љубављу међусобном, и да из дубине срца Богу Који те је прославио, певамо: Алилуја! Икос 2. Премудрошћу распрострта небеса, веселите се, ликуј земљо српска, падните ничице пред Господом, и зарадујмо се сећајући се Лазара, крстоносца, после светог Саве и Симеона нашег највећег дародавца штедрог. Ходите, јагањци Господњи, дођите страдалници, богати и сироти, здрави и немоћни, на кладенац који од многих болести лечи, молите и примите оздрављење по вери. Велики Пастир све позива да раздели Божанствене дарове. Славни Лекар с небеса силази к нама, освећује нас и као дажд благодат излива, лекове небеског Лекара даје. Ликујмо духовно као Давид пред кивотом Завета, да дивном лекару нашем са усхићењем псаламске песме боголепно узносимо: Благо човеку који се боји Господа, без порока си ходио путевима Његовим, зато ти кличемо овако: Радуј се, јер слушаш оне који ти се моле. Ти си нам велико богатство, јер нам дарујеш милост неизмерну! Радуј се, сасуде миомирисни, јер за сваку болест душевну и телесну излечење дајеш! Радуј се, јер изнемогле подижеш, помози и нама обремењенима и измученима искушењима овога века! Радуј се, јер мудро бринеш о нама када љуто страдамо! Радуј се, освећена главо, око које Бога гледа и сједињује се с Њим љубављу и чистим умом! Радуј се, јагње добро, јер си себе, принос чисти, као цвет рајски Господу принео! Радуј се, свети великомучениче кнеже Лазаре, српска похвало и заштито! Кондак 3. Сила вишња даваше теби крепост да истрпиш пометњу по смрти цара Душана и сина му Уроша. Видевши те Агарјани како са стадом напредујеш у благочестију, као звери нападаху на отачаство твоје, желећи да га униште. Тада Божанствени позив сиђе на тебе, уме небесни, који гледаш тајне Божије, Бог ти предаде кормило државе. Патријарх Јоаникије уручи ти достојну част, помаза те за цара, да будеш поборник и заштитник и несавладива заштита од свих непријатеља. А сада и на нас погледај као отац вечни, заустави и укроти буру која нас је обузела, и одбаци налете љутих бесова. Упути нас на стазу покајања, окамењена срца наша умекшај да испуњавамо заповести Божије. Благодаримо Господу за такву милост к нама, Њему Венцедавцу певамо: Алилуја! Икос 3. Имајући у себи благодат свесилног и кротког Начелника пастира Христа, као јагње незлобиво, сачуван си од изненадне смрти од безумног Николе, силом светога крста који си на прсима носио, да би на Косову видљиво примио мученички венац и сјединио људе са небесним житељима. Славећи Господа Који те је сачувао и дивећи се овом благовољењу Божијем, молимо тебе, изабраника нашег, уразуми нас и укрепи у делима спасења, да не буде бесплодна вера коју си у нас усадио, да поднесемо бодро тежину живота у трпљењу и великодушности и да тихо пређемо у вечно блаженство. Помози да савршену молитву стекнемо, веру, наду и љубав сачувамо, да у благоверности и напредовању с радошћу тебе прослављамо, и да ти благодарно песму хвале приносимо: Радуј се, јер имаш слободу пред Богом да нас избављаш од многих и различитих искушења! Радуј се, лекару милосрдни, који немоћи наше брзо лечиш! Радуј се, јер Србију гледаш и блага пролазна и вечна од Господа за њу иштеш! Радуј се, јер си кротошћу и смирењем срца као овца незлобива усрдно за Христом ишао! Радуј се, вођо народа, јер си заступник за државу своју, јер си срушио насиље туђинаца и покорио их православнима! Радуј се, јер си ушао у стадо и примљен био са љубављу као кнез и вођа! Радуј се, свети великомучениче кнеже Лазаре, српске земље похвало и заштито! Кондак 4. На буру у земљи и раздор у Цркви са болом си гледао. Обдарен Божанственом правдом, бринуо си се и старао да измириш Српску Цркву са Цариградском Патријаршијом. Уклонио си проклетство и измолио опроштај за живе и упокојене. Тако си обновио духовни живот и све сјединио са Црквом Христа Бога. Обнови и сада душе наше и усади у срца наша спасоносни страх. Умилостиви Господа за грехе наше, даруј нам дух скрушен, срце смирено и исправљење живота. Просвети ум наш да разумемо пут Господњи, заштити нас од напада злих људи и браће. Прими од нас благодарност и молбу коју са сузама једногласно сједињујемо, Христов угодниче, који си нас овде окупио и тамо нас приброј реду спасених, да заједно с тобом као деца са оцем сведоброме Оцу певамо: Алилуја! Икос 4. Слушамо о теби, колика си нам добра даровао и немоћан је наш ум и језик најмудријих да искаже добродетељи које у теби цветају. Због убогости немамо силе да ти достојан венац хвале исплетемо. Исправност твоја побеђује речи наше, и не знамо како да те назовемо: главом ли православља, оком благочестија, оцем сиротих и зашитником свих сиромаха, хранитељем гладних, миротворцем завађених? И нас, који у љубави и добрим делима оскудевамо, подигни из духовне раслабљености, да достигнемо духовна добра и уђемо у дворац Сведржитеља. Сједини децу државе своје, обуздај силне, укрепи немоћне, који те од срца поштују и премнога добра дела твоја хвале. Господе, благодаримо Ти за све ово и угодника Твога од све душе прослављамо, онога који наследи блаженство блажених. Радуј се, пастиру бодри, владару многомоћни, јер си имао око које не дрема и жезлом мудрости небеским тајнама паству си учио! Радуј се, јер си Богом упућиван испуњавао Његова наређења! Радуј се, мирољубиви, јер си био обновитељ порушеног царства, а тебе ради Бог даде сједињење Црквама! Радуј се, дивни Соломоне непорочни, добри и праведни Јове, који си узишао на лествицу добродетељи и показивао пут своме стаду! Радуј се, јер си на оне који су били под твојом влашћу гледао као на децу своју, народе и кнежеве благосиљао као браћу, нападнуте си штитио, странце збрињавао и милостив према њима био! Радује се, свети великомучениче кнеже Лазаре, српске земље заштито и похвало! Кондак 5. Богом ткана порфиро, рај си који лепо цвета, препун драгог камења, боголепно укрешен. Земљу твоју многим храмовима као звездама си украсио. Славни ктиторе Раванице, Лазарице, Горњака и многих других, који и данас миомиришу, одишући мирисом праве вере за паству твоју. Уврстио си себе у број задужбинара Немањића, ходио си стазом отаца и подражавао им, јер си показивао велику љубав према Синају и бринуо се о Светој Гори и Хиландару. Сазидао си велелепну и дивну припрату желећи да сачуваш скривницу духовне свести, давао си имања и богатство и штедро снабдео потребним место на којем се вековима име твоје непрестано молитвено прославља, и достојно са анђеоским војскама певаш Богу: Алилуја! Икос 5. Заволевши Христа заволео си монахе и пустињаке, христољубиви монахољупче и даваоче милости. Горе и долине испунио си монасима. Радошћу се хумке опасаше и пустиње процветаше. Синаитима који избегоше са Свете Горе и нађоше покој у областима државе твоје, који у миру Господу служе не тражећи никаква земаљска задовољства, који презреше све лепоте овога света и заволеше само Господа, ти си подигао цркве, да се у њима име Господње прославља и верни духовно крепе. Светоме Григорију молчалнику Горњак, светоме Сисоју Сисојевац, светоме Вавили и Ромилу Раваницу си сазидао, да теби буде недгробна црква, за упокојење твога тела до краја века, где те непрестано славослове чеда твоја, где хвалу Богу узносе и труд твој песмама хвале радосно: Радуј се, гостољубиви Аврааме, јер си сазидао многе болнице и странопримнице за збрињавање немоћних и болесних које си снабдео сваким добром! Радуј се, јер си зидао храмове које је красила лепота, у којима се пева Богу у Тројици! Радуј се, јер си волео монахе, који молбе Богу приносе, а теби похвале! Радуј се, јер си се уподобио прародитељима Симеону и Сави, јер си семе благочестија које су они посејали пожњео и обогатио народ славом непролазном! Радуј се, јер су свети Синаити, чувари вере и врлина, тиховањем себе са Богом сјединили, земљу твоју осветили и духовни живот у њој подигли! Радуј се, свети великомучениче кнеже Лазаре, српске земље похвало и заштито! Кондак 6. Проповеда се по васцелом свету слава храбрости твоје, гневом си пламтео против непријатеља Крста Христовог. Када је требало да се последњи пут сретнеш са богоборцима који смућиваху државу твоју и који хтедоше да је покоре вери мухамеданској, многа мољења си принео тражећи да те Господ уразуми и покаже шта је воља Његова. Косово је теби друга Гетсиманија, у којој си изрекао спасоносне речи: “Оче, да буде воља Твоја као на небу, тако и на земљи.” Примио си заповест да идеш у сретање злобнима. Ниси се побојао гнева безаконика, украшен силом Самсона, крепио си војску на подвиг мучења овако: “Ви, благородници моји, семе српско, до сада се наслађивасмо земаљским благом, пођимо без страха на Косово, крепко станимо, не штедимо тела своја, Бога у помоћ призовимо, да државу отаца наших сачува, не жалостимо се, но верујмо и само се у Бога уздајмо, и видећете славу Његову. Земаљско је за малена царство, а Небеско је довека. Зато Србијо јунака, певај Светој Тројици у свако време: Алилуја! Икос 6. Засијао си у срцима верних, ти најплеменитији властодршче српски. По доброј нарави уподобио си се Самом Господу. Господ пред страдање са ученицима Тајну вечеру припреми, а ти богоношче, Владаревих тајни служитељу, са велможама вечеру љубави приправи, на којој си крепио војску да не буду издајници као Јуда. Некада Мојсије, дајући људима закон од Бога прими написано, а теби анђео са неба дође и књигу ти донесе, у заносу пренесе те на Небо где си чуо неисказане речи. Господ на Голготи пострада, а твоја је Голгота Косово, на којем изгину красни букет војника. Са коња си пао са шеснаест рана кад безаконици као звери плен јаросно хтедоше да растргну непобеђеног, а ти си као савршена овца за клање Ономе Који је за нас изволео да заклан буде, певао: “Да се пролије крв моја у љубави Христа мог.” Главу твоју оделише од тела и у кладенац бацише. Тада Небеса са анђелима и сви Немањићи праведни уздигоше гласове, радосно сретоше душу твоју и душе погинулих с Тобом, узлетању твојему запљескаше, подвиге твоје слављаху, мученици заиграше и ми страдању твоме хвалу узносимо: Радуј се, Богом сабрана паство, данас славни кнез Лазар узиђе к Цару над царевима! Радуј се, јер си крв своју као алавастер мира Христу принео! Радуј се, јер си увече славио крсну славу - светога пророка Амоса, хлебом и вином, а данас крвљу и смрћу! Радуј се, јер Жетелац Господ жањаше пшеницу, позлаћена класја, душе српских мученика, чистећи је од кукоља и носећи у житницу небеских двора! Радуј се, јер су њихова тела била драгоцени бисер са овог страшног поља! Радуј се, кротки Давиде, јер си дивљу звер Мурата као Голијата победио и твојом крвљу као на колесници отишао радосно у небесне висине где је Исус вечни! Радуј се, свети великомучениче кнеже Лазаре, српске земље похвало и заштито! Кондак 7. Хтео је Човекољубац да докаже свету да сви који Богу угађају велике награде удостојени бивају. Твоје многострадално тело прославио је славом нетрулежности. Земља те је скривала две године и из својих недара дала је твоје тело као крин миомирисни веселећи стадо твоје. То драгоцено богатство које испушта чудесне зраке беше положено у Раваницу као у твој престо и двор Спаса Господа. Дивна су дела Твоја, Господе, јер дивним чудом показа главу небесног тајника, сијајући небесном светлошћу да покаже где је. И сада си нам од Бога послан да остарелу Србију обновиш и оросиш твојом благодаћу. Спаси многострадално Косово и избави од насиља Србе који неправедно страдају. Даруј нам да се наслађујемо радошћу анђела и да заједно са тобом славимо Тројицу Једносушну: Алилуја! Икос 7. Дивне су тајне Твоје, Христе, јер си нам даровао таквог светилника, који нас је обогатио нетрулежношћу тела свог, као Илија што удвостручи Јелисеју благодат своју. Дао си нам тело које блиста у унутрашњости храма Светог Вазнесења, и на славословље све подстиче, веселећи нас и обасјавајући срца наша Божанственом светлошћу, укрепи и ојачај оне који ти са љубављу прилазе. Духовном јачином нама маломоћнима дај силу и испуни нас снагом, као што је твоја љубав силна. Господе, на колена падамо и молимо да се обогатимо из богате скривнице Твоје, молимо Те, сачувај нам неповређено тело светитеља и великомученика кнеза Лазара. Житељима његове обитељи, који му похвале певају, спасење, здравље и љубав даруј. Умири срца и испуни духом премудрости, нас који га величамо: Радуј се, јер твоје тело нам дарује други Силоам, из кога истичу исцељења онима који болују од недуга телесних и страсти душевних, јер на тебе сви гледамо као на извор крепости и утврђења у вери! Радуј се, јер је Раваница тебе ради блажена, блажен је народ српски, јер је дете таквога оца! Радуј се, јер си твоју главу за Христа Бога, под мач као под венац радосно погнуо! Радуј се, јер су твоја жртва, љубав и мученичка смрт урезани дубоко у срцима и свести српског рода! Радуј се, јер вера твоја чува Србију кроз векове векова и твоју главу ореолом украшава! Радуј се, јагње многоцењено, Авраамове жртве подражаваоче. Као он Исаака, ти си душу твоју принео као жртву чисту и непорочну! Радуј се, свети великомучениче кнеже Лазаре, српске земље похвало и заштито! Кондак 8. Србија ликује због величине свога светитеља Лазара мученика, када се дух народа подиже, јер си загрмео као гром и засветлио као јутро после ноћи таме и греха, испуњавајући све осећајем благодати. Људи Израиљци пређоше кроз Црвено море носећи кости Јосифове, ми Нови Израиљ, кроз Србију носимо твоје мошти на плећима архијерејским као на херувимским носилима, освећујући ваздух градова и села миомирисом, пуна срца, у великим молитвама и са лепим молбама, када мошти твоје беху пронете кроз Србију, Срем и Босну за шестогодишњицу твоје погибије, кад су биле у Грачаници на Косову. Изливај на нас увек дубину твоје милости, одагнавај несреће и неправде, научи нас да земаљско презиремо, а небеско созерцавамо и волимо. Благослови венац године благошћу да Србија умножи своје плодове, да се насити свака душа твојом добром вољом, радујући се због небеске славе твоје и са умиљењем топло певајући: Алилуја! Икос 8. Свако колено српског рода данас просвећење добија, јер дође дан покоја пастира нашега. Није те било у Раваници триста година, па си се поново вратио у своју обитељ, својој пастви, и пожелео си да останеш у Раваници да обрадујеш и утешиш чеда твоја која у њој живе, игуманију Гаврилу са сестрама, и свештенослужитељима, и верницима. И вратио си се много већи и слађи, светиониче наш, многомирисна рајска ружо. С љубављу смо те дочекали и испратили, од својих својима часно си ишао, да својим путовањем све осветиш, да верне благословиш, који жељаху да виде свог пастира. Погледај и сад на овај народ који се тиска око тела твога, који га се дотиче и усрдно целива. Рашири твоје руке у молитви као орао крила и заштити птиће – људе своје. Сачувај нашу обитељ и сваку обитељ, расејане сакупи. Спаси оне који ти служе и долазе у твоју обитељ. Ходите монаси и празникољупци да се насладимо благодаћу његовом и да се поклонимо телу његовом које многи труд искуси, и да скупа затрубимо радосно појући, освећени светошћу моштију његових, те да од чеда својих чује ово: Радуј се, непресушни изворе благослова и милости Божије! Радуј се, анђеле земаљски, Лазаре, јер су мошти твоје биле у Саборној цркви у Београду, као миомирисни сасуд мирисом испуњавајући многонапаћену Србију! Радуј се, јер се по доласку твом у Раваницу жена која је била на ивици смрти од тешке болести исцели твојом милошћу и многи се исцељују који са вером прилазе! Радуј се, јер тело твоје мироточиво зрачи по целој Србији и дух народа оживљава! Радуј се, молитвениче топли, песме прими и молитве услиши, оне који трпе напасти и сада страдају у тихо пристаниште упути! Радуј се, свети великомучениче кнеже Лазаре, српске земље похвало и заштито! Кондак 9. Заблагодаримо Богу ми, страхом испуњени, јер видимо дубину Божијих чуда како по истеку многих година, након шесто година не иструну многоисцелитељно богатство, не само тело, но и доња хаљина, у којој је погребен био и која и данас на њему стоји, положена са свечасном главом у манастиру Раваница, где се непрестано и светло име његово слави и са вернима говори: “Лазаре, служитељу неизрецивих тајни, ти си моја крепост и утврђење, ти си моја доброта и тобом се поносим.” Ходите обремењени, да добијете олакшање целивајући свету десницу. Руке на добро спремне, које су усрдно секле непријатеље православља, целе су и до данас се виде на њима ране од оружја, изливају нам милост мирисавог мира, благовоније испуштају у ова страшна времена да докажу вернима твоје присуство. Те руке, које су некада злато давале, и сада дају разна исцељења. Ходите, обремењени, и сви који Бога љубите, да славимо Бога дивног у светима својим: Алилуја! Икос 9. Речити говорници су као рибе безгласне пред тобом, свети кнеже Лазаре, јер си израстао из земље Србије. Немањићи и сви српски праведници благодарише сили Вишњег, јер се српски род вечно обогатио и као нарочити купац својом крвљу откупио, даровао и запечатио као вечно наслеђе Небеско Царство. Диван завет са Богом си свезао, оставивиши нам Крст часни уздигнут од Косова до Небеса, који вођаше народ кроз пустињу робовања пет векова. Као што огњени стуб изведе Израиља из Мисира, твој Крст и завет сијајући воде и доведоше стадо у обећану земљу слободе на Небу, где се пева опојна песма: Свет, Свет, Свет је Господ Саваот, пуна је земља славе Твоје. Сећајући се преславног твог заклања нас ради, приносимо ти благодарне песме и молимо да нас, када певаш Тројичну песму на небу услишиш кад ти на земљи певамо овако: Радуј се, Богом саздани штите православља, буди нам жалоснима утеха, помраченима светлост, злима измена! Радуј се, у Богу и Богородици наша крепка помоћи! Радуј се, јер теби Господ говори: “Ви ћете бити изабрани мој народ, а ја ћу Вам бити Бог”! Радуј се, српски судбоношче, двоструки венци стоје на твојој глави: царства и мучеништва. Ти си испивши чашу Христовог страдања као дар крв и на заклање себе предатог Господу принео! Радуј се, јер је Косово теби и српском роду врата што у небо воде! Радуј се, јер твојом нетрулежношћу дајеш наду на васкрсење! Радуј се, недостижна тајно, због завета којим си обрадовао српске светитеље и којим се одржа српски народ и напајају поколења! Радуј се, јер Немањићи, небеса и мученички сабор радосно сретоше душу твоју и душе с тобом погинулих! Радуј се, свети великомучениче кнеже Лазаре, српске земље похвало и заштито! Кондак 10. Стуб благочестија и лествица која до небеса досеже, ти си небочежњиви кнеже. Као сунце обасјаваш нас који живимо у мраку неразумевања у ове последње дане. Обитељ твоју Раваницу сачувај од свакога зла, учини је многодетном, да у векове изобилује монахињама, које ће тебе хвалити и молитве Богу приносити. Монаси и монахиње моле те приљежно: “Не одвоји нас од славе коју ти дарива Бог. На подвиг монашки укрепи нас, да савладамо животна искушења, тихошћу да се радујемо, испроси нам од великодаровитог Бога сваки дар – који је коме потребан: болесне исцели, да здрави душом и телом можемо остале дане провести у угађању Богу. Учини нас храмом Духа Пресветога, да достигнемо духовна добра и удостојимо се примити благи крај живота, те да с мудрим девама уђемо у дворац Христов, да с тобом певамо богоносну песму: Алилуја!” Икос 10. Цару Небесном сазидао си дивни и високи храм, у славу Вазнесења Његовог, где се вековима Света Литургија поје, и скупља све што српски дише. Тобом украшена Раваница, као рај божанствени изгледа и присутнима говори: “Сада лепота моја заблиста више од сваке лепоте, слава моја Господа велича, јер се у недра моја опет телесно настани, онај који ме подиже, самодржац српски Лазар, чудо земаљско, мој украс, покров и од непријатеља заштита.” Ти побожности стубе необориви, као сунце обасјаваш нас који живимо у мраку у ове последње дане. Погледај на монахиње и монахе, који ти приносе слатко појање, који се дан и ноћ труде да Господу угоде, и свештеномонахе, који ти служе, помени у весељу и блаженству твоме. Испуни оно што траже онима који с вером долазе. Којима помоћ твоја треба обилно је дај. Онима који у твојој обитељи живе и у другим обитељима, даруј све што је потребно на корист, утеху и спасење да смиреномудрено од нас слушаш: Радуј се, анђеле у телу, чудна је ревност и нарав твоја, тврда вера, велика твоја нада у Бога, чувару будни обитељи твоје, ти који паству своју надгледаш! Радуј се, јер си ревношћу Илији сличан био, гневом си пламтео на непријатеље Крста Христовог! Радуј се, јер се Раваница због тебе показа као болница немоћних, тихо пристаниште оних који су у бурама, као небо светлозарно! Радуј се, искусни сејачу семена благочестија, јер си се гледајући са небесних висина радовао жетви пребогатој, јер си привео јагањце кротке, мноштво мученика, Христу! Радуј се, дивна и прекрасна дружино од Бога изабрана, јер је кроз Вас проткана и у дух Србије дубоко урасла вера у победу правде и неба над земљом! Радуј се, свети великомучениче кнеже Лазаре, српске земље похвало и заштито! Кондак 11. Запевајмо, браћо, богомудром Лазару и дружини његовој. Ви изданци српског рода у цвету младости бејасте. Красота тела ваших унутрашњу светлост вашу показа, јер ви реч Лазареву с премудрошћу послушасте, крв своју нештедимице за веру пролисте, немоћ природе заборависте, и као јагањци на заклање радосно идосте. Доброразумни, предивни, светлоблистави јунаци, славни, храбри и племенити, међусобно ревност подстицасте: “Идемо на Косово равно за Крст часни да крв пролијемо и за своју веру да умремо.” Хвалећи се Богом просветљени Лазар говори: “Ово су од мене рођени, такви су моји синови, које крштењем родих, и страхом Божјим васпитах, које сад видим небесним венцима украшене, како се агарјанске вере и љутог беса гнушају.” Ходите српски синови, топло се поклонимо душама крстоносних мученика, разумним бисерима Господњим. Позивамо вас, дођите сада и спасите нас од иноверних. Молите у светлост одевеног Господа да вечним животом одене душе наше и да заједно с вама појемо Богу: Алилуја! Икос 11. Молебном песмом прослављамо вас као заступнике наше пред Богом, крепки чувари и заштитници, један сте разум имали, као један сте ревнитељи били Јединосушне Тројице. Као Давид вама говоримо: “Шта је добро или шта је красно, до да браћа заједно живе?” Ви нисте везани телесном љубављу, но вером, вером православном, вером братољубивом. Ако је корен свет и гране су свете. Часна смрт ваша показала се пред Богом као боголепна плетеница. Везани благодаћу у висине узлетосте, земљу осветисте проливањем крви, као цвећем многомирисним она се вама украси. Дарујте нам дух ваше ревности, да се удостојимо насладе небесних дарова појући вам: Радујте се, косовски орлови, добри српски синови! Радујте се, Обилићу Милоше, Топлица Милане, Косанчић Иване, и сви мученици, који нелицемерном љубављу, непоколебљивом вером, речју истине, као златном везом један другог придржавасте! Радујте се, сви свети мученици, Југ-Богдане са синовима – девет соколова, лозо благословена, кроз вас је сазрео духовно српски род, јер сте ви мост који везује поколења и записује их у књигу живота! Радујте се, јер жртву живу, дар многопријатан Светој Тројици себе принесосте, а врата се небеска светло отворише примајући вас! Радујте се, јер се с вама богомудри Лазар удостојио да свете Тајне Причешћа Божанственом Крвљу и Телом Христовим у Самодрежи прими! Радујте се, свети великомученици, српске земље похвало и заштито! Кондак 12. Благодаћу Божијом лађу земље своје довео си у тихо пристаниште вечнога живота као многобогата ризница. Одржао си народ кроз многовековно ропство, предавши га на бригу Богу, највећем Лекару Који лечи сакривене ране српске душе лековима страдања и унижења. Многоплачна Србија кличе: “И сада утврди Боже, оно што си са нама учинио, погледај с Небеса и види, и посети виноград овај, и утврди га, јер га насади десница Твоја. Твоје смо наслеђе, надом у Тебе се крепимо. Међусобне ратове укроти да се не умањује народ српски, зле састанке растури, држави непокорне покори ради добра.” О, на душу твоју богољубиву, покровитељу наш вољени, нас подсећај, разгори у нама светлост љубави твоје, којом се душа твоја испуњавала, јер оскудевамо у љубави према Господу и свима ближњима, да нађемо милост у дан страшнога суда и твојим заступништвом да се избавимо од леве стране и да чујемо блажени глас: “Ходите, благословени Оца Мога, да наследите што вам је спремљено,” и да Тројицу Јединосушну прослављамо појући: Алилуја! Икос 12. Прослављајући вас, многомоћни молитвеници наши косовски, и мученици, и свети Синаити, молимо вас, будите нам путовође ка спасењу, мир отачаству, Цркви јединомислије, дивно дрво сте и цветови, и плод пресладак. Заиста рече Соломон: “Сећање на праведног с похвалама бива.” Овога дана све је радосно, облаци весељем кропе све на земљи. Уђимо у дом Божји Раваницу, да видимо свећњак који се не гаси, жртву живу која животвори твоје мошти, које опијају мирисом као крин и дарове дају. Непобедиви мучениче, твој народ, молбе ти приноси: “О, лозо, благочестијем засађена, радуј се, о крепости мученика непоколебљивог разума.” Радуј се, јер је живот твој красан, успење преславно, светли дан када си земљу оставио! Радуј се, свети кнеже Лазаре, реко са притокама својим светим мученицима, који светом крвљу лице земље натопише, те из крви ваше цветају божури! Радуј се, честити кнеже, јер си пук мученика довео у Вишњи Јерусалим, као Исус Навин људе у обећану земљу! Радуј се, Србијо Богом љубљена, јер си васпитала рајске слаткомирисне цветове узнесене у небесне храмове, јер си миомирис страдања деце твоје Христу узнела! Радуј се, месече, који међу звездама – војницима твојим сијаш! Радујте се, свети мученици са царем Лазаром, срца наша благодарно вам појући узносе: “Слава вам и хвала!” Радујте се, свети великомученици, српске земље похвало и заштито! Кондак 13. О дубино премудрости и разума Божијег, великомучениче, таланат државног руководства умногостручен Саздатељу си донео, зато си чуо блажени глас: “Добри и верни слуго, делатељу винограда Христовог, уђи у радост Господа твога.” Данас се небеса радују, људи дружељубивост показују, слуге певају владару који је невидљиво с нама и руке простире невидљиво за нас: Услиши мољења, сузе не заборави, увек нам дај шта срце проси, пламен искушења одагнај, и изненадну смрт спречи, дај нам да љубимо правду и добродетељ један другога, да за твојим животом следимо и да се удостојимо да уживамо у твојој слави. Прими ово са благошћу иако је оскудно. Слава теби, кнеже најплеменитији, а Богу нашем певамо: Алилуја! (Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

Помаже Бог! Да ли можда неко има службу светом Кнезу Лазару Косовском, у било ком формату-књигу, скрипту, још боље у пдф-у или линк ка истом, можда чак и акатист и сл, али на Грчком?! Богоугодан пост и хвала унапред! Атанасије М.

А кад га Исус видје да постаде жалостан, рече: Како је тешко онима који имају богатство ући у Царство Божије! 25. Јер лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије. 26. А они који чуше рекоше: Па ко се може спасти? 27. А он рече: Што је људима немогуће Богу је могуће. Светописамска чтенија: Кол. 258 (3:12-16) Браћо, обуците се као изабраници Божији, свети и љубљени, у милосрђе, доброту, смиреноумље, кротост, дуготрпељивост, 13. Подносећи један другога, и опраштајући један другоме ако ко има тужбу на кога; као што Христос опрости вама, тако и ви. 14. А поврх свега тога, обуците се у љубав, која је свеза савршенства. 15. И мир Божији нека влада у срцима вашим, на који сте и позвани у једноме тијелу, и будите захвални. 16. Ријеч Христова нека обитава у вама богато, у свакој мудрости учите и уразумљујте себе: псалмима и славопојима и пјесмама духовним, у благодати пјевајући Господу у срцима својим. Лк. 91 (18:18-27) У вријеме оно, запита Исуса неки кнез говорећи: Учитељу благи, шта да учиним па да наслиједим живот вјечни? 19. А Исус му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. 20. Заповијести знаш: Не чини прељубу; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца својега и матер своју. 21. А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје. 22. А када то чу Исус, рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном. 23. А кад он то чу, постаде жалостан; јер бјеше веома богат. 24. А кад га Исус видје да постаде жалостан, рече: Како је тешко онима који имају богатство ући у Царство Божије! 25. Јер лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије. 26. А они који чуше рекоше: Па ко се може спасти? 27. А он рече: Што је људима немогуће Богу је могуће. Беседа Светог Николаја Охридског и Жичког у недељу тридесету по Педесетници Замислите, да се једна велика и горда лађа разбије на дубини морској и почне да тоне. Шта бива с путницима? Један се хвата за неку даску, и држи се даске. Други се хвата за неко буре, и држи се бурета. Трећи успева да веже мехове себи око врата, и плива с меховима. Четврти скаче у воду без ичега, и плива. Пети скида чамац с лађе, седа у чамац и не жури да весла него жури да што више блага заграби из тонеће лађе и пренесе у чамац. Ко је од њих у највећој опасности? То јест: ко ће од њих најсрамније погинути - а погинути морају сви? Погинуће најсрамније онај, који изгледа несигурнији - онај у чамцу, што стоји крај тонеће лађе и претоварује блага из лађе у чамац. Ваистину, он је у највећој опасности. Најпре ће утоварити у свој чамац неколико врећа брашна. Па видећи сандуке са флашама вина и ракије, он ће почети и то превлачити у чамац. Па ће почети грабити и вући хаљине, ћилиме, платно, штофове - "требаће ми за одело и постељу!" Па обазревши се и видевши сребрно посуђе, позлаћене свећњаке, узеће и то. Но гле, ту су и бурад са уљем, са усољеним месом, и рибом, и са пиринчом и другим разним варивом - "требаће ми и то; како ћу без тога?" Па ће онда угледати кутије и торбе с новцем и драгоценостима. Ово свакако мора претурити у чамац. Но зашто да остави фине столице, углачане столове, кадифена канабета, кад и то може превући? И превлачи. А чамац се све више пуни и све дубље тоне у воду. Па онда се сети: требаће му за гориво петролеума и угља. Превлачи и то. Па гле, ту су и ормани са многим дивним књигама! Требаће му у чамцу да чита и прекраћује време до обале. Превлачи и то. Ту су и клавири, виолине, гудала и свирале. И тим се време прекраћује. Превлачи и то. А чамац се све више навршава и све дубље тоне у воду. Доста, вели и седа у чамац. Но досети се да је још пуно ствари могао и требао превући. И поново се пење у лађу и превлачи. Опет вели сам себи - доста, и седа у чамац. Но пуста жеља за стварима поново га покреће, да још више превуче из лађе у чамац. Најзад лађа тоне под воду, и он креће са жаљењем, што још није натоварио. Он почиње сад лагано да весла ка обали. Но вода је већ до саме ивице чамца. Ако неко од оних, који су у највећој беди, покуша да уђе у чамац, човек из чамца ће га пре убити него пустити к себи. И тако претоваривши чамац стварима он претоварује и своју душу злочином. Но духне ветар, ударе таласи. Он се почиње бранити од воде: почиње испљускивати воду из чамца. Но кад види, да то не помаже, почиње с тугом бацати у море најпре неке јевтиније ствари, па онда све скупоценије и скупоценије. Али он се већ уморио утоварујући ствари, те нема снаге, да их поново диже и баца у море. Вода најзад одолева, тоне претоварени чамац - и он с чамцем. Такав је живот и крај грамжљивих богаташа на мору овога земаљског живота. Пре свега они живе са лажним убеђењем, да је овај свет једна разбијена лађа, без капетана, без крме и крманоша, - једна пустолина, која тоне и пропада, и којом се користе само они, који што више из ње заграбе и пренесу у свој чамац. Но усред тог грамжљивог грабљења и пустошења лађе живота појавио се Капетан Лађе, који је ставио руку на лађу као на Своју сопственост и рекао, да лађа не тоне, но да се то само тако чини невештим и кратковидим незналицама, који су кратко време на лађи. Он путује с лађом од самог почетка, превозећи путнике: путници се мењају, но Он стоји скривен и управља лађом. Он зна одакле је лађа пошла и куда иде; Он зна пут, и Он се не боји мора. Тај капетан јесте Господ Исус Христос. Благо но одлучно Он силази на таласе и пружа руку Своју дављеницима. И они, који ништа немају у рукама но голим рукама пливају, најпре Му се одзивају и хватају се за Његову спаситељску руку. Но они који су натоварили свој чамац пун и препун, најтеже Му се одзивају, јер се боје, да ако напусте свој чамац и голих руку пођу к Њему по таласима, утонуће и они и Он. Они не верују у Њега; они се више уздају у свој чамац. Посматрајући ове и читајући њихову жалосну душу и још жалоснију веру у мртве ствари, Господ Исус окрете се спасенима и рече: заиста вам кажем, да је тешко богатоме ући у царство небеско. Овакве случајеве Господ је много пута посматрао и на многе указивао, и из њих поуку Својима изводио. И данашње јеванђеље описује један такав случај. Тле, приступи неко (ка Исусу) и рече му: учитељу добри, какво добро да учинил да имам живот вечни? Јеванђелисти Матеј и Марко говоре о овом некоме као о богатом младићу, који бејаше врло богат, а јеванђелист Лука назива га још и кнезом: неки кнез. Ово се десило на једноме друму у Јудеји после славног догађаја са децом, када је Господ наредио ученицима: пустите децу нека дођу к мени; таквих је царство Божје; када је још рекао, да ко не прими царство са детињом вером и радошћу, неће ући у царство; и када је децу загрлио и благословио. Истакнувши тако невину децу као грађане царства Божјега, Господ је изашао на друм, и ту му притрча онај млади и богати кнез и клекнувши на колена питаше Га оно што смо већ навели. Начин његова приступања ка Христу достојан је сваке похвале, као што је за жаљење начин његова растанка са Христом. Он трчи пред Христа; он пада на колена пред Њим; он тражи савета у Њега о највећем питању у свету - о животу вечном и услову за добијање истог. Он је дошао са искреном намером, а не као књижевници, који су долазили само да кушају Господа. Он је осећао неку душевну глад и сиромаштину при свем свом спољашњем богатству. Учитељу добри! Тако младић ословљава Господа. Од њега је толико доста. Онај ко проведе цео век у тамници при светлости свећа, зар много греши, кад при првом виђењу сунца назове сунце свећом? Какво добро да учиним При овом питању он свакако мисли на своје богатство, као што је обично случај са богаташима, који не могу да одвоје своју личност од свога имања, нити да мисле о себи не мислећи о своме имању. Шта бих ја могао учинити - какво добро дело - од свога богатства, да . имам живот вечни? Не знајући потпуно с киме говори, он мало зна и шта говори. Он би рад био чути савет од Учитеља, како би могао својим имањем задобити оно што сав свет не може платити, тј. живот вечни. А Исус му рече: што ме зовеш добрим? Нико није добар, само један Бог. Срцезналац Исус прониче у мисли младићеве и чита их као са књиге. Господ види, да младић Њега не познаје, и да Га држи само за добра човека и добра учитеља, па хоће овим речима да Га пробуди на размишљање. Ако сам ја обичан човек, зашто Ме називаш добрим, ако ли пак знаш ко сам Ја, зашто не кажеш изриком, него Ме зовеш учитељем? Само је један Бог добар у пуном и савршеном смислу; добри људи могу се називати добрима само у сравњењу са људима недобрима. Но нико се не може назвати добрим у сравњењу с Богом. Само је, дакле, Бог једини добар. Господ Исус неће, дакле, да покара младића, што Га овај назива добрим, него што Га овај схвата као обична смртна човека па Га ипак назива добрим. Неће Господ под тиме да каже: Ја нисам добар - него: Ја нисам обичан смртан човек. Ја сам Онај, за кога се једино може рећи да је добар. После овог уводног објашњења Господ почиње одговарати на питања младога богаташа: а ако желиш ући у живот, држи заповести. Рече Му (младић): које? А Исус рече: да не убијеш, не чиниш прељубе, не украдеш, не сведочиш лажно; поштуј оца и матер, и љуби ближњега свога као самога себе. Ово су погодбе за улазак у живот. Но богаташ није питао како само да уђе у живот, него како да има живот, да добије живот, или да наследи живот. Какво је незнање показао у распознавању личности Господа Исуса, такво је исто незнање показао и у погледу живота вечнога. И како Га је Господ тамо поправио, тако га и овде поправља. Живот вечни има своје ступњеве: на једном су ступњу они који су само спасени, а на другом су ступњу они који су савршени. Апостоли ће седети на дванаест престола и судити коленима Израиљевим, док остали спасени нити ће седети на престолима нити ће коме судити, премда ће и они и ови бити у животу вечном. Не знате ли да ће свети судити свету? пита апостол Павле Коринћане (I. Кор. 6, 2-3)? И то судити не само стварима овога света него и ангелима? Но неће сви спасени судити, ,него само светитељи Божји, савршени. Пречиста и Пресвета Дева Богомати часнија је од херувима и славнија од серафима; апостоли долазе испред свих светитеља, светитељи испред осталих угодника, а остали угодници испред обичних спасених. Савршени су они, који су сем себе спасли још и многе поред себе силом имена Господа Исуса, а спасени су и они који су успели једва себе да спасу. Многи су станови у кући оца мојега, рекао је сам Господ (Јов. 14, 2). А да није тако, зар би Он то рекао? То Он и овом приликом каже само на други начин. У Царству нису сви једнаки: једна је слава оних који су само ушли у Царство, а друга је слава оних који су савршени у Царству. Но вратимо се прво на услове уласка у Царство, па ћемо доцније чути, опет из уста Истине, о условима савршенства. Који су, дакле, услови за улазак у Царство, или у живот вечни? Држати заповести. Које заповести? Све; прво оне које забрањују зло чинити, па онда оне које наређују добро чинити, према речи пророчкој: уклони се од зла и сотвори добро (Пс. 33, 14). Прво треба, дакле, уклонити себе од зла и зло од себе, па тек онда оспособити се за творење добра. Зато Господ и истиче прво негативне заповести па онда позитивне, а не по реду, како су преко Мојсеја објављене. Не убити, не прељубити, не украсти,не сведочити лажно - то су негативне заповести, које значе уклањање од зла; а поштовати оца и мајку и љубити свога ближњега - то су позитивне заповести, које значе творење добра. Док се прве не испуне, друге се не могу испунити. Онај ко је способан убити ближњега није способан љубити ближњега. И онај ко твори прељубу не зна за љубав. Помињући ових шест заповести Господ није мислио изређати баш све заповести, него само неке важније. А да је то тако види се прво из тога што Господ изоставља баш најважнију од свих заповести - љубав према Богу. Доцније ћемо објаснити зашто Он ову заповест намерно изоставља. Друго то се види и из саопштења друга два јеванђелиста, Марка и Луке који не наводе чак ни свих шест заповести, поменутих код Матеја. И Марко и Лука не помињу на пример заповест о љубави према ближњем. А Марко додаје негативним заповестима још једну општу: не чини неправде никоме. Јеванђелисти се у свему овоме, дакле, допуњавају, ни мало непротивречећи један другом. Једно је пак јасно из свега што јеванђелисти саопштавају наиме: да Господ није имао намеру, да истакне искључиво поменутих пет или шест заповести, но да само напомене младићу кроз то сав стари закон. А ово пак што Он препоручује испуњење заповести старога закона, потврђује Његове раније речи, да Он није дошао да поквари закон и пророке, него да испуни. Нисам дошао да покварим него да испуним (Мат. 5, 17). Па кад је савршени Господ без икакве личне потребе испунио сав закон, тим пре морају га испунити сви они који се лагано пењу уз високе степенице ка савршенству. Све набројане заповести имају за богаташе и нарочити унутарњи смисао. Тако, не убиј значи: негујући одвише своје тело у богатству и раскоши ти убијаш душу. Не чини прељубе значи: душа је намењена Богу као невеста своме веренику; ако се душа веже љубављу за светско богатство и сјај, за раскош и пролазна уживања, она тиме чини прељубу према своме бесмртном веренику, Богу. Не укради значи: не укради од душе за рачун тела; не кради времена ни бриге ни труда, које треба да посветиш души, и не давај то телу. Богаташ спољашњи обично постаје очајан сиромах унутрашњи. И обично - но не увек - све богатство спољашњег човека значи покрађеност унутрашњег човека: угојено тело - мршава душа; раскошна одевеност телесна - нагота душевна; блесак споља - тама унутра; снага споља - немоћ унутра. Не сведочи лажно значи: не оправдавај ничим љубав према богатству и запостављеност душе своје, јер то је извртање Божје истине, и лажно сведочанство пред Богом и савешћу. Поштуј оца и матер значи: не одај само пошту и чест самоме себи, јер ће те то погубити; поштуј оца и матер, кроз које си дошао у овај свет, да би се кроз то научио поштовати и Бога, од кога си дошао и ти и твоји родитељи. Љуби свога ближњега значи: у овој нижој школи вежбања у добру научи се љубити своје ближње, да би узрастао до степена, на коме се љуби Бог. Љуби своје ближње, јер та ће те љубав спасти од самољубља, које те може погубити. Љуби друге људе као самог себе, да би себе укротио и понизио и изједначио са другим људима у очима својим. Иначе ће гордост, која долази од богатства, преовладати тобом и сурваће те у пакао. На овакав савет Господа Исуса рече богати младић: Све сам ово сачувао од младости своје; шта још нисам довршио? А то значи, да су све ове заповести њему биле познате од детињства и да их је он у спољашњем Мојсијевском смислу, испунио. Опет се преварио млади богаташ. Он је мислио, да му Христос ништа ново није рекао, но да му је само поновио старо. Уствари, свака стара заповест добија нов садржај, нов дух и живот на језику Христовом. Свакој спољашњој заповести, коју је Господ Христос дао Израиљу преко Мојсеја, тај исти Господ Христос, при Новом Стварању, при Новом Откровењу даје дубљи унутрашњи значај. И да је младић, уистини испунио набројане заповести по њиховом унутрашњем, хришћанском значењу, а не само по спољашњем - како су их и фарисеји церемонијално испуњавали - он би био душом одвезан од свога богатства и не би му било тешко испунити оно што ће му Господ после овога предложити. Но он је био испунио све те заповести као и онај фарисеј, који се на молитви хвалио пред Богом: постим двапут у недељи, дајем десетак од свега што имам. Зато је био и остао везан као незаконитим браком за своје богатство, и никако се од њега није могао одвојити и поћи за Христом. Шта још нисам довршио? пита он Господа, осећајући се већ на прагу спасења. Он се морао надати, да ће му Господ казати још неку сличну заповест, коју ће он моћи лако испунити. Господ је прозирао у његову наивну законску површност и омиље Му. Јеванђелист Марко то саопштава. А Исус погледавши на њ омиље Му. Зашто Господу омиље овај несавршени младић? Зато што његова законска површност није била злобна као код фарисеја и књижевника, него наивна и добронамерна. Но и поред тога Господ му је морао казати горку истину и разбити све његове илузије о брзом и лаком спасењу. Рече му Исус: ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу; па хајде за мном. А кад чу младић реч отиде жалостан, јер бејаше врло богат. Рече му најзад Господ нову реч, неочекивану и тешку. Гледајући непрестано у средину срца младићева Господ му рече ову нову реч. И ако је унапред знао, да ова Његова реч неће моћи развенчати душу младићеву од земног му богатства и венчати је с Богом, Он му ипак то рече колико због онога који Га питаше, толико - и више - због ученика, који слушаху. Ако хоћеш савршен да будеш. То је не само улазак у Царство, него и власт у Царству. Иди продај све што имаш. То јест: иди и покажи се господар над својим имањем, које има тебе, а не ти њега. Ваистину, твоје имање има тебе, а не ти твоје имање. Твоје имање . до сада куповало је мало по мало душу твоју и предавало је ђаволу: иди сад ти и продај га, и раздај онима којима оно треба, и то треба не као господар него као слуга живота. Иди и раскини опасну и незакониту везу твоје душе са твојим имањем. Иди и развенчај се. Иди ослободи се. Иди и истргни душу своју испод терета земље, испод прашине ствари, испод гноја богаташких уживања, па је упути за Мном. Без игде ичега упути је за Мном. Душа је најбогатија, кад је без игде ичега. Душа је у највећем друштву, кад није ни у чијем друштву сем Моме. Продај све и подај сиромасима. Сиромаси су они, који потребују твоје богатство, не као украс, не као терет, не као господара, него као насушни хлеб, као олакшање животу, као слугу и помоћника. И све што будеш дао у материјалном богатству вратиће ти се у духовном. Гле, твоја душа је препуна сиромаха, твоје срце тако исто, твој ум тако исто. Свима ће њима доћи богатство, које њима треба, када се ти отресеш богатства, које теби не треба. Но зашто Господ упућује богаташа да прода своје имање и разда сиромасима, а не каже му просто: остави све, не враћај се кући својој, него хајде за Мном? Није ли тако рекао ономе који се хтео вратити и укопати оца свога? Остави нека мртви укопавају своје мртваце, а ти хајде за мном (Лк. 9, 59-60)! Није тако Господ казао овоме богаташу из два разлога: прво, што ако он не би продао имање и раздао сиромасима, то би се десило или да суседи навале на напуштено имање и покраду га, или пак да неко од сродника његових наследи имање и нађе се у истом положају, у истом ропству од богатства, у коме је сада и тај младић. Тако би дакле, или лопови или сродници изгубили душе своје на томе истом имању. Друго, шаљући га да. прода и разда имање сиромасима Господ хоће тиме да пробуди у младићу човекољубље, да изазове код њега сажаљење према ближњима, и да га стави у положај да он осети духовну радост и насладу од давања, од чињења доброг дела. Да би приволео младића да ово учини Господ му предочава одмах вечну награду, вечно благо на небу, где мољац не једе, где рђа не гризе и где лопови не краду. Несравњено је боље благо које ћеш примити од онога које ћеш оставити. Јер шта ће ти помоћи све твоје земаљско благо, када будеш данас-сутра умро? Оно ће пропасти за тебе у овом свету, и упропастиће тебе у ономе. Благо, пак које ћеш имати на небу чекаће на тебе док се не раставиш са овим светом - а то ће бити врло скоро - и неће се од тебе узети ни раставити ва век века. Утешивши га за привидну штету у овоме свету предочавањем блага на небу, Господ најзад позива младића: па хајде за Мном! Када се од свега раставиш, тада пођи са обе ноге и са оба ока за Мном. Овако не можеш ићи једном ногом за Мном а другом за својим богатством, нити можеш гледати једним оком у Мене а другим у своје имање. Не; не можеш служити два господара. Но све узалуд: младић све саслуша лепо; разумеде шта се од њега тражи, обузе га тешка жалост, јер бејаше врло богат, и отиде, отиде са обе ноге и оба ока ка своме кобном богатству. Бејаше врло богат! То јест бејаше врло везан за богатство, врло окован, врло заробљен и врло слаб, да се одупре корову, у који је био зарастао. Заиста, он је био као семе, пало у трње, које бујно почне расти, али га трње угуши, те не донесе никаква плода. Велико богатство било је велико жбуње трња около семена његове душе. Домаћин хтеде да почупа трње око његове душе и душу му изведе на светлост, да слободно расте; али он не даде, не може од зле навике да да. Као онај дављеник у препуном чамцу. Господ му пружи Своју моћну руку, да га спасе и уведе у лађу, но њему беше жао натоварених ствари у чамцу. И тако растаде се богати младић од Христа, Капетана Лаће Живота, и изгуби се на пучини морској, да ускоро потоне и пропадне - и чамац и он. А Исус рече ученицима својим: заиста вам кажем да ће тешко богаташ ући у царство небеско. И опет вам кажем: лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије. Ниједна реч Господа Исуса није могла бити бачена узалуд на њиву овога света. Ако се њоме нису користили они, којима је она непосредно упућена, користили су се они којима је она посредно упућена. У овоме случају реч Христова била је упућена непосредно богатоме младићу а посредно ученицима. Младић се није могао користити речју Господњом, али су се ученици користили. Зато се Господ по одласку младића сада њима обраћа и говори им, како је тешко богаташу ући у царство небеско. Не каже Господ, да је богаташу немогуће ући у царство небеско, него да је тешко, врло тешко. А да богаташу није немогуће ући у царство небеско види се из примера поменутих у Светоме писму. Аврам је био богат, врло богат човек, но вером својом био је везан више за Бога него за све богатство своје, више чак него и за сина свога јединца. Аз јесам земља и пепел, говораше Аврам за себе при свем богатству свом. Био је богат пребогат и праведни Јов, но богатство му није сметало да буде смирен пред Богом и послушан Богу како у слави тако и у муци и понижењу. Богат је био и Воз, прадед Давидов, но милосрдношћу својом угодио је Богу. Па је богат био и Јосиф Ариматејски, но богатство му није сметало да се сав преда Господу Исусу, и да учини све могуће услуге мртвоме телу Господњем, уступивши Му чак и нову камену гробницу, спремљену за себе. Најзад богати су били и безбројни други Божји угодници у историји Цркве, но спасли су се и наследили царство Божје, јер нису срцем својим били везани за земаљско богатство него за Христа, сматрајући све земаљско богатство за прах и пепео. Није богатство само по себи зло, као што ниједна створена твар Божја није зла, него је зла људска привезаност за богатство, за имање, за ствари; и зле су и погубне страсти и пороци, које богатство омогућава и изазива, као: блуд, прождрљивост, пијанство, тврдичлук, разметање собом, самохвалисање, сујета, гордост, презирање и подништавање сиромашних људи, богозаборав, и остало, и остало. Мало је оних који имају снаге да се одупру искушењима богатства и који могу да господаре својим богатством, а да не постану слуге и робови богатства. Пре свега богаташ тешко може да пости, а без поста нема ни укроћења свога тела, ни смирења, нити праве молитве. Зато Господ и говори, да је тешко богаташу ући у царство Божје. Но тиме Он не каже, да је сиромаху лако ући у царство Божје. И сиромаштво има своја искушења готово као и богатство. Богаташ треба да се спасава великим милосрђем и смирењем пред Богом, а сиромах великим стрпљењем, издржљивошћу и непрекидним поуздањем у Бога. Нити се спасава богаташ који је немилосрдан и горд, нити сиромах који ропће на своју судбу и очајава о помоћи Божјој. Не постоје у свету богати и сиромашни људи случајно или по неразумности овога света, него по премудром Промислу Божјем. За један трен ока Бог може све људе изједначити у богатству, но то би била тек права лудост. У том случају људи би постали сасвим независни један од другог. Ко би се онда спасао? И како би се могао ико спасти? Јер људи се спасавају зависношћу један од другога. Богаташ зависи од сиромаха, сиромах зависи од богаташа: учен зависи од неука, неук од учена; здрав зависи од болесна, болестан од здрава. Материјална жртва плаћа се духовном платом. Духовна жртва ученога плаћа се материјалном платом неукога. Физичка услуга здравога плаћа се духовном платом болеснога, и обратно: духовна услуга болеснога (који опомиње на Бога и Суд) плаћа се физичком услугом здравога. Све је уткано као ћилим разнобојан. Једнобојан свет ослепео би све очи. Како би богаташ спасао своју душу милосрђем и смирењем, или изгубио душу своју тврдичлуком и гордошћу, да нема сиромаха? Како би сиромах спасао своју душу стрпљењем и издржљивошћу, или изгубио душу своју роптањем и крађом и отмицом, да нема богаташа? Како би учен спасао своју душу сажаљењем према неукоме и трудом око овога, или изгубио душу своју гордим презирањем неукога, да нема неукога у свету? Како би неук спасао своју душу послушношћу и кротошћу пред ученим, или изгубио душу своју непослушношћу, завишћу, дивљаштвом према ученом, када не би било ученога? Како би здрав спасао душу своју добродушним устајањем око болесника, сажаљивошћу и молитвом за болесника, или како би изгубио душу своју гађењем од болесника, небрижљивошћу према болеснику и превазношењем својим здрављем, када не би било болесника? И како би болесник спасао душу своју покорношћу и захвалношћу према здравом, или како би изгубио душу своју мржњом и завишћу према здравом, када не би било здравог? Бог је дао слободу избора човеку, свакоме човеку. Нема ни једнога човека у свету, пред којим нису отворена два пута: пут спасења и пут погибељи. У томе се и састоји слобода човека. Богатство може богаташа спасти, а може га погубити; сиромаштво може сиромаха спасти, а може га погубити; и ученост ученога може или спасти или погубити; и неукога неукост може или спасти или погубити; и здравога здравље може или спасти или погубити; и болеснога болест може или спасти или погубити. Све зависи од избора човекова. Христос је дошао да уразуми људе а не да примора. Зато Христос и не заповеда младићу: уђи у живот! Него ако желиш ући у живот; и не заповеда му: буди савршен! него ако хоћеш савршен да будеш. Ако желиш, ако хоћеш - тако Бог говори слободним и разумним бићима. Бог жели да сви људи пођу правим путем и да се сви људи спасу, но зато ипак и пут погибељи стоји за људе отворен. И опет вам кажем, говори Господ Исус ученицима, да нагласи по двапут, да је богатоме тешко ући у царство Божје. Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије. Камилом се звала не само камила животиња, него и дебела ужа, којима су лађе у пристаништу везиване за обалу, да их ветар не крене. На ова дебела ужа Господ је и мислио у овоме случају. Лакше је, дакле, и то најдебље уже проденути кроз иглене уши, него ли богатоме ући у царство Божје. Безмало, дакле, немогуће, али ипак није немогуће, него врло тешко. Ово говори Онај који добро познаје слабост људске природе и зна како се људска душа да лако оковати богатством и неодлепљиво прилепити к земљи. А кад то чуше ученици дивљаху се врло говорећи: ко се дакле може спасти? Зашто се диве ученици, кад су они већ били учинили оно што богати младић није могао учинити? Гле, они су оставили све и пошли за Христом. Премудри Златоуст то дивно објашњава: не страше се ученици за себе него за остале људе, мећу којима је велики број богатих. Из чистог човекољубља дакле, они се диве страшним речима Христовим. Он њих шаље у свет да спасавају људе. Како ће моћи они спасти толики број богатих људи у свету, кад је богатоме безмало сасвим немогуће ући у царство? То осећање жаљења људи гњечило је тада њихову душу, и под тим осећањем они су и поставили горње питање: ко се онда може спасти? Као да су они милостивији од Христа! Као да су они човекољубивији од Господа Човекољупца! А Исус погледавши на њих рече им: људима је ово немогуће а Богу је све могуће. Господ Исус погледа их не у лице и у очи, него до у саму средину срца њихова. И ту прочита незнање и страх. Гле, они још не познају моћ Божју, зато се тако плаше за ствар Божју. Оно што је немогуће људима, могуће је Богу. А шта људима није немогуће? Или другим речима: каква добра могу људи учинити без Божје помоћи? Никад, и никакво. Без Божје помоћи не може се спасти ни сиромах као ни богат. Без мене не можете чинити ништа, рекао је Господ (Јов. 15, 5). А апостол Павле, који је био мртав себи а жив Христу, потврдио је ове речи Господње у позитивном смислу рекавши: све могу у Исусу Христу, који ми моћ даје (Фил. 4, 13). Благодат Духа Светога може разгрејати и срце највећег богаташа и одвезати га од богатства, и одлепити га од земље, и подићи на пут спасења. Богу је све могуће. Наш Бог је Бог свемоћни. Његова моћна реч створила је свет, и његова моћна десница држи свод небески. Он, Свемоћни, ваистину може спасти и нас који желимо спасења. Ма какав да је наш положај на земљи, ма какво да је наше стање, и ма какве да су околности, Он Свемоћни може нас спасти. Но не само може - Он то и хоће. Свемоћан је и Свеблаг Бог наш - похитајмо Му у сусрет. Он нас зове, и чека. И радује се са свима светим ангелима Својим, кад само види нас, да смо се окренули лицем к Њему. О, окренимо се лицем и пожуримо у праву домовину своју, у сретање Богу нашем, Богу Свемоћноме и Свеблагоме. Но само пожуримо пре него ли смрт закуца на врата и не каже - доцкан! Богу нашему, Богу Свемоћноме и Свеблагоме, Тројици једнобитној и неразделној, Оцу, Сину и Духу Светоме нека је слава и хвала сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин. Извор: Ризница литургијског богословља и живота, рубрика: Недељна Еванђеља са беседом View full Странице