Претражи Живе Речи Утехе

ЦЕДЕМ: Највише поверења грађани имају у Српску православну цркву 47,3 одсто Најмање повјерења грађани имају у Црногорску православну цркву 10,1 одсто Од ИН4С - 14/12/2021 Истраживање које је спроведено од 1.до 11. децембра, на узорку од 1.022 испитаника, показује да би Демократску партију социјалиста, уколико би наредне седмице били одржани парламентарни избори, подржало 30,5 одсто грађана, Демократски фронт 20,4 одсто, а Демократе 19,3 одсто. Према истраживању ЦЕДЕМ-а, Грађански покрет УРА добио би подршку 6,2 одсто испитаника, док би за Бошњачку странку гласало 6,1 одсто црногорских грађана. Социјалдемократска партија добила подршку 4,3 одсто испитника, а Социјалистичка народна партија 2,9 одсто грађана. Истраживање показаује да би за Социјалдемократе гласало 2,4 одсто испитаника. Исту подршку грађана добила би Албанска алтернатива, а Уједињеној Црној Гори глас би дало два одсто испитаника. Директорица ЦЕДЕМ-а Милена Бешић рекла је да 22 одсто испитаника сматра да су нови избори једино рјешење политичке кризе у Црној Гори, а 18 одсто да је рјешење постојећа влада без реконструкције. Она је казала да 16,9 одсто црногорских грађана сматра да је рјешење политичке кризе потпуно нова влада, коју ће формирати странке тренутне парламентарне већине. Према ријечима Бешић, 10,5 одсто испитаника сматра да је рјешење мањинска влада уз подршку ДПС-а и партнера. Како је навела, за 3,6 одсто црногорских грађана рјешење политчке кризе је мањинска влада без подршке ДПС-а, а 29,1 одсто нема став или не зна одговор. Бешић је казала да 46,8 одсто грађана сматра да се Црна Гора креће погрешним путем, а 24,6 одсто правим. – Из оцјена и ставова видимо да се наставља тренд смањења повјерења у институције. То је свима сигнал да се позитивне промјене у друштву, политици и на јавној сцени морају десити– рекла је Бешић. Према истраживању, најбоље оцијењени ресор је Министарство финансија и социјалног старања, а најгоре Министарство правде, људских и мањинских права. Бешић је казала да је најбоље оцијењени политичар предсједник Скупштине Алекса Бечић са просјечном оцјеном 2,5, слиједе предсједник Црне Горе Мило Ђукановић са оцјеном 2,35 и вицепремијер Дритан Абазовић са просјечном оцјеном 2,23. Премије Здравко Кривокапић добио је просјечну оцјену 2,19. Највише поверења грађани имају у Српску православну цркву 47,3 одсто. Готово исто поверења имају у систем образовања 47,2 одсто. У здравствени систем вјерује 45, 9 одсто грађана. Институцијама Владе, Предсједника Црне Горе и Скупштини вјерује 28 дсто грађана. Најмање повјерења грађани имају у Црногорску православну цркву 10,1 одсто. Ако би у овом тренутку био одржан попис, 44,7 одсто грађана би се изјаснило као Црногорци, 33 одсто као Срби, 7,9 одсто као Бошњаци, 4,6 одсто као Албанци. Као Муслимани би се изјаснило 5,1 одсто грађана.

"Mladi imaju nisko poverenje u institucije vlasti, najviše veruju u sebe, porodicu, prijatelje i crkvu" Predstavljajući istraživanje "Evaluacija efekata predmeta Građansko vaspitanje - 10 godina posle", rezultati su pokazali da su učenici tih škola "malo zainteresovani za politička zbivanja i društveni angažman, kao i da su osrednje upoznati sa aktuelnim političkim zbivanjima i uglavnom se informišu putem interneta (75 odsto) i televizije (53 odsto)" Datum: 01/04/2019 Foto: Profimedia Građanske incijative predstavile su rezultate istraživanja koji su pokazali da učenici srednjih škola imaju "veoma nisko poverenje u institucije državne i lokalne vlasti, dok najviše poverenja imaju u sebe, porodicu, prijatelje i versku instituciju", preneo je N1. Predstavljajući istraživanje "Evaluacija efekata predmeta Građansko vaspitanje - 10 godina posle", rezultati su pokazali da su učenici tih škola "malo zainteresovani za politička zbivanja i društveni angažman, kao i da su osrednje upoznati sa aktuelnim političkim zbivanjima i uglavnom se informišu putem interneta (75 odsto) i televizije (53 odsto)". Mladi su takođe u većoj meri "evroskeptici", tako da na pitanje koliko je prema njihovom mišljenju važno za Srbiju da postane članica EU "samo 11 odsto njih je rekao da im je vrlo mnogo važno, a 25 odsto je odgovorilo sa nimalo". Kada se govori o socijalnoj distanci prema pripadnicima drugih manjinskih grupa "ona generalno nije izražena, ali ipak postoji prema Albancima (36 odsto), pripadnicima LGBT+ populacije (41 odsto) i osobama obolelim od side (40 odsto)". Kada se govori o njihovom poznavanju gradiva Građanskog vaspitanja (GV), učenici su "najmanje ovladali pojmovima kao što su rasizam ili etnocentrizam, zatim delatnostima nekih medjunarodnih organizacija, uloge građana u demokratskom društvu, dok su sa druge strane dobro ovladali temama kao što je podela vlasti". U poređenju sa rezultatima slične studije sprovedene 2009. godine, mladi su pokazali viši nivo znanja.

У истраживању које је обавио Истраживачки центар за одбрану и безбедност (ИЦОБ), за поновно увођење редовног војног рока изјаснило се 74 процента анкетираних, док је 26 одсто било против. Истраживање је спроведено у 11 општина и градова у Србији, у периоду од јануара до маја ове године, на укупно 1.117 испитаника оба пола и свих старосних структура, саопштило је Министарство одбране. Истраживање представљено на конференцији за штампу Три четвртине грађана подржава поновно увођење редовног војног рока, показало је истраживање. "Укупно 77 посто мушкараца је подржало такав одговор, а жена нешто мање, 74 процента, док, кад је реч о старосној структури, редовно служење војске има највећу подршку испитаника старијих од 60 година, а најмању у популацији 40 до 49 година", рекла је представница ИЦОБ Јасмина Андрић на конференцији за штампу. На истој прес-конференцији говорио је и државни секретар у Министарству одбране Александар Живковић, који је истакао да је оспособљавање грађана за одбрану од великог значаја за сваку земљу и да Министарство одбране пажљиво анализира реализацију садашњег концепта добровољног служења војног рока. "Војни рок није укинут, већ обустављен" Подсетио је да је обавезно служење војног рока обустављено одлуком Скупштине Србије почев од 1. јануара 2011. године, али да тим актом редовно служење војног рока није укинуто "већ само обустављено", уз обавезу увођења у војну евиденцију и служења у резервном саставу. "Министарство одбране је у склопу организационих промена почетком ове године формирало нови сектор – Сектор за цивилну одбрану и припреме одбране, са циљем унапређења обуке грађана за одбрану земље, у складу са одредбама Закона о одбрани", рекао је Живковић. Додао је да се у Војсци Србије, у складу са плановима, изводи обука резервног састава лица која су одслужила војни рок. Према његовим речима, Министарство, у складу са Законом о одбрани и Законом о војној, радној и материјалној обавези, први пут организује једанаестодневну обуку војних обвезника старијих од 30 година и преведених у резервни састав, који нису одслужили војни рок. Припадник Војске Србије "Министарство одбране упутило је иницијативу за увођење садржаја обуке у школски систем Републике Србије како би ученици основних и средњих школа стицали основна знања о систему одбране, што је, уз већ поменуто, мера коју Министарство одбране и Војска Србије предузимају са циљем јачања укупне способности грађана за одбрану земље", рекао је Живковић. Живковић је све испитанике који су се изјаснили за увођење обавезног служења војног рока, али и остале грађане који то желе, позвао да се пријаве за добровољно служење војног рока територијалним органима Министарства одбране, по месту пребивалишта. На конференцији за штампу говорио је и генерал-мајор у пензији Видосав Ковачевић, који је, коментаришући резултате истраживања, рекао да они говоре да ипак "Србин иде радо у војнике", а да је истраживање веома битно јер се бави најзначајнијим питањем одбране земље. Присутнима се обратио и генерал у пензији Божидар Форца, колумниста магазина Одбрана и безбедност, чији је оснивач ИЦОБ, а чије је и штампано издање најављено за септембар.